Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

SRECNA SLAVA - SVETI NIKOLA

SITUACIJA U SRBIJI PRED IZBORE - DJINDJIC:

Dogadjanja na jugu Srbije uvod u balkanski rat

Predsednik Demokratske stranke i kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) za republickog premijera Zoran DJindjic izjavio je juce da regionu Balkana preti novi rat ukoliko se do proleca sledece godine ne stabilizuje stanje na jugu Srbije, u Presevskoj dolini.
"Dogadjanja na jugu Srbije su potencijal za novi balkanski rat. Teroristi zele da preuzmu kontrolu nad putem Beograd-Nis-Skoplje-Bliski istok, nakon cega bi na red doslo i pitanje Makedonije, sto bi vodilo u dalje sukobe na Balkanu", rekao je DJindjic na konferenciji za novinare u Novom Sadu.
On je ocenio da bi presecanje te saobracajnice obesmislilo i ideje Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope i balkanskih integracija, kao i mogucnost bilo kakvih investicija u Srbiji.
"Bilo kakav pokusaj da se suzbija terorizam u Bujanovcu i Presevu, sa sobom nosi veliki rizik stradanja civila, kolone izbeglica i uzasno los imidz. Ali, ti konflikti su najvece ugrozavanje Srbije koje je do sada uoceno", kazao je DJindjic.
On je rekao da ako Srbija izgubi kontrolu nad tom medjunarodnom saobracajnicom, "tog trenutka je na dnevnom redu Makedonija".
"Imali smo polutajnu diplomatiju na relaciji s Grckom i Makedonijom i zamolili smo ih da oni traze radikalnija resenja, i oni su nam obecali da ce to uciniti. Zamolio sam i gospodina (koordinatora Pakta za stabilnost) Boda Hombaha da se i on zalozi za brzo resenje tog problema", naveo je DJindjic.
DJindjic je naveo da se pre nekoliko dana susreo sa predsednikom Crne Gore Milom DJukanovicem i dodao da je uocio spremnost za neku vrstu kompromisa kada je u pitanju redefinisanje odnosa Srbije i Crne Gore.
"Mislim da bi taj kompromis trebalo da se sastoji u tome da se promenom saveznog ustava obezbedi maksimalna samostalnost Srbije i Crne Gore unutar federacije, a da se pri tome SRJ ne mora prvo rasciniti, pa da se ponovo ujedinjujemo, jer to bi bio veoma opasan proces".
On je rekao da bi se ta opasnost pre svega odnosila na status Kosova, posto bi, kako je ocenio, Albanci na Kosovu mogli da iskoriste taj trenutak da "raspisu referendum o nezavisnosti Kosova". "Mislim da bi referendumsko pitanje u Crnoj Gori trebalo da glasi: "Da li zelite maksimalnu samostalnost Crne Gore u okviru SRJ sto podrazumeva novi Ustav SRJ".
DJindjic je rekao da se Demokratska opozicija Srbije nece raspasti u narednih nekoliko godina. "Potrebno nam je jedinstvo da bismo sproveli reforme u drustvu, a da se DOS nece raspasti najbolje svedoci i sporazum unutar koalicije o zajednickom formiranju republicke vlade".
On je kazao da ce se nova republicka vlada zalagati za decentralizaciju Srbije i da ce pripremati novi Ustav Srbije "koji ce biti u skladu sa uredjenjem jedne demokratske drzave".
"Medjutim, promena Ustava podrazumeva dugu proceduru. Zato ne treba cekati promenu Ustava, vec treba iskoristiti i mogucnosti koje postoje u okviru postojeceg Ustava, a koje se, kad je u pitanju decentralizacija Srbije, ne koriste ni deset odsto", rekao je DJindjic.
On se zalozio za decentralizaciju vlasti do nivoa pokrajina i opstina, kojima bi, kako je ocenio, trebalo da pripadne upravljanje zdravstvom, skolstvom, saobracajem i jednim delom i policijom.
DJindjic, koji u Novom Sadu boravi u sklopu predizborne turneje DOS, rekao je da ce, u slucaju pobede DOS na republickim izborima 23. decembra, buduca republicka vlada biti "najaktivnija u istoriji Srbije".
"To ce biti Vlada koja ce raditi u tri smene. Bice sastavljena od lidera stranaka koje cine DOS, kao i od eksperata za pojedine obasti, njih cetiri, pet ili sest, koje cemo dovesti iz inostranstva, kako bi nam pomogli da sto pre privredu Srbije dignemo na noge", naveo je DJindjic.
On je rekao da nakon republickih izbora u Srbiji nece biti revansizma, ali ni amnestije.
"To da nece biti amnestije nije revansizam. To je uvodjenje pravne drzave, a o tome ko je za sta odgovoran, odlucivace sudovi, a ne vlada. Mi necemo davati nikakve direktive sudovima, ali hocemo smeniti javne tuzioce i preispitati rad predsednika sudova u proteklom periodu kada je kriminal u Srbiji cvetao", rekao je DJindjic.
DJindjic je rekao da poslanicki imunitet nece biti zastita ni za koga za koga se utvrdi da je cinio krivicna dela.
U okviru predizborne turneje DOS u Novom Sadu danas pored DJindjica boravi i predsednik Veca gradjana Savezne skupstine Dragoljub Micunovic i lider Pokreta za demokratsku Srbiju Momcilo Perisic.
Predvidjeno je da u toku dana obidju nekoliko novosadskih privredih kolektiva, kao i da se prosetaju centrom Novog Sada i gostuju na nekoliko lokalnih medija.
U centru Novog Sada deli se propagandni materijal DOS kao i program buduce republicke vlade.

