Poglavar Rimokatolicke crkve papa Jovan Pavle Drugi primio je sinoc u Vatikanu jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu.
Papa Jovan Pavle Drugi i Vojislav Kostunica razgovarali su oko 20 minuta, nakon cega su im se pridruzili clanovi jugoslovenske delegacije i najblizi saradnici rimskog Pontifeksa. Nakon susreta nisu saopstene pojedinosti tog razgovora.
Jugoslovenska delegacija zatim se srela sa kardinalom Andjelom Soldanom, drzavnim sekretarom Vatikana, koji u Italiji ima tretman premijera Svete stolice.
Papa Jovan Pavle Drugi je prethodnih godina izrazavao zelju da poseti Srbiju, ali do te posete nije doslo. Papa se, medjutim, susreo pre sest godina u Sarajevu sa patrijarhom srpskim Pavlom i partijarhom moskovskim i cele Rusije Aleksijem Drugim, kako bi apelovao na sve strane u ratu da se obustave nasilje i pocnu pregovore.
Pre susreta sa Papom, jugoslovenski predsednik je razgovarao sa premijerom Italije DJulijanom Amatom, koji je izrazio snazno protivljenje nezavisnosti Crne Gore i raspisivanju opstih izbora na Kosovu.
U jednocasovnom razgovoru, kojem su prisustvovali ministri spoljnih poslova Italije i Jugoslavije Lamberto Dini i Goran Svilanovic, Amato se zauzeo za puno postovanje Rezulucije Saveta bezbednosti UN 1244.
On je takodje podrzao ideju o formiranju kancelarije za izbegla i raseljena lica pri Kabinetu predsednika Jugoslavije.
Nakon razgovora, Svilanovic i Dini potpisali su sporazum o uzajamom podsticanju i zastiti investicija, kao i tri sporazuma iz okvira jadransko-jonske inicijative koji se odnose na regulisanje saobracaja na Jadranu.
Predsednici Italije i SRJ Karlo Azeljo Campi i Vojislav Kostunica razgovali su u palati Kvirinale u Rimu, ispred koje je jugoslovenskom predsedniku priredjen svecani docek.
Italijanski predsednik Karlo Azeljo Campi istakao je juce da Italija odlucno podrzava teritorijalni integritet Jugoslavije smatrajucui da je to osnov stabilnosti regiona.
Campi je tokom razgovora sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Kostunicom, koji se nalazi u jednodnevnoj poseti Italiji i Vatikanu, rekao da Italija pruza punu podrsku naporima Kostunice za demokratskim preuredjenjem SRJ i izrazio nadu da ce izborima 23.decembra biti zavrsen proces tranformacije drustva u Srbiji.
Italijanski predsednik je rekao da je Italija sa strepnjom pratila dogadjaje u Srbiji tokom septembarskih izbora, dodavsi da je sada Srbija demantovala potrebu svih strahovanja evropskih zemalja i da je promenama koje su izvedene na demokratski i miran nacin bila primer citavoj Evropi.
Govoreci o ekonomskim odnosima dve zemlje, Campi je rekao da je Italija nekada bila najveci jugoslovenski partner i izrazio nadu da ce se ti odnosi ponovo uspostaviti.
Takodje je ponudio pomoc italijanske vlade u rekonstrukciji bankarskog sistema, izrazivsi spremnost Italije da pruzi punu tehnicku, materijalnu i strucnu pomoc u tom sektoru.
Campi je izrazio spremnost Italije da pomogne u obnovi, zastiti i restauraciji manastira, crkava i drugih kulturnih spomenika na Kosovu.
Predsednik SRJ Vojislav Kostunica je kao svoj politicki prioritet naglasio ustavno preuredjenje SRJ na demokratskim osnovama i rekao da dijalog sa Crnom Gorom moze poceti odmah nakon izbora.
Kostunica je ocenio da je zajednicka drzava u interesu oba naroda uz uvazavanje osobenosti obe federalne jedinice.
On je rekao da sa optimizmom gleda na resenje tog problema, dodajuci da su dva naroda duboko povezana.
Predsednik SRJ je sa italijanskim kolegom dosta razgovarao o Kosovu i ocenio da ce se mera uspesnosti medjunarodne zajednice na Kosovu ocitovati u povratku i bezbednosti nealbanskog stanovnistva u toj pokrajini.
Dvojica predsednika su takodje razgovarali o zajednickoj borbi protiv organizovanog kriminala i obostrano ocenili da kriminal moze da bude ozbiljna prepreka za stabilnost regiona.
Italijanski predsednik je rekao da ce uoci bozicnih praznika doci na Kosovo u posetu italijanskoj jedinici, a sef jugoslovenske drzave ga je pozvao da poseti i Beograd.

