Nezavisne Novine

SVET

OEBS I IZBORI U SRBIJI

Studman zadovoljan predizbornom situacijom u Srbiji

Direktor Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava Zerar Studman pozitivno je ocenio predizbornu situaciju u Srbiji i izrazio zadovoljstvo saradnjom predstavnika OEBS-a s predstavnicima vlasti u Jugoslaviji i Republickom izbornom komisijom (RIK) Srbije.
U izjavi agenciji Beta i radiju B-92, on je rekao da je u izvestaju OEBS-u o pripremi parlamentarnih izbora u Srbiji naveo da predizborna kampanja protice bez vecih problema i izrazio ocekivanje da ce tako biti i na dan izbora, 23. decembra.
Studman je izrazio nadu da ce RIK biti u mogucnosti da ranije objavi preliminarne rezultate izbora, da bi se onemogucilo da bilo koja strana "prisvoji izbornu pobedu".
"Naravno svaka partija ce sebe prikazati pobednikom, ali smatram da ovog puta treba kvalitativno napraviti korak ka vecoj transparentnosti, u poredjenju sa proteklim izborima", rekao je on.
Napominjuci da se u Srbiji vec nalaze 24 dugorocna posmatraca OEBS-a, Studman je rekao da postoji veliko interesovanje zemalja-clanica OEBS -a za ucesce u posmatrackoj misiji izbora u Srbiji, te da za sada ima vise od 250 prijava za to.
Studman je rekao da konacan broj clanova kratkorocne posmatracke misije OEBS-a jos nije utvrdjen, a ocenio je da bi moglo da bude rec o 300 ljudi. On je posebno pozitivno ocenio saradnju sa nevladinim sektorom u Srbiji, narocito sa Centrom za slobodne izbore i demokratiju.
Komentarisuci medijsku situaciju u predizbornoj kampanji, Studman je ocenio da je dostupnost medija razlicitim strankama bolja nego ranije, ali je ukazao i na pojedine prijave o neregularnostima. Najavio je da ce poseban tim OEBS-a ispitiati te navode i ukljuci ih u izvestaj o ponasanju medija u Srbiji u predizbornoj kampanji.
Stalni savet OEBS-a danas nije raspravljao o uspostavljanju misije u SRJ, a o tom pitanju bice odrzana vanredna sednica, verovatno do kraja ove godine.
Istovremeno, izvrsno telo OEBS odlucilo je da produzi mandat misije u Hrvatskoj do kraja 2001. godine.

SRJ I HASKI TRIBUNAL

Karla Del Ponte ce u januaru posetiti SRJ

Glavni tuzilac Haskog tribunala, Karla Del Ponte rekla je danas da namerava da poseti SR Jugoslaviju sledeceg meseca i da ce tom prilikom ponoviti zahtev za hapsenje bivseg predsdnika SRJ Slobodana Milosevica.
"Doci cu u Beograd u januaru i zatrazicu od predsednika (Vojislava) Kostunice da saradjuje oko ovog pitanja", rekla je Del Ponteova u tanzanijskom gradu Arusa.
Milosevica je Haski tribunal osudio za zlocine pocinjene prosle godine na Kosovu.
Predsednik Kostunica je ranije naglasio da hapsenje Milosevica i njegovo izrucivanje Haskom tribunalu ne smatra prioritetnim pitanjem.
Del Ponteova je rekla da planira da zamoli Kostunicu da joj pomogne u hapsenju i drugih osumnjicenih.
"Srbija je bila mirno utociste za osumnjicene. Sada takva situacija vise ne postoji", ocenila je ona.

