Nezavisne Novine

SVET

ZAVRSEN NAJDUZI SAMIT EVROPSKE UNIJE U NICI

Sporazum nece doprineti efikasnom donosenju odluka

Ne verujte u pricu da ce postignuti Sporazum iz Nice doprineti vecoj efikasnosti Evropske unije u odlucivanju da bi se pripremila za prosirenje na istok Evrope, ocenjuje izvestac Rojtersa iz Nice.
Na maratonskom, dosad najduzem samitu Unije, u Nici su u stvari najvece zemlje uspele da prigrabe i najvecu moc da blokiraju akcije. Sistem glasanja je komplikovaniji nego ikada, a bilo kakva odluka ce se jos teze postizati.
"Ovo je puc koji su izvele velike clanice", izjavio je portugalski premijer Antonio Guteres tokom samita.
Lideri Unije su ublazili planove o napustanju nacionalnog prava veta i prosirili vecinsko glasanje na vise sektora, a istovremeno za najmanje deceniju odlozili mogucnosti izvrsne Evropske komisije za bilo kakvo dalekosezno usmeravanje politike.
Preoblikovana Sporazumom iz Nice, Unija ce biti pod dominantnim uticajem njene cetiri velike sile - Nemacke, Francuske, Britanije i Italije, dok ce slabije moci da se cuju manje drzave i njihov tradicionalni zastupnik, Evropska komisija, ciji je uticaj ponovo oslabljen.
"Celokupan proces odlucivanja postace jos tezi". izjavio je predstavnik Evropskog parlamenta na samitu Elmar Brok.
Analiticari ocenjuju da su lideri, umesto da podignu pogled prema horizontu ujedinjene Evrope, najpre izracunali koliko ce predlozena nova preraspodela glasova uticati na njihovu moc.
Odlucne da ih ne preglasaju koalicije malih, siromasnijih zemalja, kada se tokom naredne decenije blok od 15 clanica prosiri sa jos 12 novih, velike sile u Uniji su gotovo utrostrucile svoje pravo glasa i izgradile nove sisteme bezbednosti protiv nezeljenih odluka.
Prag za kvalifikovanu vecinu povecan je na 74,6 odsto glasova kada Unija bude imala 27 clanica, prema sadasnjih 69 odsto.
U dogovoru u poslednjem trenutku, lideri su usvojili dvoetapni, izuzetno komplikovan sistem kojim se za svaku odluku uvode nove, dodatne prepreke.
Francuska, koja do Nove godine predsedava Unijom, dosla je na samit odlucna da spreci Nemacku da dobije vise glasova od nje, iako je ujedinjenjem broj stanovnika Nemacke uvecan za 20 miliona.
To je naravno kostalo, jer je nemacki kancelar Gerhard Sreder za odustajanje od svog zahteva izveo nesto sto je jedan diplomata iz male clanice Unije ocenio kao "prikriveno odvajanje" od Francuske i drugih velikih zemalja.
"Niko ne zeli da otvoreno razgovara o nemackom problemu. To nije samo francusko-nemacko, vec i britansko-nemacko pitanje. Ocigledno je doslo do pokusaja da se Nemackoj isplati naknada", rekao je diplomata.
Prvi put ce u istoriji Unije neka zemlja clanica biti u stanju da se pozove na pravilo po kojem nijednu odluku ne moze da donese koalicija koja predstavlja manje od 62 odsto stanovnistva EU.
Ta nova "mreza bezbednosti" znaci da ce Nemacka moci da blokira odluke udruzena sa bilo koje dve velike clanice, iako njihovi glasovi zajedno ne dostizu minimum od 88 glasova potrebnih za sprecavanje dogovora.