BEOGRAD

Sahranjen Haris Brkic

Na Centralnom groblju u Beogradu juce je sahranjen kosarkas beogradskog "Partizana" Haris Brkic.

Pored rodbine, sahrani je prisustvovalo vise stotina Brkicevih prijatelja, sportista, navijaca "Partizana". Dosli su i kosarkasi i clanovi uprave podgoricke "Buducnosti" za koju je Brkic donedavno igrao, kao i igraci i rukovodstvo "Partizana".
Na sahrani Brkica bili su i nekadasnji vrhunski sportisti, medju kojima i doskorasnji jugoslovenski reprezentativac u kosarci Zoran Savic.
Velik broj navijaca "Partizana" dosao je na sahranu sa navijackim obelezjima - salovima i kapama, a jedan od njih ostavio je sal na grob Harisa Brkica.
Brkic je preminuo 15. decembra nakon sto je na njega za sada nepoznati napadac dve veceri pre, pucao ispred hale "Pionir". Brkic je pogodjen sa dva metka u glavu.
Naredne godine vraca se u "Partizan" sa kojim je osvojio tri titule sampiona Jugoslavije i dva nacionalna kupa.
Prosle sezone igrao je u podgorickoj "Buducnosti" sa kojom je, takodje, osvojio titulu prvaka Jugoslavije, a krajem novembra ove godine vratio se ponovo u "Partizan".
Bio je povremeni seniorski reprezentativac i juniorski reprezentativac Jugoslavije.
Haris Brkic je rodjen 24.07.1974.godine u Sarajevu, gde je kao desetogodisnjak poceo da igra kosarku u ekipi Bosne. U Beograd je dosao 1992.godine, da bi posle jedne sezone provedene u cacanskom Borcu, od 1993. godine poceo da igra za prvi tim Partizana. Za Partizan nastupao je sest sezona, sve do 1999.godine kada je presao u podgoricku Buducnost.
U karijeri je osvojio cetiri titule prvaka Jugoslavije (tri sa Partizanom i jednu sa ekipom Buducnosti) i tri Kupa Jugoslavije (sve tri u "crno-belom" dresu). Sa mladom reprezentacijom Jugoslavije osvojio je bronzanu medalju na Prvenstvu Evrope u Turskoj 1996. godine, a bio je I povremeni clan seniorskog drzavnog tima. Ovu sezonu zapoceo je u Buducnosti, da bi se nedavno vratio u svoj Partizan.
Haris Brkic je ostavio neizbrisiv trag u Partizanu, a njegova smrt predstavlja veliki udarac za jugoslovenski sport.

SRJ I NORVESKA

Eventualan povratakdrzavnih snaga

Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica izjavio je danas da je Jugoslavija voljna da razgovara sa KFOR-om i UNMIK-om o situaciji na Kosovu i eventalnom povratku drzavnih bezbednosnih snaga na to podrucje.
Nakon razgovora s norveskim premijerom Jensom Stoltenbergom, Kostunica je ponovio da vlast u SRJ zeli politicki dijalog sa predstavnicima umerenih kosovskih Albanaca i liderom Demokratskog saveza Kosova Ibrahimom Rugovom. On je ocenio da je na Kosovu "previse ekstremizma", iako su na nedavnim lokalnim izborima pobedile umerene snage.
Na pitanje da li se zalaze za izmenu Vojno-tehnickog sporazuma u pogledu kopnene zone bezbednosti na administrativnoj granici prema Kosovu, Kostunica je rekao da to zavisi od medjunarodne zajednice i da je potrebno obezbediti sigurnost za sve gradjane na tom podrucju. On je rekao da bi drzava pozdravila vece prisustvo policije u tampon zoni, jer na tom podrucju, kako je ocenio, strahuju i Srbi i Albanci.
Jugoslovenski predsednik ocenio je i da bi povratak vojnih i policijskih snaga na Kosovo bio moguc tek kada to podrucje postane sigurnije za sve gradjane.
Kostunica je ponovio da eventualno izrucenje bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica Haskom tribunalu "nije prioritet" Jugoslavije i da je prethodno potrebno resiti socijalne probleme u zemlji, krizu na jugu Srbije i probleme izmedju Srbije i Crne Gore.
"To nije problem o kojem se sada razmislja, posebno ne u smislu primene sile", rekao je Kostunica i dodao da se prvo mora "definisati i srediti situacija u zemlji". On je ocenio da je Milosevic "nestao s politicke scene" i podsetio da je saradnja s Haskim tribunalom uspostavljena. Kostunica je dodao da ce pitanje eventulnog izrucenja Milosevica moci da bude razmatrano tek posle izbora u Srbiji 23. decembra.

