Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

PRELAZNA VLADA SRBIJE

Potrebna je nova koncepcija drzave na svim nivoima

Potpredsednik Prelazne vlade Srbije Nebojsa Covic sinoc je saopstio da interni dug republike iznosi milijardu i 458 miliona dinara.

Covic je, gostujuci na Radio-televiziji Srbije, rekao da na osnovu podatka koje je bivsa republicka vlada predala novoj prelaznoj vladi, Srbija duguje 1,458 milijardi dinara mnogim bankama u republici, medju kojima su Komercijalna banka i Novosadska banka.
Prema njegovim recima, najveci dug Srbija ima prema prema Narodnoj banci Jugoslavije, 999 miliona dinara.
On je naveo da su najvece plate imali clanovi Upravnog odbora "Telekoma" - 1.500 maraka i dodao da je tu platu imao bivsi ministar unutrasnih poslova Srbije Vlajko Stojiljkovic, koji je bio i predsednik Upravnog odbora "Telekoma".
Prema njegovim recima, za obnovu Radio-televiziju Srbije je nakon proslogodisnjeg NATO bombardovanja namenjeno ukupno 81 milion i 828 hiljada dinara, ali ta suma nije iskoristena za plate ljudi niti za opremu.
On je rekao da je policija "vec isplacena", a da samo deo obrazovanja i zdravstva nije dobio plate, kao i da se "jako mnogo duguje" i za penzije.
Prema njegovim recima, Elektroprivreda Srbije (EPS) je "usla u leto" sa 2 miliona kvs duga, koji je u proteklom periodu vracen sistemima u okruzenju.
Sada, umesto potrebne prozivodnje od 85-90 miliona kvs dnevno, EPS prozivodi samo oko 70 miliona kvh i tako je za oko 20 miliona kvs u dugu.
On je rekao da je "'Progres gas trejd' monopolska firma" za isporuku gasa u Srbiju i upozorio da je neracionalnim odnosom izgubljeno mnogo para trgovinom gasa, pre svega, zbog gubitka gasa u transportu koji je do sada iznosio dva odsto, sto vise ne sme biti dopusteno.
Prema njegovim recima, dnevno Srbiji treba 400 miliona kubika gasa, a cena 1.000 kubika gasa, na osnovu danasnjeg ugovora sa Gaspromom u koji su uracunati i troskovi transporta gasa do granice SRJ, iznosi oko 125 dolara.
Prema Covicevim recima, bice ispitan dug "Progres gas trejda" od 260 milona dolara ruskoj kompaniji "Gasprom", kojim ce se baviti novi ministar za energetiku u Prelaznoj vladi Srbije Srba Antic iz Demokratske opozicije Srbije (DOS).
Covic je rekao da je 3,5 miliona dinara bivsa Savezna vlada potrosila za nabavku secera koji je deljen po prodavnicima, a da je od prodaje "Telekoma" 580 miliona maraka otislo u Fond penzionog i invalidskog osiguranja.
On je rekao da ce svi dugovi "biti uterani uz pomoc finansijske policije" koja ce imati maksimalnu zasitu, bez obzira o kome se radi i dodao da ce rad finansijske policije biti "maksimalno transparentan".
Prema Covicevim recima, EU ce obezbediti pomoc Srbiji do predstojecih decembarskih izbora "da prezivimo", a nakon izbora ce se, kako je naglasio, morati postaviti nova koncepcija drzave na svim nivoima.

MI VISE VOLIMO NASE SUDOVE - DJINDJIC:

Milosevic je u Beogradu, u jednom zasticenom objektu

Jedan od lidera Demokratske opozicije Srbije Zoran DJindjic izjavio je veceras da se bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic nalazi u Beogradu, "u jednom zasticenom drzavnom objektu, u Uzickoj ulici".
DJindjic, koji je i predsednik Demokratske stranke (DS), kazao je Televiziji Crne Gore da je takav smestaj bivseg jugoslovenskog predsednika "solomonsko" i "privremeno resenje" i da ce se "vrlo brzo postaviti pitanje njegove (Miloseviceve) odgovornosti".
"Pitanje njegove odgovornosti, bilo kao optuzenog ili kao svedoka, postavice se u raznim procesima koji se odnose na izbornu kradju, na razne atentate, na pitanje novca u inostranstvu i njegovog porekla", rekao je lider DS.
On je dodao da ce se pitanje odgovornosti Milosevica otvoriti "cim sudovi u Srbiji pocnu da obavljaju svoj posao", kao i da ce biti "zanimljivo" na koji nacin ce "Milosevic reagovati na te optuzbe".
DJindjic je odbacio mogucnost sukoba nadleznosti suda u Beogradu i Haskog tribunala jer, kako je kazao, "mi vise volimo nase sudove".

MEDIJI U SRJ

Predlog Kostunici da formira medijski savet

Grupa uglednih predstavnika domacih medija i strucnjaka u toj oblasti zatrazila je danas od predsednika Jugoslavije Vojislava Kostunice da formira medijski savet, koji bi u prelaznom periodu, do regulisanja odnosa u sferi medija i javnog govora, stitio elementarna prava gradjana i institucija u toj politicki osetljivoj oblasti.