Prve isplate odstete prisilnim radnicima bivseg Treceg rajha mogle bi biti izvrsene odmah nakon konstituisanja uprave Fonda pomirenja, izjavila je izaslanik austrijske vlade za pitanje odstete prisilnim radnicima Marija Saumajer.
Ona je ocenila da prve isplate najpre nece ici u sest zemalja srednje i istocne Evrope, sa kojima je dogovoreno da partnerske organizacije preuzmu dostavu novca pojedincima iz Madjarske, Ceske Republike, Poljske, Ukrajine, Belorusije i Rusije.
Saumajer je objasnila da sa tim partnerskim organizacijama pre pocetka isplate mora biti konkretizovana saradnja.
U kancelariju izaslanika austrijske vlade za pitanje isplate odstete prisilnim radnicima je, prema njenim recima, tokom proteklih meseci pristiglo vise od 2.000 molbi pojedinaca, koje bi, po konstituisanju uprave Fonda 20. decembra, mogle biti prioritetno tretirane, dok budu trajali pregovori sa partnerskim organizacijama u zemljama sa kojima postoji ugovor o saradnji.
Medjutim, ona je naglasila da je preduslov za isplatu odsteta pravna sigurnost, dodajuci da polazi od toga da promena vlasti u SAD nece praviti probleme po ovom pitanju, te da ce sve tuzbe biti povucene.
Takodje, Saumajer ocekuje da ce austrijska privreda i dalje doprinositi uspostavlanju Fonda, koji treba da raspolaze sa 6 milijardi silinga.
Ona je, pozivajuci privredu da izmiri svoje obaveze, istakla da je "rasciscavanje sa prosloscu investicija u buducnost, i da isplata odstete treba da austrijskoj privredi pomogne ka ulasku na sva trzista sveta".
Saumajer je rekla da je veoma slab odziv gradjevinskih preduzeca, prekorivsi istovremeno i jednu od najvecih banaka u zemlji "Bank Austriju". Ona je dodala da iz ova dva sektora ocekuje vece uplate u Fond "pomirenja".
Objavljivanje liste firmi koje su izmirile svoje obaveze prema Fondu Saumajer ne smatra dobrim resenjem za prisiljavanje preduzeca da uplate potreban novac, naglasivsi da je austrijska privreda premala, te da takva lista ne bi bila korisna za austrijske firme u trci za poslovima.
Gradjani SRJ svoje zahteve za dobijanjem odstete, ukoliko su za vreme Treceg rajha bili na prisilnom radu u Austriji, mogu podneti direktno na adresu sedista austrisjke vlade (Balhausplatz 1, 1014 Njien), ili da ih podnesu preko Udruzenja zrtava Drugog svetskog rata u SRJ na adresu Vojvode Putnika 2 u Kragujevcu (tel: 034/ 335 000) ili ako se nalaze u inostranstvu advokatu Tomicu na adresu Tulpennjeg 52, 44651 Helme, Nemacka (tel: +49 2325 630 36 ili +49 172 52 89 389).
Zajednicu udruzenja zrtava Drugog svetskog rata Jugoslavije ne samo da pomaze u ostvarivanju prava ostecenih vec i pomazu u prikupljanju potrebne dokumentacije. Prema procenama smatra se da je tokom Drugog svetskog rata u Austriji na prisilnom radu bilo 239.000 lica.
Tim povodom letos je usvojen zakon "o pomirenju", koji regulise isplatu odstete za oko 150. 000 lica, kako procenjuje vlada, koja imaju pravo na isplatu odstete dobice novac iz Fonda cija visina iznosi oko 6 milijardi silinga.
Zakon o "pomirenju" prisilne radnike sa pravom na odstetu deli u pet kategorija: prva kategorija za koju se vlada obevazala na isplatu od 105.000 silinga po osobi predvidja odstetu za robovski rad.
Druga kategorija, za koju se isplacuje 35.000 predvidja prisilne radnike u industriji, treca prisilne radnike u poljoprivredi (20.000 silinga), zatim slede deca prisilnih radnika, koji su bili na prisilnom radu zajedno sa roditeljima, ciji iznos odstete zavisi od vrste prisilnog rada na koji su bili naterani roditelji i na kraju zene, koje su tokom prisilnog rada rodile decu (dodatnih 5.000 silinga).
Odstete ce, medjutim, biti isplacene samo prezivelim prisilnim radnicima, a ne i njihovim potomcima. Takodje je zakonski odredjeno da naslednici bivseg prisilnog radnika imaju pravo na odstetu samo u slucaju da je osoba sa pravom na isplatu odstete preminula posle 15. februara 2000.godine.
Zakon o "pomirenju" jasno regulise i pitanje izbegavanja duple isplate odstete. Naime, to znaci da ce za robovski rad bivsih zatvorenika koncentracionih logora na teritoriji Austrije odstetu morati da plati Nemacka, dok ce zatvorenicima logora za robovski rad odstetu isplatiti Austrija.
Odsteta ce biti direktno isplacena podnosiocu molbe, a u zemljama sa kojima Austrija ima ugovor o saradnji sa partnertskim organizacijama, ona ce teci preko tih udruzenja.
Zoran Mirkovic 
Bec

