Hitna akcija na jugu Srbije je imperativ
Jedan od lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS) Zoran DJindjic izjavio je da Balkanu preti "nova kriza" zbog stanja na jugu Srbije i istakao da je neophodna hitna akcija.
"Imperativ je da se odmah reaguje i to beskompromisno, i da se svetu i Albancima pokaze da nema pregovora o stvarima koje nisu predmet pregovaranja. Zvanicno sam apelovao preko predstavnika Makedonije i Grcke da se od NATO zatrazi saglasnost da Srbija stanje dovede u sklad sa Kumanovskim sporazumom, a to znaci da se ta zona demilitarizuje", rekao je DJidjic.
On je rekao da naoruzani Albanci spremaju "novu ofanzivu izmedju 20. i 30. decembra kako bi 27. decembra postavili svoju zastavu u Bujanovcu i Presevu".
"To je ozbiljnija pretnja i od onoga sto se dogadjalo na Kosovu. To je strateska pretnja polozaju Srbije na Balkanu. Posledice ce biti mnogo vece ako sada nista ne ucinimo", rekao je DJindjic.
"Nije realno ocekivati da ce medjunarodna zajednica vaditi kestenje iz vatre umesto nas. Maksimum koji mi treba da ocekujemo od medjunarodne zajednice je saglasnost da obavimo svoj posao na svojoj teritoriji. Sto duze vreme protice bice manje sansi da dobijemo tu saglasnost, a vise zrtava pri ciscenju te zone od albanskih terorista", rekao je DJindjic.
On je dodao da je cuo izjavu da je Srbija stekla simpatije u svetu time sto je na "teroristicki akt" reagovala "tako kako je reagovala".
"Albanci su stekli kontrolu nad nasom teritorijom, a mi simpatije. Ja sam za razmenu - neka oni imaju simpatije, a mi kontrolu nad svojim teritorijama. Od tih simpatija mi imamo 5.000 naoruzanih albanskih terorista", rekao je DJindjic.
SAVET BEZBEDNOSTI UN O SRBIJI
Savet bezbednosti UN osudio albanske pobunjenike
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija osudio naoruzane albanske grupe na jugu Srbije i za utorak zakazao sednicu posvecenu stanju u Bujanovcu i Presevu.
"Clanovi Saveta bezbednosti osudjuju akte nasilja naoruzanih grupa na jugu Srbije i ponavljaju poziv na hitnu obustavu nasilja", izjavio je sino predsedavajuci Saveta ruski ambasador Ivan Lavrov.
Lavrov je dodao da Savet bezbednosti podrzava aktivnosti zvanicnika UNMIK-a i Kfora na sprecavanju "daljih ilegalnih aktivnosti" na Kosovu i u tampon zoni duz administrativne granice te pokrajine.
On je izjavio da je sastanak Saveta bezbednosti posvecen tom pitanju zakazan za utorak.
Hitan sastanak Saveta bezbednosti posvecen situaciji na jugu Srbije zatrazio je jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica.
Kostunica je u svom pismu podsetio Savet na jos krhki proces demokratizacije u Jugoslaviji i zatrazio da je medjunarodna zajednica pokaze da je resena da ispuni svoje obaveze.
Beograd trazi da se albanski pobunjenici povuku iz tampon zone, koja bi po Kumanovskom sporazumu morala da bude demilitarizovana, i pozvao Kfor i Savet bezbednosti da ispune svoje obaveze.
MOSKOVSKE NOVOSTI O SRJ
Stanje u Srbiji i dalje nestabilno
Politicka situacija u Srbiji i dalje je nestabilna, drustvo se podelilo na "dosovce" i "slobiste", a problemi nasledjeni od starog rezima sve su vidljiviji, ocenjuje ruski nedeljnik "Moskovske novosti".
U reportazi iz Beograda, list citira reci sefa kompanije "Braca Karic" Dragoljuba Karica da su te pojave "samo privremene", i da "je glavni problem drzave obnova privrede". Novo politicko rukovodstvo drzave obnavlja ratom pokidane veze sa susedima, a za to je najzainteresovaniji biznis, dodaje Karic.
List navodi da se politicki problemi u Srbiji resavaju u korist demokrata, koji ne sumnjaju u pobedu na izborima za Skupstinu Srbije 23. decembra, i racunaju da socijalisti nece dobiti vise od 15-20 odsto mesta.
"To znaci da ce otici sadasnja prelazna vlada, u kojoj clanovi stare ekipe (bivseg predsednika Slobodana) Milosevica jos kontrolisu armiju, policiju i druge vazne resore", ocenjuje nedeljnik i dodaje da izgleda da ruzicasta sudbina ne ocekuje ni one koje koji su saradjivali sa socijalistima - Srpsku radikalnu stanku i Srpski pokret obnove(SPO).
Dojucerasnji heroj ulicnih demonstracija, lider SPO Vuk Draskovic, "usavsi u vladu Milosevica, ostao je bez politicke buducnosti i mnogih pristalica", ocenjuju "Moskovske novosti".
List pise da "nije tajna da postoji odredjena napetost u odnosima izmedju predsednika SRJ Vojislava Kostunice i lidera Demokratske stranke Zorana DJindjica", koji je kandidat za mandatara srpske vlade "sto je kljucno mesto, uzimajuci u obzir da savezna vlada moze da nestane kada Crna Gora napusti savez sa Srbijom".
Glavni problem drzavnog rukovodstva ostaje pitanje celovitosti i sudbina Kosova. Kosovski cvor se zateze sve cvrsce, i sve vise postaje "balkanska Cecenija". Upravo ce Kosovo, a ne Crna Gora opredeliti sudbinu novog beogradskog rukovodstva, koje nije jedinstveno u resavanju tog problema, ocenjuju "Moskovske novosti".
List, takodje, pise da ni Moskvi ni Beogradu "ne ide sa ambasadorima". Jugoslovenski ambasador Borislav Milosevic, stariji brat Slobodana Milosevciha, "poznat po skandalu oko pranja novca rezima" napusta Moskvu,i sada se vodi borba oko zamene.