U pismu Kostunici, predlozeno je da medijski savet bude formiran od malog broja uglednih licnosti, koje su stekle reputaciju u javnom angazmanu izvan medijske sfere.
Oni bi se, prema tom predlogu, javno izjasnjavali o prekrsajima "dobrih obicaja i pravila" u sferi informisanja, cime bi u javni, medijski govor bio uveden "element samoterapije".
"Verujemo da bi taj demokratski institut brzo stekao poverenje javnosti", naveli su potpisnici pisma - glavni i odgovorni urednik produkcijske grupe "Mreza" Lila Radonjic, Snjezana Milivojevic iz Centra za medijske studije, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Veran Matic, direktor agencije Beta i predsednik Asocijacije privatnih medija Radomir Diklic, direktor i glavni urednik nedeljnika "Vreme" Dragoljub Zarkovic i izvrsni direktor Medija centra Zoran Jelicic.
Ukoliko stekne odgovarajucu reputaciju, savet bi mogao da obavlja i dragoceni posao nadzora medijskog delovanja u toku predstojece izborne kampanje u Srbiji, u skladu s pravilima koja se dogovore za republicke parlamentarne izbore, navedeno je u pismu Kostunici.
Prema tom predlogu, medijski savet intervenisao bi i javno se oglasavao kao nezavisan arbitar samo u slucajevima "prekrsaja cije javno sankcionisanje ima siri drustveni zanacaj i doprinosi kvalitetu javnog govora".
Takvo angazovanje medijskog saveta bilo bi, kako je navedeno, dragoceno u slucajevima krsenja slobode izrazavanja u najsirem smislu, pre svega postenog medijskog prikazivanja svih ucvcesnika u javnom zivotu, kao i uocljivog nepostovanja principa jednake dostupnosti medija za sve aktere i njihove otvorenosti za sve teme.
Medijski savet reagovao bi i u slucaju ugrozavanja osnovnih principa demokratske javnosti, a s obzirom na dramaticnu nedavnu proslost, posebno bi stitio nastojanja da se izgradi duh tolerancije, uvazavanje ljudskih prava i sloboda, postovanja razlicitosti i javnih vrednsoti.
Savet bi reagovao na "govor mrznje" i bilo kakvog promovisanja diskriminacije i ponizavajuceg, netolerantnog govora - bilo medija bilo politickih aktera, sa jasnom porukom da se nastavljanjem takvih obicaja oni samo iskljucuju iz javne komunikacije primerene demokratskom drustvu.
Predlozeno je i da Savet radi na neophodnoj zastiti drustvenih dobara i medijskog sistema.
Odgovarajucim preporukama, olaksao bi da se, do uspostavljanja nadleznih radnih tela za tu oblast, uvede moratorijum na finansijske i druge aranzmane kojima se menja postojece stanje na medijskoj sceni, kao sto su izdavanje novih frekvencija, svojinske promene, pre svega u drzavnim, ali i u komercijalnim medijima, kao i svi drugi slucajevi koji bi, olaksani neregularnim okolnostima, znatno uticali na buducnost medijskog sistema.

BRISEL - SRBIJI SE UVELIKO OTVARAJU VRATA EVROPE...

