Nezavisne Novine

BIVŠA JUGOSLAVIJA

IZVESTAJ UJEDINjENIM NACIJAMA

Anan o sprovodjenju Dejtonskog sporazuma

Generalni sekretar UN Kofi Anan podnece u utorak, 12. decembra, izvestaj Savetu bezbednosti UN o petogodisnjem sprovodjenju Dejtonskog mirovnog sporazuma.
To ce biti prvi sveobuhvatni izvestaj generalnog sekretara pred vecem petnaestorice ambasadora - tacno pet godina nakon sto su u Parizu, tada predsednici Hrvatske, BiH i SR Jugoslavije, Franjo Tudjman, Alija Izetbegovic i Slobodan Milosevic, potpisali taj mirovni sporazum. Iz kabineta predsednika Saveta za mesec decembar, ambasadora Ruske Federacije u UN Sergeja Lavrova, saopsteno je da ce tim povodom sednici prisustvovati, na poziv generalnog sekretara, bivsi americki general i sadasnji sef misije UN u BiH Zak Klajn.
On ce se takodje obratiti Savetu sa svojim primedbama o (ne)sprovodjenju Dejtonskog mirovnog sporazuma, a govorice i o situaciji u sirem regionu. Prema prvim najavama, tom prilikom ce biti reci o tome sta je do sada ucinjeno u BiH, u oba entiteta, ali ce isto tako biti izneti i neki propusti medjunarodne zajednice u periodu posle potpisivanja sporazuma.
Nedelju dana nakon rasprave o BiH, u Savetu bezbednosti ce se otvoriti i debata o Kosovu. Dolazak specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN-a na Kosovu Bernarda Kusnera u Njujork planiran je za 19. decembar, kad ce se i odrzati zakazana sednica.
Kako saznaje agencija Beta, tom prilikom bice reci i o situaciji u juznoj Srbiji, ali nece biti razmatrano revidiranje Vojno-tehnickog sporazuma iz Kumanova, potpisanog izmedju Vojske Jugoslavije i NATO snaga na Kosovu.
Iz stalne Misije SR Jugoslavije u UN saopsteno je da ce na zakazanoj debati govoriti vrsilac duznosti sefa Misije SRJ Vladislav Mladenovic, sto ce biti njegovo drugo obracanje Savetu bezbednosti od kad je SRJ, 1. novembra, primljena u redovno clanstvo UN.

SAVETNIK AMERICKOG PREDSEDNIKA ZA DEMOKRATIJU NA BALKANU

Kostunica ima nasu podrsku

Specijalni savetnik americkog predsednika za demokratiju na Balkanu Dzejms O'Brajen izjavio je da jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica ima podrsku Sjedinjenih Americkih Drzava (SAD) i Evropske unije (EU) za mirno diplomatsko resenje situacije na jugu Srbije.
"Dogovorili smo se da preduzmemo mnoge korake da zaustavimo nasilje u tom regionu i nastavicemo da ih sprovodimo...Mi smo zauzeli veoma snazan stav da se zlocin ubistva Srba tamo kazni i nastavicemo da radimo da nasilje stane, ali to cehemo uraditi diplomatskim procesom", istakao je O'Brajen u intervjuu za banjalucki magazin "Reporter".
On je negirao da je Kosovo definitivno van SR Jugoslavije, naglasavajuci da se ta pokrajina nalazi pod administracijom Ujedinjenih nacija (UN).
Prema njegovim recima, rezolucija o Kosovu podrazumeva da se na tom podrucju prvo treba uspostaviti demokratija, a da ce razgovori o uredjenju pokrajine uslediti kasnije.
Americki diplomata je, upitan da li je izrucenje bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica uslov za puni ulazak Jugoslavije u evropske i svetske tokove, odgovorio da je "bivsi predsednik na putu drugog povratka i da je to dobar korak u izgradnji demokratije".
"Pustimo da ljudi Srbije ponovo kazu da ga ne zele. Nasa pozicija se ne menja", kazao je O'Brajen.
On je istakao da zrtve Milosevicevog rezima i u Srbiji, i na Kosovu, i u Hrvatskoj i BiH "zasluzuju da se on nadje pred sudom".
"A to se moze desiti samo u nekom medjunarodnom procesu", naglasio je O'Brajen.
Americki diplomata dalje je ocenio da su dogadjaji koji su se desili u Srbiji i Hrvatkoj dali priliku celoj regiji da brzo krene u evropske tokove, dodajuci da i BIH kao celina ima priliku da ucini isto.
"Mi ne mozemo dozvoliti Bosni da postane teret ostatku regije i svi moraju raditi da pomognu da BIH krene brzo ka Evropi", istakao je on.
O'Brajen smatra da je na novembarskim izborima "vecina u Republici Srpskoj (RS) i Federaciji BIH pripala partijama koje su otvoreno podrzavale pridruzivanje Evropi", odnosno, da "glasaci nisu dali vecinu partijama koje su zemlju odvele na rat".
On je naglasio da SAD nece podrzati vladu RS u kojoj bi ucestvovala Srpska demokratska stranka (SDS), dodajuci da ta i slicne stranke "ne mogu odvesti BIH u Evropu".
"Slicne stavove imamo i prema Stranci demokratske akcije (SDA) i Hrvatskoj demokratskoj zajednici (HDZ). Te partije samo zaustavljaju BIH. Sada je prilika da se stvori komotna vecina i prostor da se pridruzite Evropi", dodao je americki diplomata.
Upitan da li medjunarodna zajednica "svesno izbegava hvatanje bivseg lidera bosanskih Srba Radovana Karadzica, jer bi on bio veoma neugodan svedok u Hagu i za predstavnike medjunarodne zajednice za vreme rata u BIH", O'Brajen je kazao da to nije tacno, i da Karadzic treba da ode u Hag.
"Ako on veruje da ima pricu da isprica, on treba da je isprica, a mesto da to uradi je u Hagu. On povredjuje svoj narod krijuci se. Zato sto traje previse dugo i zato sto porice svoju odgovornost", naglasio je on.