U politickim kuloarima nazire se novi skandal, jer bi mandat mogao da dobije Milosevicev "poslusnik" Momir Bulatovic". "Da li je onda uopste potrebna promena? Da li ce ga Kremlj prihvatiti?" pita se nedeljnik.
SRJ-BIH
Danas uspostavljanje odnosa SRJ i BiH
SR Jugoslavija i Bosna i Hercegovina danas ce zvanicno uspostaviti diplomatske odnose, tokom posete ministra inostranih poslova BiH Jadranka Prlica Beogradu.
Prema najavama iz saveznog ministarstva inostranih poslova, sefovi diplomatija SRJ i BiH Goran Svilanovic i Jadranko Prlic potpisace dokument o uspostavljanju diplomatskih odnosa danas pre podne.
U protokolu o uspostavljanju odnosa koji je jugoslovenskoj vladi predlozilo Predsednistvo BiH stoji da ce uspostavljanje diplomatskih odnosa, omoguciti BiH i SRJ da ucine odlucujuce korake na ubrzanju resenja pitanja sukcesije i individualizaciji odgovornosti za ratne zlocine, kao i resavanju medjusobnih sporova.
Predsednistvo BiH donelo je ranije i odluku da uspostavljanje diplomatskih odnosa sa SRJ ne treba da ima nikakve veze sa tuzbom koju je BiH ulozila protiv SRJ 1993. godine tereteci je za genocid i agresiju.
Kako je ranije saopsteno iz Ministarstva inostranih poslova BiH, predvidjeno je da se Prlic tokom posete Beogradu sastane i sa jugoslovenskim predsednikom Vojislavom Kostunicom, kao i drugim visokim funkcionerima.
BIVSA SFRJ
Zlato Kraljevine Srbije uglavnom vec potroseno
Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic rekao je da ce iz pregovora o podeli zlatnih i deviznih rezervi bivse SFRJ pohranjenih u Banci za medjunarodna poravnanja u Bazelu biti izuzeto zlato koje je u zajednicku drzavu unela Kraljevina Srbija.
"Danas se uopste nije razgovaralo o tome. Mi cemo insistirati da se o tome razgovara prilikom resavanja pitanja ostale imovine SFRJ", rekao je Dinkic posle danasnjeg sastanka sa guvernerima centralnih banaka drzava nastalih na teritoriji bivse SFRJ.
On je dodao da se "zlato Kraljevine Srbije uopste ne nalazi u Bazelu".
"Zlato u Bazelu formirano je tek 1968. godine prevashodno kupovinama na medjunarodnom trzistu zlata".
Na pitanje novinara gde se zlato Kraljevine Srbije nalazi, Dinkic je rekao da ce novinari uskoro dobiti informaciju o tome.
"Najveci deo tog zlata je potrosen mnogo pre, najveci deo za vreme Tita", rekao je Dinkic.
On je precizirao da je Kraljevina Srbija u zajednicku drzavu unela 21 tonu zlata, a da je pre Drugog svetskog rata izneto na racune u Londonu i Njujorku mnogo vise - preko 50 tona.
"Kasnije je to zlato ili vraceno ili prodato kako bi se na osnovu njega uzeli neki krediti", rekao je Dinkic.
Na pitanje sta je sa zlatnim akcijama Kraljevine Srbije, guverner NBJ je rekao da je 31. juna 1931. godine u Bazelu bilo 4.000 akcija koje su za osnovu imale 726 kilograma zlata, a 9. juna 1969. godine je steceno drugih 4.000 akcija od ukupno 8.000 koliko je SFRJ imala.
"Nakon analize opsezne dokumentacije, zakljucili smo da zlato u Bazelu fakticki nema veze sa zlatom Kraljevine Srbije", rekao je Dinkic.
Dosadasnji sef delegacije SRJ u pregovorima o nasledju bivse SFRJ Kosta Mihajlovic je februara 1998. godine u Briselu izjavio da zlato koje je Kraljevina Srbija unela u zajednicku drzavu tog trenutka vredi 859 miliona dolara.
Mihajlovic je tvrdio da to zlato nije pohranjeno samo u Banci za medjunarodna poravnanja u Bazelu, nego i u Medjunarodnom monetarnom fondu i drugim medjunarodnim institucijama u kojima je bivsa savezna drzava deponovala zlatne rezerve.
BUJANOVAC
Magistralni put Nis-Skoplje i dalje blokiran
Jedna od barikada na magistralnom putu u blizini Bujanovca uklonjena je juce nesto iza podneva, ali saobracaj prema granici sa Makedonijom i dalje je u prekidu.
Uklonjena je barikada kod sela Davidovac, na desetom kilometru puta od Vranja ka Bujanivcu.
Od tog sela, pa do ulaza u Bujanovac, u duzini od oko osam kilometra, stoje kamioni, kojih je, prema proceni novinara oko 160.
Vozaci kamina su proveli noc na otvorenom putu, gde su blokirani vise od 24 casa.
Levom kolovoznom trakom, iz pravca Vranja ka Bujanovcu, prolaze samo vozila hitne pomoci, vojske i policije. Drugog saobracaja nema, pa se novinari na razne nacine dovijaju da stignu do Bujanovca.
Blokirana je i dalje pruga kod sela Ristovac, na oko osam kilometra od Bujanovca.
Na ulazu u Bujanovac oko 13 casova i dalje je stajala barikada. Ona se nalazi u blizini benzinske pumpe i motela, u kojem su smestni izbegeli i raseljeni Srbi sa Kosova.
Oko te barikade, prema proceni novinara, u to vreme bilo je oko dve hiljade ljudi, uglavnom muskaraca.
Oni i dalje odbijaju da razgovaraju sa novinarima.
Na toj barikadi je postavljen nekakav razglas, preko koga se pusta muzika.
Nekoliko stotina Srba nastavilo je u sredu posle ponoci blokadu magistralnog puta Nis-Skoplje kod Bujanovca.
U prekidu je i zeleznicki saobracaj na pruzi kod sela Ristovca u vranjskoj opstini.
