Nezavisne Novine

Kanada

KANADSKI PARLAMENT

Kanada pozdravila hapsenje Slobodana Milosevica

Kanadski premijer Zan Kretjen pozdravio je vest o hapsenju bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica.
"Kao postojan partner u borbi protiv brutalnih ekscesa njegovog rezima, Kanada je uistinu zadovoljna vescu da je Slobodan Milosevic, kreator tolikih nesreca koje su zadesile Balkan, najzad uhapsen", navodi se u saopstenju kanadskog premijera.
Kretjen je istakao da hapsenje predstavlja "vazan pocetni korak ka privodjenju Milosevica pravdi zbog aktivnosti njegovog rezima" i pokazuje "privrzenost predsednika Kostunice i drugih politickih lidera vladavini zakona i demonstrira ozbiljnost sa kojom oni smatraju da Milosevicev rezim treba da odgovora za pocinjena krivicna dela".
"Istovremeno, vlasti u Beogradu imaju obavezu da u potpunosti saradjuju sa Medjunarodnim tribunalom u Hagu, ukljucujuci i predavanje Milosevica tom tribunalu. U interesu pravde i kao odlucujuci korak ka popravljanju medjunarodnog polozaja Jugoslavije, nadamo se da ce se to uskoro i dogoditi", zakljucio je kanadski premijer.
Kanada je ocenila da su nove vlasti u Beogradu pokazale spremnost da ozbiljno razmotre pitanje zlocina pocinjenih za vreme njegove vladavine.
"Radi se o ozbiljnom potezu koji ide u dobrom smeru", rekao je za AFP portparol ministarstva inostranih poslova Kanade, Rejnald Duaron .
Milosevicevim hapsenjem predsednik SRJ Vojislav Kostunica i njegova vlada pokazali su spremnost da prvenstvo daju pravu i da ce se ozbiljno pozabaviti pitanjem zlocina pocinjenih za vreme Miloseviceve vladavine, podvukao je Duaron.

IZVESTAJ KOMISIJE ZA LJUDSKA PRAVA

Slabi napori za poboljsanje zivota starosedelaca

Godisnji izvestaj kanadske Komisije za ljudska prava zamera federalnoj vladi na slabim i sporim naporima da poboljsa zivot starosedelaca u zemlji. Oni posebno kritikuju izostanak delovanja po izvestaju iz 1996. godine.
Obiman izvestaj, na 3.500 stranica, uz brojne dodatke, istrazivacke studije i autenticne iskaze, insistira na drasticnom povecanju finansijskog izdvajanja da bi se izaslo iz zavisnosti od socijalne pomoci u mnogim starosedelackim zajednicama. On zagovara i vracanje krunske zemlje i resursa starosedeocima, da bi se tako stvorila neophodna ekonomska baza. Predlaze se stvaranje njihovog novog parlamenta.
Komisija takodje, smatra da se u najvecem broju zajednica i dalje radi po Indijanskom aktu, arhaicnom i prevazidjenom zakonu.
Ostale zamerke Komisije se odnose na hendikepirane i njihovo pravo na rad, kao i na ozbiljne barijere koje i dalje stavljaju tzv. vidljive manjine, u neravnopravan polozaj prema ostalim stanovnicima. Izvestaj Komisije kaze da provera na HIV virus, koja se radi potencijalnim imigrantima, ne bi trebalo da bude razlog za odbacivanje njihove molbe i njih kao ljudi na osnovu 'stereotipnih pretpostavki o mogucem stanju njihovog zdravlja u sledecih pet do deset godina'.
Veliki broj samohranih majki i starijih zena zivi u siromastvu.

PRED SVEAMERICKI SAMIT

Lider prve nacije dobio poziv za Samit

Metju Kun Kam je primio istorijski poziv na Sveamericki samit. Poziv, ipak, ne podrazumeva susrete sa vodecim predstavnicima zemalja ucesnica, ali lider Skupstine prve nacije ce se pridruziti kanadskim ministrima inostranih poslova trgovine na jednom dvosatnom skupu tokom Samita.
To je odgovor na Kun Kamovu molbu da prisustvuje Samitu, na kome ce se govoriti o trgovini, ljudskim pravima i demokratiji.
Kun Kam nije zadovoljan, jer ne zeli da bude 'muva na zidu', kako je rekao. On zeli da se obrati skupu u ime starosedelaca, koji su predugo bez igde icega i marginalizovani. Nastavice i dalje da lobira premijerovu kancelariju Davanje odobrenja za govor Kuna Kama bi moglo biti politicki potez sa nepredvidivim posledicama, zbog toga sto predstavnici kvebecke vlade jos uvek izrazavaju protest zbog odbijanja njihovog zahteva za obracanjem skupu.

