Nezavisne Novine

BIVŠA JUGOSLAVIJA

PARTIJA ZA DEMOKRATSKI PREOBRAZAJ

PDP ne prisustvuje sastanku kod Trajkovskog

Makedonski predsednik Boris Trajkovski poceo je konsultacije sa predstavnicima gotovo svih politickih stranaka zastupljenih u Sobranju, osim Partije za demokratski preobrazaj (PDP) Imera Imerija, koja smatra da ti susreti predstavljaju "sminku namenjenu medjunarodnoj zajednici".
Susret predsednika Trajkovskog sa predstavnicima politickih stranaka podudara se 48-casovnim zatisjem nakon zestokih sukoba makedonskih snaga bezbednosti sa albanskim gerilcima iz Oslobodilacke nacionalne armije (ONA) u okolini Tetova i severu drzave na granici prema Kosovu, koji su tu zemlju doveli na ivicu gradjanskog rata.
Susretu ne prisustvuje ni lider najuticajnije politicke stranke makedonskih Albanaca Demokratske partije Albanaca (DPA), Arben Dzaferi koji se trenutno ne nalazi u Makedoniji. DPA predstavlja potpredsednik stranke Menduh Taci.
PDP je, u medjuvremenu, zamrzla ucesce u radu Sobranja, dok, kako je objasnjeno, ne pocne dijalog za resavanje albanskog problema u Makedoniji. Ta stranka smatra da je potrebna "sustinska" promena makedonskog Ustava, cime bi Makedonci i Albanci "postali ravnopravni narodi".

ROK 9. APRIL

Razgovor o promeni Ustava

Predsednik Demokratske partije Albanaca u Makedoniji Arben Dzaferi zatrazio je od vlade Makedonije da u roku od devet dana otpocne razgovore sa albanskim predstavnicima o reformi makedonskog ustava.
"Sugerisao sam 9. april posto je to datum potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju" Makedonije Evropskoj uniji, izjavio je Dzaferi za Frans Pres.
On je rekao da ce njegova partija bojkotovati potpisivanje sporazuma, ukoliko vlada odbije da otpocne razgovore o ravnopravnom statusu albanske manjine sa makedonskim vecinskim stanovnistvom.
Makedonija je prva zemlja na jugoistocnom Balkanu kojoj je EU predlozila, pre izbijanja sukoba izmedju makedonskih snaga bezbednosti i albanskih ekstremista, potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruzivanju EU, koje je predvidjeno za 9. april u Luksemburgu.
Taj sporazum predstavlja prvu etapu ka prijema u EU.
Dzaferi je iz sedista svoje partije u Tetovu izjavio da ce uciniti sve sto je u njegovoj moci da se sto pre dodje do "demilitarizacije konflikta" izmedju vladinih snaga i albanskih pobunjenika, ocenjujuci da oni nisu potuceni, kao sto tvrdi vlada.
Premijer Makedonije Ljubco Georgijevski saopstio je u Skoplju da je u "vojnim i politickim domenima" Makedonija dosla do kraja protiv albanskih ekstremista.
"Oni nisu otisli, oni su ovde, u civilu. Oni ce pratiti rezultat pregovora i nastavice svoje akcije ukoliko ne budu zadovoljni", rekao je Dzaferi, cija partija se od pocetka sukoba zalaze za dijalog.
"Ukoliko se nasilje nastavi i ako budemo imali civilnih zrtava, ili ako sela budu razorena, necemo moci da ostanemo u vladi", rekao je Dzaferi, podsecajuci da se njegova stranka "od pocetka protivila militarizaciji ovog sukoba".
Ocenjujuci ilegalnu Narodnu oslobodilacku armiju Albanaca u Makedoniji "korisnom, ali veoma opasnom", on je odbacio nasilne metode albanskih odmetnika koje, po njemu, mogu dovesti "do etnickog rata".
Dzaferi je podsetio da je njegova partija zatrazila promenu ustava, uvodjenje albanskog kao drugog zvanicnog jezika, vecu decentralizaciju lokalnih vlasti i vece ucesce Albanaca u javnoj upravi. On se takodje zalozio da promenu nacionalne zastave, kako bi ona sadrzala i albansko obelezje, naglasavajuci da njegova partija ne zeli stvaranje "federacije" izmedju Albanaca i Makedonaca.