Nekoliko stotina kosovskih Srba i stanovnika Bujanovca zatrazili su sinoc da im se obrati predsednik SR Jugoslavije Vojislav Kostunica, da se "sa podrucja Bujanovca oteraju albanski teroristi", kao i da se za bezbedan saobracaj otvori regionalni put Bujanovac-Gnjilane koji vodi preko sela Lucane.
U samom gradu Bujanovcu posle ponoci bilo je mirno, uz pojacano prisustvo federalnih snaga bezbednosti. Nije zabelezen nikakav indicent.
Vise stotina Srba provelo je noc pored barikada postavljenih na putu Nis-Kumanovo, a jutros se broj kosovskih Srba i Srba sa juga Srbije pored barikada povecao na oko hiljadu.
Policajci na granicnom prelazu Tabanovce savetovali su danas pre podne fotoreportere makedonskih medija da "iz bezbednosnih razloga" ne ulaze u Srbiju sa skopskom registracijom.
REAGOVANjA...
Stranke o dogadjajima na jugu Srbije
Nova demokratija (ND) danas je ocenila da je stav Saveta bezbednosti o akcijama albanskih terorista na jugu Srbije ocekivan, i izrazila nadu da ce novom zasedanju te organizacije biti donete konkretne mere za razoruzavanje i eliminaciju teroristickih grupa.
Kako se navodi u saopstenju ND, sadasnje stanje na tom podrucju iskljucivo odgovara porazenim politickim opcijama na Kosovu i Metohiji i Srbiji.
Pokret za demokratsku Srbiju (PDS) ocenio je u saopstenju da medjunarodna zajednica treba da "konacno" sprovede konkretne mere na zaustavljanju oruzanih akcija jer je preuzela odgovornost za bezbednost ne samo na Kosovu vec i u citavom regionu.
Prema oceni PDS, oruzani napadi albanskih terorista u okolini Bujanovca usmereni su na narusavanje ugleda nove demokratske vlasti u Jugoslaviji, kao i da ti napadi pokazuju da je "jedini cilj" ekstremista Hasima Tcija cepanje teritorije SRJ, izdvajanje Kosova i trajnu nestabilnost na Balkanu.
Clan Predsednistva Gradjanskog saveza Srbije (GSS) Gaso Knezevic na jucerasnjoj konferenciji za novinare rekao je da medjunarodna zajednica pokusava da smiri situaciju i pozitivno ocenio reakcije sveta na krizu u kopnenoj zoni bezbednosti.
Savet bezbednosti juce je osudio teroristicke napade na jug Srbije i zakazao novu sednicu za utorak, 19. decembar.
Prema Knezevicevim recima, jugoslovenska strana sada po prvi put vodi informativni rat povodom akcija terorista na jugu Srbije i na dobrom putu je da ga dobije, jer su argumenti na strani SRJ.
On je rekao je da "ima intituciju" da bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic i predsednik Demokratske partije Kosova Hasim Taci imaju "tajni ugovor" o desavanjima na jugu Srbije, kako bi doslo odlaganja decembarskih izbora u Srbiji.
VLADA SRJ
Osnovan Savet za odbranu i bezbednost
Jugoslovenska vlada je na jucerasnjoj sednici obrazovala Savet za odbranu i bezbednost ciji je predsedenik savezni premijer Zoran Zizic.
Pored Zizica, clanovi Saveta su i savezni ministar za odbranu Slobodan Krapovic, savezni ministar za finansije Dragisa Pesic, savezni ministar za saobracaj Zoran Sami i nacelnik generalstaba Vojske Jugoslavije general-pukovnik Nebojsa Pavkovic.
"Ovaj savet je radno telo savezne vlade savetodavnog karaktera i nece se mesati u ingerencije Vrhovnog saveta odbrane", rekao je savezni ministar za finansije Dragisa Pesic na konferenciji za stampu odrzanoj posle sednice Vlade.
Vlada je takodje obrazovala Komisiju za odnose sa Savetom za primenu mira na cijem je celu savezni premijer Zoran Zizic.
Clanovi ove Komisije, u cijoj nadleznosti su pitanja sukcesije bivse SFRJ, humanitarna pitanja i pitanja etnickih zajednica i manjina, su i: potpredsednik jugoslovenske vlade Miroljub Labus, ministri Dragisa Pesic, Goran Svilanovic, Slobodan Krapovic, Danilo Vuksanovic, guverner NBJ Mladjan Dinkic, savetnik predsednika SRJ Dragana DJuric, profesor Slobodan Mitrovic, Gaso Knezevic, Dragor Hiber, Milan Sehovic i Tibor Varadi, a nepopunjena su jos mesta predstavnika vlada Republike Srbije i Republike CRne Gore.
Vlada na danasnjoj sednici nije utvrdila novu platformu za pregovore o sukcesiji bivse SFRJ, koji ce biti nastavljeni 18. i 19. decembra u Briselu, ali ce, po recima ministra Pesica, to uciniti uskoro.
Jugoslovenska vlada je usvojila i Platformu za razgovore sa Eurofimom o otplati dugovanja Zajednice jugoslovenskih zeleznica.
Po recima Pesica, Eurofima je i u vreme najdrasticnijih sankcija "nalazila nacine da finansira ZJZ".
"Obaveze po tim osnovama uredno zu izmirivane do 1999. godine kad je doslo do zastoja. Dug sad iznosi 91,3 milion svajcarskih franaka i bice reprogramiran na period od deset godina, sa odredjenim pocekom i uz placanje dospelih kamata za proslu i ovu godinu", rekao je Pesic.
Odlukom jugoslovenske vlade uspostavljeni su diplomatski odnosi sa Litvanijom i Letonijom, rekao je ministar Pesic.
NOVI AMERICKI PREDSEDNIK I SVET
Izbor Busa predmet sprdnje od Rusije do Zimbabvea i Jugoslavije
Dzordz Bus ce po svoj prilici na svetskoj sceni biti slab predsednik zbog spornog nacina njegovog izbora i mozda ce biti onemogucen da istice americku vojnu silu u inostranstvu, kazu danas evropski diplomati i analiticari.
Novoizabrani predsednik, smatraju oni, preuzima duznost kao politicar lake kategorije, hendikepiran umrljanom izbornom pobedom.