INTERPOL I SRJ

SRJ uputila zahtev za prijem u Interpol

Savezna Republika Jugoslavija uputila je zahtev za clanstvo us Interpolu, saopsteno je juce u toj organizaciji za borbu protiv kriminala sa sedistem u Lionu.
U saopstenju Interpola se kaze da je savezni ministar unutrasnjih poslova Zoran Zivkovic uputio pismo sa zahtevom SRJ za prijem u Interpol generalnom sekretaru te organizacije Ronalu K. Noblu.
Interpol je na generalnoj skupstini 1993. godine u Arubi u Meksiku, ocenio da SRJ ne moze automatski da preuzme mesto bivse SFRJ, vec da je potrebno da podnese dokument o kandidaturi pod novim imenom, u skladu sa statutom Interpola.
Nobl u saopstenju ocenjuje da je "interesovanje nove jugoslovenske vlade" za mesto u toj organizaciji "pozitivan znak u pogledu njene zelje za otvaranjem novog puta za jacanje medjunarodne saradnje u postovanju zakona", pred "pretnjom organizovanog kriminala u svetu".
Zahtev SRJ bice razmotren na sledecoj generalnoj skupstini Interpola koja ce se odrzati u Budimpesti od 24. do 29. septembra 2001. godine.

BRISEL - OLBRAJT:

SAD najzad osudile nasilje albanaskih ekstremista

Americki drzavni sekretar Medlin Olbrajt juce je na ministarskom zasedanju NATO u Briselu izjavila da SAD "toplo pozdravljaju demokratski izbor novog predsednika u Jugoslaviji" i podvukla da se clanice Atlantskog saveza pridruzuju predsedniku SRJ Vojislavu Kostunici u "osudi nasilja koje su pocinili naoruzani ekstremisti u Presevskoj dolini".
Ona je upozorila da se "tamosnji problemi ne smeju potceniti ili dozvoliti da se otmu iz ruku".
"Mi zahtevamo od svih strana da podrze napore Kfora za poboljsanje bezbednosti i sprecavanje novih incidenata. Posao Kfora na Kosovu je da podrzi delovanje misije UN u ostvarivanju rezolucije 1244. Saveta bezbednosti UN", rekla je Olbrajt i dodala "nas cilj je Kosovo na kojem ce razne etnicke grupe moci da zive demokratski i mirno".
Olbrajtova je navela da opsti izbori na Kosovu treba da se odrze najkasnije do iduceg leta.
Ona se zalozila za oslobadjanje kosovskih Albanaca "koji su bez osnova u zatvorima u Srbiji , kao i brzo i celovito utvrdjivanje sudbine nestalih lica u regionu".
"Posebno zelim da naglasim da svi oni koji su nezakonito raseljeni moraju dobiti pravo na povratak, ukljucujuci zahteve Srba da se vrate u svoje domove na Kosovu", dodala je Olbrajtova.
Sef americke diplomatije je naglasila da "se Sjedinjene Americke Drzave dive hrabrosti i ljubavi za slobodom koju je jugoslovenski narod iskazao tokom teske izborne kampanje".
Takodje je istakla i da SAD podrzavaju nastojanja naroda SR Jugoslavije da se "uspostavi vladavina zakona, pokrenu ekonomske reforme i podmire hitne energetske i budzetske potrebe".
Olbrajtova je, u jasnoj aluziji na nagovestaje buduce americke administracije da bi americke trupe mogle biti povucene s Kosova i iz BIH, upozorila da se "ne moze tvrditi da je tamo posao obavljen, ako to nije slucaj nase odgovornosti na Balkanu su zajednicke i trajne".
Ona je, takodje, dodala da "neki" smatraju da ce "problemi koji jos postoje u jugoistocnoj Evropi zahtevati predugo resavanje, kao i da je zadatak previse tezak, odnosno da odgovornost za delovanje pripada nekima od nas, a ne svima. Ja se s tim ne slazem".
Sefovi diplomatija NATO su razmotrili situaciju na Balkanu i, posebno, na podrucju Kosova, zakljucivsi da se mora onemoguciti nasilje albanskih ekstremista u zoni kopnene bezbednosti, rekli su agenciji Beta izvori ministarskog zasedanja NATO.

