LjUDSKA PRAVA - Amnesti interneSenal
SAD optuzene za dvostruke standarde
Americki ogranak organizacije za zastitu ljudskih prava "Amnesti internesenal" ocenio je da SAD vise nemaju vodecu ulogu u svetu u zastiti ljudskih prava i da cesto resavanje problema podredjuju svojim politickim interesima.
"U vladi vise nemamo istaknute lidere koji bi jasno i glasno pozvali na zastitu ljudskih prava", rekao je izvrsni direktor americkog ogranka "Amnesti internesenala" Vilijam Sulz. Sulz je upozorio da je americka vlada, umesto toga, odustala od svoje "duznosti da predvodi" u toj oblasti.
On je, predstavljajuci godisnji izvestaj te organizacije, kao dokaz za to naveo da SAD nisu ratifikovale konvenciju o zabrani antipersonalnih mina, kao i da se protive osnivanju stalnog Medjunarodnog krivicnog suda.
Sulz je ocenio da "onda ne cudi sto su SAD iskljucene iz Komisije UN za ljudska prava". "Taj poraz je posledica slabljenja uticaja SAD i dvostrukih standarda koje koriste razlicite administracije i Kongres", podvukao je on.
Prilikom obelezavanja 40. godisnjice te AI, posebno je posvecena paznja slucaju istrazivaca jednog americkog univerziteta Gao Dzan koja je uhapsena u Kini, posto je Pentagon saopstio da je prioritet povratak americkog spijunskog aviona koji se nalazi u Kini od sudara sa kineskim lovcem.
Sulz je rekao da "Amnesti internesenal" cini sve kako bi Gao i drugi uhapseni naucnici u Kini bili oslobodjeni.
"Amnesti internesenal" osnovan je 28. maja 1961. godine, kada je birtanski list "Obzerver" objavio poziv londonskog advokata Pitera Benensona da se oslobode svi zatvorenici koji su uhapseni zbog svojih uverenja ili porekla.
MADJARSKA
Na sednici Saveta NATO postignuti skromni rezultati
Najtirazniji madjarski dnevni list "Nepsabadsag" juce na naslovnoj strani ocenjuje da je dvodnevni sastanak sefova diplomatija zemalja clanica NATO doneo "previse skromne rezultate".
Kao razloge za to, "Nepsabadasag" navodi da evropski partneri nisu podrzali razloge za izgradnju raketnog stita u SAD, da Turska i dalje ne odustaje od veta na organizovanje evropskih vojnih snaga, dok se u Makedoniji, uprkos posredovanjima za resavanje krize, sukobi nastavljaju.
List pise da evropske zemlje, clanice NATO, nisu zelele da u zavrsnu deklaraciju sednice Saveta NATO udje odeljak prema kome bi zemlje kao sto su Irak, Iran ili Severna Koreja bile predstavljene kao pretnja celoj Alijansi, sto je razlog koje navode SAD za izgradnju raketnog stita.
"Umesto toga u zavrsni dokument sednice je uneseno to da 'clanovi NATO pozdravljalju inicijativu Vasingtona za konsultacije' i da postoji potreba za odgovarajuce utvrdjivanje pretnji", pise "Nepsabadsag".
Madjarski list primecuje da saradnju izmedju NATO i Evropske unije (EU) otezava "pokusaj ucene" od strane Turske, i da, uprkos ranijim pozitivnim predvidjanjima u Budimpesti, ubedjivanja Turske da ne stavi veto na pozajmljivanje vojnih sredstava NATO evropskim snagama, nisu urodila plodom.
"Nepsabadsag" pise da Ankara zeli da ima veci uticaj u odlucivanju gde ce evropske snage za brzo reagovanje biti angazovane. List prenosi misljenje madjarskog minstra za inostrane poslove Janosa Martonjija da "niko ne moze da obeca da ce do samita NATO, 13. juna u Briselu, to pitanje biti reseno".
Madjarski dnevni list dodaje da je visoki zvanicnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana, posle prekjucerasnje posete Skoplju, jedino mogao da skupu prenese ocene da se stanje u Makedoniji poboljsava.
List belezi da je savezni ministar za inostrane poslove Goran Svilanovic bio u kratkoj poseti Budimpesti gde je najavio da SRJ zeli da se prikljuci programu Partnerstva za mir, a da je neimenovani zvanicnik NATO demantovao da je to uslovljeno isporucivanjem bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica Haskom tribunalu.
Taj zvanicnik je, medjutim, priznao da NATO "za sada nema zvanican stav o jugoslovenskom zahtevu za ulazak u program Partnerstva za mir".
Robertson, koji je drugog dana konferencije o stanju na jugu Srbije razgovarao sa sefom jugoslovenske diplomatije Goranom Svilanovicem, izrazio je zadovoljstvo sto je ta operacije protekla "veoma disciplinovano od strane Zdruzenih snaga bezbednosti, uz izvanredne mere opreza".
