Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

BEZ POSEBNOG STATUSA ZA JUG SRBIJE - NEBOJSA COVIC

Razgovori predstavnika Srbije i SRJ, NATO i Albanaca

U zgradi Skupstine opstine Bujanovac sinoc su nastavljeni razgovori predstavnika Vlade Srbije i Jugoslavije, predstavnika albanske nacionalne manjine i delegacije NATO-a o krizi na jugu Srbije i eventualnom suzavanju kopnene zone bezbednosti.
Potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic odbacio je mogucnost uspostavljanja bilo koje vrste posebnog statusa za jug Srbije, isticuci da do sada nije razgovarano o eventualnom povlacenju jugoslovenskih snaga bezbednosti iz krizne zone.
Specijalni stuatus opstina Presevo, Bujanovac i Medvedja, te povlacenje jugoslovenskih snaga bezbednosti su medju najvaznijim zahtevima politickih i vojnih predstavnika Albanaca sa juga Srbije.
Covic je, na konferenciji za novinare odrzanoj nakon sastanka sa predstavnicima lokalnih Albanaca i delegacijom NATO, istakao da ce vlasti u Beogradu "razgovarati sa legitimno izabranim predstavnicima Albanaca, medju kojima ima veoma konstruktivnih ljudi".
"Nema nikakvih dilema da ce pregovori poceti veoma brzo, te da cemo sa Albancima sesti za pregovaracki sto", naglasio je Covic, dodajuci da ce pregovori biti vodjeni na teritoriji "Srbije i SR Jugoslavije". Albanski predstavnici zatrazili su da se pregovori o resavanju krize na jugu Srbije vode na Kosovu.
Govoreci o buducnosti tampon-zone, Covic je rekao da je Zona kopnene bezbednosti "prezivela kao ideja", te da ce se "raditi na njenom redefinisanju" u cemu vlasti u Beogradu imaju podrsku medjunarodne zajednice.
"Moramo pod hitno da pocnemo dijalog i da pronadjemo najbolji put za izlazak iz napete situacije na jugu Srbije", zakljucio je Covic.
On je ranije juce razgovorao sa predsednikom Partije za demokratsko delovanje Riza Haljimijem i delegacijom NATO, koju cine sef kancelarije NATO za Jugoslaviju Son Saliven i specijalni izaslanik generalnog sekretara alijanse Piter Fejt.
Pregovaraci tim vlasti u Beogradu cine jos savezni ministar za manjine Rasim Ljajic, savetnik u MUP-u Srbije Obrad Stevanovic i sekretar Saveznog ministarstva odbrane Milovan Coguric.
Nastavak razgovora o resavanju krize na jugu Srbije najavljen je za danas.

KFOR NE ISPUNJAVA SVOJE OBAVEZE - TRAJKOVSKI

Albanski ekstremisti opasnost po region

Predsednik Makedonije Boris Trajkovski uverio je juce francuske lidere u opasnost koje predstavljaju upadi grupa ekstremnih Albanaca sa Kosova i juzne Srbije u Makedoniju.
Trajkovskog je primio njegov francuski kolega Zak Sirak, potom se susreo sa premijerom Lionelom Zospenom i ministrima odbrane i inostranih poslova Alenom Risarom i Iberom Vedrinom.
"Zabrinut sam zbog situacije", rekao je Sirak posle sastanka sa makedonskim predsednikom.
Trajkovski je "izlozio jedan stvaran problem i shvatili smo poruku", rekao je Vedrin i dodao da ce ona biti "ozbiljno razmotrena" u okviru NATO i EU.
"Ono sto se desava (u Makedoniji) je izazivanje medjunarodne zajednice. Prisustvo naoruzanih grupa na nasim granicama predstavlja pretnju po bezbednost i stabilnost nase zemlje", rekao je Trajkovski.
On je veoma ostro kritikovao medjunarodne mirovne snage na Kosovu (Kfor) ocenjujuci da one "ne ispunjavaju svoje obaveze".
Sirak je tim povodom istakao da je pogranicna zona prema Makedoniji u ingerenciji americkih snaga.
Upitan o tim naoruzanim grupama, Trajkovski nije odgovorio konkretno, zadovoljivsi se da kaze da ima izmedju 200 i 300 naoruzanih boraca za koje ne zna "ni ko su, niti koji je njihov politicki program", ali je upozorio da ce se njihov broj povecati ukoliko Kfor i dalje ostane neaktivan.
"Mozda se radi o ostacima Oslobodilacke vojske Kosova, grupama vezanim za Oslobodilacku vojsku Preseva, Bujanovca i Medvedje ili grupama kriminalaca", rekao je Trajkovski.
On je dodao da su te grupe prisutne na vise mesta na granici izmedju Makedonije i SRJ.
"Nismo toliko zabrinuti zbog njihovog vojnog potencijala, vec zbog potencijalne opasnosti koju oni predstavljaju po unutrasnju situaciju, po medjuetnicke odnose", rekao je makedonski predsednik.
Trajkovski je naglasio da su makedonske vlasti "potpuno odlucne" da se suprotstave svemu sto ima nameru da unisti ono sto su one izgradile.
Trajkovski je upozorio da ce "teroristicke grupe, ukoliko postignu uspeh na jugu Srbije i u Makedoniji, destabilizovati citav region" i dodao da je od NATO zatrazeno da Kfor bolje kontrolise granice.