OMLADINSKI POKRET OTPORA BIH

Pretece pismo zvanicnicima medjunarodne zajednice

Nepoznata organizacija "Omladinski pokret otpora BiH" poslala je pretece pismo svim institucijama medjunarodne zajednice u BiH.

Pismo je upuceno visokom predstavniku za BiH Volfgangu Petricu, specijalnom izaslaniku generalnog sekretara UN Zaku Klajnu i sefu misije OEBS u BiH Robertu Beriju.
"Omladinski pokret otpora" na pocetku pisma konstatuje da je "postalo nemoguce trpeti ekperimentalnu demokratiju koja, po svemu, vise podseca na okupaciju i anarhiju medjunarodne zajednice".
"Pokusavate da nas trujete nekom novoizmisljenom demokratijom i ekonomijom koja ne vodi razvoju, vec unistenju nase drzave. Stvorili ste idealne uslove za pranje prljavog novca iz cele Evrope preko nasih ledja", navodi se u pismu tog pokreta.
"Omladinski pokret otpora" se, takodje, zali i na nametanje zakona koje, kako tvrde, niko od gradjana BiH nije imao prilike da kontrolise. Oni podsecaju da je Petric nametnuo zakon o himni, zastavi i dokumentima "sa izmisljenim obelezjima".
"Sve je to pod izgovorom da nase vlasti nisu u stanju da se usaglase. Kako da se usaglase kada nemaju pravo glasa, jer ako nesto kazu sto ne odgovara gospodi iz medjunarodne zajednice, bice smenjeni, a mi vas mozemo smeniti silom i svim raspolozivim sredstvima", zapretili su oni.
U pismu, takodje, pokret navodi da ima svoje clanove i u medjunarodnim organizacijama, "tako da mogu na vreme kontrolisati svaki potez unapred i reagovati".
"Ovo je samo prvo pismo upozorenja, a demonstraciju svoje moci ubrzo cemo pokazati, s cime cete na vreme biti upoznati. Mi smo naucili da ratujemo protiv jaceg od sebe", navedeno je u pretecoj poruci medjunarodnim predstavnicima u BiH.
Kako pise "Dnevni avaz", policija je vec pokrenula istragu u kojoj bi trebalo da se otkrije ko su autori pisma, ko nalagodavci i koji su motivi.

NADOKNADA PRINUDNIM RADNICIMA NACISTICKE NEMACKE

Zrtve iz SRJ podnose zahteve za obestecenje u Beogradu

Drzavljani SR Jugoslavije, koji su za vreme Drugog svetskog rata bili na prinudnom radu u nacistickoj Nemackoj ili teritorijama pod njenom okupacijom, mogu do 11. avgusta sledece godine podneti zahtev za obestecenje.

Zahtevi se podnose kancelariji Medjunarodne organizacije za migraciju u Ulici Baje Sekulica 2 u Beogradu, a informacije i potrebni formulari mogu se narednih dana dobiti i na telefone 011-451-941 ili 011-457-774 ili na sajtu njnjnj.compensation-for-forced-labour.org
Medjunarodna organizacija za migraciju zaduzena je za nejevrejske zrtve koje ne zive u Moldaviji, Poljskoj, Rusiji, Republici Ceskoj, Ukrajini, Belorusiji, Estoniji, Litvaniji i Letoniji.O zrtvama iz ovih zemalja brinu njihove nacionalne fondacije, a o jevrejskim zrtvama Jevrejska konferencija.
Kako je saopsteno na jucerasnjoj konferenciji za stampu Medjunarodne organizacije za migraciju, sem samih zrtava pravo na podnosenje zahteva za obestecenje imaju i deca, supruznici i ostali naslednici zrtava koje su umrle posle 16.februara 1992.godine.
Zahtev za obestecenje od Nemackog fonda mogu podneti i zrtve koje su na prinudnom radu bile u logoru Maunthausen i sa njim povezanim logorima kao i logorima oko logora Dahau, rekao je danas direktor Nemackog fonda obestecenja Dirk de Vinter.
On je takodje rekao da ratni zarobljenici, po nemackom zakonu, nemaju pravo na obestecenje iz ovog fonda.
Prema recima Vintera, maksimalni pojedinacni iznos obestecenja predvidjen zakonom je 15.000 nemackih maraka, a ukupna suma predvidjena za ove svrhe je 540 miliona nemackih maraka.
Ovaj maksimalni iznos sleduje zrtvama ropskog rada koje su bile u koncentracionim logorima, getoima i slicnim institucijama, kao i zrtvama koje su bile izlozene medicinskim eksperimentima, deci koja su bila smestena u sirotistima sa prinudnim radom i tamo pretrpela ozbiljna ostecenja mentalnog i fizickog zdravlja, kao i roditeljima cija su deca u tim sirotistima umrla.
Iznos do 5.000 nemackih maraka namenjen je prinudnim radnicima pod uslovom da su iz svoje zemlje deportovani u Nemacku ili na teritoriju pod njenom okupacijom i da su bili naterani na prinudni rad pod teskim zivotnim uslovima.
"Ako je neko, na primer, nedeljom mogao da napusta radni logor i odlazi u selo, ne moze se kvalifikovati za ovo obestecenje", rekao je Vinter. Maksimalno obestecenje od 2.000 nemackih maraka sleduje prinudnim radnicima u poljoprivredi.
Vinter nije mogao da kaze u kom roku se ocekuje obestecenje zrtava, ali je podvukao da je "zajednicki interes da se isplata obestecenja ubrza".
Prema recima sefa misije Medjunarodne organizacije za migraciju Enrika Poncianija, predvidjena su i obestecenja za imovinu u ukupnom iznosu od 200 miliona nemackih maraka. Formulari za obestecenje imovine bice, po njegovim recima, dostupni u januaru 2001. godine.

