Nezavisne Novine

SVET

INTERVJU - Generalni sekretar NATO Dzordz Robertson:

Nato je spreman da fazno smanji tampon zonu

Generalni sekretar NATO Dzordz Robertson izjavio je u intervjuu agenciji Beta da je NATO resen da u fazama smanji tampon-zonu, uz sprovodjenje mera "jacanja poverenja" i da ocekuje, ali ne i diktira vlastima u Beogradu, da izvrse promene u razmestaju vojno-policijskih trupa u tom podrucju.
Zamoljen da kaze da li je u medjuvremenu dobio neka razjasnjenja od potpredsednika srpske vlade Nebojse Covica, buduci da je juce izjavio da je NATO iz Beograda dobio verziju "Covicevog plana" u kojem nema "mera jacanja poverenja", a u prvoj fazi je predlozeno vece smanjenje tampon-zone, Robertson je rekao da je "jos rano da se nesto suvislo o tome kaze".
Robertson je rekao da je u Srbiju poslao zvog izaslanika Pitera Fejta, (kao sto je i EU poslala svog izaslanika), "tako da ce on imati priliku da ne samo dobije objasnjenja, vec i da tamo obrazlozi ono sto su u utorak ministri NATO saopstili".
"A to znaci da prenese da smo mi veoma reseni da u tome postignemo napredak i koliko je to od znacaja sto smo odlucili da se u fazama smanji Zona kopnene bezbednosti uz ispunjavanje odredjenih uslova", rekao je Robertson izrazvajuci nadu da ce se taj dogovor postici.
Robertson je rekao da je "kljucni element plana i dogovora za NATO to da lokalno stanovnistvo bude bezbedno kad se smanji zona bezbednosti i da su zato vazne "mere jacanja poverenja", smanjenje broja trupa, povlacenje dela teskog naoruzanja, kao i napori za stvaranje etnicki mesovite policije.
"A sve to, ako bi se brzo sprovelo, pomoglo bi da se uveri lokalni zivalj da izoluje ekstremiste. Jer sve dok ekstremisti mogu da kazu:mi smo tu da vas stitimo od onih koji su cinili zlo ranije na Kosovu-oni ce imati i odredjenu podrsku", rekao je Robertson.
Na molbu dopisnika Bete u Briselu Dragana Blagojevica da pojasni da li NATO trazi potpuno povlacenje, promene sastava ili razmestaj na nove polozaje jugoslovenske vojske i specijalnih policijskih snaga" Robertson je odgovorio da NATO ne daje uputstva vec samo "naznacavamo da je tu problem i savitljivi smo u pogledu onoga sto treba da se ucini".
"Ako se ima na umu da cemo mi predati delove Zone kopnene bezbednosti, mi moramo izaci u susret i ocekivanjima lokalnog stanovnistva da nece ostati nezasticeni. Mi kazemo, istovremeno, albanskim prvacima na Kosovu da to nije nikakva trgovina, 'prodaja'... Kljucno je u svemu da sad tamo postoji prostor da srpski zivalj i srpske vlasti razgovaraju s albanskim stanovnistvom tako da ono povrati poverenje i ekstremisti budu potpuno gurnuti u stranu", rekao je Robertson.
Zamoljen da kaze kako NATO pomaze vlastima u Skoplju, s obzirom da ekstremisticko nasilje albanskih oruzanih grupa u Makedoniji ceo problem cini jos tezim, Robertson je rekao da je granica tamo veoma duga i geografski vrlo komplikovana, ali da je NATO vec preduzeo neke korake na pogranicnoj liniji.
On je podsetio da je vojna i civilna strucna misija NATO upravo stigla u Skoplje da utrvrdi sta se jos moze uciniti i "da se utvrdi da li su oni koji u Makedoniji sad izazivaju nevolje povezani s onima u Zoni kopnene zastite, ili su oni deo necega drugog".