DA LI JE MILOSEVIC PRODAO 173kg ZLATA?

Vlada Kipra demantuje umesanost u prodaju zlata

Vlada Kipra opovrgla je juce da je umesana u navodnu kupoprodaju zlata koju je, prema tvrdnjama stampe, iz Jugoslavije u Svajcarsku prebacio bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic.
Milosevic je, prema tim tvrdnjama, nezakonito prodavao zlato, a zaradjeni novac je stavljao na racune banaka na Kipru i Grckoj.
"Vlada ignorise citavu aferu", rekao je na konferenciji za stampu portparol vlade Mikalis Papapetru.
Okruzno javno tuzilastvo u Beogradu zaduzilo je policiju da ispita informacije stampe prema kojima je Milosevic prodao 173 kg zlata u periodu od 21. septembra do 2. novembra 2000. godine, a novac stavio na racune kompanija na Kipru i u Grckoj.
Kupovina zlata u Svajcarskoj pocela je tri dana pre predsednickih izbora odrzanih 24. septembra 2000. na kojima je Slobodam Milosevic izgubio od kandidata Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislava Kostunice.
Bern je potvrdio da je 173 kg zlata, krajem septembra i pocetkom oktobra prosle godine, stiglo iz Jugoslavije u Svajcarsku.
Novi guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic rekao je, 1. decembra, da ima informacije da je Milosevicev rezim prebacio "milijarde dolara na Kipar i u druge zemlje".
Vlasti Kipra su demantovale te optuzbe, povodom kojih je glavni tuzilac medjunarodnog suda za ratne zlocine u bivsoj Jugoslaviji Karla del Ponte zatrazila istragu.
Kipar je od oktobra blokirao sve veze sa bivsim predsednikom Jugoslavije, na zahtev Karle Del Ponte.
Tokom devedesetih je na Kipar, prema procenama SAD, iz SRJ prebaceno blizu cetiri milijarde dolara, preko ljudi vernih Milosevicu.

POTPREDSEDNIK VLADE O HASKOM TRIBUNALU

Ne postoji rok za izrucenje Milosevica

Potpredsednik vlade Srbije Zarko Korac rekao je da ne postoji rok za izrucenje bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica Haskom tribunalu.
Na pitanje da li je 31. mart rok za izrucenje Milosevica, Korac je rekao za jucerasnji "Glas javnosti" da "ne postoji nikakav rok" i precizirao da je tog datuma zakazano zasedanje americkog Kongresa na kome ce se odlucivati o daljoj podrsci SRJ.
"Tog datuma je zakazan americki Kongres na kojem ce se oni izjasniti po cetiri tacke da li su zadovoljni sprovodjenjem demokratskih promena", rekao je Korac i dodao da ne veruje "da ce biti zadovoljni po sve cetiri tacke".
On je istakao da "ipak, nema roka, nema zahteva spolja", ali da su "u pitanju nasa politicka obecanja" i da, u tom smislu, mora da se pokrene pitanje odgovornosti "i to ne za dogadjaje, nego za zlocine".
Korac je, takodje, rekao da o izrucenju Milosevic Tribunalu u Demokratskoj opoziciji Srbije postoji "snazna unutrasnja debata".
"Pokusacemo ipak i da pomocu javnih rasprava dodjemo do zajednickog misljenja", rekao je on.
Korac je u intervjuu za "Glas javnosti" rekao da ce konacna odluka o finansiranju RTS-a biti doneta u narednih nekoliko dana, a da za sada nece biti prodaje Drugog i Treceg kanala te televizije, koji ce se eventualno privatizovati, kako je ocenio, za godinu i po do dve godine.

ITALIJANSKA STAMPA

Hoce li poceti proces veka?