Savet NATO i ruski ministar za inostrane poslove Igor Ivanov podrzali su demokratske promene u SRJ i poslali poruku ohrabrenja za dijalog izmedju Srbije i Crne Gore, uz konstataciju, koju je formulisao Savet NATO, da opstanak "demokratske Crne Gore vidi u demokratskoj SR Jugoslaviji".
Svilanovic je, takodje, izrazio zadovoljstvo prevashodno zakljuccima ministarskog Saveta NATO jer, prema njegovim recima, sefovi diplomatija zemalja-clanica NATO su sa "olaksanjem primili vesti o nacinu resavanja krize na jugu Srbije, ali i zbog cinjenice da je takvo resavanje naislo na pozitivan odjek".
Posle sastanka sa sefom ruske diplomatije, Svilanovic je u izjavi za agenciju Beta najavio da ce Ivanov doputovati u Beograd 17. juna, odnosno odmah posle rusko-americkog samita u Ljubljani.
GRCKA I ALBANCI
Vlada Grcke o eventualnoj pretnji albanskih ekstremista
Vlada Grcke je na jucerasnjoj sednici razmotrila infromacije povodom tvrdnji da je osnovana albanska "Oslobodilacka vojske Camurije" koja ce uskoro pokrenuti akciju radi otcepljenja i pripajanja dela severozapadne Grcke Velikoj Albaniji.
Camurija je albanski naziv za primorsku grcku pokrajinu Tesaliju juzno od granice sa Albanijom, koju je oko 18.000 Albanaca napustilo ili je oterano krajem Drugog svetskog rata zbog saradnje sa italijanskim i nemackim okupatorom.
Drzavna grcka novinska agencija ANA je prenela da je ministar inostranih poslova Jorgos Papandreu na sednici obavestio vladu o saznanjima u vezi s tim i pokazao ministrima mape dela teritorije Grcke na koju, kako se tvrdi, pretenduju albanski ekstremisti.
Druga grcka novinska agencija, MPA, je danas javila da su grcke vlasti duboko zabrinute jer znaju da je grupa od 30 do 40 albanskih ekstremista "ranije" organizovana i ilegalno obucena u Albaniji za oruzano delovanje u Grckoj.
Neiminovani policijski izvor je rekao MPA da su vec preduzete mere da bi se sprecile eventualne oruzane provokacije ekstremnih Albanaca u Grckoj ciju organizaciju je nazvao teroristickom.
Njihove moguce akcije bi mogle biti napad na policijsku stanicu ili karaulu, ubacivanje oruzja i ispisivanje parola, rekao je izvor.
Predstavnik Ministarstva inostranih poslova Grcke Panajotis Beglitis je prosle noci izdao saopstenje u kojem je osudio tvrdnju o osnivanju i "predstojecoj akciji" albanske "Oslobodilacke vojske Camurije".
Beglitis je saopstio da "bolesna masta nekih teroristickih elemenata koji pokusavaju da pokrenu nepostojeca pitanja izgleda da nema granica" zbog cega "takodje bez ogranicenja treba da se s njima obracuna medjunarodna zajednica".
Atinski list "Katimerini" je danas objavio da je "strah u Atini" izazvan time sto je u Grckoj oko pola miliona drzavljana Albanije, i time sto u Australiji, Kanadi i drugim zemljama deluju "bogate albanske nacionalisticke organizacije koje pomazu UCK i koje bi mogle da finansiraju izazivanje 'teroristickih problema' i na teritoriji Grcke".
U slicnom tonu atinski list "Elefterotipija" je preneo da pripadnici grcke manjine u Albaniji "smatraju veoma verovatnim da se priprema takva ekstremisticka akcija u Grckoj, kao akcija i protiv te manjine".
Oni su "ukazali da se takva atmosfera vec stvara u Albaniji" gde "deo ekstremnih Albanaca izrazava agresivnost", zbog cega manjinski Grci "strahuju da ce stanje postati eksplozivno povodom izbora iduceg meseca" u Albaniji.
EVROPSKA UNIJA
Postignut dogovor o ogranicenju priliva radne snage
Vlade clanica Evropske unije postigle su kompromisni dogovor o ogranicenju kretanja radne snage iz novih clanica Unije na najvise sedam godina po njihovom prijemu.
Taj zajednicki stav ce biti predstavljen zemljama kandidatima, izjavio je predstavnik Svedske, koja predsedava Unijom u ovom polugodju.
Dogovor o zajednickoj poziciji Unije o slobodnom kretanju radne snage ocenjen je kao kljucni dokument da bi se izbeglo odlaganje pregovora sa desetak zemalja kandidata za Uniju.
Svedska je pripreme za prosirenje uvrstila kao prioritet tokom svog predsedavanja Unijom i ulozila maksimalan napor da se postigne sporazum o kretanju radne snage pre junskog samita EU u Geteborgu.
