Nezavisne Novine

KOSOVO I METOHIJA

SLOVACKI DNEVNIK "Pravda":

NATO ne sme da upadne u klopku kao na Kosovu

Slovacki dnevnik "Pravda" povodom eskalacije nasilja ne samo na jugu Srbije, vec i u Makedoniji, danas upozorava NATO i svetsku zajednicu da ne sme ponovo da upadne u istu klopku kao na Kosovu i za albanske ekstremiste dobija ratove.
Dnevnik pise da, doduse vecina makedonskih Albanaca i njihovi politicki predstavnici za sada nastoje da se distanciraju od oruzanog separatizma.
"Slicno 'za sada' je, medjutim, na Kosovu trajalo samo do momenta kada su naoruzani ekstremisti, sakriveni iza zivih stitova civilnog stanovnistva, uspeli da isprovociraju beogradski rezim na bezobzirni kontra udar. Takav scenario se albanskim ekstremistima isplatio. Zbog humanitarne katastrofe NATO je za njih izvojevao rat", konstatuje komentator "Pravde".
Dnevnik zakljucuje da bi NATO morao da pazi da ponovo ne upadne u istu klopku, kao i da ne moze da dozvoli sebi luksuz da nipodastava upozorenje Skoplja da ce, ako medjunarodne snage ne intenziviraju zastitu granica i ako i dalje budu pustale naoruzane ekstremiste u Makedoniju, uzeti sebi pravo na protivmere.

BUJANOVAC - COVIC:

Nakon pucnjave uhapsen jedan Albanac

Potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic izjavio je sinoc u Bujanovcu da je jedna osoba albanske nacionalnosti uhapsena nakon sto je iz sela Turija i Oslare otvarana vatra na pripadnike jugoslovenskih snaga bezbednosti.
Covic je, na konferenciji za novinare, dematovao da su snage bezbednosti sprovodile pretres sela Turija i Oslare. On je rekao da je iz tih sela na pripadnike srpske policije otvarana vatra.
Predstavnici Albanaca optuzili su snage bezbednosti da su pretresale ta dva sela u zoni bezbednosti.
Dodatni detalji o hapsenju Albanca nisu poznati.

CESKA

Zbog ustupaka ekstremistima svet sada nemocan

Specijalni izvestilac UN za ljudska prava u bivsoj Jugoslaviji Jirzi Dinstbir izjavio je da ce, posto Kfor i UNMIK ocigledno nisu u stanju da se odlucno suprotstave svima koji pribegavaju teroristickim napadima, jugoslovenske vlasti mozda morati da intervenisu.
Ceski diplomata je praskom dnevniku "Pravo" rekao da niko ne bi imao moralno pravo da jugoslovenskim vlastima zabrani da intervenisu protiv terorizma.
"Novi jugoslovenski politicari ce mozda biti prinudjeni da intervenisu sami. Niko nece imati moralno pravo da ih sprecava da brane zemlju i demokratske nade kada zemlje koje su preuzele te obaveze, nisu u stanju da ih ispune", zakljucuje Dinstbir.
On uoci svoje posete Balkanu, koja je planirana za pocetak marta, istice da su upravo UNMIK i Kfor bili odgovorni za potpuno razoruzanje vojnih grupacija na Kosovu.
Umesto toga, ove organizacije nemocno gledaju kako sa Kosova u tampon zonu prelaze naoruzani ekstremisti i moderno oruzje.
Za to je, po njegovom misljenju, krivo oklevanje predstavnika UNMIK-a i Kfora, koji su od samog pocetka ekstremistima cinili ustupke, a iz straha od oruzanog sukoba sa Albancima proterivanje nealbanskog stanovnistva pravdali kao "razumljivu osvetu".
"Nasilnici su to shvatili kao zeleno svetlo. Zacarni krug nasilja i mrznje se promenio u spiralu", rekao je Dinstbir i naglasio da albanski ekstremisti, koji su po njegovom misljenju "samo izdanak OVK-a", koriste u Srbiji istu taktiku kao na Kosovu pre dve godine.
"Napadima na armiju i policiju zele da izazovu masivnu intervenciju jugoslovenskih oruzanih snaga u nadi da ce brutalnost na TV ekranima naterati svetske politicare da intervenisu u njihovu korist", rekao je Dinstbir.
On je takodje naveo da, kao i na Kosovu, i u Presevskoj dolini zivot odredjuju pre svega ekstremisti za koje su obicni albanski civili samo taoci.
Dinstbir je apelovao na svetsku zajednicu da shvati da pred tom pretnjom zaista nisu dovoljna upozorenja generalnog sekretara NATO-a, rezolucije Evropskog parlamenta, ni druge deklaracije izrecene s dobrim namerama.
"Jos uvek nema volje da se odlucno intervenise protiv svih koji teroristickim akcijama ne samo da destabilizuju juzni Balkan, nego i diskredituju UN i NATO", rekao je Dinstbir za "Pravo".