VRATICU SE U KLADUSU...

Preuzecu "Agrokomerc"

Lider Demokratske narodne zajednice (DNZ) Fikret Abdic izjavio je da ce se vratiti u Kladusu, preuzeti preduzece "Agro-komerc" i pobediti Aliju Izetbegovica.
Abdic je rekao da ga se mnogi boje jer ima podrsku naroda, prenosi u danasnjem izdanju rijecki "Novi list".
"Vracam se u 'Agrokomerc', da ljudima vratim taj novac, da vratim 'Agorkomerc' i nadu u zivot u Kladusi. Moram ocistiti svoje ime od hipoteke koju su mi nametnuli SDA (Stranka demokratske akcije) i njihova tajna policija AID", kazao je Abdic.
Abdic je istakao da su dve fotografije za SDA najvazniji dokaz da je on zlocinac.
"Na jednoj obilazim mesto gdje su mrtvi ljudi. Tada sam bio clan Predsednistva, i jedini sam imao hrabrosti doci. Umesto da me proglase narodnim herojem, to koriste kao dokaz da sam ratni zlocinac. Na drugoj smo na sastanku '93. u Beogradu, Radovan Karadzic, Slobodana Milosevic i ja. Otisao sam avionom UN-a u misiju mira i razgovarao sa Milosevicem, sa kojim sam se i rukovao,to nije krivicno delo", rekao je Abdic.

HRVATSKA

Probleme resavati kroz saradnju

Hrvatski premijer Ivica Racan danas je izjavio da hrvatska vlada nije primila nikakve optuznice za ratne zlocine pocinjene tokom operacija hrvatske vojske "Bljesak" i "Oluja".
Racan je na konferenciji za stampu ponovio stav vlade da demokratska Hrvatska zeli da saradjuje sa Haskim tribunalom, ali istovremeno i da zastiti sopstveni pravni poredak i dostojanstvo.
"Nije tajna da u toj saradnji ima problema i mi od njih ne bezimo. Njih treba resavati kroz saradnju, a ne kroz sukobe", naglasio je Racan, potvrdivsi izvestaje zagrebackih medija da je hrvatska vlada na zatvorenoj sednici u cetvrtak usvojila zakljucke o saradnji s Haskim tribunalom, koji ce uskoro biti objavljeni.
Komentarisuci mogucnost da nacelnik Glavnog staba Hrvatske vojske general Petar Stipetic bude pozvan da svedoci u Hagu, Racan je kazao kako to nije stvar pojedinca, pa ni generala Stipetica. Odziv na taj poziv, precizirao je Racan, bice definisan preko vladinog Saveta za odnose sa Haskim sudom, a u skladu sa stavovima usvojenim u cetvrtak.