MAKEDONIJA

Albanci traze promenu ustava

Oruzana formacija makedonskih Albanaca, koja sebe naziva Oslobodilacka nacionalna Armija (ONA) zatrazila je promenu ustava Makedonije, navodeci da ne negira prava drugih u toj drzavi.
U saopstenju koje je objavljeno u Pristini, navodi se da predstavnici ONA treba da ucestvuju u dijalogu i istovremeno se pozivaju Albanci da se ne prikljucuju "kampanji specijalnog rata" protiv te organizacije.
ONA je pozdravila odluku poslanika makedonskog parlamenta Hisnija Sacirija da se prikljuci toj formaciji, i pozvala druge poslanike Albance da to ucine.
U intervjuu albanskom dnevniku "Bota sot", komandant ONA pod nadimkom "Sokoli", rekao je da ta oruzana formacija "ne ugrozava Makedoniju, vec se bori za prava i unapredjenje statusa Albanaca".
"Mi vodimo pravednu borbu i nismo pogodili nijedan objekat kako to cine makedonske vlasti. Ukoliko i dalje makedonske vlasti provociraju nase pozicije, mi cemo promeniti strategiju i napadati pozicije makedonskih snaga", izjavio je "Sokoli".

MAKEDONIJA

Solana i Paten doputovali u Skoplje

Visoki zvanicnici Evropske unije (EU) Havijer Solana i Kris Paten doputovali su u Skoplje na razgovore sa makedonskim drzavnim vrhom i liderima makedonskih politickih stranaka.
Odmah po dolasku, Solana i Paten su se uputili u kabinet makedonskog predsednika Borisa Trajkovskog na razgovore u kojima ce pored sefa drzave ucestvovati i premijer Ljubco Georgijevski i sef makedonske diplomatije Srdjan Kerim.
Makedonska drzavna televizija javila je da Visoki predstavnik za spoljnju i bezbednostu politiku EU Solana, i komesar EU Kris Paten dolaze u Makedoniji radi pripreme potpisivanja ugovora o asocijaciji i stabilizaciji izmedju Makedonije i EU, zakazanog za 9. april u Luksemburgu.
Istovremeno, ispred Makedonske skupstine, u kojoj je i kabinet Trajkovskog, okupili su se prestavnici Studentske organizacije Skopskog univerziteta sa namerom da upozore Solanu i Patena da eventualna promena makedonskog ustava i brisanje njegove preambule ne dolaze u obzir i da ce se studenti tome zestoko usprotiviti.
Najavljeno je da ce se Havijer Solana i Srdjan Kerim veceras nakon razgovora obratiti novinarima.

MINISTAR SPOLJNIH POSLOVA RUMUNIJE

Trojka OEBS-a u Skoplju u cetvrtak

Sefovi diplomatija Rumunije, Austrije i Portugalije doputovace u Skoplje u cetvrtak umesto u utorak, kako je prvobitno najavljeno, rekao je ministar spoljnih poslova Rumunije Mircea Dzozana.
Ministarska trojka Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) odlozila je put kako bi izbegla poklapanje njihove posete i posete generalnog sekretara NATO, Dzordza Robertsona, rekao je Dzoana, koji je takodje i predsednik OEBS-a.
Sef rumunske diplomatije u Skoplju ce boraviti sa svojim portugalskim kolegom Zaimeom Gamom, dok ce Austriju mozda predstavljati neki zamenik Benite Ferero-Valdner dodao je Dzoana.
On je prosle nedelje rekao da poseta Skoplju ima za cilj da "obnovi politicki dijalog" u Makedoniji.

ZIVKO RADISIC:

U SRJ funkcionise pravna drzava

Predsedavajuci Predsednistva BiH Zivko Radisic ocenio je da poslednja desavanja u Beogradu pokazuju, da u SRJ "funkcionise pravna drzava i da niko ne moze biti iznad i izvan zakona i ustavno-pravnih institucija".
Radisic je izjavio u Banjaluci da je "dobro sto se cela akcija hapsenja bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica zavrsila na miran nacin".
Prema njegovim recima, hapsenje Milosevica "predstavlja snaznu poruku za sve, pogotovo za drzave u kojima ima i u kojima je bilo dosta zloupotreba".
"Ovo je pocetak jednog snaznog afirmisanja pravosudnog sistema i odgovornosti za postupke i dela bez obzira o kome se radi i na kojim se funkcijama nalazi", istakao je Radisic.
Predsedavajuci Predsednistva BiH tvrdi "da je u BiH i u Republici Srpskoj bilo i da ima neodgovornog ponasanja", isticuci da ovo treba da bude snazna poruka za sve u smislu da "niko nece biti van dometa pravde i da svi treba da odgovaramo za svoje postupke".
"Ako je rec o odgovornosti za eventualne ratne zlocine, mislim da niko ne moze biti amnestiran od odgovornosti za zlocine", smatra Radisic, dodajuci da bi trebalo uciniti sve da se u vlastitoj zemlji primene standardi medjunarodnog prava i da se odgovara za zlodela protiv coveka i covecnosti, bez obzira o kome se radi".
Radisic je izrazio nadu "da ce doci vreme kada ce za zlocine odgovarati svi", zakljucujuci da to ne treba biti neki unutar srpski sindrom, vec da se mora obezbediti da svako odgovara za svoj zlocin bez obzira o kome se radi, pa cak i oni koji su ubijali neduzne civile".