Rasprava o sudbini bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica u Srbiji se rasplamsava, ali ce naredni dani pokazati da li ce poceti "proces veka" ili ce sve biti odlozeno do nekog buduceg "balkanskog Nirnberga", pise jucerasnja milanska "Stampa".
Prenoseci predvidjanja da bi Milosevic mogao biti uhapsen do 10. marta i da je tuzilastvo nalozilo istragu o prenosu zlata iz jugoslovenskog trezora u Svajcarsku, u septembru i novembru prosle godine, italijanski dnevnik ocenjuje da se pritisak pojacava, iako se dosad cini da su visestruke inicijative samo spoljasnjeg karaktera i da jos nema sudije koji je spreman da potpise hvatanje bivseg predsednika.
List ocekuje da se narednih dana, a pre svega iz konfrontacije saveznog predsednika Vojislava Kostunice i premijera Srbije Zorana DJindjica, vidi da li ce u Jugoslaviji poceti "proces veka" ili ce sve biti odlozeno do nekog buduceg "Balkanskog Nirnberga".
U medjuvremenu, pritisak medjunarodnih medija pocinje da izaziva prve potrese, pise list i navodi da je sinoc glasina o tajnom hapsenju Milosevica izazvala pravu trku stranih novinara po ulicama na Dedinju, oko vile bivseg predsednika.
Istrazivanja javnog mnjenja pokazuju, navodi "Stampa", da sve veci broj Srba zeli da se to pozoriste sto pre zavrsi. List istice da je interesantno da u tim anketama ne preovladjuje podrska izrucivanju Milosevica Medjunarodnom tribunalu, jer su autori anketa suptilno izbegli direktno pitanje vec su samo istrazivali kako bi trebalo da se ponasa bivsi predsednik.
Gotovo svi njegovi bivsi podanici kazu da bi Milosevic trebalo "da se preda" Karli Del Ponte, pokazujuci tako da smatraju tu fazu kao nastavak rata.
Miloseviceva partija SPS, izmenjenih dimenzija, ali jos uvek prisutna, pocinje da organizuje nove proteste, navodi "Stampa" i dodaje da "neki veruju da bi u slucaju traumaticnih odluka ti protesti mogli da se pretvore u nesto drugo".

LETONIJA - SR JUGOSLAVIJA

Gde se nalazi Marko Milosevic?

Letonske vlasti juce su odbacile mogucnost da se Marko Milosevic, sin bivseg predsednika Slobodana Milosevica legalno nalazi u Letoniji, a policijski organi proveravaju mogucnost njegovog ilegalnog boravka.
Politicki analiticar i bivsi sluzbenik Drzavne bezbednosti Bozidar Spasic izjavio je ove nedelje da se, prema informacijama kojima on raspolaze, Marko Milosevic nalazi u Letoniji, i da se, prema najavama koje je on cuo, sprema da iz Letonije ode u jednu africku zemlju, koja mu je ponudila azil.
Savetnik ministra unutrasnjih poslova Letonije Normunds Belskis rekao je letonskom radiju da se Letonija prikljucila odluci EU o zabrani ulaska u zemlju Milosevica i njegove porodice, i da stoga, nije bio moguc njegov legalni ulazak u zemlju.
Kako prenosi RIA Novosti, nacelnik letonske pogranicne sluzbe Gunars Dabolins nije iskljucio mogucnost da je Marko Milosevic mogao uci u zemlju sa falsifikovanim pasosem.
Saopstio je da je letonskim granicarima naredjeno da pojacaju kontrolu ulaska stranaca u Letoniju, i da posebnu paznju posvete licima koja lice na Marka Milosevica.
U isto vreme, letonski radio je saopstio da odgovarajuce strukture letonskog MUP proveravaju informaciju da se Marko Milosevic nalazi na teritoriji te drzave.
Letonski list "Biznis end Baltia" pisao je juce, pozivajuci se na letonske drzavne organe, da je covek sa hrvatskim pasosem na ime "Marko Milocevic" (ne Milosevic) boravio u Letoniji od 22. do 24 januara.
Taj list u sutrasnjem broju objavljuje, pozivajuci se na hrvatsku policiju, navodi da pasos na ime Marko Milocevic, nije izdat, i da moze biti samo falsifikovan.

SAD I CRNA GORA

SAD se protive nezavisnosti

Sjedinjene Americke Drzave ponovile su juce svoje protivljenje nezavisnosti Crne Gore, ukazujuci na nedostatke u nedavno usvojenom Zakonu o referendumu.
U obracanju Stalnom savetu Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS), na sastanku u Becu, americki ambasador Dejvid Dzonson je izrazio "znacajnu zabrinutost" vezanu za Zakon o referendumu, koji je 19. februara usvojio crnogorski parlament.
Dzonson je rekao da ce referedum, po crnogorskom zakonu, vaziti "ako na njega izadje 50 odsto gradjana sa pravom glasa", kao i da ce odluku o drzavnom statusu Crne Gore doneti prosta vecina onih koji su glasali. "Ovo omogucuje da odluku, cak i o tako znacajnom pitanju kao sto je status republike, donese i 25 odsto biraca, konstatovao je Dzonson.
Iako ustav dozvoljava referendum, upozorio je americki diplomata, "on takodje zahteva da ustavne promene u parlamentu mora da odobri dvotrecinska vecina".
"Stoga, nije jasno kako se status Crne Gore moze promeniti bez dvotrecinske vecine", konstatovao je Dzonson.
On je pozvao crnogorske vlasti da odrede veci procenat glasaca koji se moraju odazvati na glasanje kako bi referendum uspeo i veci procenat za odobravanje ustavnih promena.
SAD su, takodje, izrazile nezadovoljstvo zbog toga sto novi zakon ne daje pravo glasa svim gradjanim Crne Gore. "Zakon, naime, postavlja uslov da pravo glasa imaju samo gradjani Crne Gore koji u toj republici zive najmanje dve godine", kazao je Dzonson.
On je ponovio zahteve svoje vlade da se "nesuglasice" oko statusa Crne Gore "rese uz dobru volju i pregovore izmedju Podgorice i Beograda". "Mi se protivimo jednostranim pokusajima da se to resi na drugaciji nacin", zakljucio je Dzonson.