Konkretizovanje strategije pada sa vlasti u SRJ Slobodana Milosevica dogodilo se kada je u zamracenoj koferencijskoj sali u Budimpesti, americki stucnjak za ispitivanje javnog mnjenja Dag Soen na ekranu prezentirao rezultate sveobuhvatne ankete 840 srpskih biraca, uradjene u oktobru prosle godine.
Americki dnevnik "Vasington post" pise da je Soenova poruka za obaranje "poslednjeg evropskog vladara zaostalog iz ere komunizma", upucena vodjama tradicionalno iscepkane srpske opozicije, bila jednostavna ali jaka.
"Slobodan Milosevic je 'potpuno ranjiv' pred dobro organizovanim izbornim izazovom. Rezultati ispitivanja su pokazali da je kljucni momenat za pad Milosevica - jedinstvo opozicije", navodi vasingtonski dnevnik.
Ordzana u luksuznom hotelu u Budimpesti, oktobra 1999. zatvorena Soenova sesija se pokazala plodonosnom, kao putokaz izbornoj revoluciji, koja je godinu dana kasnije svrgnula Milosevica. Takodje je obelezila pocetak jednog izvanrednog americkog napora u uklanjanju nekog stranog sefa drzave, ne kroz zakulisne radnje kakve je CIA nekad vodila na mestima poput Irana ili Gvatemale, vec savremenom tehnikom izbornih kampanja.
Dok su glavni okviri americke kamapanje u Srbiji, u koju je ulozen 41 milion dolara, javno poznati, susreti i razgovori sa desetinama kljucnih igraca, kako u Beogradu tako i u SAD, ukazuju da je kampanja bila daleko sira i prefinjenija nego sto se naziralo.
Dvanaest meseci nakon strateske sesije u Budimpesti, savetnici, snabdeveni americkim novcem, igrali su presudne uloge iza scene u prakticno svim potezima protiv Milosevica - upravljajuci istrazivanjima javnog mnenja, obucavajuci hiljade opozicionih aktivista i pomazuci u organizovanju izuzetno vaznog paralelnog brojanja glasova.
Americki poreski obveznici platili su 5.000 sprejeva, kojima su studentski aktivisti crtali grafite protiv Milosevica na zidovima sirom Srbije, kao i za 2,5 miliona nalepnica sa uzvikom "Gotov je", koji je postao parola revolucije.
Svrgavanje Milosevica moze da udje u istoriju i kao prva obradjena i anketama proverena revolucija, pise "Vasington post".
Iza spontanosti ulicnog ustanka koji je naterao Milosevica da se prikloni izbornim rezultatima, nalazila se pazljivo razradjena strategija, koju su sastavili srpski demokratski aktivisti uz aktivnu podrsku zapadnih savetnika i istazivaca javnog mnjenja.
Mnogi ljudi u Beogradu kazu da je Milosevicev pad bio neminovan, ali, nema niceg neminovnog, kada je rec o trenutku ili nacinu njegovog odlaska.
"Bez americke podrske, bilo bi daleko teze", kaze Slobodan Homen, jedan od vodja studenata, koji je na desetine puta isao u Budimpestu i druge evropske prestonice na sastanke sa americkim zvanicnicma i privatnim savetnicima za pitanja demokratije.
"Svakako bi doslo do revolucije, ali nam je ta pomoc pomogla da izbegnemo krvoprolice", rekao je Homen.
"Strana podrska je bila kriticna", kaze Milan Stevanovic, koji je nadzirao marketinsku kampanju za opozicionu koaliciju.
On navodi "da je to bila prva izborna kampanja u kojoj se nasa strategija zasnivala na pravom naucnom istrazivanju."
Miloseviceva najjaca karta je bila nesloga i nedelotvornost njegovih protivnika. U tom stanju, 20 opozicionih vodja prihvatilo je u oktobru 1999. godine poziv vasingtonskog Nacionalnog Demokratskog Instituta, da dodju na seminar u hotel "Mariot" u Budimpesi, u kojem je glavna tema bila - istrazivanje javnog mnenja u Srbiji.
Njihov izvestaj je pokazivao da Milosevic ne uziva poverenje 70 odsto biraca u Srbiji, ali je, takodje pokazivao da su velika imena u opoziciji - ljudi kao sto su Zoran DJindjic i Vuk Draskovic - optereceni negativnim rezultatima, gotovo isto kao Milosevic.
Medju kandidatima najbolje postavljenim da se suprostave Milosevicu, je prema izvestaju, bio umereni srpski nacionalista Vojislav Kostunica, koji ima pozitivan rejting od 49 odsto, a negativan od samo 29 proceneta.Soen je izvukao vise zakljucaka iz ovih nalaza.
Prvi je bio da su srpski biraci spremni da prihvate antimilosevicevske poruke usredsredjene na ocajnu ekonomsku situaciju.
Drugi da oni hoce promene kroz glasacke kutije, a ne kroz demonstracije, i na kraju i najvaznije, da samo ujedinjena opozicija ima izgleda da svrgne Milosevica.
Poruka o jedinstvu nije odmah prihvacena medju srpskim opozicionim vodjama. Ipak, tokom narednih meseci oni su konacno poverovali u dokaze istrazivanja i oblikovali strategiju za pobedu nad Milosevicem, uz pomoc savetnika sa zapada. DJindjic se slozio da potisne svoje predsednicke ambicije u korist manje polarizovanog kandidata i da radi kao menadzer kampanje koalicije.
Stvari su naglo ubrzane u julu ove godine, kada je Milosevic objavio izbore.
Prvi put u politickoj istoriji Srbije, reklamna tehnika zapada upotrebljena je za proveru politickih poruka. Poruke su testirane na isti nacin kao bezalkoholna pica ili zvakace gume, kaze Srdjan Bogosavljevic, sef marketinske firme, koja je obavila seriju istrazivanja na racun opozicione koalicije i studentskog pokreta Otpor, uz finansijsku pomoc zapadnih grupa za demokratiju.
Kandidati koalicije za jugoslovenski parlament i za desetine hiljada lokalnih polozaja, prosli su kroz sveobuhvatnu obuku kako da ostanu "na poruci," kako da ogovaraju na pitanja novinara i kako da odgovaraju na argumente Milosevicevih sledbenika.
Kako americki savetnici nisu mogli da putuju u Srbiju, jer nisu mogli da dobiju vizu, tako su organizovali brojne sesije "treniranja trenera" u Madjarskoj i Crnoj Gori. Treneri su se onda vracali u Srbiju da sire iskustvo.
Izbor Kostunice za predsednickog kandidata opozicije u velikoj meri je odredjen anketama.
"Istrazivanja javnog mnjenja su pokazala da Kostunica moze da pobedi Milosevica na najlaksi moguci nacin," kaze Dusan Mihajlovic, vodja Nove Demokratije.
Kostunica je istovremeno bio jedini opozicioni vodja, koji se snazno opirao prihvatanju americke pomoci u izborima. Mnogim opozicionim aktivistima to Kostunicino odbijanje zvuci pomalo suplje. Mada je tacno da je njegova partija sve odbijala i da je bila narogusena na SAD, njegova predsednicaka kampanja je imala ogromnu korist od saveta i finansijske pomoci koju je opoziciona kolicija dobila iz inostranstva, posebno SAD.
Dvadesetak studentskih vodja iz Otpora prisustvoli su marta prosle godine seminaru u Budimpesti o nenasilnom otporu. Tu su obuceni kako da organizuju strajk, kako da komuniciraju simbolima, kako da potisnu strah i kako da podriju autoritet diktatorskog rezima.
Glavni predavac bio je penzionisani pukovnik americke vojske Robert Helvi.
"Ti mladi Srbi su me zasita impresionirali," kaze danas Halvi u svom domu u Zapadnoj Virdziniji. "Bili su veoma inteligentni, veoma odlucni."
Na burnom sastanku proslog jula, aktivista Otpora Srdjan Milivojevic izgovorio je reci "Gotov je."
"Odmah nam je bilo jasno da je to sustina cele nase kampanje", kaze Dejan Randjic, iz marketinga Otpora. "Bilo je jdnostavno i veoma snazno. Radilo se o Milosevicu a ime mu se nije pominjalo."
Tokom naredna tri meseca, milioni nalepnica "Gotov je" stampani su na 80 tona uvezenog lepljiovog papira koji je platila americka USAID a isporucila vasingtonska korporacija "Ronco Consulting".
Da su jugoslovenski pogranicni zvanicnici obratili paznju proslog leta, uocili bi kako je neobicno porastao broj srpskih studenata koji idu da posete srpska svetilista u Madjarskoj.
"Hodocsce u Sent Adreji" je bilo izgovor broj jedan za opozicione aktiviste na putu za jos jedan americki finansirani program. Ovaj put u Segedninu, gde je vodjena obuka za izborne kontrolore.
"Tu smo obucili oko 400 posmatraca koji su po povratku u Srbiju obucili drugih 15.000," kaze Dzon Aneli iz Repubikanskog instituta.
Na dan izbora, opozicone partije su bile u mogucnosti da postave najmanje dva obucena posmatraca na svako izborno mesto u zemlji.
"Bez njih bi Milosevicevi ljudi ponovo pokrali izbore" kaze Aleksadar Trkulja iz Backe Palanke. "Oni su majstori u kradji izbora."
Gvozdeno pravilo i u DOS-u i u Otporu je bilo da se nikad ne govori o finansijskoj i logistickoj pomoci zapada. To bi palo pravo u ruke Milosevicevoj propagadnoj masini, koja je rutinski napadala opozicione vodje kao "izdajnike" ili "sluge NATO-a".
"Cak i danas, dva meseca posle Milosevicevog pada, tema je osetljiva. U medjuvremenu, vodji srpske opozicje na podrsku SAD gledaju kao na kajanje za greske u proslosti".

Posle kratke i teske bolesti, 9. decembra, u 67. godini zivota, preminuo slikar Milic Stankovic, poznatiji kao Milic od Macve.
In 
Memoriam: 
U srpskoj umetnosti je uvek bilo izuzetnih slikara, ali Milic od Macve je svojim slikarstvom ostavio veliki trag u nasoj, a jednim svojim periodom i u evropskoj umetnosti. 
Zajedno sa Leonidom Sejkom, Mirom Glavurticem i Oljom Ivanjicki, Milic od Macve je osnivac Mediale. Taj pokret u nasoj umetnosti je utro put mnogim mladim slikarima.
Njegove izlozbe i nastup su magijski privlacile poklonike umetnosti. Kao svestran umetnik, Milic se bavio i knjizevnoscu. Pre nepunih mesec dana u Udruzenju knjizevnika Srbije (9.novembra) ucestvovali smo u predstavljanju njegovog knjizevnog opusa. Milic od Macve je bio divan covek i iskren prijatelj. Posluzicu se recima Patrika Besona koji kaze da na desetine hiljada umetnika pokusava da nikad ne umre, ali samo mali broj njih zivi vecno. 
Takav je bio i umetnik Milic od Macve.