To znaci da Berlin ne zavisi od Pariza u blokadi bilo kakve odluke u Uniji i moze da iskoristi Italiju ili Britaniju protiv Francuske, ciji je obraz sacuvan jer je taj gubitak moci nevidljiv.
Spanija je ljuta sto je taj prag postavljen previsoko za nju da bi se ukljucila u blokiranje po principu broja stanovnika, ali je svejedno na kraju stekla vise moci nego sto vecina zemalja smatra da Madrid zasluzuje.
Spanija ce sa svojih 39 miliona stanovnika imati 27 glasova, prema 29 koliko ima Nemacka sa 82 miliona.
Relativni gubitak prava glasa malim zemljama je nadoknadjen time sto im je dopusteno da imaju po jednog komesara dok se Unija ne poveca na 27 clanica, dok ce velike zemlje od 2005. morati da se odreknu svog drugog komesara.
To, medjutim, nije prava pobeda, posto znaci da ce Komisija biti uvecana na 26 clanova, a vecina eksperata smatra da u njoj ima posla samo za njih desetak. Moglo bi stoga doci do dalje mikro-podele portfelja i velike guzve medju vec preterano povecanim brojem komesara.
Autoritet Komisije se jos nije oporavio od skandala oko korupcije, nepotizma i loseg rukovodjenja, koji je prosle godine doveo do smenjivanja celokupnog tima bivseg predsednika Komisije Zaka Santera.
Komisija vec ima malu ili nikakvu moc odlucivanja na glavnim sektorima integracije u Uniji - spoljnim poslovima, odbrani, pravosudju i unutrasnjim poslovima, kao i monetarnoj politici, koja je rezervisana za Evropsku centralnu banku, sa sedistem u Frankfurtu.
U nastojanju da sprece otezano rukovodjenje Komisijom, lideri clanica EU su se dogovorili da se ojaca moc njenog predsednika, koji ce odsad moci da smenjuje komesare.
Sadasnji predsednik Komisije Romano Prodi je razocaran komplikovanoscu formule za preracunavanje glasova i utvrdjivanje vecine, pa je dogovor ocenio kao korak unazad.
Zapitan da li ce obicni Evropljani moci da razumeju tu formulu, Prodi je odgovorio da nece, "da je vrlo teska da se shvati, vrlo je komplikovana" i podsetio da je predlozen mnogo jednostavniji sistem dvostruke vecine.
Analiticari ocenjuju da ce malo toga sto je dogovoreno na najduzem samitu u istoriji EU doprineti njenoj efikasnosti ili olaksati odlucivanje kada pristignu nove clanice.
Umesto toga, dogovorene reforme ce izgleda delom dovesti do novih prepreka u finansijama da bi se obezbedilo da siromasne zemlje centralne i istocne Evrope i Sredozemlja ne dobiju vise pomoci nego sto "velika trojka" zeli da im da, ili sto im Spanija, sada najveci primalac pomoci, zeli da prepusti.
Spanija, koju su podrzali Portugalija i Grcka, uspela je da izdejstvuje odluku da takozvani "kohezioni fondovi" za siromasnije zemlje budu dodeljivani kvalifikovanim vecinskim glasanjem tek od 2007, posto naredni sestogodisnji budzet EU bude utvrdjen 2006, sto u stvari odlaze bilo kakve promene do 2013. godine.
Odlaganje obaveze da se reformise je vec dobro uigrana tehnika Unije koja je cesto onemogucavala postepen napredak evropske integracije, ali ce biti tesko izvodiva kada se za okruglim stolom nadje 27 zemalja.
Premijer Luksemburga Zan-Klod Zinker je na kraju samita razocarano izjavio da je retko kao sada imao utisak da je Evropa ostala "krhko preduzece sa puno neslucenih komplikacija".