Sta sve ceka SRJ na putu u evropske strukture

Srbiji se uveliko otvaraju vrata Evrope i hitna pomoc u hrani, lekovima, nafti i ostalim glavnim potrebama za stanovnistvo Srbije samo je prvi korak u najsiroj politickoj, ekonomsko-finansijskoj, kulturnoj i svakoj drugoj saradnji koju Evropska unija zeli i resena je da ostvari sa SR Jugoslavijom, i Srbiju i Crnu Goru postepeno ukljuci u sve strukture evropske petnaestorice.
Evropska unija je spremna da sama, i u saradnji sa drugim svetskim ciniocima, finansijski i kroz davanje velikih trgovinskih i drugih olaksica, temeljito pomogne obnovu i ozivljavanje srpske i jugoslovenske privrede. Sa kljucnim ciljem da se, takodje, stabilizuje demokratsko drustvo, izgradi pravna drzava, izvrsi temeljita trzisna reforma, sprovede privatizacija i, ukratko receno, i u Srbiji i Crnoj Gori ostvari tranzicija na demokratiju i savremeno slobodno trziste, sto ce od Jugoslavije stvoriti konkurentnog partnera i, samim tim, najboljeg moguceg i politickog i ekonomskog saradnika, sa perspektivom da postane i punopravni clan Evropske unije.
Da je to sasvim moguce pokazuje ne samo primer bivse jugoslovenske republike Slovenije, vec i cinjenica da je nekadasnja Jugoslavija sezdesetih godina u nekim bitnim stavkama bila naprednija, recimo, ne samo od Portugalije ili Irske, vec i Spanije koja je sad vec uticajna drzava i privreda i u samoj Uniji.
Primer spanske tranzicije, uostalom, odlicno je proucio i predsednik Vojislav Kostunica. Srbija i Crna Gora moraju, a programi Grupe 17 govore da se to itekako imalo u vidu, itekako voditi racuna i iskoristiti iskustva i ne ponavljati greske koje su u tranziciji imale druge zemlje Istocne i Srednje Evrope.
Za Srbiju, isto kao i Crnu Goru, posto se demokratske vlasti ucvrste i prezivi besumnje teska zima ne samo u meteoroloskom pogledu, predstoji otvaranje srednjorocne i dugorocne perspektive svestrane saradnje s Evropskom unijom.
Najpre tako sto do maksimuma moraju da se iskoriste zaista krajnje povoljne i sasvim izuzetne, takozvane "asimetricne" trgovinske olaksice, koje su evropska petnaestorica vec dala ostalim balkanskim zemljama, a sad ce dati i Srbiji i Crnoj Gori. To znaci da ce sve barijere na plasman jugoslovenskih industrijskih i velikog dela poljoprivrednog proizvoda na trziste petnaestorice biti ukinute. Ove mere su nereciprocitetne, sto znaci da Evropska unija ne trazi isti takav rezim za svoj izvoz na trziste Srbije i Crne Gore, vec jedino da sve ostane kako je dosad bilo - da nema novih ogranicenja.
Naravno, odmah se mora videti koje to proizvodnje i sektori mogu i moraju biti odmah ozivljeni i osposobljeni za izvoz - isto kao sto je jasno da se mora imati celovita predstava gde su komparativne prednosti nacionalne privrede. Investicije tu odmah treba usmeriti, a u Uniji smatraju vrlo mudrim i tacno pogodjenim stav Grupe 17 da se prevashodno mora pomoci ozivljavanju poljoprivrednog sektora i malih i srednjih preduzeca, jer oni najbrze obnavljaju proizvodnju i zaposljavaju, otvaraju nova radna mesta.
Ako buduce inostrana pomoc i investicije, narocito privatne, odu prevashodno u infrastrukturu, zemlja i privreda se mogu naci u situaciji da nivo proizvodnje nije dovoljan da garantuje privredni rast, vec i da vraca dugove.
Uslovi za ukljucivanje u rezim nereciprocitetnih asimetricnih trgovinskih olaksica, otvaranje vrata pregovorima za sklapanje sporazuma o "asocijaciji i stabilizaciji" sa Evropskom unijom, su isti za Srbiju i Crnu Goru, kao za sve balkanske zemlje. To je: prvo politicka demokratija, uz postovanje ljudskih i svih gradjanskih prava u skladu sa standardima Helsinske povelje OEBS-a, Saveta Evrope i UN, puno delovanje pravne drzave i valjana (delotvorna, savremena i nepodmitljiva) administracija.
Trazi se i uspostavljanje cvrste administrativne saradnje s Evropskom unijom "da bi se onemogucile bilo kakve prevare i pronevere". Zatim su uslovi istinska trzisna privreda, regionalna saradnja, a sve sa konacnim ciljem "stvaranja ekonomskih i trgovinskih odnosa koji ce voditi zoni slobodne trgovine, podudarne s pravilima GATT-a i Svetske trgovinske organizacije".
Jasno je dakle i da Srbija, odnosno buduca zajednicka drzava sa Crnom Gorom, mora prethodno ponovo naci svoje mesto u svetskim, posebno onim finansijskim organizacijama. Takve odredbe su vec sadrzane u platformama za pregovore s Makedonijom i Hrvatskom. U njima je i tzv. "evolutivna klauzula", koja znaci da je Evropska unija spremna da zemlje regiona priblizi punoj integraciji u svoje politicke i ekonomske strukture. Na poslednja dva zasedanja u martu i junu, u Portugaliji su lideri Evropske unije obnarodovali svoj politicki stav da su sve zemlje Jugoistocne Evrope "potencijalni kandidati" za clanstvo u petnaestorici.
Naravno, potrebno je da ispune sve one politicke i ekonomske uslove, usaglase svoje zakone evropskim propisima i standardima - kojih ima oko 40 hiljada - i izvrse restrukturaciju svoje privrede da bi ona, naravno uz pomoc Unije, postala kompatibilna i konkurentna privredama evropske petnaestorice. Tu su predvidjeni i razni prelazni periodi prilagodjavanja za razlicite privredne sektore. Najosetljiviji je upravo poljoprivreda, jer i Unija tu ima ogromne proizvodne, subvencionisane viskove.
Ali, sav taj proces ce teci i uporedo ce, kako je vec uveliko dogovoreno i odluceno, Evropska unija, u saradnji sa Svetskom bankom, Medjunarodnim monetarnim fondom i drugim svetskim ciniocima i ustanovama, temeljito pomoci obnovu srpske i crnogorske infrastrukture i privrede, sa ciljem da se, naprimer, kroz sredjivanje odnosa Beograda sa Svetskom bankom, MMF -om, sklapanje verovatnog stendbaj aranzmana, obnovi poverenje privatnog kapitala i obezbede kljucno potrebna privatna ulaganja. U tome veliku pomoc i vaznu ulogu treba da ima i Pakt stabilnosti za jugoistocnu Evropu.
Srbija je nesumnjivo zanimljiva za inostrane ulagace, a privatni risk kapital ce doci ako to bude stabilna demokratija i politicki i ekonomski otvorena prema svetu - i u kojoj se zakoni i ustavi nece menjati po meri onoga ko dodje na vlast.
Dragan Blagojevic
Brisel