UHAPSEN ZBOG ZLOUPOTREBE POOZAJA

Kertes sve ispricao i pozvao se na imunitet

Bivsi direktor Savezne uprave carina Mihalj Kertes ispricao je istraznom sudiji sve o poslovanju carina i potom se pozvao na poslanicki imunitet, te bi trebalo da bude pusten iz pritvora, pise "Glas javnosti" u broju od utorka, pozivajuci se na neimenovane izvore iz Palate pravde.

Kertes je, prema navodima lista, istraznom sudiji dao dosta podataka o novcanim transakcijama Carine, kome je i zasto davao novac i kako je novac trosen. Bivsi direktor SUC se, kao republicki poslanik, pozvao na poslanicki imunitet koji ga stiti od sudskog gonjenja za krivicna dela za koja je zaprecena kazna do pet godina zatvora. Istraga je prebacena u Cetvrti opstinski sud u Beogradu koji je nadlezan jer se Direkcija SUC nalazi u Novom Beogradu.
Kertesu je 15. decembra dezurni istrazni sudija odredio jednomesecni pritvor, nakon sto su ga pripadnici kriminalisticke policije uhapsili zbog sumnje da je zloupotrebio sluzbeni polozaj i ostetio budzet savezne drzave u iznosu od cetiri miliona maraka i 40 miliona dinara. Studio B javio je tog dana da se Kertes pred istraznim sudijom branio cutanjem. "Blic" u broju od utorka prenosi izjavu sudije Ivone Lalovic da se Kertes na saslusanju nije pozivao na imunitet.
"Branilac ga nije posavetovao da se pozove na pravo koje ima, a sada daje izjave kako sam ga ja pritvorila na obracajuci paznju na njegov imunitet. Ukoliko se osumnjiceni sam ne pozove na imunitet, sudija nije duzan da mu skrece paznju na to, vec branilac", rekla je sudija Lalovic.
Kertes je poslanik u raspustenom sazivu Skupstine Srbije, a njegov advokat Predrag Milovancevic ocenio je da je njegovom branjeniku odredjen pritvor protivno zakonu i postavio pitanje da li je rec o protivpravnom lisenju slobode.
Beogradska "Politika" pise da, prema Poslovniku Narodne skupstine Republike Srbije, poslanik uziva imunitet od dana verifikacije mandata do dana prestanka mandata, a zahtev za odredjivanje pritvora i odobrenje pokretanja krivicnog postupka mora se podneti predsedniku Skupstine. Predsednik Skupstine taj zahtev prosledjuje Administrativnom odboru koji izvestaj podnosi Skupstini.
Ako Skupstina ne da odobrenje za gonjenje poslanika kome je odredjen pritvor, prema Poslovniku, pritvor se ukida i poslanik pusta na slobodu. Ustav Srbije, medjutim, ostavlja mogucnost pokretanja postupka protiv poslanika koji se ne pozove na imunitet, pise "Politika".
U Ustavu se navodi da "protiv narodnog poslanika koji se pozove na imunitet ne moze se bez odobrenja Narodne skupstine pokrenuti krivicni ili drugi postupak u kome se moze izreci kazna zatvora". Prema Ustavu se takodje poslanik ne moze pritvoriti bez odobrenja Skupstine, "osim ako je zatecen u vrsenju krivicnog dela za koj je propisana kazna zatvora u trajanju duzem od pet godina".
Kertes u vreme hapsenja nije vise bio direktor SUC.

PROSTITUCIJA I KFOR...

