Nezavisne Novine

SVET

GRCKA O HAPSENjU MILOSEVICA

Teroristicka zavera sa Zapadom

Komunisticka partija Grcke (KPG) za sada je jedina izdala saopstenje povodom hapsenja bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica, zahtevajuci njegovo oslobadjanje i optuzujuci zvanicni Beograd za "teroristicku zaveru" sa Zapadom.
"KPG osudjuje hapsenje Slobodana Milosevica, bivseg predsednika SR Jugoslavije i predsednika Socijalisticke patrije Srbije" pise u saopstenju.
To hapsenje je "koordinirani teroristicki cin imperijalista NATO i SAD, uz saglasnost evropskih vlada i saradnju jugoslovenske i srpske vlade", smatra KPG.
U saopstenju pise da "Milosevic ne bi bio ni uhapsen, ni srusen sa vlasti, da se na samitu u Rambujeu priklonio SAD i Nemackoj, niti bi mu se, da se dogovorio sa NATO, sudilo pod izgovorom o privrednom kriminalu".
Zahtevajuci da Milosevic bude "smesta pusten na slobodu", KPG zakljucuje da se "nuzno namece borba za njegovo oslobadjanje".
Premijer Grcke Kostas Simitis je u nedelju, pre hapsenja Milosevica, izjavio u Solunu da vlada SRJ u skladu sa interesima drzave treba da donese odluku o sudbini bivseg predsednika, a ministar odbrane Akis Cohacopulos ranije rekao da je to "unutrasnja stvar" SRJ.

GLAVNI TUZILAC HASKOG TRIBUNALA - DEL PONTE :

Hag Milosevicu sprema dozivotnu robiju

Bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic bice osudjen na dozivotnu robiju ukoliko mu bude sudio Medjunarodni sud za ratne zlocine u Hagu, upozorila je juce glavni tuzilac tog tribunala Karla del Ponte.
Del Ponteova je za Asosijejted pres televizn njuz rekla da bi mogla da prodju dva do cetiri meseca pre nego sto se Milosevic nadje na sudjenju u Hagu.
Do tada, del Ponteova ce, kako je kazala, pripremiti dodatne optuzbe protiv bivseg jugoslovenskog predsednika u vezi sa zlocinima pocinjenim za vreme rata u BiH i u Hrvatskoj.
Portparol Karle del Ponte Florans Artman saopstila je da je priprema novih optuznica vec pri kraju. One ce se dodati nalogu za hapsenje prvobitno izdatom maja 1999. godine povodom ubistva na stotine etnickih Albanaca na Kosovu i proterivanja 740.000 lica sa Kosova iste godine.
U Hagu su tuzioci vise puta do sada trazili dozivotnu robiju za neke od optuzenih ali sud jos uvek nije izrekao nijednu. Najduza kazna od 45 godina izrecena je Tihomiru Blaskicu, hrvatskom komandantu iz BiH, za zlocine nad bosanskim Muslimanima.

HAG - MORISON :