ZAVRSENI IZBORI NA KOSOVU

Slavlje Rugovinih pristalica

Pobeda Demokratskog saveza Kosova (DSK), umerenog lidera kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove u potpunosti je povratila njegovo samopouzdanje, uzdrmano cestim kritikama na racun njegove, za sada, nerazjasnjene pasivnosti u prethodnih 18 meseci.
Izuzetno raspolozen i vidno uzbudjen, Rugova, koji je do pocetka operacije vazdusnih udara NATO protiv SR Jugoslavije u martu prosle godine, bio neprikosnoveni lider kosovskih Albanaca, Rugova je tokom prvog javnog nastupa po saopstavanju nezvanicnih rezultata izbora, istakao da veliki odziv stanovnistva Kosova na lokalnim izborima predstavlja, u stvari, nezvanicni referendum za nezavisnost pokrajine.
Zbog toga je, verovatno, tokom konferencije za novinare, iza njega stajala nova zastava Kosova. Plava, sa velikim crnim dvoglavim orlom u sredini crvenog kruga. Iznad tradicionalnog albanskog orla je natpis "Dardanija", po ilirskom plemenu Dardanci, od kojih, kako smatraju albanski istoricari, albanci vode poreklo. Dardanija, inace, na ilirskom znaci "zemlja kruski".
Reakcije na pobedu DSK u Pristini su razlicite i idu od neskrivenog odusevljenja velikog broja stanovnika tog grada, do vidnog razocarenja pristalica tvrde linije Hasima Tacija i Demokratske partije Kosova (DPK).
Ilal Bajrami (47) jedan je od, kako kaze, dugogodisnjih pristalica DSK. On i njegov brat Mahmut odusevljeno pozdravljaju svakoga ko udje u starinski uredjenu, tradicionalnu albansku kafanu u pristinskom naselju Velanija, svega stotinak metara udaljenu od Rugovine kuce, koja je ujedno i sediste DSK.
"Prvi put za poslednjih deset godina osecam da mogu slobodno da disem. Pobeda DSK znaci kraj vladavine terora, prvo srpske vojske i policije, zatim kauboja iz Drenice", kaze Bajrami. Termin kauboji iz Drenice odnosi se na bivse pripadnike OVK, koji su po dolasku u Pristinu zauzeli vecinu ugostiteljskih i privrednih objekata.
U plavoj svesci koja stoji na prostom kafanskom stolu ispred njega upisani su poslednji saopsteni rezultati kosovskih izbora. Sa odusevljenjem cita postotke i imena mesta u kojima je DSK odneo pobedu. Takvih mesta ima mnogo, pa ceo ritual traje. Jos radosnije cita neocekivano lose rezultate Tacijeve partije.
"Malisevo, Glogovac i Skenderaj (albansko ime za Srbicu). Sve Drenica, covece. Tamo im je i mesto. U sumi", rekao je, dodajuci da bi se sada Taci i Milosevic "konacno mogli dogovoriti o necemu - destinaciji aviona kojim ce pobeci sa Balkana".
Pristalice partija proisteklih iz OVK gotovo da se i ne cuju. Sediste DPK, posle konfuzije koja je u toj stranci vladalo posle nenadano losih rezultata, otvoreno je tek u ponedeljak pre podne.
Po objavljivanju izbornih rezultata, lokali u kojima se obicno okupljaju bivsi clanovi OVK, umesto guzvi uobicajenih za vikend, bili su poluprazni. Slicno je bilo i u stabovima Alijanse za buducnost Kosova Ramusa Hajradinaja i Partije liberalnog centra Naima Maljokua, takodje, dvojice istaknutih komandanata OVK.
"Biraci su okrenuli ledja oslobodiocima i glasali za coveka, koji se javno sastao sa Milosevicem. To niko nije mogao da ocekuje", rekao je jedan od zvanicnika DPK, koji je zeleo da ostane anoniman, aludirajuci na proslogodisnji beogradski susret Milosevic-Rugova.
Posmatraci kosovskih zbivanja tvrde da je Rugovina pobeda, u stvari, rezultat "nedostatka izbora", pri cemu je lider DSK, jednostavno, bio najbolji od ponudjenih resenja.
"Hajradinaj ima dobar program, ali bi morao pripaziti na svoje ponasanje", ocenio je pristinski publicista Skeljzen Malici, dovodeci slab izborni rezultat Alijanse za buducnost Kosova u vezu sa brojnim incidentima koji su pratili predizbornu kamp anju te stranke.
Slicno je i sa DPK. Kako kazu stanovnici Pristine, Albanci, jer Srba vise ionako nema, Taci je, politcki gledano, platio cenu arogantnog i nasilnog ponasanja svojih pristalica. Cini se da je, posle izbora, vecini stanovnika Kosova dosta nasilja.
U Pristini ponovo nema vode. Veliki broj sporednih ulica je razrovan. Telefoni uglavnom ne rade. Prvi pravi test za DSK usledice odmah po preuzimanju lokalne vlasti. Nezavisnost, ipak, ne spada u nadleznost lokalnih vlasti, na kojima je, bar je tako pisalo na glasackim listicima, glasala vecina albanskog stanovnistva.
Rade Maroevic,
izvestac Bete

PRISTINA

Izbori, neformalni referendum Albanaca

Glasanje sprovedeno gotovo bez incidenata i veliki odziv biraca na kosovskim lokalnim izborima u subotu, iznenadili su celnike medjunarodnih misija u pokrajini, ali su, ujedno, pokrenuli i novi talas zahteva Albanaca za nezavisnoscu Kosova.