PRESEVO

Albanci nacinili dve slicne platforme

Politicki i vojni predstavnici Albanaca sa juga Srbije nacinili su dva posebna plana za resavanje krize u opstinama Presevo, Bujanovac i Medvedja, koji se podudaraju u gotovo 90 odsto ponudjenih resenja, rekli su agenciji Beta albanski izvori sa Kosova.
Politicki predstavnik OVP BM Jonuz Musliju predstavio je u selu Konculj u tampon-zoni platformu za resavanje krize na jugu Srbije, koju su kako navode tamosnji albanski izvori, nacinili vojni i politicki lideri OVPBM.
Predsednik vodece albanske stranke sa juga Srbije, Partije za demokratsko delovanje (PDD) Riza Haljimi najavio je da ce politicki predstavnici Albanaca iz opstina Presevo, Bujanovac i Medvedja svoju platformu obelodaniti u subotu.
Odgovarajuci na pitanje gde ce pregovori biti odrzani, Musliju je rekao da to svakako nece biti u Srbiji, nagovestivsi, istovremeno, da bi najidealnije mesto za razgovore bilo Kosovo. Prema njegovim recima, pocetak pregovora zavisice od uslova i spremnosti medjunarodne zajednice.
Kako navode albanski izvori, predstavnici OVPBM i PDD kao polaznu tacku resavanja krize na jugu Srbije uzimaju albanski referendum iz 1992. godine, kojom su se tamosnji Albanci izjasnili za teritorijalnu i politicku autonomiju, navode izvori.
Obe platforme sadrze zahteve za povlacenjem jugoslovenskih snaga bezbednosti iz opstina Presevo, Bujanovac i Medvedja, te rasporedjivanje medjunarodnih snaga, koje bi kontrolisale tu zonu do formiranja lokalne policije, ciji bi sastav odgovarao nacionalnom sastavu stanovnistva u tom regionu.
Musliju je, predstavljajuci plan za "mirno resenje krize u Presevskoj dolini", rekao da se OVPBM nece demilitarizovati kao sto je to ranije ucinjeno sa Oslobodilackom vojskom Kosova, vec ce biti stavljena pod kontrolu medjunarodne zajednice. Predstavnici OVPBM nisu, medjutim, podelili prisutnim novinarima kopije albanske platforme.
Platforma PDD-a obuhvata resenja za "prelazni period", odnosno dok ne bude reseno pitanje konacnog statusa Kosova, ukljucujuci "resenja koja bi osigurala politicku i teritorijalnu autonomiju tamosnjeg albanskog stanovnistva, sto bi nadzirala medjunarodna zajednica".
Politicki predstavnici OVPBM, medjutim, traze specijalan status za opstine Presevo, Bujanovac i Medvedja, pod medjunarodnom kontrolom, kako bi se obezbedilo postovanje licnih i nacionalnih prava.
Lideri OVPBM smatraju da bi konacni status juga Srbije trebalo povezati sa resenjem konacnog statusa Kosova, odnosno trazi se pravo na samoopredeljenje u slucaju raspada jugoslovenske federacije.
PDD, takodje, smatra da bi na jugu Srbije u periodu od povlacenja jugoslovenskih snaga bezbednosti do stvaranja lokalnih policijskih snaga trebalo rasporediti medjunarodne snage, i zahteva obustavu regrutovanja Albanaca u redove Vojske Jugoslavije.
Ta partija trazi amnestiju i bezuslovno pustanje na slobodu svih pripadnika OVOBM, pripadnika bivse Oslobodilacke vojske Kosova i ostalih gradjana sudski gonjenih iz politickih razloga, sto zahteva i OVPBM, zahtevajuci zaustavljanje sudskih procesa, bezuslovno pustanje i priznanje da su bespravno sudjeni svi oni koji su sudski gonjeni zbog politickog delovanja ili nacionalne pripadnosti.
Kako je najavljeno u Konculju devetoclanu delegaciju Albanaca sa juga Srbije trebalo bi da cini pet predstavnika vojnog i politickog krila OVPBM, te cetiri predstavnika politickih stranaka koje okupljaju albansko stanovnistvo u opstinama Presevo, Bujanovac i Medvedja.
Albanski vojni i politicki predstavnici dogovorili su se ranije da po dva clana pregovarackog tima budu lideri vodecih politickih stranaka, dva predstavnika Politckog veca Preseva, Bujanovca i Medvedje, te tri komandanta OVPBM. Kako navode izvori u Pristini, albanski pregovaracki tim predvodice Jonuz Musliju.