"Naravno da svaki predsednik govori sa tezinom SAD, jedine svetske super sile. Ali, Busu je sudjeno da bude slab, zbog znaka pitanja nad njegovim izborom", izjavio je Rojtersu jedan visoki zapadnoevropski zvanicnik.
Bus ce, kaze on, biti manje sklon da vojno ili diplomatski intervenise u inostranstvu, nego sto je to bio slucaj sa odlazecim predsenikom Klitonom.
Kandidat repubikanaca, novajlija na medjunarodnoj sceni, zalagao se u svojoj predsednickoj kampanji za "relanu" spoljnu politiku SAD, usredsredjenu na odbranu glavnih americkih interesa, a ne na stvari kao sto su sirenje demokratije u svetu. Uz to, Bus ce raditi sa podeljenim, u sebe zagledanim Kongresom, koji je krajnje nevoljan da salje americke trupe van zemlje.
Neki od americkih saveznika i prijatelja privatno kazu da ih podilazi jeza kad pomisle na Busa pod uticajem desnicara, kakav je repubikanski senator Dzesi Helms .
Oni strahuju da ce SAD mozda okrenuti ledja obavezama ocuvanja mira, da ce izbegavati sve intervencije sem u najozbiljnijim svetskih krizama i da ce treziti da se sto je moguce vise oslobode obaveza iz medjunarodnih ugovora ili prema organizacijama kao sto su UN.
Evropski diplomati kazu da su ozbiljno shvatili poziv Busovog vodeceg savetnika za bezbednost, Kondoliza Rajsa (Condoleeze Rice), o povlacenju americkih trupa iz mirovnih snaga NATO-a na Balkanu, mada je Bus obecao evropskim saveznicima da nece delovati bez konsultacija.
"Svaki predsednik mora da se suoci sa pritiskom da vojnike vrati sa Balkana," kaze jedan visoki nemacki zvanicnik. "Ali, ako je to Busova politika, on ce svakako imati problema."
Drugi evropski diplomata kaze da ocekuje da ce Busova administracija pokusati da pregovorima izradi povlacenje Amerikanaca iz snaga NATO u Bosni, dok bi zadrzali prisustvo na Kosovu.
Neki analiticari navode da tesna i kontroverzna pobeda na izborima 1960. godine nije sprecila predsednika Dzona Kenedija da postane uvazen i aktivan vodj na svetskoj sceni. A u svom sinocnjem govoru, kada je priznao pobedu Busu, potpredsednik Al Gor je rekao da ne veruje da ce priroda ovih izbora onemoguciti njegovom rivalu da radi kao predsednik.
"Porucujem Amerikancima i svetskoj zajednici da niko ne treba da vidi ove izbore kao znak americke slabosti," rekao je Gor.
Profesor Majkl Koks, britanski stucnjak za americku spoljnu politiku, kaze da je izbor Busa predmet sprdnje od Rusije do Zimbabvea i Jugoslavije. "Ako predsednik nema autoritet ili samopuzdanje da donosi odluke, onda se, sasvim jednostvano, nista ne dogadja."
"Da bi mogao da donosi odluke, on mora biti siguran u sopstevni polozaj kod kuce. Da li ce sledeci stanar Bele kuce biti siguran u sebe kao sto je to bio Klnton ostaje u smunji", kaze Koks.
Bus ce naslediti privredu koja je usporila hod, moze da izgubi kotrolu u oba doma Kongresa, i po svoj prilici ce biti predsednik u samo jedom mandatu, dodaje on. Saveznici, kao Britanija, ce biti zabrinti sirenjem raspolozenja neo-izolacionizma u SAD, sto ce dodatno Busu otezati donosenje odluka o slanju trupa napolje.
"Nije verovatno da ce Busova vlada ici na aktivnu, intervencionisticku politiku. Oblak nad njegovom izbornom pobedom ucinice Busa jos oprezinjim kada je rec o spljnoj politici," kaze drugi britanski posmatrac americkih prilika, profesor Kamerom Vat .
ISTRAZIVANjE - "NIN":
Ubedljivo vodjstvo DOS-a
Demokratska opozicija Srbije (DOS) na predstojecim vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji moze racunati na cak 84,8 odsto glasova biraca, rezultat je ankete nedeljnika NIN.
Socijalisticka partija Srbije (SPS) i Srpska radikalna stranka (SRS) po tom istrazivanju mogu racunati na po 5,5 odsto glasova dok Srpski pokret obnove (SPO) uziva poverenje 4,2 odsto glasova anketiranih.
Istrazivacki centar NIN-a anketirao je 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije. Uzorak je reprezentativan i visestruko stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih poticu ispitanici i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata stanovnistvo Srbije po navedenim demografskim kriterijumima.
Sef istrazivackog tima NIN-a Zoran Markovic navodi da je raspolozenje gradjana Srbije takvo da predstojeci izbori mogu dovesti do "formiranja gotovo jednostranacke Skupstine Srbije".
Na predstojecim izborima se ocekuje veliki odziv biraca jer se svega 17,5 odsto ispitanika izjasnilo da nema nameru 23. decembra da poseti biracko mesto.
Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica ubedljivo je najpopularniji politicar u zemlji i njemu je poverenje poklonilo 76,5 odsto ispitanika, sto je nezapamceno u dosadasnjim anketama NIN-a.
Daleko iza Kostunice, na rang listi popularnih politicara, nalazi se guverner Narodne banke Jugoslavije i jedan od lidera ekspertske grupe G17 plus, Mladjan Dinkic koji uziva poverenje 10,5 odsto ispitanika.
Na trecem mestu je predsednik Demokratske stranke i kandidat za premijera Srbije Zoran DJindjic (9,0 odsto), kome rejting ubrzano raste.
Predsednik Socijalisticke partije Srbije, Slobodan Milosevic pao je po rejtingu u javnom mnenju na najnize grane, jer je svega 3,5 odsto gradjana koji su mu i dalje verni.