"Predsednik Trajkovski mi je rekao da mozda te grupe nemaju veze sa drugim ekstremistima i mozda bi mogli da budu izolovani i uklonjeni. Mi cemo utvrditi sta moze da se ucini. Jer je stabilnost BJR Makedonije za NATO veoma vazna, zato sto mi tamo imamo trupe, savetnike, ali i delom zato sto je vlada te zemlje krhka i znacajna za nas...a veoma je dobar primer kako se moze graditi visenacionalna demokratija", rekao je Robertson.
Generalni sekretar NATO je rekao i da "nova vlada u Jugoslaviji i Srbiji predstavlja ogromno poboljsanje i jednu od najboljih vesti u 21.stolecu. Time je uklonjen jedan od osnovnih cinilaca nestabilnosti, i, ja mislim, da je time data nova dimenzija uznosa i odusevljenja, kojom to podrucje vidi bolju buducnost".
"Mi smo pozdravili novo vodjstvo u Beogradu i medjunarodna zajednica je vrlo brzo ispunila svoje obecanje da ce s dobrodoslicom primiti demokratsku Jugoslaviju u evropsku porodicu nacija. Dosta pomoci je vec dato, a to je i veoma vazno zato sto Milosevicev rezim za sobom nije ostavio samo potpuno pomanjkanje demokratije, vec i veliku pustos u ekonomiji, sto je nove vlasti sucelilo sa gomilom teskih problema koje moraju da resavaju", rekao je Robertson.
Govoreci o Partnerstvo za mir, Robertson je podsetio da su jedino BiH i Jugoslavija izvan tog programa u kome su vec sve evropske neutralne zemlje, bivse clanice Varsavskog pakta, bivse zemlje Sovjetskog saveza, clanice NATO.
"Ali ako se pogleda dalje putem u buducnost, jasno je da bi do takvog tesnjeg udruzivanja trebalo da dodje. Moramo o tome prethodno svakako jos popricati i sta sobom nose novi dani", rekao je Robertson.
On je dodao da je i dosad postojalo odredjeno ustrojstvo bezbednosti u Evropi, ali da "ranija Jugoslavija ne samo sto nije bila njegov sastavni deo, vec je delovala protiv njega".
"Jugoslavija je pod Milosevicem vrsila pravi los upliv na evropsku bezbednost. On je uklonjen, posle cetiri rata, na hiljade mrtvih i stotine hiljada izbeglica, izgubljenih citavih pokolenja u zemlji, ali sad iz pepela Milosevicevog rezima buja novi svetli cvet demokratije..", rekao je Robertson.
"Kad smo pokrenuli akciju protiv Milosevica, najpre u Bosni, a potom i na Kosovu, mi smo jasno stavili do znanja da to nije ni na koji nacin upereno protiv srpskog naroda- prema kojem gajimo veliko postovanje... vec protiv Milosevica koji je sve cinio u ime srpskog naroda. Mnogi od Srba tek mozda sad saznaju i shvataju sta je on pocinio u njihovo ime". rekao je Robertson.
On je naglasio da NATO nikada nije imao za cilj "da makne Milosevica", vec da je uvek jasno ukazivao da je narod Jugoslavije taj koji treba da sprovede takvu odluku, kad bude bio u mogucnosti, i da je to i ucinio.
Na pitanje koja je sad najveca pretnja za stabilnost i dalji razvitak Jugoistocne Evrope, Robertson je uzvratio da su to bez sumnje ekonomski cinioci, a drugo i dalje prisutna etnicka mrznja, "tvrdokorni etnicki nacionalizam koji ne posustaje u tom delu Evrope, moze podriti perspektivu ekonomskog napretka".
Rekavsi da nema nikakvog razloga da jedni ljudi u Evropi zive u siromastvu, a da drugi uzivaju u blagostanju, Robertson je naglasio da "etnicka mrznja i nacionalizam predstavljaju opasnost, ali i da su ljudi ti koji i sami moraju da iskoriste mogucnosti koje im se ukazu".
Zamoljen da kaze i da li upravo situacija s nacionalistickim nasiljem i ekstremizmom na jugu Srbije, na Kosovu i Makedoniji upravo ugrozava napore za socijalno -ekonomski oporavak i narocito nove vlasti u Beogradu tera da dragocenu energiju trose na nepotrebne stvari, generalni sekretar NATO je odgovorio da "je tacno da mnogo toga sto cini mala manjina, ozbiljno uzdrmava ne samo nove vlasti u Jugoslaviji, vec i vladu BJR Makedonije, koja je visenacionalna drzava i koja zivi u razumnoj harmoniji izmedju razlicitih etnickih grupa".