Sporazum je postignut neposredno pred pregovore koji u petak u Briselu pocinju izmedju Unije i sest vodecih zemalja kandidata - Poljske, Ceske Republike, Madjarske, Estonije, Slovenije i Kipra.
Zemlje kandidati za Uniju, uglavnom bivse komunisticke drzave istocne i centralne Evrope, trazile su da se odmah uvede sloboda kretanja radne snage, ali su Nemacka i Austrija, u strahu od poplave jeftine radne snage, insistirale na duzem periodu tranzicije.
Spor medju clanicama Unije je izbio kada je Spanija, najveci korisnik pomoci EU za razvoj, zatrazila garantije o daljoj podrsci Unije i kada siromasnije istocnoevropske zemlje postanu njene clanice.
Sporazum je postignt kada je Spanija odustala od svojih primedbi, posto je dobila garantije da ce i dalje za svoje siromasne regione dobijati ekonomsku pomoc za razvoj u okviru Unije.
Predstavnici Portugala, koji su podrzali prvobitni stav Spanije, odustali su na kraju od svojih primedbi posle konsultacija sa Lisabonom.
Prema kompromisnom sporazumu, u prve dve godine nece biti dopusteno slobodno kretanje radne snage iz novih u sadasnje clanice Unije, a posle tog perioda svaka zemlja koja je sada clanica EU moci ce da taj protok iz novih clanica zabrani za jos dve godine.
Pojedinacne zabrane ce moci da se produze i za jos tri godine, ukoliko bude potrebno, tako da slobodno kretanje radne snage moze da bude ograniceno najvise sedam godina.
RUMUNIJA
Novi izvestilac NATO za jugoistocnu Evropu
Bivsi rumunski premijer i sef diplomatije Petre Roman izabran je na zasedanju Parlamentarne skupstine NATO-a u Vilnusu za novog specijanog izvestioca zapadne vojne alijanse za jugoistocnu Evropu.
U izjavi za Rumunski radio Roman je juce rekao da zeli da doprinese jacanju uloge Rumunije na prostoru Balkana.
Najtezi deo njegovog zadatka bice, kako je ocenio, priblizavanje gledista i interesa brojnih balkanskih cinilaca. "To nece biti lako, ali cu se ja zaloziti za obuzdavanje postojecih razlika", rekao je Roman.
Petre Roman, sin jednog od osnivaca Komunisticke partije Rumunije Valtera Romana, jedan je od najuticajnijih politicara u postkomunistickoj Rumuniji. Bio je istaknuti ucesnik rumunske antikomunisticke revolucije decembra 1989. godine i predsednik prve demokratske vlade Rumunije od 1990. do 1992. godine, kada ga je puobuna rudara prinudila na ostavku.
Do pre nekoliko dana Roman je bio predsednik Demokratske stranke, a taj polozaj je izgubio posto ga je na vanrednom kongresu stranke porazio dotadasnji potpredsednik Trajan Basesku.
Izmedju 1996. i 2000. godine, kada je njegova stranka bila clanica vladajuce koalicije partija centra i desnice, Roman je bio predsednik Senata i ministar inostranih poslova Rumunije.
UJEDINjENE NACIJE
Generalna skupstinaproduzila mandat Robinsonovoj
Generalna skupstina UN je juce, kako se ocekivalo, zvanicno produziti visokom komesaru UN za ljudska prava Meri Robinson jos godinu dana.
Generalni sekretar UN Kofi Anan je predlozio da Robinsonova, koja je dala ostavku u martu i dve nedelje kasnije se predomislila, ostane na tom polozaju do 11. septembra 2002. godine, odnosno godinu dana posto joj tekuci mandat istekne.
"Generalni sekretar veruje da ce Generalna skupstina odobriti ovo produzenje", rekao je u ponedeljak portparol UN Fred Ekard.
Odluka Robinsonove da da ostavku, koju je saopstila 20. marta, samo dva dana pre nego sto je Anan najavio da ce se kandidovati za drugi petogodisnji mandat kao generalni sekretar, izazvala je dodatni pritisak clanova UN na Anana oko izbora za visoke polozaje u UN.
U slucaju Robinsonove, mnoge zemlje su zelele da se izabere manje energican predstavnik UN za ljudska prava, posto je ona javno kritikovala mnoge zemlje zbog krsenja ljudskih prava, ukljucujuci i Rusiju zbog postupaka u Ceceniji i Kinu zbog postupka prema disidentima.
Brojne vlade i svetski zvanicnici su, medjutim, izrazili svoje zaljenje zbog njene odluke da napusti UN.
Posebno je francuski predsednik Zak Sirak javno hvalio Robinsonovu i podrzao njen prigovor da se za Visoki komesarijat UN za ljudska prava ne izdvaja dovoljno novca, odnosno da je od godisnjeg budzeta UN koji iznosi jednu milijardu dolara, izdvojeno samo 21 milion dolara.
Bivsa predsednica Irske Meri Robinson stupila je na polozaj Visokog komesara UN za ljudska prava u septembru 1997. godine.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE
POWERED by