Vise od polovine gradjana, 54 odsto, smatra da je Miloseviceva harizma nestala i da bi SPS bolje prosla na izborima kada bi se njen predsednik povukao iz politike.
Tek jedna petina ispitanika tvrdi da bi SPS losije prosao bez Milosevicevih "usluga" dok 13 odsto smatra da na rejting socijalista Milosevic nema znacajnijeg uticaja.
Rezultati NIN-ove ankete pokazuju da najveci broj gradjana ni ne primecuje predizbornu kampanju koja se vodi.
Vise od 90 odsto ispitanika nije videlo izborni materijal, bilborde, letke.
"Izostanak stranackih aktivnosti ne moze se pripisati strahu i losim izbornim uslovima, jer cak 86,5 odsto anketiranih potvrduje da postoje ravnopravni uslovi za sve ucesnike u izborima", navodi se u analizi NIN-ovog istrazivanja.
Nove partije koje su formirali bivsi clanovi SPS-a, Milorad Vucelic i Zoran Lilic da osvoje neki poslanicki mandat su male, ali cak 28 odsto ispitanika misli da su te partije kadre da osvoje poslanicke mandate.
"Takav rezultat novoformiranim partijama daje nadu da ce u buducnosti igrati znacajniju ulogu", navodi se u analizi istrazivanja.
Najvece iskusenje za DOS od dolaska na vlast je otvaranje krize na jugu Srbije u oblasti Preseva i Bujanovca.
Gradjani su podeljeni pred dilemom da li probleme u toj oblasti treba resavati intervencijom domace policije i vojske ili traziti od medjunarodne zajednice da zastiti teritoriju Srbije.
Oko 49,5 odsto gradjana smatra da treba traziti diplomatsko resenja a nesto manje, 44 odsto opredelilo bi se za dejstvo policije i vojske.
Vise od polovine anketiranih (53 odsto) je zadovoljno promenama nakon saveznih izbora, dok je nezadovoljnih upola manje (26 odsto).
Oko 16,5 odsto gradjana je delimicno zadovoljno.
Odbijenih kontakata je u ovoj anketi bilo 174, sto je nesto vise od uobicajenog nivoa, ali osetno manje nego u septembru kada je odbijenih kontakata bilo cak 210.
ZAVOD ZA OBRACUN NARODNE BANKE JUGOSLAVIJE - DINKIC:
Dinar od danas interno konvertibilan
Na salterima Zavoda za obracun i placanja Narodne banke Jugoslavije gradjani i privrednici ce od danas moci "u neogranicenim kolicinama " da menjaju dinare za devize i obratno.
"Od sutra uvodimo punu konvertibilnost dinara u tekucim transakcijama", rekao je guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic na jucerasnjoj konferenciji za stampu i dodao da je "na ovaj nacin zavrsena prva faza monetarne reforme".
On je dodao da u monetarnoj reformi jos preostaje rehabilitacija bankarskog sistema i obnavljanje poverenja gradjana u stednju.
Dinkic je rekao da je ova konvertibilnost zasnovana na clanu 8. Statuta Medjunarodnog monetarnog fonda, kao i konvertibilnost slovenackog tolara i hrvatske kune, i da, kao i kod ovih valuta, nece vaziti za kapitalne transakcije. "Ako na kursnim listama bude ovih valuta bice i nase", rekao je Dinkic.
Istovremeno sa punom konvertibilnoscu dinara, u prometu ce se pojaviti i tri nove papirne novcanice - od 20, 50 i 100 dinara, kao i nov metalni novac od jednog, dva i pet dinara.
Prvi ce nove novcanice dobiti vlasnici zaostalih decjih dodataka cija ce druga rata poceti da se isplacuje u filijalama Zavoda za obracun i placanja od sutra u 13 casova.
Nove novcanice ce u prometu egzistirati zajedno sa starim novcanicama dok NBJ ne odredi konacni datum za njihovu zamenu, a to nece biti "pre kraja januara sledece godine".
U pripremi je, prema recima Dinkica, i novcanica od 200 dinara, a "radi se i na novcanicama visih apoena koje ce u opticaj biti pustene tokom sledece godine".
"Na novcanici od 1.000 dinara bice jedna licnost iz one Jugoslavije od pre Drugog svetskog rata", rekao je Dinkic.
Ni on ni direktor Zavoda za izradu novcanica NBJ nisu hteli da odgovore na pitanje koliko je izrada novih novcanica kostala centralnu banku, ali su rekli da su pripreme za to stampanje obavljene za vreme bivseg guvernera Dusana Vlatkovica.
"I dizajn je kreiran ranije, ja sam samo promenio lik - to su isti ljudi samo iz svog mladjeg perioda", rekao je Dinkic.
Na novcanici od 20 dinara je Petar Petrovic Njegos, na novcanici od 50 Stevan Stojanovic Mokranjac, a na novcanici od 100 dinara Nikola Tesla.
Na licu metalnih novcanica je na jednom dinaru zgrada NBJ, na pet dinara zgrada Savezne skupstine, a na dva dinara manastir Gracanica sto reprezentuje "jedinstvenost teritorije Jugoslavije sa aspekta pripadnosti Kosova i Metohije", rekao je direktor Zavoda za izradu novcanica Dusan Jovanovic.
Prema recima Dinkica, jugoslovenske devizne rezerve su u poslednjih mesec i po dana povecane za 180 miliona maraka, a do kraja godine se ocekuje dodatno povecanje tih rezervi po osnovu uvedene konvertibilnosti i pregovora sa Bankom za medjunarodna poravnanja u Bazelu.
"U ponedeljak cu imati razgovor sa direktorom Banke za medjunarodna poravnanja u Bazelu i nastojacu da Jugoslavija, i pre konacnog dogovora guvernera bivsih jugoslovenskih republika, dobije mogucnost da koristi devizna sredstva na bazi svoje indikativne kvote", rekao je Dinkic i izrazio ocekivanje da ce po tom osnovu biti dobijeno oko 150 miliona dolara.
On je dodao da je ZOP od 16. oktobra od gradjana otkupio 79 miliona maraka, a prodao im 11 miliona. Poslovnim bankama je na medjubankarskom trzistu prodato neto 125 miliona maraka.