IZVESTAJ SA OKRSAJA SA SUDIJOM RICARDOM GOLDSTONOM

Sudija Goldston potroseni covek potrosenih ideja 

U javnom zivotu cesto nailazimo na licnosti kojima je istekao garantni rok ali koje odbijaju da se pomire sa povratkom u opskurnost svojih inace neispunjenih i neuzbudljivih zivota.
Prizor izaziva nelagodu pristojnog sveta: normalni ljudi vide u grcevitom pokusaju opstajanja na javnoj sceni, uprkos zubu vremena, odraz nedozrele, neuroticne licnosti - bilo da je rec o politicaru, fudbaleru, ili zvezdi turbo-folka. Ovi potonji, pak, stida nemaju i zato guraju dokle god mogu. Za neke od njih - setimo se samo Bjanke Dzeger, Pedija Asdauna, Suzan Sontag, Elija Vizela, ili Dejvida Ovena - paradiranje krvavim podijumom bivse SFRJ predstavljalo je dobro dosli nacin da se produzi iluzija sopstvene relevantnosti, da se balkanskom mukom dopune ispraznjene baterije za jos jednu rundu nastupa na bini globalnog sela. 
Doleteti u Sarajevo na nekoliko sati bilo je bezbednije 1992-95. nego prosetati njujorskim Centralnim parkom u bilo koje doba dana, ali tu su tajnu igraci globalne estrade strogo cuvali od svog auditorijuma. Biti deo cele te price na pravi nacin, dati svoj doprinos njenoj amanpurizaciji, donosilo je dividende u vidu minutaze na Si-En-Enu i honorara za javne nastupe pred Rotarijancima Kanzasa ili Nebraske.
Juznoafricki sudija Ricard Goldston predstavlja prilicno prizemni primer navedenog sindroma. On je jedan od B-ekipe anonimusa koji dozivese svojih pet minuta slave zahvaljujuci tragediji bivse Jugoslavije. Kao prvi tuzilac tzv. Haskog tribunala, u vreme osnivanja te politicke ustanove i tokom tri godine koje su usledile, svoju je ulogu odigrao shodno ocekivanjima nalogodavaca i sponzora: bez obaziranja na pravo i pravdu, logiku i istinu. 
Goldstoun je tako dao svojimprimatur laznim svedocenjima iz zbirke Serifa Basiunija, skandaloznoj otmici generala DJukica, sudsko-istraznoj farsi kojoj je bio podvrgnut Dusko Tadic. Sistematski je razvio cinicnu srbofobiju do nivoa zaokruzenog pogleda na svet. Utro je stazu kojom su put samo nastavile Luiz Arbur i Karla del Ponte. Poput Visinskog pola veka ranije, svoje pravnicko znanje i iskustvo bez pogovora je stavio u krsenje pravnih normi, u institucionalizaciju i legitimizaciju lazi. Paralele sudiji Goldstounu postoje i u drugim strukama: u biogenetici to je Lisenko, u medicini dr Jozef Mengele. 
Goldstounu penzija ocigledno nije prijala. Utihnuli su mikrofoni, ugasili se reflektori, ucutali telefoni. Sansu za povratak video je u proslogodisnjoj inicijativi svedskog premijera Gerana Persona, koju je finansijski podrzala (izmedju ostalih) Soroseva fondacija, da se osnuje jedna nezavisna medjunarodna komisija koja bi ispitala sve aspekte kosovske krize - od izbijanja koja su prethodila napadu NATO, preko samog bombardovanja, do preporuka za dugorocno politicko resenje problema.
Inicijativa sama za sebe nije bila losa, ali se u njenoj realizaciji jos jednom pokazalo kako put do pakla moze da bude poplocan dobrim namerama. Sudija Goldstoun je osnivacima komisije, mozda nedovoljno upoznatim sa detaljima njegove haske karijere, delovao kao pravi covek za predsedavajuceg: iskusni pravnik, uporan zagovornik ljudskih prava i pobornik angazmana tzv. medjunarodne zajednice u resavanju kriznih situacija i humanitarnih katastrofa. Dato mu je mesto predsednika Komisije; kako rece jedan vasingtonski zajedljivac, to je kao da su grofu Drakuli poverili zavod za transfuziju krvi. 
Goldston se pobrinuo da ne bude tek prvi medju jednakima. Od pocetka je nametnuo jedan povrsan, kvazimoralni ton Komisiji, koji je iskljucivao ozbiljnu analizu strukture kosovskog konflikta. Kao polaznu tacku Goldston je uzeo 1989. godinu, kada je Milosevic, toboze nosen talasom srpskom nacionalizma, uskratio Albancima autonomiju. Sa takvom pocetnom dijagnozom problema sve ostalo sta u Goldstonovom izvestaju sledi bilo je krajnje predvidljivo. 
Goldstonova usmena prezentacija izvestaja Komisije u Otavi, 6. decembra 2000, samo je pojacala utisak o intelektualnoj slabosti i apriornoj pristrasnosti tog dokumenta. Sustina njegovog izlaganja pred pedesetak predstavnika kanadskih nevladinih organizacija i drugih institucija svela se na tvrdnju da su kosovski konflikt, zlocine i sam rat prouzrokovali Srbi koji su cinili zlo Albancima.
Sto je izazvalo takvo ponasanje, cak i pod pretpostavkom da je puki opis zbivanja tacan, ostalo je nejasno iz Goldstonovog izlaganja. Ako on zna za ikakav legitimni srpski deo kosovske price, on to prisutnima nije stavio do znanja. Predvidljivo zamorna jednodimenzionalnost Goldstonova, bez ijedne istorijske, kulturoloske ili antropoloske iskre koja bi razbila sivilo price o ljudskim pravima, predstavlja sliku i priliku politicke korektnosti na delu.
U njegovoj postmodernoj semi stvari, akteri zbivanja su poput programiranih robota - pripadnici monolitnih kolektiviteta cija motivaciona struktura nije podlozna racionalnoj analizi. Srbi krse ljudska prava, Albancima ona bivaju krsena, a sam Goldston i tzv. medjunarodna zajednica arbitriraju. U motive zapadnih sila, van price o nepristrasnom angazmanu radi resavanja humanitarne krize, Goldston ni na trenutak ne ulazi. Jedni su zli, drugi jadni i dobri, a treci odgovorni i nesebicno savesni; kraj price. 
Goldstonov stav ilustruje cinjenica da je u dodatku Izvestaja donet tekst dokumenta iz Rambujea, ali bez zloglasnog Aneksa B. Na pitanje iz publike zasto je tako Goldston je ne trepnuvsi odgovorio da mu ni samom nije jasno, neka greska valjda. Na stav da bi mozda sami Srbi mogli da sude optuzenima za ratne zlocine on je uzvratio da to ne dolazi u obzir: neka osnivaju svoje komisije za istinu i pomirenje, to je korisno da bi se suocili sa svojim zlodelima - a mera njihovog uspeha u tom suocavanju bice upravo u njihovoj spremnosti da optuzene isporuce Hagu.
U istom duhu, na kasniju primedbu jednog od prisutnih da izvestaj komisije nije uvazio nikakve argumente srpske strane, sudija iz Johanesburga je indignirano odbrusio da to nije tacno: on licno je u vise navrata razgovarao sa Sonjom, Biserko i Natasom Kandic i njihove stavore je jos kako uzeo u obzir! 
Posle Goldstonove prezentacije, u okviru debate, autor ovih redova je dobio priliku da u ime niza vodecih srpsko-kanadskih organizacija iznese petominutnu repliku na izvestaj Komisije. Naglasivsi da uprkos svome imenu Komisija nije bila istinski nezavisna, jer nicim nije odstupila od stavova vladajuceg zapadnog establismenta i zvanicne natovske verzije kosovske price, on je istakao da je Komisija gresila kako cinjenicno tako i vrednosno, kako u dijagnozi problema tako i u metodologiji njegove obrade i svojim konacnim zakljuccima: "Posle skoro dve godine nas je stav da je rat NATO saveza protiv Srba u prolece 1999 bio ilegalan, nepotreban i bezuspesan. Ohrabruje nas cinjenica da ovo nije stav ekscentricne manjine vec sve veceg broja strucnih analiticara, ukljucujuci i one koji su isprva bili u zabludi. Rat sada osudjuju i liberali i konzervativci, pobornici multilateralizma nista manje nego pristalice realpolitike zasnovane na nacionalnom interesu. Za zaljenje je sto njihove argumente Komisija nije uvazila. Bez legitimnosti ili legalnosti, ona je svoju svrhu nasla u beskrajnoj potrazi za retroaktivnim opravdanjima rata. 
Njenu istorijsku amneziju odrazava cinjenica da pocetak krize datira od 1989. Njeno maglovito rezonovanje vidi se u zagovaranju tzv. kvalifikovane nezavisnosti Kosova. Ovaj stav, kako god racionalizovan, otvara bezbroj novih pogranicnih problema sirom sveta i izruguje se vladavini prava u medjunarodnim odnosima.
"Moralni apsolutizam koji je u srzi apologetike ove Komisije, a koji su pobornici bombardovanja koristili kao zamenu za racionalne argumente, neodrziv je. Stvarne dileme o odgovornosti ljudi jednih prema drugima ne smeju biti zloupotrebljene kao izgovor za doktrinu globalnog hegemonizma." Preporuke Komisije, koje prenebregavaju princip suvereniteta nacionalnih drzava, mozda su motivisane verom da je rat protiv vestfalskog poretka pravedan rat, ali tu navodnu pravednost treba otkriti u svoj njenoj pragmaticnoj jednostavnosti.
Komisija i nehotice potvrdjuje da sto je arogantnija ta nova doktrina, to je veca spremnost na laz u odbrani istine. Uciniti nesto, ma sta, u toboznjoj odabrani ljudskih prava budi moralno samopostovanje samo ako se iskljuci i sama pomisao da nismo moralni akteri vec puki potrosaci uveliko obradjenih opcija. Potrebna nam je stvarna debata da bi se toj opasnosti otrgli. Sa zaljenjem konstatujemo da tom cilju Komisija nije doprinela." 
Istakavsi da je dokument iz Rambujea predstavljao objavu rata zamaskiranu u mirovni sporazum, replika je podvukla hipokriziju u srzi intervencionizma: sirom sveta postoje desetine zarista sukoba krvavijih i surovijih nego sto je Kosovo bilo pre bombardovanja. Cutanje pobornika tzv humanitarne intervencije o postupcima NATO saveznika Turske u Kurdistanu, ili cak direktno pomaganje etnickog ciscenja u Krajini, govore sami za sebe. Izvestaj komisije ovo pitanje zaobilazi. Stavise, umesto odgovora dobijamo tvrdnju da je bombardovanje bilo ilegalno ali legitimno, cime se voluntarizam donosilaca politickih odluka stavlja ispred vladavine prava na svestkoj sceni.
Na kraju replike je receno: "Sustinski problem Komisije jeste da koncept ljudskih prava ne moze da bude osnova za vladavinu zakona ili za samodovoljni moralni sistem. Univerzalna prava, razdvojena od ukorenjenosti u vremenu i prostoru, podlozna su pomodnom zgrazavanju nad zlodelima jednih i patnjama drugih. Neka buduca, zaista nezavisna komisija treba da ispita posledice takvog stava i da smogne snage da kaze ne intervencionizmu, zarad zakonitosti, mira i stabilnosti u svetu" 
Vredno je paznje da je dobar deo prisutnih sa odobravanjem i potvrdnim klimanjem glave pratio ovo izlaganje. Sudija Goldston, pak, bezizrazajno je saslusao repliku, a potom, bez ijedne reci komentara, dao je svoju kracu zavrsnu rec i priveo sastanak kraju. Aplauz je bio mlak, a opsti utisak o njegovom nastupu bled i prilicno mucan. Po njegovom odlasku ostao je utisak da smo imali susret sa jednim potrosenim covekom koji je nudio potrosene ideje, poput trgovackog putnika koji nudi zastareli bofl. 
Tom utisku doprinela je cinjenica da skupu nije prisustvovao nijedan novinar, da nije zujala nijedna kamera, da nije bilo nijednog vladinog funkcionera, nijednog diktafona za glavnim stolom. Goldstonov izvestaj je pripreman i pisan dok je Milosevic jos bio na vlasti. Od prvog do poslednjeg slova sazdan je na pretpostavkama koje su vazile samo dok je zloslutna senka bivseg jugoslovenskog predsednika padala na citav srpski narod. Izvestaj je stampan upravo u vreme oktobarskog preloma u Srbiji. Vec u trenutku izlaska u javnost bio je zastareo, neupotrebljiv, apsurdan. 
Nesposobnost njegovog autora da tu cinjenicu sagleda ne treba da nam smeta. Opak je i pokvaren, ali nemocan i stoga bezopasan. Barem toliko Ricard Goldston i Slobodan Milosevic imaju zajednicko. 
Srdja Trifkovic
Prilog sa javnog predstavljanja izvestaja tzv. Nezavisne medjunarodne komisije za Kosovo Otava, 6. decembra 2000.