FRANCUSKA, NATO I SRJ

NATO razmatra vojno prisustvo na jugu Srbije

NATO razmatra mogucnost "medjunarodnog vojnog prisustva" u regionu Preseva, Bujanovca i Medvedje, gde su ucestale gerilske akcije albanskih separatista, saopstilo je danas francusko Ministarstvo inostranih poslova.
"Saveznici trenutno diskutuju o eventualnoj potrebi medjunarodnog vojnog prisustva u tom regionu", izjavio je portparol ministarstva Bernar Valero.
"Francuska podrzava postepeno smanjenje zone bezbednosti do njenog ukidanja, kako to predvidja NATO", dodao je Valero.
On je dodao da razlozi koji su u junu 1999. doveli do formiranja kopnene zone bezbednosti siroke pet i duge 476 kilometara, danas vise ne postoje. "Ostaje da se definisu modaliteti smanjenja te zone", rekao je Valero.
Francuska je juce zatrazila da se osigura bezbednost posmatraca Evropske unije u zoni. Ministri inostranih poslova EU odlucili su u ponedeljak da se broj posmatraca poveca sa sadasnjih devet na 30-ak.
"Ta odluka podrazumeva, i Francuska na tome insistira, da zastita evropskih posmatraca, koji su civili, bude osigurana na adekvatan nacin", izjavio je Bernar Valero.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Havijer Solana predocio je to pitanje generalnom sekretaru NATO Dzordzu Robertsonu, kazao je Valero.
Francusko Ministarstvo inostranih poslova ocenilo je da treba "hitno" zapoceti pregovore izmedju Beograda i predstavnika albanske zajednice u toj oblasti.

NATO - FRANCUSKA

NATO demantuje francusko ministarstvo

Predstavnici NATO u Briselu demantovali su danas da savez razmatra mogucnost "medjunarodnog vojnog prisustva" na podrucju opstina Presevo, Bujanovac i Medvedhja.
Zvanicnik NATO rekao je da je medju atlantskim saveznicima u toku rasprava o situaciji na jugu Srbije "uz posteno i uslovno skracenje zone kopnene bezbednosti", ali u toj raspravi nema nikakvog pomena o medjunarodnom vojnom prisustvu na podrucju zone.
Portparol francuskog Ministarstva inostranih poslova Bernar Valero izjavio je juce da "saveznici trenutno diskutuju o eventualnoj potrebi medjunarodnog vojnog prisustva u tom regionu".