PRINC ALEKSANDAR:
Vraticu se, ali u svoju kucu
Princ Aleksandar Karadjordjevic izjavio je u utorak da ce od sada krsnu slavu svoje porodice svake godine slaviti u Srbiji.
"To je veliki dan za moju porodicu. Srecan sam sto smo dosli ovde da vidimo nase prijatelje u Topoli. To je velika tradicija, ali od sada slava prodice Karadjordjevic mora se slaviti samo u Srbiji", rekao je princ Aleksanadar u intervjuu za Televiziju Mladenovac.
Princ Aleksandar Karadjordjevic sa suprugom Katarinom proslavio je na Oplencu u Topoli svoju krsnu slavu, Svetog Andreju Prvozvanog. Princ je ove godine krsnu slavu po prvi put od rodjenja proslavio u Srbiji.
Aleksandar Karadjordjevic je za mladenovacku lokalnu televiziju izjavio da mu je cilj da ostane u Srbiji, "ali u svojoj kuci".
"Sada imamo slobodnu zemlju. Moja porodica i ja zelimo da radimo za nas narod i da nas narod ima bolju buducnost, ali moj cilj je da ostanem u (svojoj) kuci, ne zelim da zivim u hotelu", kazao je princ Aleksandar.
On je izrazio nadu da ce se taj problem resiti "vrlo brzo i bez birokratije", isticuci da je zakon kojim je porodici Karadjordjevic oduzeta imovina bio "ilegalan".
Princ Aleksandar Karadjordjevic je ocenio da su dogadjaji od 5. oktobra "senzacionalni" i da je to "bio istorijski dan".
"Sada nasa zemlja ima sanse, ali predstoji nam i mnogo rada na ekonomskim reformama", rekao je princ, napominjuci da nije politicar i da je "neutralan".
On se slozio da je nasoj zemlji neophodna medjunarodna pomoc, pre svega u u energentima.
"Znam da Evropska zajednica radi vrlo dobro, ali to je birokratija, a birokratija ne radi brzo", kazao je princ Aleksandar Karadjordjevic u intervjuu za Televiziju Mladenovac.
AMBASADE SRJ
Crna Gora dobila 22 ambasadorska mesta
Crna Gora je dobila pravo na 22 ambasadorska mesta, devet konzularnih predstavnika, jedno mesto sefa stalne misije i jedno mesto sefa kulturno-informativnog centra, pise "Blic", pozivajuci se na izvor blizak vrhu Socijalisticke narodne partije (SNP).
Prema tom izvoru, Crna Gora ce delegirati ambasadore SRJ u Rimu, Tirani, Skoplju, Varsavi, Moskvi, Minsku, Hagu, Lisabonu, Stokholmu, Helsinkiju, Kairu, Amanu, Bagdadu, Tunisu, Harareu, Akri, Adis Abebi, Dzakarti, Tokiju, Havani, Buenos Airesu i Karakasu.
Crna Gora ce takodje odrediti konzule u Bariju, Salcburgu, Rijeci, Stutgartu, Dizeldorfu, Sangaju, San Francisku, Velingtonu i Malmeu.
Ona je dobila i pravo da naimenuje sefa Stalne misije pri Evropskom birou UN u Zenevi i sefa Kulturno-informativnog centra SRJ u Parizu.
Povodom ovih naimenovanja crnogorski sef diplomatije Branko Lukovac rekao da je izjava "da Crna Gora ne priznaje legitimitet novih jugoslovenskih diplomata" njegov licni stav, ali ne i zvanican stav crnogorske vlade.
U intervjuu crnogorskom nedeljniku "Monitor", on je objasnio da je to misljenje zasnovano na odlukama Skupstine Crne Gore koja je proglasila nelegitimnim i nelegalnim amandmane na Ustav SRJ kojim je ponisten ravnopravan polozaj Crne Gore u SRJ.
"Posto je takozvana Savezna vlada formirana na tim osnovama, onda je sasvim logicno da i takozvana savezna diplomatija ima isti kapacitet. Tacnije, ona nema mandat da predstavlja Crnu Goru i njene interese", rekao je Lukovac.
On, medjutim, nije iskljucio mogucnost da se, u vezi sa time, neko i zvanicno obrati Vladi Crne Gore i da se i ona zvanicno o tome izjasni.
...I DALJE NA SVOJIM RADNIM MESTIMA...
Dileri deviza i dalje na ulicama
Na ulicama vecih gradova u Srbiji ulicni dileri su preziveli i zvanicnu devalvaciju i otvorenu mogucnost datu gradjanima da na salterima Zavoda za obracun i placanja svaki dan kupe po 1.000 nemackih maraka.
Dileri nemacku marku otkupljuju po ceni od 30 dinara, a prodaju po ceni od 30,5 do 31 dinar.
U Zavodu za obracun i placanja marka se otkupljuje po ceni od 30 dinara, a prodaje po ceni od 30,24 dinara.
Sem na par vec veoma poznatih mesta, u Nisu se dileri na ulicama ne mogu sresti u ranijem broju. Oni koji i dalje rade marku otkupljuju po ceni od 30, a prodaju po ceni od 31 dinar.
U filijali Zavoda za obracun i placanje (ZOP) u Nisu je recano da se devize prodaju smo iz otkupa po kursu Narodne banke Jugoslavije (NBJ) od 30,08 dinara.
Uzicki dileri su i dalje na svojim radnim mestima i otkupljuju marku za 30, a prodaju je za 31 dinar. Istina u nesto manjem broju nego ranije, ali su ipak prisutni na starim lokacijama u ovom gradu, ulasku u zeleni pijac i kod prodavnice "Kristal".
Uzicani i dalje koriste njihove usluge sto iz neobavestenosti o prodaji i kupovini deviza u bankama i Filijali za platni promet sto zbog obavljene razmene bez potrebnih licnih dokumenata.
Funkciju "menjacnica" i dalje obavljaju trafike na Uzicanima poznatim lokacijama.
Prodaja deviza gradjanima je omogucena u Uzickoj banci, Jugobanci, Stocar banci i Investbanci.