IZVESTAJ DECIJEG FONDA UJEDINJENIH NACIJA

Ulaganja u razvoj dece

Godisnje bi trebalo utrositi 80 milijardi dolara, ili manje od 0,2 odsto prihoda u svetu, da bi se svoj novorodjencadi na Zemlji omogucio dobar pocetak zivota, navodi se u godisnjem izvestaju Decjeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF).
U dokumentu o stanju u kojem se nalaze deca u svetu apsolutni prioritet je dat sto povoljnijem pocetku zivota za 400 miliona dece mladje od tri godine, jer se najveci deo ljudskog mozga najvise razvija u prvih 36 meseci zivota, naglasava UNICEF, pa mere preduzete u tom kljucnom periodu uticu ne samo na razvoj deteta u odraslu osobu, vec istovremeno i na napredak njegove zemlje.
Eksperti Decjeg fonda UN navode vise primera sirom sveta koji pokazuju da bi investicije u najmladje i njihove majke uvecale produktivnost i prihode roditelja, kao i buduci zivotni standard stanovnistva, dok su istovremeno siromasne zemlje prinudjene da trose enormna sredstva za otplatu 2.000 milijardi dolara spoljnog duga.
Na politickom planu, mesto jedne zemlje u svetskoj privredi zavisi od nivoa obrazovanja njenog stanovnistva, koje je najvecim delom stice u najranijem zivotnom dobu, naglasava se u izvestaju UNICEF-a. Stoga je na nacionalnim liderima da politika u korist najmladjih bude integrisana na svim nivoima da bi bila efikasna, kazu strucnjaci UN i dodaju da je potrebna i podrska privatnog sektora, nevladinih i religioznih organizacija, a pre svega mreza lokalnih vlasti.
UNICEF navodi primer programa patronaznih sluzbi u Sri Lanki i Brazilu koje roditelje upucuju da se osim o zdravlju i ishrani brinu i o intelektualnom razvoju svojih beba.
Dobra ishrana, ali i reci i briga roditelja vec od prvih meseci zivota imaju uticaj na razvoj mozga i u krajnoj liniji doprinose rezultatima u skoli.
Troskovi programa razvoja dece do trece godine su skromni - procenjuju se na manje od pola dolara dnevno po detetu, sto u potpunosti moze da finansira drzava ili tu sumu deli sa roditeljima ili lokalnim zajednicama, navodi se u izvestaju UNICEF-a.
Eksperti Decjeg fonda su izracunali da se svaki dolar koji se ulozi u fizicki i saznajni razvoj najmladjih vraca sedmostruko uvecan uglavnom ustedom troskova u buducnosti.Decji fond UN preporucuje medjunarodnoj zajednici da se angazuje u Inicijativi 20/20 po kojoj bi za osnovnu socijalnu brigu zemlje u razvoju odvajale 20 odsto nacionalnog budzeta, a zemlje donatori 20 odsto svoje pomoci za razvoj, sto bi omogucilo da se godisnje obezbedi 80 milijardi dolara neophodnih za zastitu najmladjih.
Ovaj izvestaj UNICEF-a bice ukljucen u drugi Svetski samit o deci, koji se odrzava u septembru 2001. u Njujorku, kada ce Generalna skupstina UN podneti bilans mera preduzetih od usvajanja Konvencije o pravu deteta iz 1989. i usvojiti novi plan akcije za narednu deceniju.
U izvestaju UNICEF-a navodi se da su najmladji i zene najvece zrtve nasilja, diskriminacije i ratova u svetu - u protekloj deceniji dva miliona dece ubijeno je u ratnim sukobima, sest miliona je tesko ranjeno ili hendikepirano za ceo zivot, a 12 miliona je ostalo bez doma.
Tokom nedavnog sukoba izmedju Etiopije i Eritreje te dve zemlje su utrosile milione dolara za naoruzavanje, dok istovremeno gladuje milion stanovnika Eritreje i osam miliona u Etiopiji. Vojni budzet u Sri Lanki je povecan sa 700 na 800 miliona dolara, a ta suma je mogla da bude posvecena deci, navodi UNICEF.
Deca su i najvece zrtve siromastva - preko 500 miliona dece u svetu zivi sa manje od jednog dolara dnevno, 170 miliona je neuhranjeno, preko 100 miliona nikada nije islo u skolu, a svako deseto dete je hendikepirano.
Ni industrijske zemlje nisu postedjene - u SAD 12 miliona dece raste u domacinstvima koja ne odgovaraju njihovim osnovnim potrebama, a u Evropskoj uniji ima tri miliona beskucnika.
Poseban problem predstavlja sida kojom je sada zarazeno 1,3 miliona dece mladje od 15 godina. Krajem 1999. godine zbog te bolesti 13 miliona dece ostalo je bez jednog ili oba roditelja, od cega preko 10 miliona samo u podsaharskoj Africi. UNICEF upozorava da ta epidemija pogadja ljude u najproduktivnijim godinama i doprinosi daljem siromasenju tog kontinenta.
Kao jednu od mera za poboljsanje stanja dece sirom sveta predlazu se nacionalne kampanje za registrovanje sve novorodjene dece, jer prema statistickim podacima preko trecina svih porodjaja na svetu se ne registruje, sto znaci da ce ta deca ostati bez zdravstvene zastite i obrazovanja.
UNICEF navodi i primer 35-godisnje Tanzanijke sa sedmoro dece, koja svakodnevno iz daleka dovlaci vodu, prepustajuci brigu o deci osmogodisnjoj kcerki i dodaje da je ona jedna od 1,1 milijarde osoba na svetu koje nemaju pristup cistoj vodi.
Njena porodica spada i medju 1,2 milijarde ljudi koji zive sa manje od jednog dolara dnevno, dok u njenom selu sa oko 2.500 stanovnika ima 10 kafana, ali nijedan centar za brigu o deci.