DOS-ISAKOV:

Sastanak predsednistva DOS-a danas u Beogradu

Predsednik reformista Vojvodine Mile Isakov izjavio je juce, da ce sastanak predsednistva Demokratske opozicije Srbije (DOS) biti odrzan sutra u Beogradu, a ne u Novom Sadu.
Sastanak ce biti odrzan danas u 19 casova u zgradi republicke vlade u Beogradu.
Razgovori ce se voditi oko predloga republickog budzeta, rekao je Isakov lokalnom radiju "021".
On je dodao da se na tom sastanku, kako je prethodno najavljeno, nece razgovarati o statusu Vojvodine.
Potpredsednik skupstine Vojvodine i lider lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Canak, najavio je prosle nedelje da ce zatraziti sastanak predsednista DOS-a u Novom Sadu, na kojem bi trebalo da se raspravlja o statusu Vojvodine.
Prekjucerasnje izdanje lista "Glas Javnosti" javilo je da ce se sastanak Predsednistva DOS-a na kome bi trebalo da se raspravlja o polozaju Vojvodine, odrzati najverovatnije, 1. marta u zgradi pokrajinskog parlamenta.
Taj list navodi da bi se na dnevnom redu tog sastanka, pored "rasciscavanja unutrasnjih trzavica" o nadleznostima Vojvodine, moglo naci i pitanje statusa pokrajine povodom najavljenih promena Ustava Srbije.

SPECIJALNI PARALELNI ODNOSI

Savezna vlada utvrdila Sporazum o vezama sa RS

Savezna vlada utvrdila je juce Sporazum o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa izmedju SR Jugoslavije i Republike Srpske, a na osnovu Dejtonsko-pariskog mirovnog sporazuma.
Kako se navodi u saopstenju Saveznog sekretarijata za informisanje, sporazum ce omoguciti da se, uz postovanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i politicke nezavisnosti BiH, poboljsaju prirodne veze pripadnika istog naroda i da se razviju institutcionalni i drugi oblici saradnje SRJ i RS.
Posebna saradnja, kako se navodi, uspostavice se u oblastima privrede, zakonodavstva, nauke i tehnologije, obrazovanja, kulture i sporta, turizma i zastite okoline, informisanja, zastite sloboda i prava gradjana, suzbijanja kriminala i odbrane.
Savezna vlada na jucerasnjoj sednici, kojom je predsedavao premijer Zoran Zizic, prihvatila je izvestaj jugoslovenske delegacije o razgovorima sa misijom Medjunarodnog monetarnog fonda od 2. do 14. februara.
Vlada je ovlastila delegaciju da u martu nastavi pregovore sa MMF o ekonomskom programu koji bi trebalo da dobije podrsku kroz stend baj aranzman sa Fondom.
Zakljuceno je i da ce se nastaviti pregovori sa Pariskim klubom o reprogramiranju jugoslovenskih dugova.
Na sednici je usvojena osnova za razgovore premijera Zizica sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom u Njujorku 6. i 7. marta.
Previdja se da u razgovoru o saradnji SRJ sa UN akcenat bude na situaciji na Kosovu i Metohiji i sprovodjenju Rezolucije 1244 SB UN, pitanju Prevlake i sprovodjenju Dejtonsko-pariskog sporazuma.

SAVET EVROPE I SRJ

SR Jugoslavija prihvatila 11 konvencija Saveta Evrope

Jugoslovenski ministar inostranih poslova Goran Svilanovic urucio je juce generalnom sekretaru Saveta Evrope (SE) Valteru Svimeru dokumente kojima se potvrdjuje pristupanje Jugoslavije jednom broju konvencija donetih pod okriljem te medjunarodne organizacije.

Kako se navodi u saopstenju iz sedista SE u Strazburu, Jugoslavija je izrazila spremnost da prihvati ukupno 11 konvencija SE, organizacije obrazovane u cilju razvoja demokratije i ljudskih prava na starom kontinentu, koja trenutno okuplja 43 zemlje.
Jugoslovenske vlasti su odlucile da vec od kraja februara pocnu da primenjuju Evropsku kulturnu konvenciju, a od marta meseca Evropsku konvenciju o kontinuiranom placanju skolarina licima koja se skoluju u inostranstvu.
U toku ove godine, u Jugoslaviji ce, izmedju ostalog, poceti da se primenjuju i Konvencije o zastiti evropskog arhitektonskog nasledja, Konvencija o suzbijanju dopinga, kao i konvencija SE o suzbijanju nasilja medju gledaocima i navijacima sportskih manifestacija, posebno fudbalskih utakmica.