ALIJA IZETBEGOVIC:

Sudjenje u Srbiji priprema za Hag

Bivsi clan Predsednistva BiH i lider Stranke demokratske akcije (SDA) Alija Izetbegovic ocenio je da bi bilo normalno da Slobodanu Milosevicu prvo sudi Tribunal u Hagu.
"Nesumnjiva je njegova odgovornost za zlocine, ali ocekujem da ce on prvo izaci pred sud u Srbiji zato sto srbijanske vlasti moraju pripremiti javnost za dalje korake", rekao je Izetbegovic, a prenosi Radio BiH.
Izetbegovicev naslednik na funkciji clana Predsednistva BiH Beriz Belkic pozdravio je Milosevicevo hapsenje i izrazio ocekivanje da ce bivsi jugoslovenski predsednik odgovarati za "genocid, agresiju i sve ono sto se desilo BiH".
"Ocekujem da ce Milosevic biti identifikovan kao jedan od glavnih kreatora celog tog projekta i jedan od njegovih glavnih izvodjaca", naglasio je Belkic, koji je clan Stranke za BiH Harisa Silajdzica.
Nivoizabrani hrvatski clan Predsednistva BiH i visoki funkcioner Socijaldemokratske partije (SDP) Jozo Krizanovic hapsenje Milosevica nazvao je "civilizacijskim cinom koji ostalim nacionalistickim politikama porucuje da nemaju sanse".
"Taj cin je svetski dogadjaj. Miloseviceva bahata nacionalisticka politika imala je katastrofalne posledice za sve narode na ovim prostorima", ocenio je Krizanovic.
Hapsenje Milosevica pozdravilo je i Ministarstvo inostranih poslova (MIP) BiH, ciji je portparol Amer Kapetanovic agenciji Onasa rekao da MIP smatra da bi bivsi jugoslovenski predsednik trebao da bude izrucen Haskom tribunalu.
"Sve manje od toga bio bi promasaj", porucio je Kapetanovic.

STJEPAN MESIC:

"Hapsenje Milosevica u vezi sa rokom SAD-a"

Hrvatski predsednik Stjepan Mesic ocenio je da je hapsenje bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica "u direktnoj vezi" sa rokom koji su vlastima u Beogradu za nastavak pruzanja pomoci postavile SAD.
Mesic u saopstenju za javnost upozorava na "vaznu ulogu koju je Amerika odigrala u ovom delu sveta proteklih godina", naglasavajuci da je uloga SAD bitna i u "periodu koji je pred nama".
On je rekao da je najveca odgovornost za hapsenje Milosevica "ipak na politickim snagama na podrucju bivse Jugoslavije od kojih se s pravom ocekuje da povuku kljucne poteze".
Pozdravljajuci odlucnost vlasti u Beogradu da istraznom sudiji privedu Milosevica, on je kazao da je njegovo privodjenje pravdi "nezaobilazno ne samo za stabilizaciju u regionu i za utvrdjivanje odgovornosti za zlocine pocinjene u cetiri rata na podrucju bivse Jugoslavije, vec i za dalji demokratski napredak Srbije".
Odlaskom u zatvor Milosevic "krenuo na dugi put bez povratka koji nuzno mora zavrsiti pred sudijama Medjunarodnog suda u Hagu", ocenio je Mesic.
On je dodao da je "siguran da su toga potpuno svesne i vlasti u Beogradu koje su ga uhapsile".

