Nezavisne Novine

SVET

LONDON

Bus bi mogao izazvati krizu u NATO

Predsednicki kandidat Republikanske stranke na predstojecim izborima u SAD, Dzordz Bus mladji rizikuje da izazove krizu u odnosima sa NATO saveznicima u Evropi, ako bude pokusao da sprovede svoje stavove o protivraketnoj odbrani i Balkanu, ocenjuju evropski spoljnopoliticki eksperti.
Evropski analiticari, medjutim, ocekuju da ce, ako Bus pobedi na novembarskim izborima, savetnici uspeti da ga odvrate od sprovodjenja planova za povlacenje americkih trupa sa Balkana i uspostavljanja antiraketnog sistema koji nailazi na medjunorodno protivljenje.
Vlade americkih saveznika na starom kontinentu uznemirila je najava Busove glavne savetnice za nacionalnu bezbednost Kondolize Rajs da ce njegova administracija Evropljanima prepustiti odrzavanje mira u BiH i na Kosovu i koncentrisati se na velike vojne izazove u Persijskom zalivu i u severoistocnoj Aziji.
Poziv na "novu podelu posla", koji je uputila Rajsova, u velikoj je suprotnosti sa koncepcijom podele rizika koja je unutar NATO postala tradicionalna.
"Ukoliko Bus izadje pred NATO s takvim stavovima, to ce biti recept za pravu krizu. Ali, mislim da ce na kraju, ako budemo imali republikansku administraciju, oni omeksati svoje stavove. Cela prica o podeli posla u kojoj Amerikanci vode 'velike ratove', a Evropljanima ostaju zadaci 'mekog obezbedjenja' u dugorocnom odrzavanju mira je nesto pojednostavljena. Haoticni svet nece omoguciti takvu matematicku podelu, cak i ako je pozeljna, sto nije", rekao je jedan visoki evropski zvanicnik za bezbednost, prenosi Rojters.
Evropljani su na nagovestaje o Busovim potezima, ako udje u Belu kucu, hitro odgovorili da oni vec obezbedjuju 80 odsto trupa i 90 odsto novca za odrzavanje mira i obnovu na Balkanu, kao i da 11.000 americkih vojnika, rasporedjenih u bivsoj Jugoslaviji, cine tek jedan odsto oruzanih snaga SAD.
"Kao prvo, Bus ne zna o cemu prica. To smo videli u njegovoj trecoj debati sa demokratskim kandidatom Alom Gorom, kada je rekao da Evropa treba da obezbedi trupe na terenu, a svi znaju da Evropa vec obezbedjuje vise od 80 odsto tih trupa. Drugo, ako Amerika zaista zeli da se povuce iz zdruzenih operacija NATO, to ce biti pocetak kraja Alijanse", smatra ugledni nemacki komentator Teo Zomer.
S njim se slaze i sefica evropskog programa u londonskom Kraljevskom institutu za medjunarodne odnose Dzuli Smit koja kaze: "Ako Bus nastavi s politikom koju je artikulisao o nacionalnom sistemu odbrane od raketa i povuce se s Balkana, mislim da bi to bila smrt za NATO".
Mnogi evropski saveznici su zabrinuti i zbog obecanja republikanaca da ce jednostrano razvrgnuti sporazum o protivraketnoj odbrani sa Rusijom, ukoliko to bude neophodno za uspostavljanje nacionalnog antiraketnog stita.
Smitova, medjutim, istice da ne veruje da ce guverner Teksasa ostati privrzen tim obecanjima, pogotovo zbog negativnih reakcija saveznika iz Evrope.
Pored toga, mnogi Evropljani su zabrinuti i da bi Busova admnistracija mogla davati manju podrsku integracijama u EU nego sto Klintonova trenutno cini.
Evropski zvanicnici, u tom svetlu, ukazuju na ociglednu protivrecnost izmedju Busove zelje da Evropljani resavaju svoje bezbednosne probleme i protivljenja vodecih republikanaca nastajucem zajednickom sigurnosnom identitetu EU.
Busov savetnik Ricard Perl upozorio je u junu Veliku Britaniju da rizikuje da ostane bez "specijalnih odnosa" sa SAD time sto podrzava evropsku odbrambenu inicijativu, u kojoj je glavni partner sa Francuskom.
U govoru u londonskom Centru za politicke studije, Perl je nazvao nameru Evropljana da formiraju sopstvene snage za brzo reagovanje francuski inspirisanim manevrom "smisljenim na marginalizaciju SAD u Evropi".
Potpredsednik jednog americkog konzervativnog instituta Dzon Bolton rekao je da je spoljna i bezbednosna politika EU "vodjena ne bas prikrivenim antiamerickim" osecanjima, sto bi moglo voditi raspadu NATO.
Evropljani su, po njegovim recima, potkopali odlucnost i kredibilitet NATO time sto su ogranicavali izbor meta tokom proslogodisnje vazdusne intervencije protiv SRJ, u kojoj su Amerikanci podneli najveci teret.
"Ako bi EU imala jedinstvenu bezbednosnu politiku, to bi ugrozilo glavni razlog za americko vojno prisustvo u Evropi - da Evropljani ne mogu da obave posao sami", naglasio je Bolton.
Eksperti u Evropi takav nacin razmisljanja smatraju stetnim, ali ne veruju da ce prevagnuti u eventualnoj Busovoj administraciji.
Profesor Majkl Koks, vodeci britanski strucnjak za americku spoljnu politiku, misli da ce Busova politika u velikoj meri biti kontinuitet one koju je sprovodila Klintonova administracija, jednako kao sto je Klintonova bila nastavak politke Busovog oca, Dzordza Busa starijeg, koji je bio predsednik SAD pre njega.
"Porodica Bus su republikanci umerenog centra. Ako pogledate profesionalce koji ce verovatno popuniti Busovu administraciju, vidite da se oni nece poigravati s NATO i Balkanom. Republikanci zele da Evropljani vise placaju i cine, ali ne i da vise samostalno razmisljaju.
Ukoliko tu retoriku budu morali da pretvore u politku, oni ce izgubiti mnogo od onoga sto nazivaju americkim vodjstvom u Evropi.
Ne verujem da ce Bus to uciniti", zakljucuje Koks.