Zbog kidnapovanja osporen Haski sud

Advokat Dragana Nikolica, optuzenog za zlocine nad Muslimanima 1992. godine u logoru Susica u istocnoj BiH, najavio je petak da ce osporiti nadleznost Haskog tribunala zbog nezakonitog hapsenja Nikolica u Srbiji pre godinu dana.
Britanski advokat Hauard Morison izjavio je na pretresu u petak da je Nikolic kidnapovan u Srbiji i prebacen u BiH gde su ga priveli pripadnici medjunarodnih snaga. Nezakonitost hapsenja potire nadleznost Tribunala, rekao je advokat.
Ukoliko Nikolic zaista ospori nadleznost Tribunala, kao sto je najavio, to ce biti drugi put da se otvara pitanje nacina hapsenja i nadleznosti Tribunala u Hagu.
Stevan Todorovic, optuzen za zlocine nad Muslimanima i Hrvatima u Bosanakom Samcu 1992. godine, dve godine je vodio pravnu bitku za pustanje na slobodu tvrdeci da je kidnapovan na Zlatiboru, u SRJ, i prebacen u BiH gde su ga uhapsili vojnici Sfora.
Tribunal nije pravno raspravio pitanje koje je Todorovic pokrenuo posto je Todorovic odlucio da prizna, sklopio sporazum sa Tuzilastvom i povukao sve zahteve.
Najavljeni Nikolicev izazov nadleznosti Tribunala trebalo bi da dovede do odluke o tome sta je protipravno hapsenje i da li medjunarodni tribunal moze da sudi optuzenom koji je protivpravno uhapsen.
Zbog kardinalnog znacaja i potrebe da se ta stvar pravno rascisti, najavljeni Nikolicev izazov prima se kao dobrodosao i pozeljan kako u Haskom tuzilastvu tako i u strucnim pravnim krugovima zainteresovanim za medjunarodno krivicno pravo i sudovanje.
Dragan Nikolic (43), rodom iz Vlasenice u istocnoj Bosni, uhapsen je 21. aprila 2000. godine u americkom sektoru u BiH. On je na prvom pojavljivanju pred Tribunalom sedam dana kasnije izjavio da mu je adresa u trenutku hapsenja bila u Smederevu, u Srbiji.
Grupa ljudi je prosle godine osudjena u Srbiji za kidnapovanje Nikolica.
On je 28. aprila prosle godine odbacio optuzbe za ubijanje, mucenje i silovanje muslimanskih civila u logoru Susica, nedaleko od Vlasenice u kojem je, prema optuznici, od maja do oktobra 1992. godine, bilo zatvoreno oko 8.000 Muslimana i drugih nesrpskih civila sa tog prostora.
Nikolic je, prema optuznici, krajem maja ili u junu 1992. godine postao komandant logora Susica.
On je bio prvi optuzen za ratne zlocine u sukobima na tlu bivse Jugoslavije.
Optuznica protiv Nikolica podignuta je u novembru 1994. godine a pocetkom 1999. godine prosirena je sa osam slucajeva seksualnog nasilja i silovanja Muslimanki koje su bile zatvorene u logoru Susica pre deportacije.