SKUPSTINA SAVEZNE REPUBLIKE JUGOSLAVIJE

Vlada predlaze potvrdjivanje vise medjudrzavnih sporazuma

Savezna vlada uputila je jugoslovenskom parlamentu na usvajanje vise predloga zakona kojima bi trebalo da budu potvrdjeni medjudrzavni sporazumi i ugovori SRJ sa Makedonijom, Hrvatskom, Italijom i Korejom.
Skupstini SRJ predlozeno je da potvrdi sporazume o socijalnom osiguranju koje je SRJ potpisala sa Makedonijom i Hrvatskom.
Predlozeno je i da parlament potvrdi ugovor izmedju SRJ i italijanske vlade o uzajamnom podsticanju i zastiti ulaganja, kao i ugovor sa vladom Koreje o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i imovinu.
Sporazumom o izmedju SRJ i Makedonije o socijalnom osiguranju, koji su 29. decembra prosle godine potpisalu u Beogradu jugoslovenski i makedonski ministri inostranih poslova Goran Svilanovic i Srdjan Kerim, predvidjeno je da se penzije, novcane naknade i druga socijalna primanja, izuzev davanja za slucaj nezaposlenosti, po propisima jedne drzave ne mogu menjati ili ukinuti u slucaju da njihov korisnik ima prebivaliste na teritoriji druge drzave. Sporazumom je predvidjeno i da ce se drzavljanima jedne od clanica ugovora, koji se nalaze na teritoriji trece drzave, davanja isplacivati pod istim uslovima kao i svojim drzavljanima.
Slicne sadrzine je i sporazum SRJ i Hrvatske, koji su 15. septembra 1997. godine potpisali tadasnji jugoslovenski ministar inostranih poslova Milan Milutinovic i sef hrvatske diplomatije Mate Granic.
Tim sporazumima utvrdjena su prava korisnika na penzijsko, invalidsko i zadravstveno, kao i osiguranje za slucaj nezaposlenosti i decji dodatak.
Posebno je precizirano da se prava drzavljana SRJ i Makedonije, odnosno Hrvatske, koja su u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja stecena za vreme bivse Jugoslavije, nece ponovo utvrdjivati, odnosno isplacivace ih nosilac osiguranja one zemlje-ugovornice kod koje su ostvarena. Parlament bi trebalo da potvrdi i ugovor SRJ sa italijanskom vladom, potpisan 11. dcembra prosle godine u Rimu, kojim su obezbedjeni neophodni institucionalni uslovi za podsticaj ulaganja fizickih i pravnih lica dve zemlje.
Skupstini SRJ predlozeno je da potvrdi i ugovor SRJ sa korejskom vladom, potpisan 25. decembra u Pjongjangu, a kojim se obezbedjuju povoljniji poreski uslovi za investicione radove jugoslovenskih preduzeca u Demokratskoj narodnoj Republici Koreji.

SAVEZNA VLADA

Izvinjenje javnosti i Skupstini zbog incidenta

Savezna vlada je "izrazila zaljenje" zbog incidenta na sednici Skupstine SRJ u ponedeljak i uputila izvinjenje Skupstini i "ukupnoj javnosti".
Savezni ministar odbrane Slobodan Krapovic na sednici je udario poslanika Srpske radikalne stranke Vojislava Seselja, koji ga je provocirao dok je prilazio govornici.
U saopstenju sa sednice Savezne vlade navodi se da je "vlada svesna da incident koji se dogodio u Skupstini, bez obzira na povod i aktere, ne moze do kraja ostati personalne prirode".
"Ne moze zbog mesta na kome se dogodio, ne moze zbog javnosti koja je posredstvom medija pratila rad Skupstine i narocito ne moze zbog ukupnih odnosa koje, u sistemu podele vlasti, imaju zakonodavna i izvrsna vlast u ovoj drzavi", navodi se u saopstenju.
"Vlada je s odobravanjem prihvatila izvinjenje koje je javnosti i Skupstini izrazio ministar Vojske Jugoslavije Slobodan Krapovic, potvrdjujuci svoje uvazavanje prema zakonodavnoj vlasti, s ocekivanjem da ce na ovaj nacin biti uzvraceno u slicnom duhu", zakljucila je vlada, a prenosi Savezni sekretarijat za informisanje.