SLOVENIJA

Hapsenje vraca Srbiju u krug evropskih naroda

Slovenacki predsednik Milan Kucan pozdravio je hapsenje bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica ocenivsi da ce to ubrzati vracanje Srbije u krug evropskih demokratskih naroda.
"Vest o hapsenju bivseg predsednika SRJ najavljuje da ce pred sudom za svoja dela odgovarati covek koji se nalazi medju uzrocnicima dugogodisnjeg zla na Balkanu", navodi se u saopstenju slovenackog predsednika.
Kucan je, takodje, izrazio uverenje da je time poceo proces preispitivanja Miloseviceve pogubne politike i gradnje alternative velikodrzavnim projektima.
"Hapsenje predstavlja vazan cin u procesu rastakanja anahronog autoritarnog politickog projekta na podrucju nekadasnje Jugoslavije, cije orudje i simbol je Milosevic bio. Time i Srbija nepovratno stupa u krug onih koji zale zbog tragedija koje je izazvao velikodrzavni nacionalizam", ocenio je Kucan.
On je izrazio uverenje da ce sudski procesi, kako je rekao, "pred srpskim sudovima i Haskim tribunalom" pomoci pri afirmaciji saznanja da ratni zlocini, genocid i sistematicno krsenje ljudskih prava ne mogu ostati nekaznjeni i prikriveni iza pozivanja na suverenitet drzave.
"To ujedno predstavlja i opomenu onima u svetu koji misle da se nekaznjeno mogu igrati sudbinama ljudi i naroda i ugrozavati mir i bezbednost u svetu", dodao je Kucan.
"Srbija stupa u dug proces preispitivanja zasto se u poslednjih 10 godina nasla u sukobu sa demokratskim svetom i zasto se u njemu nasla potpuno usamljena, zasto su srpska vojska i politicka vodjstva zapocinjala nacionalne ratove u drzavama koje su nastale na tlu nekadasnje Jugoslavije, zasto Srbi zive u siromastvu, zasto je Kosovo sve dalje od Srbije i zasto mora i Crna Gora da bira samostalni put", stoji u saopstenju.
Slovenacki predsednik je izrazio i uverenje da ce nove politicke i pravosudne vlasti u Beogradu "znati da formulisu ubedljivu alternativu velikosrpskom konceptu, koji je Milosevicev rezim tako surovo ostvarivao".
"Time ce ubrzati vracanje Srbije u krug evropskih demokratskih naroda. Slovenija se tome raduje i Srbiju u tome podrzava", podvukao je Kucan.
Predsednik Slovenije je na kraju upozorio medjunarodnu zajednicu da je potrebno dublje promisljanje uzroka i resenja medjunacionalnih trvenja i sukoba na Balkanu.
On je ocenio da je visegodisnje oslanjanje na Milosevica kao navodnog faktora stabilnosti vise nego ocigledan dokaz da pragmatizam nije resenje ni u medjunarodnoj politici.

HRVATSKA - "Republika":

Kljucni svedok dao iskaz

Krunski svedok istrage o zlocinima nad srpskim zarobljenicima u vojnoj luci "Lora" u Splitu Mario Barisic svedocio je ovih dana u drzavnom tuzilastvu u tom gradu, pise danasnja zagrebacka "Republika".
Pripadnici vojne policije Hrvatske vojske optuzeni su da su, tokom 1991. i 1992. godine, pocinili ratne zlocine nad zarobljenim vojnicima tadasnje JNA i crnogorskim rezervistima u vojnoj luci Lora u Splitu.
Barisic, koji je u to vreme bio ratni zapovednik vojne policije u Sibeniku, u svom je visesatnom iskazu potvrdio sve ono sto je pre kazao Vojnoj policiji, dajuci mnogo informacija o dogadjajima i odgovornim osobama, tvrdi "Republika".
On je polovinom marta vec dao iskaz kriminalistickoj sluzbi Vojne policije.
Barisic je, inace, pod celodnevnom zastitom hrvatske policije.
"Republika" pise da je 1991. i 1992. godine u luci "Lora" u Splitu ubijeno izmedju 50 i 60 osoba, a prema recima jednog vojnog policajca, takodje svedoka, lesevi su razasuti po krsu u okolini Splita, a neki su vrlo verovatno baceni u more.
List podseca i da je tadasnji predsednik Hrvatske Franjo Tudjman bio obavesten o dogadjajima u splitskoj luci, kao i komandant vojne policije Mate Lausic.