PLATE RADNIKA U JAVNOM SEKTORU

Porastao broj dobro placenih radnika

U vreme kada premijer Majk Haris zagovara restrikcije, broj radnika u javnom sektoru, cija primanja premasuju 100.000 dolara je porastao za jednu petinu, tokom poslednje godine.
Medju onima koji su dobili velika povecanja su neki od premijerovih najblizih saradnika. Vodeci kreator vladine revolucije zdravog razuma, Dejvid Lindsej, predsednik SuperBuild. Corp, je dobio povecanje od 78,6% za proslu godinu, odnosno imao platu od 310.159 dolara.
Neki od saradnika su napredovali, tako da su im primanja porasla mozda i po tom osnovu. Ipak, ono sto je zasmetalo opozicionim predstavnicima je podatak, da je do skoka doslo u periodu kada je Haris napadao neke radnike iz javnog sektora, da postavljaju nemoguce zahteve. Partijski vodja Nove demokratije, Hauard Hempton, je rekao da je licemerno medicinskim sestrama i nastavnicima govoriti da nece dobiti takoreci nikakvo povecanje plata, a u isto vreme biti velikodusan prema svojim saradnicima.
Sam Haris je zaradio 140.000 dolara, dok je vodja liberala Dalton MkGvinti imao nesto manje - 121.000, a Hempton 106.000 dolara.
Najvisa primanja je ponovo ostvario Dejvid Vilijems, predsednik Njorkplace Safety and Insurance Board. Njegova plata je iznosila 752.435 dolara. Majk Strofolino, predsednik Hospital for Sick Children je zaradio 465.120 dolara, plus 156.095 u poreskim olaksicama. Olaksice pokrivaju dve godine, ovu i prethodnu, zbog njegovog skorog penzionosanja.
Sef policije Toronta, Dzulijan Farantino je, u istom periodu, zaradio 129.677 dolara, ali on do aprila nije bio u snagama. Ovo je sesta godina za redom da se objavljuje spisak plata politicara, sudija, pravobranilaca, birokrata, zvanicnika skolskih odbora, univerzitetskih profesora i medicinskog osoblja.

USPEH NAUCNIKA

Put ka lecenju mnogih bolesti

Tim kanadskih naucnika je ostvario znacajno otkrice koje moze uvesti promene u lecenje velikog broja bolesti. Smatra se da su oni prvi odredili esencijalnu ulogu AIF (apoptosis inducing factor), odnosno faktora za izazivanje izumiranja, proteinskog gena koji postoji u svim vidovima zivota, od biljaka i crva, do majmuna i coveka.
Naucnici su otkrili da AIF, kada je pokrenut, pronalazi nacin da dopre do nukleusa celije i ubija je. Proces je poznat kao programirana celijska smrt i bitan je zbog cinjenice da neke celije moraju da izumru da bi ostale mogle da zive i pomognu razvoj oblika. Otkrice ce ubrzati ispitivanje na koji nacin moze da se manipulise mehanizmom i regulise zivot i smrt celija pri lecenju bolesti.
Dr Dzozef Peninger, istrazivac, imunolog na Institutu Amgen i ontarijskom Institutu za rak, je objasnio da je stvaranje zivota slicno skulptorskom radu, gde se sa komada kamena uklanjaju nepotrebni delovi da bi skulptura dobila svoj konacni oblik. "U procesu stvaranja zivog organizma mnoge celije treba da umru da bi druge mogle da zive, rastu i da nas odrzavaju zdravima. Zbog toga AIF nazivam dletom zivota", rekao je on.
On je naglasio da je otkrice znacajno zato sto sve ljudske bolesti proisticu iz problema celijskog izumiranja, ali jos uvek se ne zna na koji nacin to moze u buducnosti pomoci pri lecenju.
Srcani napad i slog su inicirani odumiranjem velikog broja celija, sto je slucaj i sa neurodegenerativnim bolestima, kao Alchajmerovom, Parkinsonovom bolescu i misicnom distrofijom. Ukoliko se desi da se stvara veci broj celija nego sto umire, onda dolazi do raka i problema sa autoimunim sistemom, kao kod dijabetesa ili multiple skleroze.
Ovo otkrice kanadskih naucnika je objavljeno u medjunarodnom naucnom casopisu Nature. To je sedmo vece dostignuce priosteklo iz kanadskih laboratorija u poslednje dve godine.

COVEK HOCE U ZATVOR

Sudija iznenadjen

Bob Sebert, 66, ce provesti deset dana u zatvoru, zato sto smatra da Kanadjani imaju pravo da, za svoje potrebe, sami prave alkoholna pica. Njemu je to prvi sukob sa zakonom.
Kazna koju mu je sud odredio je bila novcana, ali on insistira da je zameni za zatvorsku. Na sudijinu primedbu da je to poslednje mesto gde bi ga poslao, Sebert je rekao da ce, mozda, kao Nelson Mandela, ojacati u zatvoru. Sem toga, istice i da je dobio podrsku velikog broja ljudi iz citave zemlje, pa bi i njih izneverio ukoliko bi samo platio za prekrsaj. Svojim gestom on zeli i da potpomogne izmenu zakona, ali pravobranilac Dzim Luis kaze da je to pogresan nacin.
Sebert je od sudije jedino trazio da mu dozvoli da u zatvor odlazi vikendom, kada njegov prijatelj moze da pricuva njegovog psa.

AVIONSKI SAOBRACAJ

Zamerke zbog prtljaga i kasnjenja letova

Prosle godine se drasticno povecao broj prituzbi na avioprevoznike u zemlji, posebno na najveceg medju njima, na Er Kanadu.
Brus Hud, komesar za zamerke u vazdusnom saobracaju, kaze da je u drugoj polovini prosle godine dobio ukupno 1.248 pismenih zalbi, sto je vise nego sedam puta veci broj od onih, dobijenih za citavu prethodnu, 1999. godinu.
Najveci broj pisama je sadrzao vise od jedne primedbe.
Ukupno je bilo 3.515 primebi, pocevsi od zaturenog prtljaga, pa do kasnjenja.
Najvise zamerki, 82%, je stavljeno na usluge najveceg avioprevoznika i njegovih partnera. Sve mogu da se svrstaju u tri kategorije, kvalitet usluga (45%), raspored letova (19%) i problemi sa prtljagom (12%).
Hud je rekao da je samo 419 problema bilo reseno do kraja godine.
U svom izvestaju Parlamentu, on je preporucio da avio-kompanije treba da pokazu vise dobre volje za resavanje nastalih problema. Tu se, pre svega, misli na brze informisanje putnika kada i zasto se menja raspored letenja, i na stvaranje boljih sistema za pronalazenje izgubljenog prtljaga.