Pre uvodjenja zvanicnog kursa od 30 dinara za jednu marku na salteru Uzicke banke sto maraka se moglo kupiti za 3. 008 dinara, a danas za 3.024 dinara. Na salteru najvece uzicke banke nije ogranicena prodaja deviza. Menjacki posao se odvija po principu reciprociteta prodaje i otkupa tokom dana.
U Valjevu su dileri "desetkovani", a nemacku marku, kao i u Jagodini prodaju po ceni od 30,5 dinara. Kontrolor u filijali Zavoda za obracun i placanja u Jagodini Snezana Vasilijevic je agenciji Beta rekla da nemackih maraka na prodaju gradjanima ova filijala ima samo pre podne.
U Leskovcu Zavod za obracun i placanja nije danas imao devize za prodaju, a dileri su je prodavali po ceni od 30,5 dinara.
U Cacku su dileri "na ranijem broju" i oni tvrde da zainteresovanost gradjana za prodaju i kupovinu deviza nije manja nego ranije. Na cacanskim ulicamamarka seprodaje po ceni od 31 dinar.Dileri tvrde da oni sitniji medju njima zarade z10-20 maraka dnevno, a krupniji 100.
Otkup i prodaja deviza neprestano se vrse i u cacanskoj filijali ZOP. Mada se otkup i prodaja deviza nesmetano odvija i u pirotskom ZOP-u i u pirostkim bankama, dalje rade i dileri i marku prodaju po ceni od 30,5 dinara.
Dileri rade istovremeno sa ZOP-om i u Krusevcu gde marku prodaju po 30,50 dinara, ali cenu spustaju i do 30,20 dinara.
Dilera jedino nema u Novom Sadu, javlja dopisnik Bete iz glavnog grada Vojvodine. Novosadska filijala ZOP-a za poslednjih pedeset dana je otkupila oko 2,8 miliona maraka, a prodala oko 440.000 maraka.
EKONOMIJA SRJ - MADZAR:
Jugoslavija medjunajzaduzenijim zemljama
Jedan od osnivaca Grupe 17 (G17), ekonomista Ljubomir Madzar ocenio je danas da je SR Jugoslavija jedna od najzaduzenijih zemalja u svetu i istakao da predstojeca promena privrednog sistema nece biti "ni lagana ni brza".
Na Skupstini Privredne komore Srbije (PKS), Madzar je ukazao da se dogodio slom jugoslovenskog privrednog sistema, a da sira i ekonomska javnost nije toga svesna.
Ukupan javni dug SR Jugoslacvije je oko 21 milijardu dolara sto je 150 odsto godisneg drustvenog proizovda, rekao je on i istakao se u svetu za zemlju ciji dug odostigne 80 odsto smatra da je bankrotirala da je u kriticnoj finansijskoj situaciji.
Madzar je ilustrujuci stanje u kojem se nalazi SRJ povukao paralelu sa starim Rimom gde je onaj ko bi se zaduzio vice nego sto moze da vrati postajao rob. "Mi smo sada dosli u situaciju da bitne zivotne funcije drzave zavise od strane pomoci, sto se moze nazvati milostinjom", rekao je on.
Madzar je ocenio da se SRJ iz sadasnje krize nikako ne moze izvuci bez strane pomoci i istakao da se pred ekonomskom politikom nalazi "skup jako strasnih zadataka, od kojih je jedan tezi od drugog".
Prema njegovim recima, izazovi ekonomske politike su promene privredne strukture koja odrazava stari sistem i citavog zakonskog sistema iz osnova, promena mentaliteta i nacina razmisljanja, kao i promena odnosa privrede i politike.
Buduca ekonomska politika mora prvo definise postojeci privredni sistem u kojem vlada drustveno vlasnistvo, drugo mora u sferi monetarne politike definisati kako ce se kretati novcana masa, dok treca grupa problema zahteva urgentnu akciju kako bi se prezivelo, rekao je Madzar.
On je ocenio da ce u radu novog sistema "biti dosta teskoca i ogranicenja, jer ce traziti mnogo znanja i promena" i dodao da u treba izbeci politicke cistke i nastojati da se najveci deo menadzerskog potencijala sacuva.
Nova vlast morati mnogo raditi na i uvodjenju finansijske discipline i pravnog reda, rekao je Madzar i dodao da domacu prvredu opterecuje problem velikih dugova, jer je sada lako prodati ali tesko naplatiti.
CRNA GORA-SRBIJA
Robni promet izmedju republika i dalje ne funkcionise
Osnovne zivotne namirnice iz Srbije u Crnu Goru i dalje stizu ilegalnim putevima, rekao je danas Beti vlasnik i direktor jednog bijelopoljskog preduzeca koji je zeleo da ostane anoniman.
On je rekao da brasno, secer, jestivo ulje, pasterizovano mleko, meso i mesne preradjevine ilegalno ulaze u Crnu Goru jer je njihov legalni protok preko punkta Brodarevo nemoguc.
Cena pasterizovanog mleka koje se ilegalnim putevima dopremi iz Srbije je 70 do 80 pfeninga sto nije isplativo za trgovce iz Crne Gore, rekao je neimenovani izvor.
U stovaristu predstavnistva suboticke "Fidelinke" u Bijelom Polju i dalje ne stize brasno tog proizvodjaca, rekao je danas Beti radnik te firme i savezni poslanik Socijalisticke narodne partije Crne Gore Milan Ruzic.
On je dodao da se nada skorom popustanju blokade kada su u pitanju ti artikli.
SOCIJALISTICKA NARODNA PARTIJA...
Optuzeni za korupciju
Demokratska partija socijalista (DPS) Crne Gore optuzila je danas opozicionu Socijalisticku narodnu partiju (SNP) za profiterstvo i korupciju. U saopstenju DPS navodi se da se, nakon demokratskih promena u Beogradu, otkriva "cenovnik patriotizma" bivsih vlasti, "pre svega SNP".
"Sada se obelodanjuje da se iza patriotizma vrhuske SNP krije samo profiterstvo jedne korumpirane i kriminalizovane skupine opsednute vlascu, novcem i mrznjom prema demokratskoj Crnoj Gori", ocenila je vladajuca crnogorska stranka.