JOHANESBURG

Hemikalije - nevidljive ubice

Nevidljive ubice kruze planetom, ostavljajuci za sobom bolesti, smrt i tesko ostecenu novorodjencad, a naucnici ih optuzuju cak i za poremecaje reproduktivnih organa aligatora na Floridi.
Trajni organski zagadjivaci spadaju medju najopasnije stetne materije koje zahvaljujuci ljudskim aktivnostima u industriji i poljoprivredi dospevaju u zivotnu sredinu, a zabrana 12 najprljavijih medju njima tema je konferencije pod okriljem Ujedinjenih nacija, koja se odrzava u Johanesburgu.
"Uveren sam da cemo postici obavezujuci sporazum na ovom skupu, jer bi neuspeh doveo u pitanje zdravlje mnogih ljudi na svetu", izjavio je agenciji Rojters izvrsni direktor Programa za zastitu zivotne sredine UN (UNEP) Klaus Tepfer (Toepfer).
Siroko korisceni kao pesticidi u poljoprivredi i sumarstvu, kao i u mnogim industrijskim granama, POPs, nazvani tako po engleskom nazivu (Persistent Organic Pollutants), medju koje spada i Di-Di-Ti (DDT), su izuzetno stabilna hemijska jedinjenja koja mogu da traju godinama.
Te otrovne hemikalije mogu, uz to, da se prenose kilometrima daleko procesom isparenja i talozenja, koji naucnici nazivaju "efektom skakavca".
Mnoge od tih hemikalija su prvobitno stvorene iz plemenitih pobuda, za borbu protiv malarije, na primer, ali ih upravo osnovne osobine - trajnost i toksicnost - cine potencijalno smrtonosnim.
Svetski fond za zastitu prirode (NjNjF) je utvrdio da na svetu postoji 10 "crnih" toksicnih tacaka koje najbolje ilustruju globalne dimenzije tog problema.
Jedna je pacificka obala Kanade i SAD gde se kitovi orke smatraju najzagadjenijim morskim sisarima na svetu, sa izuzetno visokim nivoom polihlorbisfenola (PCB) u telu.
U Etiopiji NjNjF tvrdi da ima preko 250 lokacija na kojima je uskladisteno preko 1.500 tona pesticida kojima je prosao rok trajanja. Medju njima je HCB, za koji se smatra da kod ljudi izaziva bolesti i smrt, a namenjen je unistavanju gljivica koje napadaju poljoprivredne useve.
U toj zemlji uskladisteni su i Di-Di-Ti i dieldrin, veoma otrovan za ribe i recne zivotinje, narocito zabe.
Eksperti Fonda kazu da iz etiopskih skladista cesto cure te hemikalije, zagadjujuci vazduh, vodu i zemljiste.
"Crna tacka" je i Pakistan, gde se sve vise spaljivanjem unistavaju medicinski otpaci, koji su prema saznanjima NjNjF-a, veoma znacajan izvor otrovnog dioksina i teskih metala - izazivaca abnormalnosti imunskog sistema, ostecenja ploda, retardacije rasta dece i drugih problema.
U podrucju Velikih jezera na cijim su obalama Kanada i SAD, istrazivaci su otkrili teske probleme u ucenju kod dece koja su pre rodjenja izlozena dejstvu PCB i drugih POPs preko riba iz jezera koje su u trudnoci jele njihove majke.
Na Floridi su naucnici otkrili da se reproduktivni organi kod nekih aligatora nisu dovoljno razvili zbog povecanog nivoa trajnih organskih zagadjivaca.
Zbog "efekta skakavca" te hemikalije su dospele i u izolovana i netaknuta podrucja poput ostrva Midvej na severu Pacifika. Eksperti NjNjF-a su utvrdili da je u tkivu albatrosa koji se tamo gnezde otkrivena kombinacija razlicitih zagadjivaca - PCB, furana i dioksina.
U polarnim podrucjima, sisari, a pogotovo oni koji su dalje u lancu ishrane, posebno su osetljivi na uticaj POPs jer te hemikalije pokazuju tendenciju da se nagomilavaju u masnom tkivu.
Tako je utvrdjeno da majcino mleko u narodu Inuita u proseku sadrzi pet puta vise dioksina nego kod zena u industrijski razvijenim zemljama, dok se toksicne hemikalije PCB povezuju sa reproduktivnim problemima norveskih polarnih medveda.
Ekolozi se nadaju da konferencija u Johansburgu nece doziveti sudbinu pregovora o emisijama stetnih gasova koji izazivaju "efekat staklene baste" na Zemlji, koji su nedavno neuspesno okoncani u Hagu.

MEDJUNARODNA ORGANIZACIJA ZA RAD

Nestasica informatickih strucnjaka preti Evropi

Nepopunjena radna mesta mogla bi da dovedu do kriticnog zastoja u ekspanziji industrije informaticke tehnologije i komunikacija u Evropi, ocenio je generalni direktor Medjunarodne organizacije za rad (ILO) Huan Somavia.
Vec iduce godine bice nepopunjeno 1,6 miliona radnih mesta u tom sektoru u Evropi, prema 500.000 u 1998. godini, procenjuje sef te organizacije UN u izvestaju za regionalni sastanak ILO u Evropi. Somavia upozorava da u toj privrednoj grani "niko ne moze sebi da priusti da sedi na lovorikama" kao i da se broj nepopunjenih mesta povecava zbog nedovoljno obucene radne snage i suvise malog broja kvalifikovanih mladih osoba koje pristizu na to trziste.
ILO procenjuje da ce od takve situacije imati koristi neki od 15 miliona nezaposlenih u Evropi, ali ce biti potrebna velika ulaganja u specificnu obuku radne snage, koja se veoma razlikuje od nivoa obrazovanja radnika bez posla.
Somavia smatra da ce, ukoliko se produzi nestasica visoko kvalifikovane radne snage, kompanije zatraziti od vlada da olaksaju zaposljavanje stranih strucnjaka, sto ce, sa svoje strane, dovesti do "odliva mozgova" iz drugih zemalja. Po njegovoj proceni, moglo bi doci do toga da se evropske kompanije presele u zemlje gde ima dovoljno sistem-analiticara, programera i tehnicara.
Problem industrije informaticke tehnologije i komunikacija je posebno akutan u centralnoj i istocnoj Evropi, gde je broj korisnika Interneta veoma mali prvenstveno zbog slabog pristupa telekomunikacionim sistemima, smatra Somavia i navodi da je najvisi nivo pristupa Internetu u Skandinaviji, a premda se u Evropi siri najbrzim tempom na svetu, jos uvek zaostaje iza SAD.