"Tako da svi ti ekstremisti-albanski nacionalisti, srpski nacionalisti, hrvatski nacionalisti, i dalje potpiruju vatru nestabilnosti u regionu. I oni moraju biti onemoguceni, ne od NATO u Briselu ili Evropske unije, vec od samih tamosnjih naroda koji moraju da takve ljude zauvek zatvore u istorijsku proslost. Jer oni su prepreka za to da se ti narodi ponovo ukljuce u maticu savremene, napredne Evrope koja se uveliko stvara".
Robertson je rekao da su "Albanci pretrpeli strasne nepravde, ali da su sad sve izbeglice u svojim domovima.Poslednji put kad sam bio u Pristini, albanskim prvacima sam rekao: ja sam, kao deo koalicije koja je zaustavila Milosevica, pomogao da se spasu vasi zivoti i ne zelim da cujem da vi cinite Srbima ono sto smo mi sprecili da srpska strana cini vama. Vi ste odgovorni za to da pruzite ruku srpskoj zajednici, da pruzite zastitu i osudite javno i privatno one koji vrse nasilje, da odete u srpske kuce, izvinite se za zrtve.."
"Srpskim predstavnicima sam rekao da moraju pomoci u istrazi nestalih Srba, ali i utvrdjivanju koji su Srbi pomagali ubicama i da se odvoje od toga svega oni Srbi koji nisu nista ucinili. Albanskim vodjama sam posebno podvukao da cemo odbraniti Srbe... srpskim izbeglicama cemo pruziti nadu. Kfor ce zastititi i obezbediti njihov povratak u domove. Apsolutna je resenost NATO-a, a to je stavi o do znanja i sef UNMIK-a Hans Hekerup da se to ucini. Nikako necemo dozvoliti ni da se ponovo straci novac za sprecavanje etnickog ciscenja koje bi sad cinili drugi..."
Generalni sekretar NATO je dodao da se ne slaze sa onima koji misle da bi "opsti izbori na Kosovu vodili nezavisnosti, vec da bi to izazvalo odbijanje da se oni odrze". Jer, dodao je, to vodi autonomiji.
Zamoljen da se osvrne na to Evropska unija i SAD smatraju da bi Crna Gora trebalo da se dogovori s demokratskim vlastima u Beogradu o preuredjenju federacije i da se otvoreno protive proglasenju crnogorske nezavisnosti, generalni sekretar NATO je rekao na "misli da predsednik DJukanovic saradjuje sa novom vlascu u Beogradu".
"Jer, ako postoji perspektiva vece autonomije za Crnu Goru, jer to vise nije ugrozeno ranijim losim odnosima, onda je to mnogo bolje neko raspad na jos jednu mikro-drzavu u regionu. To je prilika koju treba iskoristiti. Jer, inace bi se dobile bi sve takve male drzave, a svaka od njih pojedinacno je potpuno neodrziva"rekao je Robertson.
On je dodao da treba da se nadje neka vrsta zajednickog trzista,i da ce te zemlje morati da izgrade balkansku zajednicu, "mozda vec mogu govoriti o balkanskoj uniji, na isti nacin kako je evoluirala Evropska unija. Jer one ne mogu preziveti svaka zasebno, one ce preziveti zajedno, ili ce propasti... "
Robertson je podsetio da je NATO prosle godine "jasno upozoravao Milosevica da sta ce mu se dogoditi ako krene u novu bitku" i upotrebi vojsku protiv Crne gore.
"Predsednik DJukanovic je dobio tu podrsku...i ja se nadam da ce poslusati svoje prijatelje kad mu kazu da je sad vreme da se razgovara sa novim demokratskim vodjstvom u Beogradu koje nije Milosevic, koje je 'anti-Milosevic'", izjavio je generalni sekretar NATO u intervjuu agenciji Beta.