PLATFORMA VLADE VOJVODINE

Izvodi iz Platforme o ostvarivanju autonomije

U Platformi za ostvarivanje "ustavnih nadleznosti i autonomije" Autonomne pokrajine Vojvodina navodi se da bi ozbiljno trebalo da bude razmotrena mogucnost regionalizacije Srbije.
U platformi koja je u sredu usvojena na sednici pokrajinske vlade, a danas dostavljena medijima, pod regionalizacijom se podrazumeva stvaranje novih teritorijalnih jedinica, regija i autonomnih pokrajina, pored postojecih teritorijalnih autonomija Vojvodine i Kosova.
U dokumentu pise i da se izmenama i dopunama zakona Republike Srbije Vojvodini "mora omoguciti" vrsenje njenih "normativnih i izvrsnih delatnosti", i tako otkloniti sadasnje "protivustavno stanje".
Kako se navodi, treba izmeniti ili dopuniti 102 republicka zakona, odnosno prilikom usvajanja novih zakona "uzeti u obzir ustavne nadleznosti pokrajine".
Nadleznosti pokrajine koje treba ostvariti izmenama i dopunama republickih zakona su: uprava pokrajinskih organa vlasti, sluzbena upotreba jezika narodnosti, zdravstvena zastita i osiguranje, socijalna zastita, drustvena briga o deci, penzijsko i invalidsko osiguranje, radni odnosi i zaposljavanje, navodi se u platformi.
Vojvodina bi, prema tom dokumentu, trebalo da ima nadleznosti i u okviru obrazovanja, ucenickog i studentskog standarda, kulture, prostornog i urbanistickog planiranja, stambeno komunalne delatnosti, gradjevinarstva, javnih finansija, poljoprivrede, javnog informisanja, svojinskih i imovinsko pravnih odnosa, sporta i zastite zivotne sredine.
"Ustavom Srbije treba tacno definisati oblasti u kojima Vojvodina svojim normativnim aktima samostalno i u celosti regulise odnose. U tim oblastima republicki zakoni se ne primenjuju na teritoriji Pokrajine, a ustavnost pokrajinskih akata ocenjuje jedinstveni ustavni sud republike", navodi se platformi.

KANCELARIJA UNHCR-a U BEOGRADU

Popis izbeglica u SRJ pocinje 9. marta

Registracija izbeglica iz Hrvatske i BiH u SRJ pocece 9. marta, najavila je juce portparol beogradske kancelarije Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) Maki Sinohara i dodala da ce naredne nedelje poceti informativna kampanja o tom popisu.
Ona je na konferenciji za novinare rekla da ce registracija izbeglica biti obavljena na osnovu sporazuma koji je potpisan sa jugoslovenskom vladom.
Napominjuci da je poslednji popis izbeglica bio 1996. godine, ona je izrazila uverenje da ce novom registracijom biti preciziran broj izbeglih i utvrdjene njihove potrebe.
UNHCR poceo je obuku rukovodilaca 150 timova koji ce obavljati popis izbeglica u Srbiji.
Maki Sinohara rekla je da je u Crnoj Gori na poslednjem popisu registrovano 14.400 izbeglica, odnosno toliko ih se odazvalo popisu.
Povodom situacije na jugu Srbije, Maki Sinohara izrazila je duboku zabrinutost i dodala da su predstavnici UNHCR-a preporucili zvanicnicima Evropske unije da hitno rasporede posmatrace na tom podrucju, uz ocenu da bi "eskalacija nasilja mogla da onemoguci povratak ljudi koji su odatle otisli".
Maki Sinohara rekla je i da je, prema obavestenju iz kancelarije UNHCR-a na Kosovu, proteklih dana nekoliko stotina ljudi prebeglo iz Makedonije na Kosovo, uglavnom zena i dece albanske nacionalnosti iz sela Tanusevci na jugoslovensko-makedonskoj granici.
Na podrucju tog sela ucestali su sukobi izmedju naoruzanih Albanaca i makedonskih snaga bezbednosti.
Maki Sinohara rekla je da je izbeglicama iz tog sela obezbedjena prehrambena i druga pomoc.
Dodala je da se niko od njih do sada nije obracao UNHCR-u radi smestaja.
Portparol UNHCR-a napomenula je da je rec o ljudima koji "redovno prelaze na Kosovo iz Makedonije".
Ona je prenela da te izbeglice, kao razlog dolaska na Kosovo, navode strah da ne budu uvucene u sukob izmedju Albanaca i makedonskih snaga bezbednosti.
Portparol beogradskog UNHCR-a pozdravila je nedavno usvajanje jugoslovenskog Zakona o drzavljanstvu, kojim su izbeglice dobile pravo na dvojno drzavljanstvo.
Maki Sinohara saopstila je da je UNHCR dobio od jugoslovenskog Ministarstva unutrasnjih poslova podatke o vise desetina hiljada odobrenih drzavljanstava koja obuhvataju period od 1. januara 1997. do 30. decembra 2000. godine.
Prema tim podacima, od 136.000 prijava, odobreno je 75.500.
Maki Sinohara rekla je i da se, posredstvom UNHCR-a, iz SRJ od 1996. godine vratilo u Hrvatsku 6.850, a u BiH oko 2.000 izbeglica.
Od 1992. godine oko 20.000 izbeglica otislo je u trece zemlje, takodje posredstvom UNHCR-a, dodala je ona.