Istovremeno, izjave glasaca ispred birackih mesta, kao i lidera najznacajnijih politickih partija kosovskih Albanaca, navode na zakljucak da bi kosovski lokalni izbori mogli da budu i nezvanican referendum za nezavisnost te pokrajine.
Jos prosle noci svi akteri izbora - glasaci, politicki lideri i medjunarodni zvanicnici, prestali sa da govore o lokalnim izborima i istakli da se radi o "testu demokratije". Izostanak incidenata pokrenuo je novu lavinu zahteva da se na Kosovu sto pre organizuju opsti izbori i donese neka vrsta prelaznog ustava pokrajine.
I sam sef UNMIK-a Bernar Kusner, koji je do pre nekoliko dana isticao da je implementacija izbornih rezultata najvazniji deo izbora, naglasio je sinoc da je ponasanje kosovskih Albanaca "najbolji put ka demokratiji i samoupravi", sto je veliki deo albanskog stanovnistva shvatio kao "stupanje na utabanu stazu ka nezavisnosti". O tome su najbolje svedocili i veliki redovi ispred biralista. Mase svecano obucenih ljudi strpljivo su satima cekale u redovima da bi glasalu za buduce nosioce lokalnih vlasti. Njihove izjave, kao i izjave politickih lidera nakon glasanja, medjutim, navode na zakljucak da je albansko stanovnistvo izbore shvatilo kao referendum o nezavisnosti moze objasniti i tako veliki odziv.
Ispred jedne od osnovnih skola u samom centru Pristine juce se tokom citavog dana nalazilo po nekoliko stotina, mahom svecano obucenih ljudi, koji su strpljivo cekali na red da iskoriste priliku da glasaju na "prvim demokratskim i slobodnim izborima", kako su ih nazvali organizatori, OEBS i UNMIK.
Mada su organizatori predvideli da na svakom birackom mestu glasa po 700 ljudi, osoblje zaduzeno za sprovodjenje glasanja naslo se u prilicno neugodnoj poziciji, posto su, kako se, cini, gradjani Kosova zeleli da svoje pravo iskoriste vec rano ujutru. Dodatni problem predstavljala je i cinjenica da svo osoblje, kako iz inostranstva tako i domace, nije na vreme doslo na posao.
"Izbori predstavljaju veliki korak napred za Kosovo, koji ce, nadam se, voditi ka nezavisnosti", rekla je Drita Ajeti (55), koja je cekala u redu za glasanje ispred jedne od pristinskih osnovnih skola. Na samoj zgradi nije bilo istaknutih obelezja albanskih politickih partija, mada je svega dan ranije, problem vezan za zastave na jedva resen tako sto je njihovo isticanje dozvoljeno na objektima, ali ne i unutar biralista.
Desetak metara ispred Ajetijeve, dva sata u redu za glasanje cekao je Avdi Tahiri (47), koji je ocenio je da je "veoma vazno sto se gradjani Kosova sada konacno mogu slobodno izjasnjavati, a ne kao do sada".
Navodeci da je i ranije ucestvovao na paralelnim izborima, koje su 1992. i 1998. godine organizovali kosovski Albanci, Tahiri je rekao i da "slobodni izbori predstavljaju veliki korak napred za Kosovo". Kao i ostali sagovornici, i on smatra da su lokalni izbori "put ka nezavisnosti Kosova".
Nezavisnost Kosova, kao konacan rezultat lokalnih izbora, ocekuje i Spresa Mendici (19), koja je dodala da "ubuduce Kosovo nece zavisiti ni od koga".
Glasanje, kako se cini, teklo je veoma brzo, iako nije bilo moguce citavu proceduru obaviti za 50 sekundi, koliko su predvideli strucnjaci OEBS-a. Novinari su zakljucili da je za glasanje, u najboljem slucaju, bilo potrebno najmanje minut i po.
Inace, unutar samih biralista nije bilo vecih guzvi, posto je obezbedjenje vesto regulisalo broj gradjana koji se nalaze u objektima. Osim osnovnih upustava za glasanje, na zidovima su bili okaceni posteri na kojima pise da je unutar glasackih mesta zabranjeno pusenje i nosenje oruzja. Novinarima je bilo omoguceno da nesmetano prate citav tok glasanja.