MEDJUNARODNA ORGANIZACIJA ZA LjUDSKA PRAVA

Hapsenje Milosevica zbog korupcije nedovoljno

Pokusaj srpskih vlasti da uhapse Slobodana Milosevica zbog optuzbi za korupciju ne bi bio dovoljan za ispunjenje uslova potrebnih za mir i stabilnost u regionu Balkana, ocenila je medjunarodna organizacija Hjuman rajts voc u pismu upucenom novom sefu americkog Stejt departmenta Kolinu Pauelu.
U pismu koje je Pauel zatekao na svom radnom stolu, po povratku iz Brisela gde se, u utorak, sastao sa glavnim tuziocem Haskog tribunala Karlom Del Ponte, Hjuman rajts voc podseca i upozorava da "nema prostora za kreativno tumacenje" zakonskih obaveza koje je proslog oktobra usvojio americki Kongres.
HRV trazi da vlada SAD prekine svaku vrstu pomoci ako do 31. marta vlasti u Srbiji ne uhapse i ne isporuce sve optuzene za ratne zlocine, koji se kriju na njenoj teritoriji.
Zahtev americkoj administraciji da uskrati pomoc SRJ zbog nesaradnje sa Haskim tribunalom, ponovljen je i u danasnjem saopstenju Hjuman rajts voca.
Kao izesnu fleksibilnost, u pismu upucenom Pauelu, HRV sugerise mogucnost da Milosevic i ostali "mogu ostati u srpskom pritvoru - samo dok se usvoje zakonske promene u Beogadu," po kojima ce tamosnjim vlastima biti, kako to sami navode, "odresene ruke", za ekstradiciju optuzenika.
HRV, medjutim, insistira da bi takve zakonske izmene trebalo da imaju apsolutni prioritet u parlamentu Srbije, kako se proces iznalazenja pravde ne bi otegao u nedogled i time direktno ugrozio, pa cak i radikalizovao politicku situaciju u susednoj Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Prema istim navodima u obe ove drzave vlasti u potpunosti saradjuju sa Tribunalom u Hagu.
U pismu koje je poslednjeg dana februara potpisala jedna od izvrsnih direktora HRV, Holi Kartener od Pauela se trazi da ispostavi jasnu politicku fakturu novim vlastima u Beogradu - da u slucaju Milosevica i ostalih optuzenika za ratne zlocine sa stalnom adresom u Srbiji ne bi smelo biti politickog cinizma niti prekoracenja rokova.
U tom pogledu, Stejt department bi vec narednih dana trebalo da obnovi upozorenje vladi u Beogradu da nece biti americke pomoci bez "potpunog ispunjenja svih uslova u vezi saradnje sa Haskim tribunalom".
U pismu se takodje sugerise da se predsedniku SR Jugoslavije Vojislavu Kostunici, i novom premijeru Srbije Zoranu DJindjicu upravo iz Vasingtona treba staviti do znanja da - se i oni "kao i neki drugi visoki funkcioneri vlade u Srbiji," moraju eksplicitno izjasniti za hapsenje Milosevica i svih ostalih optuzenih za ratne zlocine, te taj proces liderski ubrzati radi sveopsteg mira i sigurnosti u regionu.