LIHTENSTAJN

Usvojen novi zakon protiv pranja novca

Lihtenstajn ce od 1. januara 2001. uvesti paket mera kojima se poostravaju propisi protiv pranja novca, izjavio je premijer te zemlje Mario Frik.On je novinarima rekao da Lihtenstajn ne zavisi od novca stecenog kriminalom i ne zeli taj novac, a u interesu zemlje je da bude "cist" finansijski centar.Novim zakonom se banke obavezuju da odbiju novac iz organizovanog kriminala, utvrdjuju propisi organizovanja, oporezivanja i eksterna kontrola banaka.
Frik je dodao da ce novim zakonom Lihtenstajn funkcionisati u skladu sa Principima iz Volfsberga, dobrovoljnim kodeksa ponasanja koji je pocetkom ove godine usvojilo 11 najvecih svetskih banaka.Po tom kodeksu bankari su obavezni da utvrde ko ulaze novac u njihove banke i poreklo tog novca.
Lihtenstajn, knezevina u Alpima sa 32.000 stanovnika, dospeo je u centar paznje javnosti poslednjih meseci posto je optuzen da je omiljena lokacija za pranje novca iz organizovanog kriminala i sverca droge.U junu ove godine Lihtenstajn se nasao na crnoj listi zemalja koje su optuzene da odbijaju da saradjuju u borbi protiv prikrivanja ilegalno stecenog bogatstva.
Bankari u Lihtenstajnu su u septembru zvanicno odobrili ukidanje anonimnih bankarskih racuna.

OKONCANI IZBORI U RUMUNIJI

Ustavni sud Rumunije proglasio Ilijeskua za pobednika

Ustavni sud Rumunije je na osnovu izvestaja Centralne izborne komisije proglasio danas lidera Stranke socijalne demokratije Jona Ilijeskua za predsednika drzave, javljaju rumunski mediji.
Jon Ilijesku je dobio 66,84 odsto, a njegov protivkandidat iz Stranke velika Rumunija Korneliju Vadim Tudor 33,14 odsto glasova.
Prethodnom odlukom Ustavni sud je odbio kao neosnovan zahtev za ponistenje drugog kruga predsednickih izbora, koji je podnela ekstremisticka Stranka velika Rumunija.
Lider te partije Korneliju Vadim Tudor je odmah po objavljivanju prvih procena izbornih rezultata tvrdio da su oni "najveca izborna prevara u politickoj istoriji Rumunije".
Medjutim, prema ocenama domacih i inostranih posmatraca, izbori su protekli sasvim legalno a predsednik nevladine organizacije "Pro-demokracija" Kristijan Prvulesku je izjavio da su protekli izbori bili najkorektniji od svih do sada odrzanih posle obaranja komunizma.