VELJA ILIC POVREDJEN U SUDARU

Ilic i dalje u bolnici, stanje stabilno

Dezurni lekar u cacanskoj bolnici Bogosav Filipovic izjavio je danas da je zdravstveno stanje gradonacelnika Cacka Velimira Ilica, nakon saobracajnog udesa u nedelju, stabilno i da osim nagnjecenja grudnog kosa, desnog ramena i desnog skocnog zgloba, nema vecih povreda niti preloma.
Filipovic je kazao da se Ilic i dalje nalazi na odeljenju intezivne nege u cacanskoj Bolnici. On je dodao da je Ilic zadrzan na intezivnoj nezi, kako bi bile izbegnute brojne posete prijatelja, novinara i gradjana, i da bi mu se obezbedio normalan oporavak i mir.
Filipovic je istakao da su posete gradonacelniku Cacka zabranjene, da moze da ga poseti samo najuza porodica, kao i da je danas napravljen izuzetak, jer je princu Aleksandru Karadjordjevicu odobrena poseta.
Prema njegovim recima, Ilic ce iz bolnice izaci za dvatri dana.
Agencija u bolnici saznaje da je kada je Ilic primljen u bolnicu, bilo nekoliko stotina poziva novinara, prijatelja, rodjaka i gradjana koji se interesuju za njegovo zdravstveno stanje. Ilica je posetio i kopresednik Nove Srbije Mihajlo Markovic.
Ilic je povredjen u nedelju na putu za Beograd u saobracajnoj nesreci koja se dogodila oko 16 casova kod mesta Majdan kod Gornjeg Milanovca, kada je automobil marke "Jugo" iz suprotnog pravca presao na stranu puta kojom se u BMNj-u vozio Ilic.
Uprava saobracajne policije (USP) MUP Srbije saopstila je danas da ce, zbog osnovane sumnje da je skrivio saobracajni udes u kome je teze povredjen i gradonacelnik Cacka Velimir Ilic, podneti krivicnu prijavu protiv Tomislava Stanojevica. U saopstenju USP navodi se da je do sudara doslo juce oko 15.30 sati na magistralnom putu Beograd-Cacak u selu Majdan, opstina Gornji Milanovac. U nezgodi su ucestvovala dva putnicka vozila. Tri osobe su teze, a tri lakse povredjene.
Do udesa je, prema saopstenju USP, doslo kada je Tomislav Stanojevic, vozeci "Jugo" iz pravca Beograda poceo skretanje u levo na parking prostor, pri cemu nije propustio automobil "BMV" koji je vozio Rados Zimonjic, a u kojem je bio i gradonacelnik Cacka. Time je izazvan sudar na levoj ivici kolovoza u pravcu Cacka.