HRVATSKA I HAG - Granic:

Ispolitizovane optuznice za Oluju neprihvatljive

Zamenik hrvatskog premijera Goran Granic, rekao je povodom najava objavljivanja optuznica u Haskom tribunalu, za akciju "Oluja", da vlada Hrvatske sigurno nece prihvatiti optuznice koje su ispolitizovane.
Granic je u izjavi zagrabeckom "Jutarnjem listu" naveo da je hrvatska vlada zauzela jasne stavove o saradnji s Haskim sudom.
Potpredsednik Vlade Hrvatske odbio je, medjutim, da precizira o kojim stavovima je rec i da li je i kako o tome informisana glavna tuziteljica suda u Hagu Karla Del Ponte.
"Vecernji list" pise da je hrvatska vlada u cetvrtak raspravljala o saradnji s Haskim sudom, podrzavsi stavove Gorana Granica, ali o tome javnost nije informisana.

SLOVENACKI MEDIJI

Prvi ravnopravni sporazum Slovenaca i Srba

Svi slovenacki mediji i dalje posvecuju veliku paznju poseti ministra inostranih poslova SRJ Gorana Svilanovica Ljubljani proteklog vikenda i uspostavljanju diplomatskih odnosa SRJ i Slovenije, ocenjujuci da to predstavlja kraj "tisine" izmedju dveju zemalja i pocetak veoma intenzivne i prisne saradnje.
Pod naslovom "Kraj tisine u diplomatiji" preko cele prve strane, jutrosnji ljubljanski "Dnevnik" opsirno izvestava o Svilanovicevim ljubljanskim razgovorima i istice da nakon uspostavljanja diplomatskih odnosa slede intenzivni kontakti i svestrani razvoj odnosa SRJ i Slovenije.
"Kraj tisine izmedju Slovenije i SRJ", naslov je izvestaja ljubljanskog "Dela" u kome se, izmedju ostalog, citira Svilanoviceva konstatacija da je sadasnje stanje izmedju dve drzave "normalno, za razliku od nenormalnog stanja bez diplomatskih odnosa".
"Ljubljana pred balkanskim izazovom", naslov je komentara, takodje, u "Delu" u kome novinar vodeceg slovenackog dnevnika istorijski znacaj subotnjeg sporazuma vidi u tome sto je to prvi sporazum Slovenaca i Srba sklopljen na potpuno ravnopravnim osnovama.
"Svi dosadasnji 'sporazumi' Srba i Slovenaca, kako onaj posle Prvog tako i onaj posle Drugog svetskog rata, bili su 'optereceni' ili srpskom vojnom premoci, svetskim politickim prilikama ili ideoloskim opredeljenjem. Sada su sporazum o uspostavljanju normalnih diplomatskih i svih drugih odnosa sklopile dve medjunarodno priznate, nezavisne i ravnopravne drzave", ocenjuje Delo.
Komentator lista navodi da se Slovenija izazovu normalizacije odnosa sa Beogradom ne sme odazvati sa "pozicija privredno i politicki superiornije drzave i na taj nacin vracati Srbima milo za drago za sankcije i uvrede krajem 80-tih i pocetkom 90-tih". Tek ako Ljubljana bude dosledna u negovanju jednakosti i ravnopravnosti, moze uspeti projekat normalizacije odnosa sa SRJ, zakljucuje ljubljansko "Delo".

MOSTAR

Pocela zavrsna faza obnove Starog mosta

Zavrsni radovi na obnovi srusenog Starog mosta u Mostaru poceli su danas rezanjem prvog kamenog bloka koji ce biti ugradjen u novo zdanje.
Cuveni most su srusili Hrvati tokom hrvatsko-muslimanskog rata 1993. godine.
Obnova Starog mosta i istorijskog jezgra grada iz vremena Otomanske imperije slozen je poduhvat, vredan 16 miliona dolara, u koji su ukljuceni Svetska banka, UNESCO, Gradska uprava Mostara, kao i vlade Italije, Turske i Holandije.
Kameni blokovi koji ce biti ugadjeni u "Stari most" slicni su onima koji su pre 500 godina vadjeni iz majdana Mukosa, nedaleko od Mostara, uz ciju pomoc je arhitekta Hajrudin napravio jedan od najlepsih mostova na svetu, sa lukom dugim 27 metara.
Agencija zaduzena za obnovu mosta uspela je da obezbedi osam miliona dolara.
Za ponovnu izgradnju mosta Svetska banka je odobrila americki kredit od cetiri miliona dolara, dok su italijanska i holanda vlada dale tri miliona dolara a turska vlada milion.
Bosanka vlada namerava da preostalih 7,5 miliona dolara, koliko je jos potrebno za vadjenje i rezanje kamenih blokova, prikupiti na donatorskim konferencijama za Mostar.
Direktor Agencije za obnovu mosta Rusmir Cosic je rekao da bi "Stari most" trebalo da osvane na svom prvobitnom mestu u decembru 2002. godine.