DSS - KOSOVO JAKSIC:

SRJ ne priznaje lokalne izbore na Kosovu

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) i sef kosovskog odbora te stranke Marko Jaksic rekao je juce da Jugoslavija ne priznaje lokalne izbore koji su u toj Pokrajini odrzani u subotu, 28. oktobra, jer nisu u skladu sa Rezolucijom Ujedinjenih nacija o Kosovu.
Jaksic je na konferenciji za stampu DSS u Beogradu ponovio da kosovski Srbi nisu ucestvovali na lokalnim izborima jer nisu stvoreni bezbednosni uslovi za to, niti je obezbedjen povratak nealbanskog stanovnistva.
Komentarisuci pobedu Demokratskog saveza Kosova Ibrahima Rugove na izborima, potpredsednik DSS je kazao da takav ishod "ne znaci nista za kosovske Srbe" i dodao da se sve albanske partije zalazu za nezavisnost Kosova, sa malim razlikama u nacinu i vremenu ostvarenja te ideje.
Jaksic je optuzio sefa Civilne misije UN na Kosovu Bernara Kusnera da je "zbog animoziteta prema Milosevicevom rezimu, olako dozvolio etnicko ciscenje Srba i suptilno stvaranje nezavisne (albanske) drzave" unutar Srbije i SRJ.
On je pozvao Demokratsku opoziciju Srbije (DOS) da se vise posveti problemu Kosova, jer za protivnika ima "jak albanski secesionisticki pokret".
"Imam utisak da jedan deo DOS zeli da se oslobodi pitanja Kosova kao vruceg krompira. Medjutim, DSS ce uciniti sve da odbrani interese Srba na Kosovu", rekao je Jaksic.
On je naveo da ce kosovski Srbi "razmisliti" o ucescu na posebnim izborima koji bi na Kosovu bili organizovani samo za Srbe.
Jaksic je izrazio ocekivanje da ce formiranjem nove jugoslovenske vlade, SRJ preuzeti inicijativu na Kosovu, tako da tamosnji Srbi nece i dalje biti "prepusteni sami sebi".
On je ponovio da se u zatvoru u Kosovskoj Mitrovici i dalje nalazi veci broj Srba i drugih nealbanaca koji vec vise od godinu dana, mimo svih zakonskih propisa, cekaju sudjenje u tamnici.
Portparol DSS Milorad Jovanovic, koji se takodje obratio novinarima, kazao je da se Kusner nasao u nezgodnom polozaju nakon promene vlasti u SRJ, a da je lokalne izbore na Kosovu morao da odrzi "po inerciji".
Jovanovic je izrazio uverenje da ce SRJ za nekoliko dana postati punopravni clan UN i ocenio da je dosadasnja "samovolja Kusnera" omogucena zbog toga sto Jugoslavija nije bila punopravna clanica te organizacije.

POMOC EU SRJ- MENION:

Nece biti humanitarne katastrofe u SRJ

Srbija se bori sa rasprostranjenim siromastvom ali se nece suociti sa humanitarnom katastrofom ove zime, ocenio je danas Kevin Menion , sef beogradske kancelarije Humanitarne kancelarije Evropske komisije (ECHO) u intervjuu za Rojters.
"Kriza, nesreca, nepogode i katastrofa nisu termini koji mogu da budu ovde upotrebljeni", izjavio je Menion.
"Dolazi zima, ali mi cemo se snaci i necemo govoriti o humanitarnoj krizi ili katastrofi", dodao je Menion, naglasavajuci da ce njegova kancelarija pomoci stanovnistvu SRJ.
U nastojanju da podrze novo demokratsko rukovodstvo SR Jugoslavije, celnici zemalja Evropske unije dogovorili su se ovog meseca da obezbede hitan paket od 200 miliona evra (166 miliona dolara) za pomoc Srbiji u zimskom periodu.
Evropski komesar za medjunarodne odnose Kris Paten, izjavio je ove nedelje prilikom posete Beogradu da ce ta pomoc, koja ukljucuje energiju i hranu, poceti da pristize u novembru.
Kevin Menion je sugerisao da ce i iz drugih izvora da pristigne pomoc, ukljucujuci i pojedinacnu od 15 drzava clanica Evropske unije. "Postoji lanac donatora koji ce obezbediti podrsku ovoj zemlji da bi prezivela".
On je dodao da ce ovaj zimski paket pomoci da se lakse dise i da se vidi kakva vrsta dugorocne pomoci za razvoj potrebna.
Prema nekim procenama, drustveni proizvod SR Jugoslavije se u toku prethodnih deset godina prepolovio. Sa siromastvom koje obuhvata sve veci broj ljudi, srednja klasa je tako reci nestala i ljudi su ili bogati ili siromasni.
"Imamo problem siromastva, bice mnogo siromasnih ljudi", primetio je Menion, dodavsi da se u Beogradu moze videti poneki BMV ili "Mercedes", ali da na ulicama mnogo vise ima starih automobila marke "Jugo", starijih cak od 25 godina.

...BLISKOST SA BIVSIM PREDSEDNIKOM...

Bogoljubu Karicu je zao...