Nemacki pripadnici KFOR-a u javnoj kuci sa maloletnicama

Vodjstvo nemackih oruzanih snaga naslo se na meti kritike nakon sinocnjeg izvestaja Prvog programa nemacke televizije (ARD) o tome da nemacki vojnici u sastavu KFOR-a odlaze u javne kuce u kojima rade maloletne devojke.

U sinocnoj reportazi ARD-a iz Tetova tvrdi se da u tom gradu postoji javna kuca u kojoj rade maloletnice i u kojoj su nemacki vojnici redovni posetioci.
Jedna 16-godisnja Bugarka, koja je rekla da je sa 15 godina prodata vlasnici bordela u Makedoniji, navela je da je "kao musterije imala na stotine nemackih vojnika". I jedan od nemackih pripadnika KFOR-a priznao je u emisiji da je odlazio u ovu javnu kucu. Vlasnica jedne od njih je takodje za ARD rekla da za nju radi 1 000 devojaka koje nisu starije od 16 godina.
Predstavnik nemackog kontingenta KFOR-a smestenog u Makedoniji je za ARD rekao da je ovaj problem poznat i Bundesveru, ali da za sada "nema nikakvih konkretnih saznanja".
Medjutim, vodjstvo oruzanih snaga ne moze, kako se istice, mnogo da ucini, jer su vojnici (profesionalni i tzv. vojnici na odredjeno vreme) posle kraja radnog vremena privatna lica. Tek ako bi na licu mesta, u Makedoniji, pravosudni organi intervenisali, to bi onda bio slucaj i za disciplinske postupke u Bundesveru.K
Poverenik nemackog saveznog parlamenta za odbranu i oruzane snage Vilfrid Pener najavio je da ce ove sedmice od Ministarstva odbrane zatraziti izvestaj o navodima iznetim sinoc na ARD-u.
Nemacka je godinama medju zemljama koje se zalazu za najostrije mere protiv trgovine ljudima, pre svega zenama sa istoka Evrope i zemalja treceg sveta. Prostitucija u Nemackoj nije zabranjena niti kaznjiva. U javnosti je u toku i rasprava o mogucnosti definisanja prostitucije kao "slobodne profesije".
Za dnevnik "Hamburger morgenpost" je socijaldemokrata Pener danas istakao da je prilikom poseta kasarnama KFOR-a u Makedoniji i na Kosovu bio upoznat i sa seksualnim problemima vojnika. Po povratku je, kako navodi ovaj politicar, i o tome obavestio Ministarstvo odbrane sa molbom da razmisli o mogucim merama, ali do sada nije preduzeto nista.
Nemacki list pise da su nadlezni u Parizu "problem resili tako sto su iz Francuske uputili citav bordel koji stoji na raspolaganju francuskim vojnicima u sastavu KFOR-a, sto je za nemackog ministra odbrane Rudolfa Sarpinga ocito nezamislivo". "Morgenpost" dodaje jos da Bundesver svojim vojnicima u inostranstvu samo besplatno deli kondome.

FRANCUSKA STAMPA - KOSTUNICA

Albanci dobija znacajnu pomoc iz inostranstva

Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica rekao je da Oslobodilacka vojska Preseva, Bujanovca i Medvedje koja deluje na jugu Srbije, dobija tajnu pomoc iz inostranstva.
"Albanski teroristi imaju sredstva ne samo iz svojih sopstvenih izvora na Kosovu, vec i od pomoci koju tajno dobijaju iz inostranstva, na primer iz SAD", rekao je Kostunica u intervjuu za sutrasnji broj francuskog dnevnog lista "Figaro".
Kostunica je u intervjuu precizirao da ta pomoc ne dolazi direktno od americkih vlasti, vec od "mocnih lobija", koji deluju "za nezavisnost Kosova i protiv teritorijalnog integriteta Jugoslavije".
"U Americi, vi imate nevladine organizacije koje uzivaju znacajan uticaj, i vrlo snazne lobije koji deluju u korist nezavisnosti Kosova i protiv teritorijalnog integriteta Jugoslavije", rekao je on.
Kostunica je ocenio da je NATO, za uzvrat, "ucinio realne napore za poboljsanje sigurnosti administrativne granice izmedju Kosova i Srbije".
"Generalni sekretar NATO, lord Robertson izdao je odgovarajuca naredjenja", dodao je on.
Kostunica je u intervjuu za Figaro upozorio na posledice koje bi imala nezavisnost Kosova. "Svaka promena medjunarodnih granica u ovom regionu vodila bi u fatalnu promenu drugih", ocenio je Kostunica navodeci primere Makedonije i BiH.
Jugoslovenski predsednik je, takodje, potvrdio evropsku orijentaciju spoljne politike SRJ, napominjuci da je ona "vise proevropska nego proamericka".
Kostunica ce se u cetvrtak, tokom zvanicne posete, u Parizu sastati sa francuskim predsednikom Zakom Sirakom, premijerom Lionelom Zospenom i ministrom spoljnih poslova Iberom Vedrinom.