PROSVETA U SRBIJI

Sindikat obrazovanja u strajku od ponedeljka

Sindikat obrazovanja Srbije stupice u ponedeljak, 5. marta, u strajk zbog niskih plata zaposlenih u prosveti i njihovog loseg materijalnog polozaja.
U skolama clanicama Sindikata obrazovanja casovi ce od ponedeljka biti skraceni na 30 minuta, a ukoliko zahtevi strajkaca ne budu ispunjeni do 7. marta, sindikat ce organizovati potpunu obustavu rada, saopsteno je nakon danasnje sednice Republickog odbora Sindikata obrazovanja.
Sindikat od Vlade Srbije zahteva utvrdjivanje nove cene rada za prva cetiri meseca 2001. od najmanje 750 dinara, isplatu zaostalih naknada za topli obrok i njihovo dalje redovno isplacivanje, kao i odredjivanje budzetskih sredstava za 2001. kako bi prosecna cena rada iznosila 1.200 dinara.
Prosvetni radnici iz sindikata "Nezavisnost" takodje su stupili u strajk. Nastava je od srede obustavljena u oko 400 skola, kazali su predstavnici tog sindikata.
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije je odluku o eventualnom stupanju u strajk odlozila za 7. mart kada vlada treba da objavi budzet, a sindikat "Prosvecenost" je odlucio da ne poziva na strajk do isteka prvih sto dana nove Vlade Srbije.

PODGORICA - LUKOVAC:

Proces osamostaljenja Crne Gore nezaustavljiv

Crnogorski ministar inostranih poslova Branko Lukovac izjavio je juce da je proces osamostaljenja Crne Gore "neizbezan, nepovratan i nezaustavljiv".
On je na konferenciji za novinare kazao da je medjunarodni polozaj Crne Gore "vrlo povoljan i stabilan", kao i da medjunarodna zajednica "sve vise uvidja" proces osamostaljenja Crne Gore.
Lukovac je kazao da su na konferenciji o buducnosti Crne Gore, odrzanoj 26. februara u Briselu, razmotreni "svi relevantni aspekti drzavnog statusa" Crne Gore i "izrazena gotovo opsta podrska ili razumevanje za opredeljenje Crne Gore da u odnose i sa Srbijom, kao i sa drugim drzavama, ulazi kao medjunarodno priznata drzava".
Prema njegovoj oceni, postoje tri grupe razloga za rezervisanost medjunarodne zajednice prema nezavisnosti Crne Gore.
Navodeci da postoji "tradicionalni obrazac prema svakom drzavnom osamostaljivanju", Lukovac je ocenio da je "stepen uzdrzanosti medjunarodne zajednice prema nezavisnosti Crne Gore je daleko manji" nego prilikom priznavanja suverenosti drzava koje su pripadale bivsem Sovjetskom savezu.
On je kazao i da u slucaju nezavisnosti Crne Gore "moze biti i pritiska" nekih zemalja i dodao da "sada nema nagovestaja da bi neko mogao upotrebiti ta sredstva".
Lukovac je kao druge razloge za uzdrzanost medjunarodne zajednice naveo i iskustva sa ratovima na Balkanu i "strah od posledica novih drzava" u regionu, kao i "interese da se zadrzi postojeci okvir, ako se ne nadje resenje za Kosovo".
On je kazao i da je u medjunarodnoj zajednici "dosta rasprostranjena svest" da je suverenost Crne Gore "nespojiva sa desavanjima na Kosovu".