Moskovski dnevnik "Izvestija" danas pise o biznisu porodice Karic u Jugoslaviji i Rusiji i osvrce se na intervju koji je sef BK Grupe Bogoljub Karic nedavno dao italijanskom listu "Korijere de la sera".
U tekstu pod nazivom "Bankar koji se kaje - srpski biznismen se ogradjuje od Milosevica", list pise da porodicu Karic smatraju "jednom od najbogatijih u Srbiji" i da ona "nije poznata samo po uspesima u biznisu", vec i po "bliskosti sa bivsim predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem".
"Izvestija" navodi da u sferu biznisa Karica u Jugoslaviji spadaju mobilna telefonija, osiguranje, bankarski poslovi, mediji, kao i Medjunarodni univerzitet i Filmska akademija.
List navodi da su Bogoljuba Karica "prakticno zvanicno smatrali 'licnim bankarom' porodice Milosevic", da je 1998. godine bio ministar za privatizaciju, a potom ministar bez portfelja, ali da je "morao da podese ostavku zbog pozicije o bombardovanju NATO, smatajuci da je SRJ trebalo da napravi komromis kako bi se sprecilo bombardovanje".
Moskovski dnevnik podseca na objasnjenje Bogoljuba Karica koje je dao italijanskom listu "Korijere de la sera" - da u rezimu Milosevica nije bilo izbora - "ili ce te unistiti ili vecno ucenjivati".
Kao "posebno zanimljiv" list navodi detalj iz tog intervjua, u kojem Karic govori o ulozi Rusije. Na pitanje italijanskog lista zasto je Moskva do poslednjeg trenutka podrzavala Milosevica, Karic odgovara da Rusija "nije stitila Milosevica, vec svoju sopstevnu politiku na Balkanu, koja nije mogla da ne protivureci NATO, a Milosevic je koristio tu objektivnu situaciju".
Moskovski dnevnik ocenjuje da "Karicu ne moze a da se ne veruje, jer su njegove ekonomske veze u Rusiji veoma siroke".
List navodi da je 1992. godine, uz ucesce Karic banke stvorena ruska Agro-Karic banka, ciji je clan saveta direktora Dragomir Karic. Karici su 1994 godine bili generalni izvsioci izgradnje nove zgrade Jakutskog univerziteta, a u tom projektu je ucestvovao i vlasnik firme "Mabeteks", Albanac kosovskog porekla Bedzet Pakoli.
Kasnije su Karici, po pisanju lista, ucestvovali u skoro svim projektima "Mabeteksa" u Rusiji. U Moskvi i jos niz gradova Rusije Univerzitet braca Karic je zajedno sa Moskovskim drzavnim univerzitetom (MGU) osnovao filijale medjunarodnog univerziteta biznisa i uprave.
"Izvestija" navodi, pozivajuci se na sopstevene izvore, da u Moskvi Karici imaju i nekoliko restorana i barova.

"DOJCE VELE" O SRJ

DJukanovic ogranicava demokratizaciju Crne Gore

Crna Gora zeli da uz pomoc drugih drzava blokira ulazak Jugoslavije u Ujedinjene nacije (UN) sve dok Srbija ne pristane na novu platformu politicke koegzistencije, ocenjuje radio Dojce vele u danasnjem komentaru.

"Ocigledno je da predsednik Crne Gore Milo DJukanovic zeli da ogranici dalju demokratizaciju u regionu samo na Crnu Goru. Naime, nakon pada (jugoslovenskog predsednika Slobodana) Milosevica najveci broj argumenata kojima je on branio svoju politiku deluju kao lanjski sneg. DJukanovic to ,medjutim, ne zeli da vidi", kaze se u komentaru.
Radio navodi da jugoslovenska vojska vise ne ugrozava Crnu Goru.
"Kada DJukanovic kao clan Saveta odbrane ne bi ignorisao ovu instituciju onda bi on licno mogao zajedno sa Kostunicom da izvrsi personalne promene u armijskom vrhu koji po njegovom misljenju i dalje ugrozava Crnu Goru.
DJukanovic bi svojim ucescem u radu Saveta odbrane mogao da doprinese stabilnosti Jugoslavije i Srbije posto se Kostunici prebacuje da je on veoma blag prema vojnom vrhu kome mnogi politicari ne veruju", ocenjuje radio.
"DJukanovicevi napori da blokira ulazak Jugoslavije u UN sve dok se ne stvore uslovi bez rizika za odvajanje od Jugoslavije sprecavaju i clanstvo u OEBS. To znaci da DJukanovic sprecava OEBS da regularno kontrolise jugoslovensku vojsku jer se to podrazumeva za svaku clanicu OEBS", dodaje se u komentaru.
"Kada bi DJukanovic to dopustio (ulazak u OEBS), on bi morao da dovede u odgovarajuce proporcije i snage policije u odnosu na broj stanovnika u Crnoj Gori. U Evropi to po pravilu iznosi 1 policajac na 150-200 gradjana a u Crnoj Gori je taj odnos 1 tesko naoruzan policajac na 30 gradjana", navodi radio.
Radio konstatuje da "DJukanovic takodje ne uzima u obzir da se obicno onim drzavama koje iza sebe imaju prijem u UN i OEBS namece i Partnerstvo za mir koje je pod pokroviteljstvom NATO".
"I iz ovoga se moze zakljuciti da DJukanovic, slicno kao i Milosevic, nije otvoren za druge argumente kada se dogadjaji odvijaju drugacije nego sto je on to mislio. Sigurno nije slucajno da se SAD, za razliku od drugih stalnih clanica Saveta bezbednosti UN, drze mudro u vezi sa zeljom Pogorice da na racun Jugoslavije udju sa jos jednom stolicom u UN.
Oni kazu da ce prihvatiti sve oko cega se dogovore Srbija i Crna Gora", konstatuje radio.