SEF MISIJE OEBS-a NA KOSOVU, DAN EVERTS, NAJAVLJUJE:

Pocetak priprema za izbore na Kosovu

Sef Misije OEBS-a na Kosovu, Dan Everts, najavio je juce u Becu pocetak priprema za odrzavanje opstih izbora na Kosovu, koji bi, po njemu, mogli biti odrzani naredne jeseni.
"Gospodin Hekerup je najavio da ce ovog meseca poceti intenzivan rad na utvrdjivanju zakonskih okvira, koji ce definisati centralne institucije pomocu kojih ce se izrazavati samouprava i autonomija koju predvidja rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN", rekao je Everts u razgovoru sa dopisnicima.
U radnu grupu bice ukljucene sve strane, naravno i kosovski Srbi, tako da se nadamo da cemo postici koncensus po pitanju onoga sto ce centralne institucije raditi, ovlascenja koja ce imati i sve to pod nadzorom medjunarodne administracije. Istvoremeno ce poceti i tehnicke pripreme za izbore, jer ne mozemo cekati predugo, rekao je Everts.
"Ako zelimo da se izbori odrze ove jeseni, tada moramo sada dobiti zeleno svetlo od OEBS-a da rasporedimo neophodno ljudstvo i sredstva, odnosno da obezbedimo potrebni materijal", objasnio je Everts, dodajuci da ce "tacan datum odrzavanja izbora zavisiti od bezbednosne situacije".
Komentarisuci tvrdnje da je za izbore prerano, s obzirom na losu politicku situaciju, on je podsetio da je sef Misije UNMIK-a istakao da bi odlaganje izbora verovatno pojacalo napetosti i moguce nasilje.
"Na kraju krajeva, to je logican korak u procesu demokratizacije. Ispunjavanjem obecanja o znacajnoj autonomiji i organima samouprave, ekstremisti gube svoje argumente. Dakle, predugim odlaganjem izbora, stvara se nepotrebna tenzija", dodao je Everts, upozoravajuci da izbori nikako ne bi smeli biti ishitreni, te da mora biti izbegnuta moguhnost prevare i manipulacija, kao "sto je bio slucaj i prilikom prethodnih izbora na Kosovu".
On je izrazio nadu da ce Srbi ucestvovati na predstojecim izborima na Kosovu. "U njihovom je interesu da glasaju, da bi ucestvovali u donosenju odluka o buducnosti. Ta zelja da se prikljuce je sada daleko snaznija nego u proslosti", rekao je on.
Everts se takodje nada da ce Beograd pomoci slanjem pozitivnih signala i da ce kosovski Srbi postati konstruktivni, kriticni i vazni partneri u procesu. "Zauzvrat, mi svakako obecavamo da ce sve bezbednosne garacije biti uklucene u zakonski okvir, ali i u izborna pravila, da bi se osiguralo da njihova prava budu u potpunosti priznata. Rec ce biti, u najmanju ruku o proporinalnoj predstavljenosti i proporcinalnom ucescu na izborima", rekao je Everts.
Na pitanje da li ce predstojeci izbori dovesti Kosovo blize konacnom statusu, on je odgovorio da to trenutno nije pitanje koje se razmatra, vec da je rec o tome da stnovnistvo Kosova mora da preuzme odredjene odgovornosti koje sada ima UNMIK.
"Pitanje konacnog statusa Kosova je pitanje za neki kasniji trenutak, prvo se mora osigurati uspostavljanje organa samouprave i izgradnja jednog tolerantnijeg drustva", podvukao je sef Misije OEBS-a na Kosovu.
Everts je najavio da ce uskoro posetiti Beograd, te da se nada da ce se tom od najvisih zvanicnika saznati njihovo misljenje o tom pitanju. "Naravno, Beograd je, kao i mi, zabrinut zbog bezbednosnih pitanja. Takodje delimo stav da je neophodno da ovi izbori ukljuce predstavnike svih etnickih zajednica", objasnio je Everts.
Komentarisuci navode da bi smanjenje zone bezbednosti na jugu Srbije moglo dovesti do preusmeravanja napada albanskih ekstremista na pripadnike KFOR-a i medjunarodne zajednice, Everts je odgovorio: "Ne verujem u to, s obzirom da Kosovari svih etnickih pripadnosti shvataju da ce bez nastavljanja pomoci medjunarodne zajednice, njihova buducnost biti veoma nesigurna i neizvesna. Dakle, nema sumnje da postoji bazicno poverenje stanovnika Kosova u medjunarodno prisustvo na Kosovu", rekao je sef Misije OEBS-a na Kosovu.
Na pitanje kako objasnjava sukobe u neposrednom okruzenju Kosova, na jugu Srbije i u Makedoniji, Everts je odgovorio: "Delimicno, to ima veze sa trenutkom priblizavanja izbora i ljudi koji nisu spremni na kompromis i traganje za nacinima da se nadje zajedicko resenje, mozda pokusavaju da ojacaju svoje ekstremne opcije za delovanje. Moze se ocekivati da ce u trenutku kada dodje do jednog razumnijeg zajednickog scenarija, oni koji ne zele da zajedno zive i rade i da saradjuju, odluce da ove procese sprece nasilnim putem", kazao je Everts u izjavi agenciji Beta i Radiju B92.