GRCKA NEGIRA TVRDNJE O PRODAJI ZLATA

Dobra saradnja sa novom vladom SRJ

Predstavnik Ministarstva inostranih poslova Grcke Panajotis Beglitis juce je u Atini kategoricno demantovao tvrdnje svajcarskih vlasti o tome da je navodna prodaja zlata iz SRJ prosle jeseni obavljena i preko Grcke.
"To nije tacno u pogledu Grcke, ne znam za Kipar, verujem da ce se i oni izjasniti", rekao je Beglitis na konferenciji za novinare, ocenivsi da su tvrdnje o jugoslovenskim transakcijama preko Grcke "poznata scenarija koja kategoricno demantujem".
On je naglasio da "nuzna kontrola (bankarskih racuna) i istraga nisu potvrdile nesto takvo" i dodao da su na "nekoliko racuna Jugoslovena" u Grckoj - pod cime se podrazumeva oko 40 bivsih zvanicnika SRJ i s njima povezanih osoba, "minimalne sume" koje su "zamrznute prema odlukama Evropske unije... sa kojima se saglasila i Grcka". Beglitis je rekao da su se ministri inostranih poslova Grcke i SRJ - Jorgos Papandreu i Goran Svilanovic krajem prosle nedelje tokom Balkanskog samita u Skoplju "dogovorili o saradnji nadleznih sluzbi dveju zemalja u cilju suzbijanja organizovanog kriminala i pranja novca, i u vezi sa racunima u grckim bankama".
"To nas vrlo zanima", rekao Beglitis.
Upitan da li je to prvi put da se zvanicno potvrdjuje postojanje racuna zvanicnika iz SRJ u Grckoj, Beglitis je odgovorio odrecno, dodajuci da su nadlezne sluzbe istrazivale to pitanje, kao sto su bile i duzne. On je podsetio da je Papandreu, u nedavnom intervjuu objavljenom u Beogradu, takodje rekao da su "to male sume, zamrznute po nalogu EU".
Predstavnik grcke vlade ocenio je da "postoji dobra saradnja sa jugoslovenskom vladom" i da zato "nema nikakvog osnova za dezinformacije", kao sto su to, prema njegovoj oceni, svajcarske tvrdnje o transakciji sa zlatom.
Upitan kakav ce biti stav Grcke u vezi sa Kopnenom zonom bezbednosti duz adminsitrativne granice Kosova, kada 16. i 17. marta generalni sekretar NATO Dzordz Robertson bude boravio u Atini, buduci da je Robertson juce izjavio da je uslov za suzavanje zone povlacenje jugoslovenskih vojnih jedinica, Beglitis je rekao da ne zna za tu izjavu.
On je izjavio da su na ministarskom sastanku NATO u utorak u Briselu ucesnici "vecinom, gotovo svi, bili za suzavanje zone, i to ce svakako biti tema i u Atini" kada je poseti Robertson.

DA LI JE MILOSEVIC PROFITIRAO OD PRODAJE ZLATA?

Istraga oko prodaje jugoslovenskog zlata

Svajcarski predstavnici saopstili su da pokusavaju da ustanove da li je novac od prodaje 173 kilograma jugoslovenskog zlata otisao u ruke bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, nakon njegovog smenjivanja sa vlasti proslog oktobra, ali da za sada za to nema indicija.
Otmas Vis zaduzen za medjunarodne sankcije u svajcarskom ministarstvu privrede, izjavio je da za sada nema indicija da je Milosevic profitirao od prodaje zlata, niti da je Svajcaraska prekrsila embargo UN protiv SRJ.
"Prodaja zlata je vrsena u ime firmi iz Grcke i sa Kipra i trenutno nema indicija da te firme pripadaju Jugoslaviji", rekao je on.
Prodaja jugoslovenskog zlata bi predstavljala krsenje embarga ukoliko bi sredstva tako pribavljena legla na bilo koji od zamrznutih racuna koji pripadaju Milosevicu, njegovoj porodici, pomocnicima ili jugoslovenskim drzavnim kompanijama.
Vis je dodao da su svajcarske vlasti zatrazile od grckih i kiparskih vlasti da istraze ko je vlasnik pomenutih preduzeca.
Okruzno javno tuzilastvo u Beogradu zatrazilo je od MUP-a Srbije da "prikupi obavestenja" o napisima u stampi da je bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic prodao 173 kilograma zlata i uplatio novac na racune firmi sa Kipra i iz Grcke.
"Povodom napisa u stampi da je bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic izmedju 21. septembra i 2. novembra 2000. godine, u Svajcarsku uputio 173 kilograma zlata i da je nakon prodaje novac uplacen na racune firmi sa Kipra i iz Grcke, Okruzno javno tuzilastvo u Beogradu je danas stavilo zahtev za prikupljanje obavestenja MUP-u Srbije i zahtevalo da se provere navodi novinskih tekstova", navodi se u saopstenju Okruznog javnog tuzilastva.
Svajcarska je potvrdila da je u periodu od kraja septembra do pocetka novembra prosle godine 173 kilograma zlata dopremljeno u tu zemlju iz SR Jugoslavije i da je u toku istraga o tom slucaju.
Portparol Glavne uprave carina u Bernu Roze Goderon (Roger Gauderon) izjavio je za svajcarsku agenciju ATS da je ta kolicina zlata u vidu poluga, prijavljene vrednosti od 1,8 miliona svajcarskih franaka (1,1 milion dolara), stigla na aerodrom u Cirihu u cetiri posiljke izmedju 21. septembra i 2. novembra 2000. godine.
Portparol svajcarskog Sekretarijata za ekonomiju Alan Kose (Alan Kocer) je rekao za AFP da se istraga o toj isporuci zlata sprovodi od januara ove godine kako bi se utvrdilo da li je ta transakcija u suprotnosti sa ukazom "Mere protiv Jugoslavije" koji je bio na snazi od juna 1999. godine do 9. oktobra 2000. godine.
Svajcarski Sekretarijat za ekonomiju posebno ce nastojati da ustanovi da li je embargo mogao biti "zaobidjen" i da li se iza trgovackih preduzeca za uvoz i izvoz sa sedistem na Kipru i u Grckoj, a koja su koristila novac od te transakcije, kriju bivse jugoslovenske vlasti.