DPS je citirala i reci predsednika Srbije Milana Milutinovica, koje, kako se navodi, prenosi nedeljnik "Blic njuz":"15 dana nismo imali Saveznu vladu, jer je onaj pobegao u Crnu Goru, ostavio pecate i kljuceve i otisao".
Vladajuca stranka u Crnoj Gori navodi da se ta kritika odnosi na bivseg jugoslovenskog premijera Momira Bulatovica, inace predsednika i republickog poslanika SNP.
DPS navodi i da je beogradski "Nedeljni telegraf" pisao o "brutalnim, beskrupuloznim i bestidnim pljackama" gradjana Srbije preko Savezne direkcije za robne rezerve, na cijem je celu, kako se navodi, bio i sada se nalazi predstavnik SNP.
SAOPSTENjE SNP
Prvo pojavljivanje Momira Bulatovica od izbora
Predsednik opozicione crnogorske Socijalisticke narodne partije (SNP) Crne Gore Momir Bulatovic u petak ce na Televiziji Crne Gore saopstiti stavove te partije o aktuelnim ekonomskim i politickim prilikama u toj Republici.
U danasnjem saopstenju SNP-a navodi se da ce Bulatovic govoriti u emisiji "Stranacko ogledalo" u 18 sati.
To ce biti prvo gostovanje Bulatovica na elektronskim medijima, od kada je, nakon demokratskih promena, napustio funkciju jugoslovenskog premijera.
Bulatovic je nedavno izabran za poslanika u Skupstini Crne Gore, ali se do sada nije pojavljivao u skupstinskoj sali.
MEDIJI "Monitor":
Vestacko unapredjivanje srpske nacije uzaludno
Sef trgovinsko-informativne misije u Bosni i Hercegovini i bivsi predsednik Narodne stranke Novak Kilibarda izjavio je da je "vestacko unapredjivanje srpske nacije u Crnoj Gori uzaludan posao".
U intervjuu poslednjem broju nedeljnika "Monitor", Kilibarda je rekao da se Jugoslavija ne moze ocuvati "preko zbijanja srpskih radova u Crnoj Gori" i kao primere naveo nedavnu procesiju sa posmrtnim ostacima pesnika Jovana Ducica i nedavnu posetu predsednika SRJ Vojislava Kostunice.
Kilibarda je rekao da Ducic nikad nije bio u Crnoj Gori i da je procesija s prolaskom njegovih posmrtnih ostataka imala za cilj "jacanje srpstva", kao i da "sam pesnik nikada nije obavezao crkvu na neko cinodejstvovanje".
On je ocenio da je Kostunica "znacajan drzavnik za Srbiju i region jer je dosao nakon (bivseg predsednika SRJ) Slobodana Milosevica", ali kritikovao njegovu posetu Crnogorsko-primorskoj mitropoliji i Svetoj gori.
"Dosao je u Crnu Goru kod njenog predsednika i odmah otrcao u Crnogorsko-primorsku mitropoliju, da bi posle nekoliko dana, takodje pohitao na Svetu Goru, sa cetiri-pet Crnogoraca, predsednikom takozvane Savezne vlade, ministrima vera..", dodao je bivsi lider NS.
"Jugoslovenski predsednik kao gradjanin ima pravo da ide u Svetu Goru, ali ovo je iskljucivo zbog Crne Gore, a ne zbog njegove duboke potrebe sa se odmah prikloni senima svetaca u Svetoj Gori", precizirao je Kilibarda.
SRBIJA-IZBORI
Pozvacemo na odgovornost sve krivce i lopove
Jedan od lidera Demokratske opozicije Srbije (DOS) Dragoljub Micunovic izjavio je danas da ce obaveza DOS-a, ako pobedi na predstojecim izborima u Srbiji, biti da pozove na odgovornost "sve krivce, lopove i druge uzurpatore" u dosadasnjoj vlasti.
Micunovic je rekao u Krusevcu da to nece biti revansizam, vec i svojevrsna opomena DOS-u da ce mu se suditi ako bude radio kao dosadasnja vlast.
U suprotnom, narod ce se ponovo naci u nevolji da "samo gleda vrtesku politickih elita i da mu se u zivotu nista pizitivno ne dogadjaja", rekao je Micunovic u razgovoru s predstavnicima lokalne vlasti i privrede u Krusevcu, u okviru predizborne kampanje DOS.
On je ocenio da je mnogo teze biti na vlasti, nego delovati kao opozicija.
Dodao je da DOS, ako pobedi na izborima, ocekuje "veoma tezak i odgovoran posao da na razvalinama partijske drzave, koje su ostale u privrednom, politickom, kulturnom i pravnom sistemu, pokusa da polako izgradi odgovorne institucije".
"Mnogi od nas pre ce zavrsti vek nego sto ce uspeti da postave jake temelje ovoj drzavi", ocenio je Micunovic, lider Demokratskog centra.
Prema njegovoj oceni, "zavrseno je sa partijskom drzavom u kojoj jedna partija ima svu moc i radi sta hoce, koja kontrolise svaku tacku, pocev od fudbalskog kluba do Narodne banke i svuda se mesa".
Predsednik Socijaldemokratije Vuk Obradovic rekao je da ce DOS, obilaskom 50 gradova u Srbiji, saznati u direktnom kontaktu s predstavnicima lokalne vlasti i gradjanima, probleme tih sredina, te da ce tim pitanjima i nova vlada Srbije posvetiti posebnu paznju.
Kao jedan od prioriteta nove vlade, on je naveo izgradnju pravne drzave, koja bi omogucila otvorenu i kontrolisanu vlast ne samo od parlamenta, vec i od citave javnosti.
U okviru kampanje, lideri DOS danas u dva karavana obilaze danas Jagodinu, Krusevac i Kraljevo, kao i Cupriju i Prokuplje.
Sutra ce, podeljeni u tri karavana, obici osam mesta u Srbiji.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam | Disclaimer |
Copyright © 1996-2000 Nezavisne NOVINE
POWERED by City Design 2000