NADA KOLUNDZIJA:

Ubrzati pritisak na ekstremne Albance

Potpredsednik koalicije DAN Nada Kolundzija izrazila je ocekivanje da ce medjunarodna zajednica "ubrzati pritisak" na predstavnike Albanaca sa juga Srbije da prihvate dijalog sa vlastima u Srbiji i SRJ o resavanju krize u tom podrucju.
Ona je na konferenciji za novinare ocenila da albanski ekstremisti pokusavaju da nasiljem izbegnu dijalog i "pripoje" Bujanovac, Presevo i Medvedju Kosovu, ali i izrazila ocekivanje da ce medjunarodna zajednica izvrsiti pritisak na njih da obustave nasilje. Povodom razgovora predstavnika NATO sa sefom Koordinacionog tima vlada SRJ i Srbije Nebojsom Covicem, Kolundzija je izrazila uverenje da ce predstavnici NATO prihvatiti plan jugoslovenske i srpske vlade za resenje krize.
Ona je rekla da to ne znaci da "neke izmene ne mogu da se dogovore", kao i da nisu moguce "sustinske izmene" plana u delovima koji se ticu resavanja krize mirnim putem i teritorijalne celovitosti zemlje.
Kolundzija je kao poraz medjunarodnih snaga ocenila otkrice masovne grobnice na Kosovu u kojoj su, kako je rekla, "po svoj prilici pokopani Srbi". Ona je zbog toga pozvala medjunarodnu zajednicu da njene snage na Kosovu budu nepristrasne i da postuju Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.
Povodom najava da bi uskoro mogli da budu saopsteni rezultati istrage o ubistvu beogradskog novinara Slavka Curuvije, potpredsednik koalicije DAN Nebojsa Lekovic rekao je da je istraga o tom ubistvu "pri kraju" i da ce "vrlo brzo biti objavljena imena izvrsilaca".
On je kazao i da tuzilastvo prikuplja dokaze na osnovu kojih bi mogla da bude podignuta optuznica protiv bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, ali nije precizirao o kakvim dokazima je rec.
Govoreci o poslednjoj sednici Skupstine Srbije, Lekovic se zalozio da se ubuduce kandidati za poslanike podvrgavaju psihijatrijskom pregledu posto bi, kako je kazao, nakon takvog pregleda neki poslanici "bili upuceni u druge ustanove, a ne u parlament".
Povodom izbora nosilaca funkcija u oko 180 sudova u Srbiji, on je rekao da ce verovatno biti raspisan opsti konkurs za funkcije u pravosudju i tuzilastvima, dok ce izbor sudija i dalje biti u nadleznosti sudova.