PODGORICA - NSS

Osnovan odbor Narodne socijalisticke stranke

Osnivacka skupstina podgorickog odbora Narodne socijalisticke stranke (N S S) Crne Gore odrzana je sinoc, a prisustvovalo joj je oko 400 gradjana.
Na skupu u Radnickom univerzitetu "Milun Bozovic" ucestvovali su donedavni funkcioneri i poslanici Socijalisticke narodne partije, koji su inicijatori osnivanja NSS - Dusko Jovanovic, Novo Vujosevic i Emilo Labudovic.
Osnivacka skupstina je odrzana pod motom "Istina", pod kojim je SNP ucestvovala na parlamentarnim i predsednickim izborima u Crnoj Gori.
U salu nisu mogli da udju svi simpatizeri novosonovane stranke, koji su dosli iz Kotora, Niksica, Ulcinja i jos nekoliko crnogorskih opstina, pa ih je stotinak skup pratilo napolju.
Oni su burnim aplauzom pozdravljali svako pominjanje Jugoslavije i bivseg lidera SNP Momira Bulatovica, dok su pominjanje imena predsednika SNP Predraga Bulatovica pratili zvizducima i po kojim povikom "izdaja".
Vecina govornika kritikovala je novog predsednika SNP tvrdeci da je on "crnogorski Vuk Brankovic".
Aktivista NSS iz Danilovgrada Boban Ikovic upozorio je prisutne da "ne veruju onom koji je bacio pusku kad se kretalo na Baniju i kad se SRJ branila od NATO agresije, a koji sad pokusava da izda Jugoslaviju".
"Ostace on, da mu ne pominjem ime, sa malim brojem ljudi, a jesu li oni ljudi videcemo," rekao je Ikovic.
Aktivista NSS iz Kolasina Vlado Scepanovic rekao je da vecina tamnosnjih gradjana ne misli kao Predrag Bulatovic i "njegovo drustvo".
On je najavio je da ce u ponedeljak 5. marta biti odrzana osnivacka skupstina NSS u Kolasinu i otpuzio lokalni odbor SNP da je za odrzavanje tog skupa u Domu kulture "trazio 1.500 maraka za zakup sale ".
Na skupu su se cule kritike na racun nedavno odrzanog kongresa SNP "jer se on nije bavio drzavnim statusom Crne Gore i prezivljavanjem naroda vec iskljucivo izglasavanjem nepoveranja predsedniku SNP Momiru Bulatovicu".
"Momir Bulatovic je borac za pravdu i zajednicku Jugoslaviju", rekao je Kristan Stijepovic, koji je predstavljen kao "predstavnik Durmitoraca".
On je pozvao sve simpatizere SNP "koji su se zrtvovali za SNP" da se pridruze novoosnovanoj stranci.
Skupu je prisustvovao i predstavnik Patriotskog saveza Crne Gore.

CRNA GORA ALBANCI

Osnovana Partija demokratskog prosperiteta

U Ulcinju je osnovana nova stranka, Partija demokratskog prosperiteta koja ce okupljati Albance u Crnoj Gori i ciji je predsednik bivsi gradonacelnik Ulcinja Osman Redza.
U Crnoj Gori vec postoje dve partije Albanaca - Demokratska unija i Demokratski savez Albanaca u Crnoj Gori.
Lider nove stranke Osman Redza je na konferenciji za novinare rekao da je Partija demokratskog prosperiteta osnovana zbog "neadekvatnosti postojecih albanskih partija u Crnoj Gori".
On je optuzio funkcionere Demokratskog saveza Albanaca u Crnoj Gori, ciji je bio clan, da podsticu unutarstranacke sukobe.
Redza je rekao da ce PDP postovati Crnu Goru kao sastavni deo Evrope i da ce se boriti za njenu dalju demokratizaciju.
Predsjednik PDP je najavio osnivanje ogranaka te partije u svim mestima u Crnoj Gori gde zive Albanci.

"NOVOSTI" - BULATOVIC:

Za saradnju sa Hagom, a protiv izrucenja

Predsednik Socijalisticke narodne partije (SNP) Crne Gore Predrag Bulatovic izjavio je da jugoslovenski parlament treba da donese Zakon o saradnji sa Haskim tribunalom, ali da u njemu ne bi smele da budu odredbe o izrucenju nasih gradjana.
U intervjuu "Vecernjim Novostima", Bulatovic je rekao da nije protiv odredbi o izrucenju zbog bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, jer smatra da je Miloseviceva pozicija u odnosu na Haski tribunal "daleko povoljnija" nego mnogih drugih gradjana koje taj sud trazi.
"Za bivseg predsednika se, naime, uvek moze naci neki kompromis izmedju SRJ i medjunarodne zajednice", ocenio je Bulatovic.
On je upozorio da "ako pocnemo da izrucujemo svoje gradjane Hagu, tome se onda ne zna kraj".
Bulatovic je rekao da ce, u slucaju izrucenja, tuzilac Haskog tribunala Karla Del Ponte "biti iznad SRJ, uvek u mogucnosti da ispostavlja nove i nove 'fakture'".

CRNA GORA-SPC

Napadnuti bogoslovi i episkop budimljanski

Pristalice kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve napali su juce u Cetinjskoj crkvi na Cipuru ucenike Cetinjske bogoslovije i episkopa budimljanskog Joanikija, saopstila je sinoc Mitropolija crnogorsko -primorska Srpske pravoslavne crkve.
Prema navodima iz saopstenja, grupa pristalica CPC, predvodjena Bozidarom Bogdanovicem i Andjom Kapicic, upala je u crkvu na Cipuru u trenutku "ispovesti ucenika Cetinjske bogoslovije".
Kada ih je rektor Bogoslovije, episkop budimljanski Joanikije upozorio da ne prave nered, Bogdanovic je na njega fizicki nasrnuo, navodi mitropolija.
U saopstenju pise da je Bogdanovic "zapretio ucenicima Bogoslovije da ce ih sa svojom grupom pretuci i proterati sa Cetinja".
Mitropolija je pozvala crnogorsku vlast da preduzme "zakonske mere protiv izgednika ovog i slicnih napada na Crkvu".