KARLOS PAPULJAS:

Kriza u SRJ ce trajati godinama

Predsednik Odbora za spoljnu politiku i odbranu Skupstine Grcke Karolos Papuljas ocenio je da ce kriza u SRJ trajati jos godinama.
U intevjuu za danasnje izdanje najtiraznijeg grckog lista "Ta Nea" Papuljas je to objasnio pre svega Kosovom "ciji ce status biti neresen" i ukazao da, s jedne strane, "savetnici UN preporucuju punu nezavisnost Kosova sto EU odbacuje", a, s druge strane, "patriotska Srbija Kosovo smatra svojim neodvojivim delom".
Papuljas je dodao da je "Kostunica deo patriotske zajednice u Srbiji" i "nikada nece prihvatiti nezavisnost Kosova sto je uostalom i sam rekao".
"Zbog Kosova ce biti stalne napetosti u Jugoslaviji, Srbiji, Albaniji", rekao je Papuljas.
Papuljas, koji je i bivsi ministar inostranih poslova u socijalistickim vladama, naglasio je da kada se govori o SRJ "treba biti ozbiljan: to tamo nije bila velika narodna revolucija... nego samo prelaz iz epohe (bivseg predsednika SRJ Slobodana) Milosevica u epohu (predsednika SRJ Vojislava) Kostunice".
U tom "prelazu" iz jedne u drugu "epohu", rekao je Papuljas, "doprinos Milosevica je bio veoma vazan, a o tome se svasta prica".
"Milosevic je bio i jeste politicar sa osecajem odgovornosti. To sto je predao vlast bez krvi je cin koji karakterise tog coveka optuzivanog i blacenog, a koji nikada nije ni pomislio da bi on mogao biti protagnosta ili glavni uzrok krvarenja naroda", rekao je Papuljas o bivsem predsedniku SRJ koga dobro poznaje.