HASKI TRIBUNAL

Evropska Unija ocekuje da Beograd ispuni obecanja

U Evropskoj uniji je prihvacen princip da ekonomska podrska SR Jugoslaviji zavisi od pune saradnje sa Haskim tribunalom, ali EU ocekuje da Beograd ispuni obecanja data evropskim liderima, ukljucujuci obecanja predsednika Vojislava Kostunice tokom posete Svedskoj, izjavila je juce agenciji Beta portparol Tuzilastva u Hagu povodom posete glavnog tuzioca Stokholmu.
Glavni tuzilac Karla del Ponte bila je 27. i 28. februara u poseti Svedskoj, koja predsedava Evropskom unijom.
Razgovori sa najvisim predstavnicima Svedske, posebno sa sefom diplomatije Anom Lind bili su vrlo dobri, rekla je portparol Tuzilastva Florans Artman.
U razgovorima je potvrdjeno da je svima u EU jasno da je Beograd obavezan da saradjuje sa Tribunalom i da je saradnja potrebna, kao i da ekonomsku podrsku vlastima u Beogradu treba usloviti ispunjavanjem obaveza prema Tribunalu. U EU veruju da ce Beograd ubrzo pruziti jasan znak saradnje sa Tribunalom i da ce ispuniti obecanja iz razgovora sa evropskim liderima, ukljucujuci obecanja koja je dao predsednik Kostunica kad je bio u Svedskoj, rekla je Artmanova.
Ukoliko vlasti u Beogradu ta obecanja ne ispune, EU ce jasno staviti do znanja da je ekonomska podrska SRJ uslovljena saradnjom sa Tribunalom, prenela je Artmanova.
Glavni tuzilac Karla del Ponte trazi od EU da ekonomsku i finansijski podrsku novim vlastima u Beogradu uslovi punom saradnjom sa Tribunalom, isto kao sto su to ucinile SAD. Delponteova je ocekivala "eksplicitnu izjavu" EU o tome nakon sastanka ministara inostranih poslova pocetkom ove nedelje.
U Svedskoj je receno da takva izjava sledi ukoliko vlasti u Beogradu ubrzo ne urade to sto su obecale.
Artmanova je rekla da najava krivicnog postupka protiv bivseg predsednika Slobodana Milosevica u Beogradu ni na koji nacin ne utice na obavezu jugoslovenskih vlasti da ga predaju Tribunalu u Hagu da bi mu se sudilo za zlocine protiv covecnosti nad kosovskim Albancima, za koje je optuzen u maju 1999. godine.
Primarna obaveza vlasti u Beogradu jeste da uhapse i predaju Tribunalu sve optuzene za ratne zlocine, ukljucujuci Milosevica, rekla je portparol Tuzilastva u Hagu.

Get 500,000 Free Banner Impressions at BannerMillion.com