...OD SREDE POSTAJEMO CLAN MMF...

Jugoslavija dobila 100 miliona dolara

Jugoslaviji je stavljeno na raspolaganje 100 miliona americkih dolara po osnovu zlatnih deviznih rezervi koje ima bivsa Jugoslavija u Banci za medjunarodno poravnanje u Bazelu, rekao je sinoc guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic.
On je na konferenciji za novinare, odrzanoj na surcinskom aerodromu pri povratku iz Bazela, najavio da ce Jugoslavija u sredu, 20. decembra postati punopravni clan Medjunarodnog monetarnog fonda.
"Mi mozemo odmah da koristimo dobijenih 100 miliona sto znacajno uvecava nase devizne rezerve i pomaze ocuvanju konvertibilnosti dinara", rekao je Dinkic.
On je dodao da ce "kada budu zavrseni dogovori sa guvernerima centralnih banaka bivsih jugoslovenskih republika", SRJ dobiti sumu koja bude utvrdjena sporazumom, "a najmanje sto moze dobiti je 147 miliona dolara".
Na tu sumu treba dodati devize i akcije tako da je ukupna minimalna suma koju ce Jugoslavija dobiti 175 miliona dolara, rekao je Dinkic. Prema recima Dinkica Jugoslavija sada nije dobila pun iznos zato sto je pravilo da se daje 70 posto od indikativne kvote MMF-a u vrednosti zlata.
Dinkic je rekao da je u Bernu u razgovoru sa svajcarskim zvanicnicima dogovoreno da svajcarska vlada odobri jugoslovenskoj vladi tzv. zajam za premoscavanje, koji ce sluziti za uplatu nase kvote kod MMF-a. Time ce biti uklonjene sve prepreke za punopravno clanstvo Jugoslavije u MMF-u koje je najavljeno za 20. decembar.
Dinkic je jos dodao da ce direktori iz Banke za medjunarodno poravnanje u Bazelu insistirati da se do kraja marta sledece godine okoncaju razgovori guvernera bivsih jugoslovenskih republika i da se konacno utvrdi kljuc i izvrsi raspodela.
"Sa vladom Svajcarske smo dogovorili i druge aranzmane vezane pre svega za budzetsku podrsku u procesu fiskalnih reformi koje cemo imati sledece godine", rekao je Dinkic.

NADZORNI ODBOR IZBORA U SRBIJI

Mediji sada favorizuju DOS

Nadzorni odbor Skupstine Srbije za pracenje izbora ocenio je danas da mediji favorizuju Demokratsku opoziciju Srbije (DOS) i pored ranijih upozorenja tog Odbora.
U saopstenju Odbora navodi se da je "u odnosu na navedene konstatacije misljenje izdvojio Sasa Vukadinovic", koga je u Nadzorni odbor imenovala DOS.
Nadzorni odbor za pracenje izbora imenovao je raspusteni saziv Skupstine Srbije i u njega su usli predstavnici svih vecih parlamentarnih partija i koalicija, kao i DOS.
Odbor je ocenio da javna glasila ustupaju marketinski prostor nevladinim organizacijama kao sto su G17 Plus, CES ID, Otpor, a koji su, kako se navodi, "u funkciji DOS-ove kampanje".
Pored spotova tih organizacija na Radio-televiziji Srbije emituju se i muzicki spotovi "koji imaju jasnu politicko-propagandnu poruku", navodi se u saopstenju.
Nadzorni odbor "podsetio" je drzavnu televiziju da Pravila predstavljanja podnosilaca izbornih lista zabranjuju emitovanje takvih spotova.
Ocenjeno je i da se istupanje drzavnih funkcionera u medijima koristi za izbornu i stranacku propagandu DOS, uprkos izricitoj zabrani sadrzanoj u Pravilima o predstavljanju ucesnika izbora.
U saopstenju se navodi da se objavljivanje "toboznjih malverzacija i najava hapsenja svih koji nisu pripadnici DOS, koristi u predizborne svrhe".
Dodaje se da su dnevnici "Blic" i "Glas javnosti", u subotu 16. decembra, u tekstovima pod naslovom "Radikali na sudu" i "Krivicna prijava protiv Seselja" izneli "klevete na racun nekih ucesnika u izbornom procesu".
"Ocigledno je da je tekst koji na neobjektivan nacin omalovazava neke ucesnike u izbornom procesu, objavljen iskljucivo u propagandne svrhe", naveo je Nadzorni odbor.
Dodaje se da je "Glas javnosti" od 17. decembra objavio tekst pod naslovom "Sumnjivo od Vlade" u kome se najavljuju hapsenja pripadnika Socijalisticke partije Srbije i Jugoslovenske levice, a na kraju teksta se "eksplicitno navodi 'da bi ako do hapsenja dodje to bio veliki predizborni adut DOS'".
Nadzorni odbor je podsetio sve medije da Pravila predstavljanja ucesnika izbora preporucuju glasilima da ne objavljuju rezultate istrazivanja javnog mnjenja u toku izborne kampanje.
Saopstenje Odbora je potpisala predsednica tog tela Elena Bozic Talijan.