UJEDINjENE NACIJE

Iraku placanje nafte u evrima

Iracki ambasador u UN Said Hasan izjavio da ce Bagdad poceti od srede da sklapa ugovore sa kupcima nafte u evrima, uprkos pozivu UN da se odlozi otvaranje bankovnog racuna za uplacivanje depozita u evrima.
Irak zahteva da kupci nafte pocnu da placaju naftu u evrima kao deo kampanje za potiskivanje americkog dolara koji Bagdad smatra za valutu "neprijateljske drzave".
Hasan je juce odbacio kao "preteran" izvestaj odeljenja UN za finansije prema kome bi racun za evro doneo troskove od nekoliko miliona dolara zbog pretvaranja valute i izgubio se prihod od kamate koji bi inace bio usmeren za humanitarnu robu.
Glavni finansijski referent UN Dzozef Konor uputio je pismo Hasanu u kome se kaze da zahtev Iraka za otvaranje evroracuna "treba da bude odlozen" na osnovu izvestaja UN.
Irak koji izvozi oko 2,2 miliona barela nafte dnevno u okviru humanitarnog programa "nafta za hranu", zapretio je da ce prekinuti izvoz 1. novembra, ako predlog za otvaranje evro-racuna ne bude prihvacen. SAD i Velika Britanija saopstili su da se nece protiviti otvaranju evro-racuna, ali su naglasile da neki detalji moraju biti reseni. Diplomate su ocenili da ce taj predlog Iraka verovatno proci.

SRJ I OEBS

Ferero Valdner i Kuk za sto brzi prijem SRJ u OEBS

Ministri inostranih poslova Austrije i Velike Britanije Benita Ferero Valdner i Robin Kuk podrzali su u Becu sto brzi prijem SR Jugoslavije u clanstvo OEBS-a.
Valdnerova, koja je i predsedavajuca OEBS-a, izjavila je prilikom susreta sa Kukom da namerava da 6. novembra otputuje u Beograd gde bi o prijemu SRJ u tu medjunarodnu organizaciju razgovarala sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Kostunicom.
Ona je izrazila nadu da ce SRJ biti primljena u OEBS na predstojecoj ministarskoj konferenciji te organizacije, koja treba da se odrzi 27. i 28. novembra u Becu.
Sef britanske diplomatije je, takodje, izrazio nadu da ce SRJ brzo moci da bude primljena u OEBS, kao i u ostale medjunarodne organizacije.
On je izrazio uverenje da ce molba SRJ za prijem u UN biti pozitivno resena i da ce SRJ u toj svetskoj organizaciji zauzeti mesto koje joj pripada.
Govoreci o uslovima za povratak SRJ u medjunarodne institucije, Kuk je rekao da nova jugoslovenska vlada mora preuzeti primenu medjunarodnih obaveza.
On je takodje naglasio da su u tom kontekstu bitni pregovori o odnosu sa Crnom Gorom, kao i pregovori o daljoj sudbini Kosova, uz postovanje rezolucije Saveta bezbednosti 1244.
Isto tako, Kuk je ukazao da je neophodna i saradnja sa Haskim tribunalom, kao sto to vec cine Hrvatska i druge zemlje Balkana.
On je dodao da ce medjunarodna zajednica ispuniti svoja obecanja koja je dala pre promena u Beogradu i da ce pomoci SRJ.
Dvoje ministara su, pored aktuelne situacije na Balkanu, razgovarali i o procesu sirenja Evropske unije.
Valdnerova je izrazila nadu da ce do prosirenja EU doci u sto skorijem periodu, naglasivsi da ona ocekuje da ce to biti izmedju 2003. i 2005. godine.
Njen britanski kolega je podrzao proces prosirenja EU i izneo je uverenje da ce prvi novi clanovi biti primljeni vec 2004. godine.
Kuk, koji se nalazi u dvodnevnoj poseti Austriji, prvi je sef diplomatije jedne zemlje EU koji je posetio Bec nakon ukidanja bilateralnih sankcija koje su pocetkom februara ove godine zemlje Petnaestorice uvele zbog neslaganja sa austrijskom vladom.