ZBOG UCESTALIH PRETECIH PORUKA...

Olbrajtova trazi obezbedjenje za sebe

Stejt depatment je saopstio da ce americiki Kongres ove sedmice razmatrati predlog zakona o produzenju sigurnosnog aranzmana za funkciju drzavnog sekretara - sest meseci po prestanku mandata za osobu koja tu duznost obavlja.
Neposredni razlog za ovaj amandman je zahtev sefa americke diplomatije Madlen Olbrajt, koja je proteklih godina ucestalo primala pretece poruke.
Predlog zakona predvidja da ce uz Olbrajtovu ostati stalno obezbjedjenje od 25 pripadnika Specijalne policije pola godine po isteku mandata.
Olbrajtovoj su, prema saznanjima americkih obavestajnih krugova, pretili muslmanski ekstremisti Osame Bin Ladena, ali i neki Srbi, posebno nakon proslogodisnjih napada NATO snaga, pa je to jedan od razloga sto se ojacava sgurnosni prsten oko nje.
Zakon, takodje, predvidja da takve usluge ubuduce koriste svi novi sekretari, odnosno ministri koji to budu trazili nakon napustanja te sluzbe.

PREDSEDNICKI IZBORI U SAD

Ocekuje se odluka Vrhovnog suda

Advokat demokratskog kandidata Ala Gora izjavio je da vreme definitivno ne radi u korist njegovog klijenta - aktuelnog podpredsednika SAD.
Advokat David Bois uz to je najavio da ukoliko Vrhovni sud SAD u ponedeljak, nakon zavrsnog preslusavanja argumenata obe strane - presudi "da vise nema prebrojavanja glasova - onda je to kraj". On je rekao da se Gorov tim nakon toga nece vise zaliti.
Zastupnici tandema Gor-Liberman ujedno su, prema vlastitim navodima, spremni na ocekivanu "unakrsnu vatru pitanja," od strane petorice od ukupno devet sudija Vrhovnog suda koje americka stampa deklarise kao otvorenim pristalicama guvernera Busa.
Glavni argumenat demokrata ostaje "da Vrhovni sud Floride nje izmislio novi zakon kada je protekle sedmice udovoljio zahtevima demokrata da ponovo broje glasove - vec samo tumacio na bolji nacin postojeci zakon koga je lokalni sud negirao."
Republikanci na Sud u Vasingtonu izlaze tvrdeci upravo suprotno: da ne postoji takav zakon "koji dozvoljava samo selektivno manuelno prebrojavanje glasova bez jasno definisanih i unificiranih standarda za sve."
Glavni advokat Dzordza Busa, koji ce se i obratiti Vrhovnom sudu Beri Ricard, ustvrdio je da je cak i zapoceto prebrojavanje spornih 9000 glasova u Majami-Dad okrugu, ove subote, a koje je Vrhovni sud SAD zaustavio - "bilo izuzeno pristrasno, i sa ociglednom namerom ne da se prebroje, vec da se pronadju glasovi za Gora!"
I on je optuzio Gorov tim da je na Floridi preko svojih politickih aktivista totalno negirao zakon i "stalno menjao pravila igre prilagodjavajuci i izmisljajuci nove standarde za prebrojavanje."
Pored svega onoga o cemu se vec uveliko govori kao o srategiji Busovih i Gorovih advokata - kao treci faktor ostaje vreme koje kao krajnji rok istice u utorak 12,decembra.
Tim povodom zakonodavno telo Floride najavilo je da ce, bez obzira na sudske odluke do tog datuma, a kako je predvidjeno zakonom, izabrati elektore koji ce 18 decembra u americkom Kongresu u Vasingtonu zajedno sa elektorima iz ostalih 49 saveznih drzava dodeliti i famoznih 25 elektoralnih glasova sa Floride, kako je to najavljeno - guverneru Busu.
U medjuvremenu, jedan od sudija Vrhovnog suda SAD, Entoni Skalino, inace covek koga je podpredsednik Gor vec nazvao "ekstremno desnim sudijom", sugerisao je da ce se Sud u Vasingtonu strogo pridrzaati zakona, sto se ovde protumacilo kao najava poverenja Busu i mogucnost da ce se i ova istorijska izborna drama u Americi doista okoncati u ponedeljak.
Ujedno, 9000 glasova iz kojih je Gor trebalo "da izmuze dodatnih nekoliko stotina masiski neprocitanh glasova," stiglo je po naredbi Suda u Vasington iz glavnog grada Floride - Talahasija.
Prema najavama, ovi sporni glasovi ce po okoncanju izbornog procesa, u periodu do 20. januara 2001. kada je najavljena oficijalna inauguracija novog sefa Bele kuce, biti dostupni svima, ukoliko politicari ne pogaze ovo nezvanicno obecanje, moci proveriti, prebrojavajuci (ili tumaceci) ko je doista pobedio na ovim maratonskim izborima u Americi.