POTPREDSEDNIK DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE DUSAN BUDISIN

DOS ce opstati i nakon republickih izbora

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Dusan Budisin rekao je da ce Demokratska opozicija Srbije (DOS) opstati i nakon republickih izbora kako bi otklonila sve stetne posledice koje je Srbiji i SRJ nanela bivsa vlast.
Budisin je na konferenciji za novinare kazao da je DOS vec obavio "dobar deo posla", ali da je mnogo vise ucinjeno na spoljnom nego unutrasnjem planu.
On je ocenio da je nova vlast nasledila svako zariste bivseg rezima i dodao da svaka nova kriza najvise odgovara strankama koje su izgubile na septembarskim saveznim izborima.
Komentarisuci krizu na Kosovu i jugu Srbije, Budisin je kazao da se njegova stranka uvek zalagala za mirna resenja, a posebno sada kada je takvom resenju "utrla put nova jugoslovenska diplomatija".
Potpredsednik DSS je naveo da su pobedom demokratskih snaga u SRJ, albanski teroristi izgubili gotovo sve oslonce, kao i da vise nemaju ni podrsku SAD.
On je naveo da ima "velika ocekivanja" od sednice Saveta bezbednosti UN posvecene desavanjima na Kosovu i kopnenoj zoni bezbednosti. Prema njegovim recima, moze se ocekivati i skracivanje tog pojasa sa pet na jedan kilometar sto bi najvise pogodovalo jugoslovenskim snagama bezbednosti.
Budisin je ocenio da je do eskalacije nasilja doslo nakon nezadovoljstva pojedinih albanskih stranaka ishodom lokalnih izbora na Kosovu. On je dodao da u izazivanju incidenata ucestvuju i pripadnici bivsih jugoslovenskih vlasti, ocenivsi da nije slucajno sto se to desava pred parlamentarne izbore u Srbiji.
Potpredsednik DSS je najavio da DOS nece odustati od krivicnog gonjenja svih koji su se ogresili o "narod i drzavu".
On je potvrdio da mu je u DOS-u ponudjeno mesto predsednika Skupstine Srbije, ukoliko ta koalicija pobedi na predstojecim izborima, ali da je tu funkciju odbio. Budisin je kazao da, i pored njegovog odbijanja, DSS ima dovoljno kvalitetnih ljudi koji mogu da obavljaju duznost predsednika Skupstine.

ISTRAZIVANjE CPA PRED IZBORE

Za DOS ce glasati 79 odsto

Demokratska opozicija Srbije (DOS) dobice podrsku vise od tri cetvrtine biraca koji izadju na izbore 23. decembra, pokazalo je istrazivanje Centra za proucavanje alternativa (CPA) koje je predstavljeno juce u beogradskom Medija centru.
Istrazivanje, koje je radjeno 9, 10. i 11. decembra na uzorku od 1.637 punoletnih gradjana u Srbiji bez Kosova pokazalo je da ce za DOS glasati cak 79 odsto biraca koji ce izaci na izbore, za Socijalisticku partiju Srbije (SPS) sedam, za Srpsku radikalnu stranku (SRS) sest, za Srpski pokret obnove (SPO) pet odsto biraca, a da ostale stranke koje ucestvuju na izborima nece ispuniti cenzus od pet odsto.
Na izbore nece izaci 27 odsto biraca, a DOS ima poverenje 58 odsto gradjana sa pravom glasa u Srbiji.
Jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu kao politicku licnost najvise ceni 59 odsto gradjana, dok 52 odsto misli da je on licnost godine.
Sociolog i rukovodilac istrazivanja CPA Srecko Mihajlovic kazao je da je toliku popularnost medju gradjanima pre Kostunice imao samo Josip Broz Tito, koga je tokom 60-ih i 70-ih godina podrzavalo od 60 do cak 90 odsto srednjoskolaca u bivsoj SFRJ.
Mihajlovic je ocenio da je Titova popularnost bila zasnovana na njegovoj harizmi, a da Kostunica sa gradjanima ima ugovorni odnos, te da je njegov rejting odraz postovanja i uverenja gradjana da ce on ispuniti taj "ugovor".
On je kazao i da je Kostunica kao protivkandidat Milosevicu bio "dobar izbor" DOS-a jer nije bilo "negativnog naboja" gradjana prema njemu, kao i zbog toga sto ga karakterisu "postenje, pamet i principijelnost", koje su gradjani "davno prestali da vide u Milosevicu".
Politikolog i clan istrazivackog tima Zoran Stojiljkovic ocenio je da sadasnji jugoslovenski predsednik delom popularnost duguje cinjenici da je prvi koji je uspeo da sa vlasti skine Slobodana Milosevica, a delom tome sto je na vlasti.
Mihajlovic je naveo i da je Milosevic medju gradjanima manje popularan od svoje partije, te da on kao predsednik partije cak steti rejtingu SPS-a.
Pored Mihajlovica i Stojiljkovica u istrazivackom timu CPA bili su i psiholozi Bora Kuzmanovic i Mirjana Vasovic.