ZA POCETNE KORAKE U REFORMI PRIVREDE NEOPHODNO OKO DVE MILIJARDE MARAKA

Stvarni privredni oporavak - 2002. godine

Kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) za predsednika buduce Vlade Srbije Zoran DJindjic ocenio je da je za pocetne korake u reformi privrede neophodno oko dve milijarde maraka i oznacio je 2002. kao godinu stvarnog privrednog oporavka.
Mislim da za prva tri meseca mozemo da se oslobodimo starog nacina razmisljanja i vladanja, i da do leta ili jeseni naredne godine prosecna plata bude na nivou od oko 150-180 maraka, rekao je DJindjic u intervjuu Televiziji B92.
On je ocenio da je za privrednu reformu u narednoj godini potrebno oko dve milijarde maraka, isticuci da bi to podrazumevalo i kompletnu obnovu puteva i zeleznice u Srbiji.
"Za nas je vazno da u prvoj godini stabilizujemo institucije, donesemo sistemske zakone, poput zakona o privatizaciji, i da podignemo nivo upravljanja u preduzecima. U drugoj godini krenuce i direktne investicije", rekao je DJindjic.
On je ocenio da to moze biti ostvareno u prvih sest meseci naredne godine i kao znacajan privredni korak najavio rehabilitaciju farmerstva u Srbiji u kojoj, kako je rekao, ima oko 200 napustenih i neiskorishcenih farmi stoke, zivine i drugih zivotinja.
Kao jedan od najznacajnijih delova programa buduce vlade, ako DOS pobedi na decembarskim izborima, DJindjic je najavio odlucnu borbu protiv korupcije u svim segmetnima drustva, ali pre svega u vlasti.
"Trenutno smo... na trecem mestu po korupciji. Garantujem da cemo za godinu dana pasti na donju polovinu. Korupcije ima i u skolstvu, zdravstvu, svuda gde se obavljaju usluge, ali cemo prvo krenuti sa ciscenjem korupcije u vlasti", rekao je DJindjic.
Kao godinu stvarnog privrednog oporavka DJindjic je oznacio 2002. izrazavajuci ocekivanje da ce tada poceti direktne strane investicije, stvaranje novih firmi i proizvoda, kao i zaposljavanje ljudi.


BEOGRAD-MUP

Gradimir Nalic novi ministar policije

Ministar unutrasnjih poslova Srbije, ako na izborima 23. decembra pobedi DOS, bice doskorasnji izvrsni direktor Jugoslovenskog komiteta pravnika za ljudska prava Gradimir Nalic, pise dnevnik "Danas" u izdanju od utorka pozivajuci se na izvore bliske Demokratskoj stranci.
"Danas" pise da su se sa kadrovskim resenjem koje je "predlozio predsednik SRJ Vojislav Kostunica, prekjuce saglasili lideri DOS-a Zoran DJindjic, Dusan Mihajlovic i Momcilo Perisic". Nalic je sada angazovan u Komisiji predsednika SRJ za nestala i raseljena lica, navodi list.
U kabinetu predsednika SRJ ta informacija nije potvrdjena, jer su predsednik Kostunica i sef kabineta Ljiljana Nedeljkovic bili na putu, dodaje dnevnik. Savetnik predsednika SRJ Filip Golubovic rekao je listu da nije upoznat sa predlogom da Nalic bude novi ministar policije.


IZBORI U SRBIJI - RIK 

Na izborima oko 6,5 miliona biraca

Na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji, 23. decembra ucestvovace osam stranaka i koalicija, a na izborima ce moci da glasa 6.500.831 biraca, saopstila je sinoc Republicka izborna komisija (RIK).
Komisija je potvrdila jos tri poslanicke izborne liste i to: Demokratskoj socijalistickoj partiji Milorada Vucelica, Srpskoj socijaldemokratskoj partiji (SSDP) Zorana Lilica i Jugoslovenskoj levici (JUL).
Komisija je odbila listu "Komunisticko-radnicke koalicija 'KORAK'- Nova komunisticka partija Jugoslavije Branko Kitanovic, uz obrazlozenje da je utvrdjeno da je dokumentacija "nepotpuna i neodgovarajuca" i da nije u skladu sa odredbama Zakona o izboru narodnih poslanika.
Republicka izborna komisija ranije je potvrdila jos pet lista - Srpskoj radikalnoj stranci, Srpskom pokretu obnove, Socijalistickoj partiji Srbije, Demokratskoj opoziciji Srbije i Stranci srpskog jedinstva. U ukupna broj biraca nije unet broj biraca iz opstina sa teritorije Kosova, sa 50 birackih mesta iz opstina: Gora, Lipljan, Obilic, Orahovac i Prizren.


IZBORI-PRES KLUB 

Kampanja bez pregrejane atmosfere

Predizborna borba i kampanja politickih stranaka i koalicija u Srbiji mnogo je mirnija i tolerantnija nego za prethodne izbore, a Radio-televizija Srbije (RTS) dozivela je najpozitivnije promene od svih televizija, ocenila je danas Jovanka Matic iz Centra za politikoloske studije i javno mnjenje beogradskog Instituta drustvenih nauka.
Na Pres klubu u Medija centru o mogucnostima da predstojeci izbori u Srbiji budu fer i posteni, ona je ocenila da su tenzije opale i da su unutrasnji konflikti sukobljenih strana umnogome oslabili.
Kampanju za predstojece izbore karakterise to sto je mirna, gotovo mlaka. Nema pregrejane atmosfere i izbori nisu "sudbinski", kako su prethodne vlasti govorile za sve dosadasnje izbore, rekla je Jovanka Matic.
Ona je ocenila i da prvi put od prvih visestranackih izbora u Srbiji centralna tema predstojecih izbora nece biti nacionalno pitanje, sto je "do sada nametala Socijalisticka partija Srbije (SPS)".
Prema Jovanki Matic, RTS je dozivela pozitivne promene u informativnom delu svog programa, posebno zato sto je iz glavnih emisija izdvojen izborni progogram.
"Na RTS vise nema ni kvalitativne, ni kvantitavine nejednakosti u predstavljanju izbornih takmaca. Do sada je i kvalitativno, i kvantitativno i kontekstualno vladajuca partija bila dominanantna u programima RTS", rekla je Jovanka Matic.
Ona je izrazila nesaglanje sa ocenom da je RTS u funkciji Demokratske opozicije Srbije, sto je stav Nadzornog odbora za sprovodjenje izbora, koji je formiran pri Skupstini Srbije.
To je pre svega nekorektno, jer do sada nijedan Nadzorni odbor nije to isto ocenio za RTS u ranijim slucajevima kada je drzavna televizija izrazito promovisala SPS, rekla je Jovanka Matic.
Ona je kao nedostatak RTS istakla to sto se ta televizija ne bavi drustvenim temama, za razliku od beogradske Televizije B92 koja je fokusirana na teme, probleme, kontroverzne, naboje.
Jovanka Matic je iznela kritiku na racun beogradskih televizija Studio B i Politika, jer su zadrzale isti nacin izvestavanja, samo sto sada Demokratska opozicija Srbije ima dvostruko vise prostora nego svi ostali ucesnici na izborima zajedno.