NEMACKA -REAGOVANjA

Nemacki politicari podeljeni oko pitanja statusa Kosova

Na nemackoj politickoj sceni i nakon izbora na Kosovu postoje razlicita stavovi o eventualnoj nezavisnosti te pokrajine pod upravom UN.
Spoljnopoliticki strucnjak Hriscansko-socijalne unije (CDU) Karl Lamers ocenio je danas da su kosovski Albanci u subotu "izabrali mir i nezavisnost".
Demohriscanski politicar, dugogodisnji sef Spoljnopolitickog odbora Bundestaga, istakao je da "Albanci sada treba Srbima preostalim na Kosovu da ponude mogucnost za saradnju na komunalnom nivou i izbeglim Srbima omoguce povratak".
"Prava poruka izbora jeste izrazena volja Albanaca svih politickih usmerenja za nezavisnoscu. Time se raskol sa Beogradom samo ucvrstio. Pitanje je da li je supstancijalna autonomija, sa kojom bi Albanci dobili sva prava izuzev nezavisnosti, moguca i prihvatljiva za obe strane", navodi se u Lamersovom danasnjem saopstenju.
Taj politicar je zakljucio da bi "nezavisnost bila bolje resenje, ukoliko bi nova evropska struktura koja bi natkrivala ove drzave 'neka vrste evroregije' istovremeno relativizirala granice".
Pomocnik sefa UNMIK-a za obnovu civilnih struktura na Kosovu Tom Kenigz (Koenigs) je danas u intervjuu za Nemacki radio podsetio da medjunarodnu zajednicu "obavezuje rezolucija 1244. UN, koja je napisana jasnim jezikom".
"Njome se omogucavaju sustinska demokratija i sopstvena vlast, ali u okvirima SR Jugoslavije. U granicama tog okvira je mnogo toga moguce. Bilo bi mudro da se ono sto ovde (na Kosovu) zele, pretvori u pojedinacne korake, koji bi onda mogli i zaista da budu nacinjeni", rekao je Kenigz.
On je pomenuo stvaranje sopstvenih institucija i izbor sopstvenih predstavnika, odnosno izgradnju mreze institucija koja bi i manjinama omogucila da se osecaju sigurno.
"Od toga smo, medjutim, jos daleko. Ako se pogleda sta se zapravo zeli kada je o autonomiji rec, onda je to pre svega normalan zivot u okvirima Evrope, mozda i EU, a ne vise pod jarmom Srbije. To je po meni nesto sto bi se moglo postici pregovorima i sa izabranim predstavnicima u Beogradu", rekao je zvanicnik UNMIK-a.
Politicar Demokratskog saveza Kosova (DSK) i do prosle godine predsednik vlade kosovskih Albanaca u egzilu sa sedistem u Nemackoj Bujar Bukosi je u razgovoru za isti radio odbacio Kenigzovo vidjenje.
Bukosi je istakao da ce "Albanci svim sredstvima spreciti povratak srpske ili jugoslovenske drzave na Kosovo" i dodao da je "Kosovo vec sada de fakto nezavisno"
Bukosi, godinama jedan od najblizih sardnika lidera DSK Ibrahima Rugove, rekao je da je "Rezolucija 1244 UN samo papir koji je prevazidjen razvojem dogadjaja na Kosovu".
On je izrazio uverenje da bi "nezavisno Kosovo bilo faktor stabilnosti na Balkanu" dodajuci da je i sef UNMIK-a Bernar Kusner ocenio da su "prekjucerasnji izbori bili najcivilizovaniji na Balkanu".
Nemacka vlada juce je pozdravila miran izhod lokalnih izbora na Kosovu i izrazila zaljenje zbog toga sto na izborima nije ucestvovalo srpsko stanovnistvo.
Istovremeno, Berlin je apelovao "na Srbe i Albance da sada zajednicki preuzmu odgovornost za mirnu obnovu Kosova".