NA ULICAMA ATINE...

Mnogo dece prosjaka

Oko 6.000 decaka i devojcica, medju njima i Srba, prosi na ulicama Atine, svako donoseci "poslodavcu" ili "vlasniku" hiljadu nemackih maraka mesecno u proseku, utvrdjeno je anketom grcke kompanije "Alko" za racun UNICEF-a.
Drzavna grcka novinska agencija MPA javlja da je u drugoj polovini novembra anketirano 955 dece od dve do 15 godina, od kojh su vise od trecine devojcice. Cak 79,3 odsto dece je reklo da prosi za racun svojih roditelja, 12 odsto je odbilo da odgovori, a 8,7 odsto reklo da prosi "za druge".
"Za druge" prosi vise strane nego grcke dece: 27,3 odsto dece Kurda, 14,6 dece Albanaca i 12,2 odsto dece Srba.
Petina dece odbija da kaze koliko novca dnevno isprosi, a prosek za ostalih je izmedju 40 i 45 maraka, dok najuspesniji tvrde da svakog dana isprose do 120 maraka.
Dvokratno - i pre i popodne prosi 23 odsto dece, a 26 odsto citav dan neprekidno, po cemu prednjace deca Kurda, a slede srpska, iranska i albanska deca.
Najvise, 26,8 odsto dece prosi nudeci paketice papirnih maramica, 15,9 odsto nudeci cvece, a 13,5 odsto brisuci vetrobrane vozila pred semaforima. Samo petina dece direktno prosi, trazeci novac, sto je najcesci metod medju srpskom decom.
Na pitanje da li bivaju kaznjena kada ne isprose dovoljno novca, odbilo je da odgovori 38,6 odsto dece, a ostala su rekla da ih "poslodavci" tuku, ne daju im hranu i izbacuju iz smestaja u kojem su bila.
Najvise dece prosjaka, 24,5 odsto je reklo da zivi u starim porodicnim kucama, 16,8 odsto je odbilo da kaze gde, 16,4 je reklo da zivi u podrumima, 11,4 odsto u prizemnim stanovima, po 6,7 odsto u napustenim zgradama i satorima ili barakama, 4,5 odsto u privremenim kampovima, 1,8 odsto i spava na ulici, a 0,4 odsto dece prosjaka u zeleznickim vagonima.
Bez roditelja u Grckoj kaze da zivi 8,7 odsto anketirane dece, a takve je najvise medju Kurdima - 39,4 odsto. Tek manji deo dece prosjaka zna koju grcku rec a samo 2,9 odsto pohadja skolu.
Najveca grupa dece prosjaka - 36,2 odsto ne zna sta zeli da bude kada poraste, vecina ostale zeli samo to da redovno ima da jede i gde da spava.
Agencija "Alko" je u opisu istrazivanja registrovala podatak Generalne konferederacije rada Grcke da osim dece prosjaka, uprkos zakonskoj zabrani, u Grckoj redovno radi i 150.000 mladjih od 16 godina, ne racunajuci decu kao "pomocno osoblje", vecinom na selu.