INTERVIJU ZA "GLAS AMERIKE" 

Milosevic ce biti pozvan na odgovornost

Savetnik predsednika SR Jugoslavije Vojislava Kostunice za spoljnu politiku Pavle Jevremovic izjavio je u intervjuu radiju "Glas Amerike" (VOA) da ce bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic na neki nacin sigurno biti pozvan na odgovornost.
Upitan kakvu sudbinu moze da ocekuje Milosevic, on je odgovorio: "Milosevic je identifikovan sa jednim vrlo teskim i tragicnim periodom u istoriji i srpskog i drugih naroda. Sigurno ce biti pozvan na odgovornost, a u kom obliku i kako, to je u ovom trenutku tesko reci."
Na pitanje da li, i u kojoj meri za demokratski izabranu vlast predstavljaju opasnost neke preostale poluge prethodnog rezima, Jevremovic je ocenio da je bitno ono sto se dogodilo 24. septembra, kao i 5. i 6. oktobra.
"Priroda vlasti u Srbiji je izmenjena, izmenjeni su politicki odnosi i to temeljno, i oni se ne mogu vratiti nazad, a drzava u medjuvremenu mora da funkcionise. Prema tome, te kontraverzne licnosti koje se pominju, ukoliko ispunjavaju svoje obaveze kao drzavni organi u jednom prelaznom periodu mislim da tu, sto se ovdasnje situacije tice, nema dublje politicke posledice", dodao je on.
Jevremovic je, takodje, ocenio da ce proces tranzicije biti okoncan izborima 23. decembra, kada bude formirana vlada Republike Srbije "i kada se zaokruzi to institucionalno sredjivanje drzave, onda ce se izvrsiti i odredjena prilagodjavanja u najvaznijim organima drzave."
Upitan da li je upoznat sa tim da se neke istaknute licnosti javnog zivota i dalje prisluskuju, on je rekao da tome ne pridaje nikakvu vaznost i dodao: "Nasa politika je jasna, transparentna, nema tu nikakvih zaverenickih planova i, ako je to neki relikt iz proslosti, sigurno ce biti otklonjen, ali ja na to ne obracam paznju."
Na pitanje da li je razocaran crnogorskim predsednikom Milom DJukanovicem koji, nakon demokratskih promena u Srbiji, ne odustaje od nezavisne Crne Gore, on je odgovorio: "Tesko je reci da li sam razocaran ili ne, politika je vrlo realna stvar".
"Ono sto predstavlja malo iznenadjenje - za vreme Milosevica mi smo gledali u Milu DJukanovicu jedan bastion demokratizacije na ovom nasem prostoru, i bilo bi prirodno da posle pada Milosevica na obe strane, sa mnogo elana i dobre volje dozivimo jedan polet. Tako da je zahtev za podelom drzave i nezavisnoscu malo iznenadjujuc i novijeg datuma, a o tome je gospodin DJukanovic vise puta govorio. Da li ta argumentacija 'drzi vodu' to neka odluci onaj ko ga slusa", dodao je savetnik predsednika SRJ.
Nasa molbu da oceni izjave zvanicne Podgorice da Srbija i Crna Gora najpre treba da budu medjunarodno priznate, pa da tek nakon toga dodje do pregovora dveju ravnopravnih pregovarackih strana, Jevremovic je odgovorio da je to jedna veoma rizicna formula "koja ne postuje politicke realnosti i demokratsku proceduru".
"Ja se nadam da to nije previse zakucana pozicija i da cemo ipak imati prostora za jedan normalan i demokratski dijalog koji ce, u krajnjoj liniji, rezultirati verifikacijom kroz slobodno izrazenu volju naroda. U ovom trenutku je veoma tesko izaci sa nekom gotovom formulom kako stvar da se resava. Za nas je najvaznije, i mislim da to i u Crnoj Gori treba da shvate, da se konsoliduju demokratske tekovine na obe strane, a onda cemo da vidimo sta cemo", dodao je on.
Upitan za ocenu da li treba raspisati referendum i u Srbiji i u Crnoj Gori, na kome ce gradjani demokratskim putem odluciti o svojoj sudbini, Jevremovic je odgovorio da niko ne moze biti protiv referenduma kao institucije, i dodao da su u raspadu bivse SFRJ referendumi bili "krajnje zloupotrebljeni".
"Prema tome, referendum treba da bude zavrsnica jednog duzeg demokratskog procesa, da ljudi tacno znaju za sta se izjasnjavaju i sta im donosi glas za ili protiv. Pod takvim uslovima referendum je svakako jedna nuzna zavrsna faza izjasnjavanja", rekao je na kraju Jevromovic u intervjuu VOA.


SAOPSTENjE DS

Krivicne prijave protiv Kertesa i Suvakovica

Demokratska stranka (DS) podnela je juce Okruznom javnom tuzilastvu u Beogradu krivicne prijave protiv bivseg direktora Savezne uprave carina Mihalja Kertesa i visokog funkcionera Socijalisticke partije Srbije (SPS) Urosa Suvakovica.
Protiv Kertesa je podneta krivicna prijava zbog osnovane sumnje da je zloupotrebio sluzbeni polozaj, dok je protiv Suvakovica podneta prijava zbog sumnje da je izvrsio krivicno delo iznude, navedeno je u saopstenju DS.
Ta stranka je navela i da su prijave protiv Kertesa i Suvakovica podnete na osnovu Kertesovog intervjua beogradskom listu "Nedeljni telegraf" od 5. decembra u kom je on, kako se navodi, javno priznao da je "zloupotrebljavao sluzbeni polozaj neovlasceno deleci sluzbene pare, kao i da je novac davao Urosu Suvakovicu protivno svojoj volji".
U ime DS krivicne prijave protiv Kertesa i Suvakovica potpisao je funkcioner te stranke Goran Vesic.
Vesic je kazao da je pravna sluzba DS cekala nedelju dana da Kertes eventualno demantuje navode iz intervjua "Nedeljnom telegrafu" te da je, posto on to nije ucinio, podnela krivicne prijave protiv Kertesa i Suvakovica.
On je jos izrazio nadu da ce javni tuzilac uskoro podneti tuzbe protiv Kertesa i Suvakovica.
Okruzno javno tuzilastvo u Beogradu pokrenulo je istragu protiv Kertesa, trazeci od policije da izvrsi uvid u dokumentaciju Savezne uprave carina.
Tuzilastvo je zatrazilo i neophodne podatke i od glavnog Saveznog budzetskog inspektorata, javili su mediji pozivajuci se na saopstenje okruznog tuzioca Andrije Milutinovica.
U intervjuu "Nedeljnom telegrafu", Kertes je priznao da je bivsem zvanicniku Socijalisticke partije Srbije Urosu Suvakovicu davao novac za finansiranje predizborne kampanje i to protiv svoje volje.
To je bio prvi intervju Kertesa od kako je 6. oktobra napustio Saveznu upravu carina.
Vrsilac duznosti javnog tuzioca Srbije Stanisa Ivanovic najavio je 7. decembra da ce zatraziti da bude pokrenuta istraga protiv bivseg direktora Savezne uprave carina Mihalja Kertesa zbog novcanih mahinacija.