DNEVNI CASOPIS "DANAS"

Radetu Markovicu postaviti 10 pravih pitanja

Bivsi inspektor Resora drzavne bezbednosti (RDB) Jovica DJordjevic ocenio je da bi nacelnik RDB-a Radomir Markovic mogao da bude uhapsen za 24 casa kada bi mu bilo postavljeno "10 pravih pitanja".
U razgovoru za danasnji "Danas", DJordjevic je ocenio kao "apsurdno" da se od Markovica zahteva da podnese ostavku posto je institucija ostavke "nepoznata" u RDB-u, ali i dodao da bi trebalo zahtevati njegovu smenu, kao i krivicnu i disciplinsku odgovornost jer, kako je kazao, "itekako postoje elementi za to".
On je izrazio uverenje da bi i Markovicev prethodnik na celu RDB-a Jovica Stanisic "mogao biti odmah lisen slobode zbog propusta u radu Sluzbe".
Upitan da li Markovic jos nije smenjen zbog eventualnog dogovora ili zato sto ucenjuje pojedine lidere Demokratske opozicije Srbije i vrh drzave "nezgodnim dosijeima", DJordjevic je odgovorio:
"Mnogi iz opozicije su imali dosijea. Ali je i cinjenica da u policiji i pravosudju jos ne postoje snage koje bi smenile "saucesnike Miloseviceve politike, kakvi su (generali policije) Markovic, Vlastimir DJordjevic-Rodja ili Obrad Stevanovic. Nadamo se da ce posle 23. decembra to moci da se uradi".
DJordjevic je kazao da "pre svega izrazava sumnju zbog toga sto se ne hapsi ili ne pokrece bilo kakav postupak protiv Slobodana Milosevica.
Prema njegovim recima, DB se tokom vremena pretvorila u politicku policiju u sluzbi Socijalisticke partije Srbije. On je, medjutim, kazao da su "mnogi bili pod tretmanom sluzbe", ali da je pogresno ubedjenje javnosti da u DB postoji veliki broj dosijea "neprijateljski orjentisanih gradjana. Bivsi pripadnik DB je naveo da je ta sluzba imala podatke o osnivanju Oslobodilacke vojske Kosova, ali da ta informacija nije stigla do tadasnjeg sefa sluzbe Jovice Stanisica. "Kasnije sam saznao da to nije bilo pozeljno zbog broja poslanika koje je SPS dobijala na Kosovu. DJordjevic je izrazio uverenje da su domace sluzbe bezbednosti znale za aktivnosti terorista na podrucju Preseva, Medvedje i Bujanovca, ali da je doslo do "opstrukcije sa politickom pozadinom".
"Ako odgovorni ljudi u Ministarstvu 'nisu znali' onda treba da odu sa funkcije, jer ne znaju posao, a ako su znali, a nisu nista preduzeli, opet treba da odu, ali zbog opstrukcije i izdaje", naveo je DJordjevic.
On je jos rekao da je otkaz iz RDB-a dobio 31. maja 1996. godine, nakon sto je 16 godina bio inspektor RDB-a.

CPC I SPC

Necemo odgovarati na obmane

Kanonski nepriznata Crnogorska pravoslavna crkva (CPC) saopstila je danas da nece odgovarati na brojne "klevete, podvale, obmane i slicne moralno i pravno nedopustene radnje" mitropolita Crnogorsko primorske mitropolije (CPM) Srpske pravoslavne crkve Amfilohija.
"CPC samo konstatuje cinjenicu, sto nije nikakva novost ili iznenadjenje, da su se u bezobzirnoj ujdurmi protiv CPC nasli udruzeni srpski mitropolit u Crnoj Gori, srpski princ ciji je predak razorio i rusio Crnu Goru i crnogorski ministar vjera velikosrpske orijentacije", kaze se u saopstenju CPC.
Ta crkva je registrovana pocetkom ove godine u Odeljenju bezbednosti na Cetinju.
Crnogorsko-primorska mitropolija je vise puta saopstila da je CPC osnovala "grupa gradjana na nacin koji nije zabiljezen u svijetu".
Mitropolija je optuzila pripadnike CPC da nasilno preuzimaju hramove te mitroplije i zatrazila adekvatno reagovanje drzavnih organa.
Mitroplit Amfilohije je, na konferenciji za stampu, u subotu na Cetinju, rekao da "slagvort tim nezakonitim pojavama daje crnogorski predsjednik Milo DJukanovic".
Amfilohije je rekao da ce se zbog nezapamcene uzurpacije crkava, zaliti saveznoj vladi i medjunarodnim institucijama.