DNEVNIK NA ALBANSKOM "KOHA DITORE"

Kontinuitet Miloseviceve politike u Beogradu

Nove vlasti u Beogradu se po pitanju odnosa prema zatvorenicima sa Kosova ne razlikuju bitno od rezima Slobodana Milosevica, ocenjuje juce pristinski dnevnik na albanskom "Koha ditore".
"Nakon izazvanog uzasa u celom regionu, ukljucujuci i Kosovo, Srbi, sa svim promenama u vladi, nisu ucinili nijedan korak kako bi dokazali da postuju ljudska prava, da zele mir u regionu i pomirenje sa susedima", navodi se u komentaru lista.
Pristinski list zahteva od medjunarodne zajednice da posreduje u oslobadjanju svih Albanaca sa Kosova koji se nalaze u zatvorima u uzoj Srbiji, ocenjujuci da se radi o "neduznim ljudima" i "politickim zatvorenicima". "Koha ditore" predsednika SR Jugoslavije Vojislava Kostunicu naziva nacionalistom, i ocenjuje da on, s obzirom na nacionalisticki mentalitet svojih biraca, ne zeli da izgubi taj imidz oslobadjajuci Albance iz zatvora.
Pristinski dnevnik tvrdi da se kosovski Albanci u zatvorima u Srbiji drze "iz inata" i "u znak odmazde".
"Nova Vlada Srbije, toliko mnogo podrzavana od medjunarodne zajednice, nije izvrsila nijednu vidnu promenu u svojoj politici prema Kosovu. Zakon o amnestiji usvojen prosle sedmice, koji ostavlja vecinu kosovskih Albanaca u zatvorima u Srbiji, svedoci da zvanicni Beograd ne namerava da preuzme kurs mnogo drugaciji od Milosevicevog", navodi se u komentaru.
"Koha ditore" navodi de ce, na osnovu Zakona o amnestiji, iz zatvora u uzoj Srbiji biti oslobodjeno 108 Albanaca, dok ce oko 500 njih i dalje ostati zatvoreno.
"Nova vlada u Beogradu nijednom se nije izvinila za sve one zlocine koji su pocinjeni u ime srpskog naroda. Nova vlada u Beogradu nije izrucila nijednog ratnog zlocinca, ukljucujuci i zloglasnog (bivseg predsednika SRJ Slobodana) Milosevica. Nije ucinila nista kako bi nadoknadila izazvane stete tokom krvavih ratova", ocenjuje pristinski list.

KOSOVO

Nece biti carina

Jedan od lidera Srba sa severa Kosova, Oliver Ivanovic rekao je da u tom delu pokrajine nece biti cariskih punktova.
"Na severu Kosmeta, tamo gde su Srbi u vecini, nema i nece biti nikavih carinskih punktova", kazao je Ivanovic jagodinskoj televiziji "Palma plus".
On je naglasio da je "Srbija jedinstvena zemlja, sto je UNMIK-ova administracija morala za poslednjih 19 meseci da shvati". U ponedeljak je, nedaleko od Merdara, uz administrativnu granicu Kosova i centralne Srbije, postavljen carinski punkt, na kome su predstavnici medjunarodne uprave i Albanci. Tada je najavljeno da ce uskoro u Leposavicu i Zubinom Potoku biti postavljeni novi punktovi, u okviru, kako je receno u Pristini, Carine Kosova.
Ivanovic je jagodinskoj televiziji kazao i da "otkrivanje srpske masovne grobnice kod Suve Reke pokazuje da medjunarodna zajednica mora definitivno da prihvati da je pravila katastrofalne greske u odnosu prema Srbima", dodavsi kako bi to moralo da opredeli UNMIK i Kfor da radi istine i pravde u narednom periodu zastite Srbe na Kosovu i Metohiji.