MOSTAR

Grupi Bosnjaka pocelo sudjenje za ratne zlocine

U Mostaru je pocelo sudjenje trinaestorici Bosnjaka, koje optuznica tereti za ratni zlocin, ubistva i nanosenje teskih povreda hrvatskim vojnim zatovorenicima.
Vodjenje postupka toj grupi pripadnika vojne policije Armije Bosne i Hercegovine pred Zupanijskim sudom u Mostaru odobrio je Haski sud.
"Pripadnici Armije Bosne i Hercegovine terete se za krsenje Zenevske konvencije o postupanju prema ratnim zarobljenicima, ubistva, mucenja, fizicka zlostavljanja i necovecno ponasanje", navodi se u optuznici podignutoj 24. oktobra 2000. godine i pojasnjava da je 17 hrvatskih zarobljenika ubijeno dok su bili prisiljeni da rade na "prvoj liniji fronta", dok je jedan preminuo posle premlacivanja u zatvoru smestenom u osnovnoj skoli u istocnom Mostaru, a 26 zarobljenika je tesko povredjeno.
Najveci broj Hrvata zatvorenih u tom zatvoru zarobljen je 30. juna 1993. godine, kada je Armija BiH izvela napad na jedinice Hrvatskog veca odbrane u Mostaru.
Optuzeni Mirsad Cupina, Ibrahim Orucevic, Husnija Orucevic, Adis Batlak, Mili Cisic, Hilmo Toporan, Predrag Ajkic, Nezir Pribisic, Zijad Redzovic i Senad Orucevic predali su se pravosudnim organima, dok se trojici - prvooptuzenom Mirsadu Handzaru, petooptuzenom Edinu Tanovicu i 12. optuzenom Slobi Maricu sudi u odsustvu, posto su sva trojica ranije emigrirala u Sjedinjene Americke Drzave.
Sudski postupak pred petoclanim Sudskim vecem u Mostaru vodi Hamo Kebo koji je na pocetku sudjenja rekao da osteceni i svedoci nece biti pozivani na glavnu raspravu.
Pred sudom u Mostaru u toku je i postupak protiv sestorice pripadnika Armije BiH optuzenih za ratni zlocin u Bijelom Polju, dok su trojica Bosnjaka oslobodjeni optuzbi za ratni zlocin nad hrvatskim civilima u naselju Gnojnije, juzno od Mostara. Od oktobra prosle godine pred Zupanijskim sudom u Mostaru vodi se postupak i protiv petorice Hrvata optuzenih za ratni zlocin u zatvoru koji je bio smesten u prostorijama Masinskog fakulteta u Mostaru.

SARAJEVO

Orica ispitivali haski istrazitelji

Istrazitelji Haskog tribunala su u Sarajevu ispitivali bivseg komandanta muslimaskih snaga Srebrenice Nasera Orica koji se ne nalazi na tajnoj optuznici, rekao je portparol UN u Sarajevu.
"Naser Oric je danas bio u zgradi UN. Ispitivali su ga istrazitelji Haskog tribunala", rekao je na konferenciji za stampu Daglas Kofman.
"Dosao je svojevoljno i nije optuzen. Samo je ispitan u okviru istrazivanja koje je u toku", dodao je Kofman.
Malo pre toga, ispred sedista UN u Sarajevu, gde je Oric ispitivan, okupilo se oko 200 lica koja su prezivela masakr u Srebrenici.
Okupljeni su protestovali zbog glasina koje je sirila lokalna stampa i prema kojima se Naser Oric navodno nalazi na tajnoj listi optuzenika Haskog tribunala zbog zlocina pocinjenih pocetkom rata u BiH nad srpskim stanovnistvom u podrucju bivse muslimanske enklave Srebrenice.
Glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte je krajem marta u Sarajevu najavila nove optuznice protiv ratnih zlocinaca, ne samo protiv Srba vec i protiv Muslimana.

HRVATSKA

Tomislav MerCep odbacio optuzbe Boljkovca

Predsednik Udruzenja hrvatskih doborovoljaca Tomislav Mercep odbacio je optuzbe za ratne zlocine nad srpskim stanovnistvom u Vukovaru, koje je protiv njega izrekao bivsi ministar unutrasnjih poslova Josip Boljkovac.
U izjavi za "Vecernji list", Mercep je rekao da bi upravo Boljkovac trebalo najvise da zna "o srpskim lesevima u Dunavu", i dodao: "Svi znamo ko je to napravio".
On je, takodje, rekao da Boljkovac treba da kaze ko je uzeo milion nemackih maraka od bivseg komandanta Srpske dobrovoljacke garde Zeljka Raznatovica-Arkana.
Zbog optuzbi koje je protiv njega izneo Boljkovac, Mercep je najavio tuzbu.
Mercep je tokom 1991. godine bio jedan od zapovednika hrvatskih snaga u Vukovaru.