SPO KRITIKUJE DOS

Draskovic trazi vece penzije

Lider Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Draskovic izjavio je danas da ce poslanici te partije u Skupstini Srbije zahtevati da najnize penzije budu odmah povecane za sto odsto.
U susretu sa penzionerima beogradske opstine Zvezdara, Draskovic je kazao da ce SPO traziti da se u penzione fondove povrati sav novac koji su penzioneri uplacivali u proteklih 50 godina, kao i da drzava bude garant vracanja svih pokradenih penzija za poslednjih 10 godina, navodi se u saopstenju SPO-a.
Draskovic je najavio da ce traziti i da Elektrodistribucija Srbije i druga javna komunalna preduzeca otpisu dugovanja penzionerima sa najnizim primanjima.
Inace, krusevacki odbor SPO-a je danas ostro kritikovao kadrovsku politiku Demokratske opozicije Srbije u tom gradu i optuzio ih za "amaterizam, uskogrudost, politicku ostrascenost i novo jednoumlje".
U saopstenju krusevackog SPO-a se navodi da DOS nije ispunio obecanja data u predizbornoj kampanji za savezne izbore i upozorio da ce se takva politika DOS-u "vratiti kao bumerang na decembarskim izborima"
Krusevacki SPO je narocito nezadovoljan zbog toga sto "DOS u svojoj kadrovskoj politici radije angazuje pripadnike partija iz bivse vlasti a ne clanove SPO-a".
U saopstenju, SPO je optuzio predsednika opstinskog odbora Demokratske stranke Srbije (DSS) i saveznog poslanika Milosa Radulovica za "nepotizam".
"Za sebe prigrabio sedam funkcija a otisao je tako daleko da je gotovo celu familiju brizljivo rasporedio na znacajne funkcije - suprugu, bracu, rodjake, kumove", navodi se u saopstenju.
SPO je jos podsetio da radnici Centra za socijalni rad strajkuju zbog kadrovske politike DOS-a a "i zaposleni u drugim javnim ustanovama pripremaju za strajkove".
Povodom situacije na Kosovu i jugu Srbije, SPO je osudio to sto "sudeci prema izjavi portparola Kfora Stivena Sapala, vlasti u SRJ jos nisu podnele zvanican zahtev za reviziju Vojno-tehnickog sporazuma iz Kumanova". "Takva sporost u odbrani ugrozenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta Sribje i SRJ za sta nema nikakvog opravdanja", navodi se u saopstenju.


MARIJANOVIC:

Moja vlada je radila fantasticno

Bivsi premijer Srbije Mirko Marijanovic ocenio je da Demokratska opozicija Srbije (DOS) snosi iskljucivu odgovornost za probleme sa kojima se garadjani sada suocavaju dok je njegova vlada, kako je rekao, radila "fantasticno".
On je u intervjuu "Blicu" kazao da bi on, ukoliko bi ga angazovale obe vlade, mogao da obezbedi isporuke gasa iz Rusije za celu iducu godinu.
"Za sada niko od mene to nije trazio. Zvao me je Cernomirdin da pita sta se desava i oni su zainteresovani da nastavimo saradnju. Nije tu u pitanju samo gas, vec i gradjevinski radovi. Mislim da DOS tu nije najbolje shvatio o cemu se radi", rekao je Marijanovic.
On je takodje izjavio da se vidja sa bivsim predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem ali da njih dvojica ne razgovaraju o optuznici koju je Haski tribunal pokrenuo protiv Milosevica. "Nije lepo, niti ima osnove ova haranga na njega. Sva ta prozivanja oko Haskog tribunala. Sve to nema osnove", dodao je Marijanovic.
On je rekao da nema nikakve informacije o nestalom, nekadasnjem predsedniku Srbije Ivanu Stambolicu i da mu je "jako zao sto se to dogodilo".
"Mislim da to nema nikakve veze sa nama. Da je to uradila DB, ja bih to verovatno znao. Prema tome nije", dodao je bivsi premijer.
On je jos rekao da poseduje samo stan koji je otkupio i jos 200-300 maraka koje su ostale na racunu nakon otkupa tog stana i da je sve drugo sto se objavljuje o njegovom imovinskom stanju neistinito.


AUTONOMIJA VOJVODINE

DSS ne ucestvuje u radu ekspertske grupe za autonomiju

Koordinator Demokratske stranke Srbije (DSS) za Vojvodinu Arsen Kurjacki izjavio je danas da njegova stranka ne ucestvuje u radu ekspertske grupe koja pri Skupstini Vojvodine proucava zakonske mogucnosti ostvarivanja autonomnih funkcija pokrajine, jer se ne slaze s nacinom rada te grupe.
"Zeleli smo da delegiramo nase predstavnike u tu ekspertsku grupu, ali bili smo grubo preglasani i nasi predlozi nisu prihvaceni. Prvobitno je bilo predvidjeno da se ta grupa bavi ostvarivanjem autonomije Vojvodine u okviru sadasnjeg Ustava Srbije, ali je njihovo delovanje neprihvatljivo prosireno", rekao je Kurjacki.
On je dodao da ekspertska grupa sada priprema i akte konstitutivne autonomije Vojvodine, neku vrstu pokrajinskog ustava, na sta DSS ne zeli da pristane.
"Optuzbe da je DSS centralisticka stranka su zlonamerne. DSS se zalaze za decentralizaciju citave drzave na principu regionalizacije, do nivoa opstine i mesne zajednice, a ne da samo resavamo pitanje autonomije Vojvodine", kazao je Kurjacki.
On je ocenio da usled "visokocentralizovane drzave" postoji opravdano nezadovoljstvo i u drugim delovima Srbije, a ne samo u Vojvodini.
"Insistiranje na odvojenom resavanju problema Vojvodine samo ce voditi daljem rastu netrpeljivosti. Taj problem treba resavati na nivou citave drzave", ocenio je Kurjacki i dodao da DSS na sednici Skupstine Vojvodine nece glasati za predloge koje izradi ekspertska grupa.

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam | Disclaimer |

Copyright © 1996-2000 Nezavisne NOVINE
POWERED by City Design 2000