CRNA GORA - VUKOVIC

DPS nece ucestvovati u konsultacijma za sastav vlade SRJ

Demokratska partija socijalista Crne Gore (DPS) odbila je veceras poziv mandatara nove Savezne vlade Zorana Zizica da ucestvuje u konsultacijama o formiranju njegovog kabineta.
U pismu koje je Zizicu u ime DPS uputio predsednik Izvrsnog odbora stranke Miodrag Vukovic, navodi se da ta partija novu saveznu vladu smatra "nelegitimnom", i da "ne priznaje ustavne promene i savezne izbore odrzane (24. septembra) na osnovu njih".
Odgovarajuci na ponudu da se sutra razgovara i o buducim odnosima Srbije i Crne Gore, Vukovic je naveo da se o tome "vec vodi politicki dijalog sa predstavnicima Demokratske opozicije Srbije (DOS)".
"O uredjenju buducih medjusobnih odnosa odlucivace legitimni drzavni organi, nakon decembarskih izbora u Srbiji i predlog ponuditi gradjanima na izjasnjavanje", naveo je Vukovic u pismu Zoranu Zizicu.
On je dodao da su se sa time slozili i predstavnici "nove vlasti u Beogradu".
Pismo koje je Miodrag Vukovic uputio mandataru Savezne vlade Zoranu Zizicu, naslovljeno je sa "Kandidatu za predsednika Savezne vlade".
Socijaldemokratska partija (SDP) Crne Gore danas je obavestila Zizica da se nece odazvati pozivu, jer ne priznaje savezne izbore.
Na sutrasnji razgovor sa Zizicem, kako je potvrdjeno, doci ce predstavnici Narodne stranke i Srpske narodne stranke Crne Gore.
Zizic je konsultacije o formiranju Savezne vlade, sa crnogorskim vladajucim partijama i SNS zakazao za sutra u 13 sati u crnogorskom parlamentu.

PODACI O PLATAMA, STIMULACIJAMA I PUTNIM TROSKOVIMA U RTS-u

Kako su placeni sefovi RTS-a

Od oko 500 rukovodilaca Radio-televizije Srbije (RTS), samo je glavni urednik Informatvnog programa Milorad Komrakov podneo ostavku, ali je i on zvanicno na godisnjem odmoru i prima platu u iznosu od oko 6.000 dinara, dvostruko vise od prosecne zarade u RTS-u, saopstili su danas predstavnici Strajkackog odbora RTS.
Iznoseci podatke o dosadasnjim astronomskim prihodima rukovodecih ljudi, oni su naveli na konferenciji za novinare da su Komrakovu i donedavnom generalnom direktoru RTS-a Dragoljubu Milanovicu, kao i ostalim "privilegovanim ljudima" u toj kuci, septembarske plate obracunate samo na osnovu koeficijenata, bez dosadasnjih varijabila koje su ove godine mesecno iznosile i po skoro 30.000 dinara.
Prema podacima pronadjenim u RTS-u, Milanovic je imao varijabilu od 28.000 dinara, a Komrakov 20.550. Mesecna stimulacija urednice Dnevnika Tatjane Lenard, koja je bila i visoki funkcioner Jugoslovenske levice, iznosila je 13.325 dinara, a njenih kolega Gorana Maslara i Spomenke Jovic 17.150, odnosno 10.850 dinara.
Supruga nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije Glorija Pavkovic, sa visom strucnom spremom, imala je varijabilu od 14.850 dinara.
Pojedini urednici Dnevnika (Spomenka Jovic, Zeljko Avramovic...) dobili su pritom, na ime "honorara u kuci", u prvih osam meseci ove godine po 46.866 dinara.
Koeficijenti rukovodilaca RTS-a i pojedinih zaposlenih, bliskih tom vrhu, kretali su se do devet, a prosecni koeficijent u drzavnoj televiziji iznosio je 3,52.
Jedan od najvisih koeficijenata imao je u prva tri meseca ove godine, do prelaska na celo "Vecernjih novosti", visoki funkcioner Socijalisticke partije Srbije Dusan Cukic.
Prema podacima do kojih je dosao SSO Sindikata "Nezavisnost" RTS-a, rukovodeci ljudi dobijali su i enormne sume za putovanja po zemlji i inostranstvu, pri cemu te iznose cesto nisu pravdali.
Milanovic je, na primer, u prvim osam meseci ove godine za putovanja u zemlji dobio 47.480 dinara, a za odlazak u inostranstvo 170.634 dinara i 28.439 maraka.
Receno je i da je Komrakov za put u Rusiju dobio 41.200 dinara i 6.866 maraka, a za taj novac nije podneo nijedan racun. Cukicu je za put u inostranstvo dato 137.162 dinara i 22.860 maraka.
Direktor produkcije RTS-a Zeljko Malic dobio je, prema raspolozivim poacima, cak 514.979 dinara za putovanja po zemlji u prvih sest meseci ove godine, a 85.829 maraka za put u inostranstvo.
Milanovic, Avramovic, Maslar, generalni sekretar RTS-a Dusa Jakovljevic, Spomenka Jovic, Malic i jedan od rukovodilaca Konstantin Kraincanic, medju onima su koji su i ove godine dobili stanove od drzavne televizije.