"LUDILO KRAVA"

Razlicite reakcije pred sirenjem ludila krava

Evropa je podeljena pred rizikom od bolesti "ludila krava" - dok su Svajcarska, Britanija, Francuska i Belgija, cim je utvrdjeno da su ugrozene, preduzele veoma ostre mere zastite, stav drugih zemalja je mnogo opusteniji, a neke tvrde da ih ta epizootija uopste ne zabrinjava.
Najvise pogodjena, Britanija je vec unistila 4,3 miliona grla goveda od pojave "ludila krava" 1986. godine. Do danas je u toj zemlji 85 osoba obolelo od nove varijante Krojcfelt-Jakobove bolesti, varijante govedje spongiformne encefalopatije (BSE) ili "ludila krava", a 80 je umrlo.
Britanski strucnjaci ocenjuju da je zbog veoma strogih mere zastite koje su preduzete u zemlji britanska govedina bez sumnje mnogo bezbednija nego u drugim zemljama.
Ali nezavisni izvestaj, objavljen juce, optuzuje vlasti da su zakasnile u obavestavanju javnosti o opasnosti. Svojevrsno priznanje tih optuzbi predstavlja cinjenica da je britanska vlada odmah osnovala fond za odstetu porodicama zrtava bolesti.
I Svajcarska je tesko pogodjenja "ludilom krava" i preduzela je veoma ostre mere obezbedjenja. Od 1990. zabranila je uvoz zive stoke, nekih vrsta mesa i stocnog brasna iz Britanije.
Te iste godine Svajcarska je zabranila da se u proizvodnji hrane koristi rizicna tkiva (mozak, kicmena mozdina, timus, slezina, creva goveda starijih od sest meseci), a takva mera je u Francuskoj preduzeta tek 1996. Svajcarska je uz to, kao i Francuska, Danska i Irska, uvela aktivan program kontrole stada i od januara 1999. koristi test Prioniks, a prva je i uvela nasumicno testiranje. Francuska je sledila njen primer.
Suocena sa sve vecom uzbunom zbog pojave rizicne stoke i mesa u lancu distribucije, Francuska je prosirila mere predostroznosti. Prva je zabranila upotrebu zivotinjskih masnoca u ishrani prezivara. Od juna 2000. pokrenula je program testiranja 48.000 obolelih ili zaklanih grla, a prvi rezultati se ocekuju krajem godine. I Belgija je preduzela stroge mere: od jula 1994. zabranjena je, u skladu sa evropskom direktivom, upotreba stocnog brasna u ishrani prezivara, koriscenje mekih tkiva, a uvedeno sistematsko unistavanje stada u kojima je otkriven neki slucaj obolenja. Od 2001. Belgija ce imati i saveznu agenciju za bezbednost u prehrambenoj industriji.
Zabrinjava i situacija u Portugalu. Pozivajuci se na jednu studiju koju je izvela grupa eksperata, veterinara i neurologa, dnevnik Diario de notisijas je objavio da je broj slucajeva "ludila krava" otkrivenih u Portugalu od 1990. dvostruko veci od onog koji racunaju domace sanitarne vlasti. Ta razlika se objasnjava primenom pasivnog sistema kontrole "ludila krava", odnosno cekanjem da se pojave klinicki znaci obolenja.
U drugim evropskim zemljama, medjutim, vlasti tvrde da je opasnost otklonjena. Tako je u Holandiji, prema podacima ministarstva poljoprivrede, zabelezeno samo sest slucajeva, a podvlaci se da novih nije bilo za vise od godinu dana.
Iako je zarazeno mesno brasno uvezeno iz Britanije za ishranu stoke stiglo u mnoge evropske zemlje, Grcka, Spanija, Italija, Austrija, Finska i Svedska tvrde da se "ludilo krava" nije pojavilo. U Nemackoj, gde je od 1994. do 1997. otkriveno sedam slucajeva te bolesti, vlada naglasava da su sva ta grla dospela iz Britanije. Nemacka je nastavila da koristi govedji mozak, visoko rizicni materijal, u izradi kobasica, bar do 1. oktobra 2000, kada je Evropska komisija odlucila da povuce sve klanicne otpatke iz lanca ishrane. Ni Danska nije podlegla panici februara ove godine kada je otkrila prvi slucaj "ludila krava". U toj zemlji je vec 1992. registrovan jedan slucaj, ali je bila rec o grlu uvezenom iz Skotske.
U jednom izvestaju komiteta naucnika u Evropskoj uniji o geografskom riziku sirenja "ludila krava" upozoreno je da je moguce da u Nemackoj, Italiji i Spaniji ta bolest ipak postoji, ali je nivo sistema kontrole u tim zemljama nedovoljan da bi se otkrila.