ZAJEDNICKO SUDJENjE U HAGU

Krajisnik, Plavsiceva i bosanski generali pred sudijama

Bivsi politicki vodji bosanskih Srba Momcilo Krajisnik i Biljana Plavsic u sredu ce se prvi put zajedno pojaviti pred sudskim vecem Haskog tribunala, pred kojim su optuzeni za genocid i zlocine protiv covecnosti u Bosni i Hercegovini 1991-1992. godine.
Oni ce se pojaviti na pretresu u okviru priprema za pocetak sudjenja mozda u ovoj godini. Odlukom sudija, Krajisniku i Biljani Plavsic sudice se zajedno, jer su optuzeni za ista dela, u istom vremenu i na istom prostoru.
Statusni pretres bice odrzan i u okviru priprema za pocetak sudjenja Mladenu Naletilicu "Tuti" i Vinku Martinovicu "Steli", pripadnicima snaga bosanskih Hrvata, optuzenim za surovo etnicko ciscenje Muslimana na podrucju Mostara 1992.-1993. godine.
Pred Tribunalom se u ovoj nedelji nastavlju tri sudjenja. Na procesu generalu Vojske Republike Srpske Radislavu Krsticu za genocid nad Muslimanima u Srebrenici 1995. godine na redu su poslednji dokazi odbrane, posto je sudjenje na samom kraju.
Kao svedoci suda krajem nedelje treba da se pojave bivsi zapovednici Armije BiH generali Sefer Halilovic i Enver Hadzihasanovic. Oni treba da svedoce o razvoju oko Srebrenici 1992. i 1995. Godine.
General Halilovic bio je glavni komandant Armije BiH 1992. godine. General Hadzihasanovic zapovedao je Drugim korpusom Armije sa stabom u Tuzli 1995. godine kada su srpske snage zauzele nominalno UN zasticenu zonu Srebrenice, u istocnoj BiH, i u roku za sest dana sistematski poubijale oko 8.000 nenaoruzanih muslimanskih muskaraca i decaka.
To ce biti prvo pojavljivanje generala Sefera Halilovica pred Tribunalom u Hagu. General Hadzihasanovic svedocio je na sudjenjima hrvatskom generalu Tihomiru Blaskicu i politickom prvaku bosanskih Hrvata Dariju Kordicu, posto je 1992-1993. godine bio komandant Treceg korpusa Armije BiH sa stabom u Zenici.
Bosanski generali svedocili su i na sudjenju pripadnicima snaga vlade u Sarajevu optuzenim za zlocine nad srpskim civilima 1992. godine u logoru Celebici, kod Konjica.
Najznacajniji dogadjaj protekle nedelje jeste hapsenje bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica u Beogradu za krvicna dela propisana domacim pravom.
Milosevic i cetvorica njegovih najblizih saradnika medjunarodno Tuzilastvo u Hagu optuzilo je u maju u 1999. godine za zlocine protiv covecnosti nad kosovskim Albancima - proterivanje oko 740.000 Albanaca iz pokrajine i ubistvo 340 Albanaca.
Tribunal u Hagu ima primat nad nacionalnim sudovima i sve su drzave duzne da mu bez odlaganja predaju optuzene koji se nalaze na njihovoj teritoriji. To se pogotovo podrazumeva ukoliko su optuzeni privedeni pred nacionalne vlasti.
Portparoli oba dela Tribunala na prve vesti da je Milosevic uhapsen, koje su bile netacne, saopstili su da se od jugoslovenske drzave ocekuje da Milosevica sto pre prebaci u Hag da bi mu se sudilo za teske zlocine nad Albancima Kosova. Oni su podsetili na to da ce bivsi srpski i jugoslovenski predsednik biti optuzen i za zlocine u Hrvatskoj i verovatno BiH.
U ime Tuzilastva portpatol Florans Artman (Florence Hartmann) ponovila je da medjunarodno tuzilastvo nema nista protiv da se posle procesa za ratne zlocine pred Tribunalom Milosevicu sudi u Beogradu za proneveru drzavnog novca i zloupotrebu polozaja.
Portparol sudskog dela Tribunala Dzim Lednejl (Jim Landale) istakao je da je jugoslovenska drzava obavezna da Tribunalu preda sve optuzene koji se nalaze na teritoriji SRJ.
Milomir Stakic, prvi koga su vlasti u Beogradu uhapsile i prebacile pred Tribunal, odbacio je prosle nedelje optuzbe za genocid nad Muslimanima i Hrvatima 1992. godine u Prijedoru. Stakic je optuzen kao predsednik opstine Prijedor i clan srpskog Kriznog staba koji su formirale nasilno uspostavljene srpske vlasti u Prijedoru 1992. godine. Odmah nakon toga otvoreni su logori za Muslimane i Hrvate, medju kojima i logori Omarska, Keraterm i Trnopolje gde su zatvorene hiljade, I ubijene stotine nesrpskih civila.
Dragan Nikolic, optuzen za nezakonito zatvaranje, ubijanje i mucenje Muslimana 1992. godine u logoru Susica, u istocnoj BiH, najavio je da ce osporiti nadleznost Tribunala zbog nezakonitog hapsenja u Srbiji. Nikolic tvrdi da je kidnapovan u Smederevu i prebacen u BiH gde su ga priveli pripadnici medjunardnih snaga (Sfor). Sud u Srbiji osudio je grupu ljudi za kidnapovanje Nikolica.
Ukoliko Nikolic i formalno ospori nadleznost Tribunala zbog nacina na koji je uhapsen, Tribunal ce morati da odluci sta je protipravno hapsenje sa stanovista medjunarodnog prava i da li takvo hapsenje znaci da medjunarodni tribunal ne moze da sudi optuzenom za ratne zlocine. Ta vazna odluka je potrebna, pa se Nikolicev izazov smatra pozeljnim.

VASINGTON

Energetska kriza u SAD

SAD su pogodjene energetskom krizom i moraju da smanje zavisnost od uvoza i potrosnju ili povecaju sopstvenu proizvodnju energije, izjavio je americki ministar energetike Spenser Ejbrehem.
U intervjuu tv-mrezi Ej-Bi-Si Ejbrehem je izjavio da je nastupila kriza, ponavljajuci reci predsednika Dzordza Busa koji je u cetvrtak izjavio da SAD prolaze kroz "veoma ozbiljnu energetsku krizu".
Najbolji primer te krize je Kalifornija gde su cene struje skocile, a proizvodnja je nedovoljna, pa se pribegava povremenim iskljucenjima.
Ejbrehem je izjavio da je u Kaliforniji teska kriza, a moglo bi da bude jos gore u leto, i nagovestio da vlada razmatra mogucnost smanjenja potrosnje struje u svojim sluzbama.
Vasington ce, po njegovim recima, zatraziti od Meksika da pokusa da poveca svoj izvoz struje u Kaliforniju, ali bi SAD trebalo da odluce da uspostave ravnotezu u pogledu svojih potreba za energijom.
"Nismo u poziciji da zavisimo samo od jednog izvora energije, jer to ugrozava nacionalnu i ekonomsku stabilnost", izjavio je Ejbrehem i naglasio potrebu da se usavrse svi izvori snabdevanja energijom - iz termocentrala, hidrocentrala ali i nuklearki.
On je istovremeno naveo da se procenjuje da ce americke potrebe za energijom u narednih 20 godina biti povecane za 45 odsto.

MOSKVA

Poceo Osmi kongres slovenskih naroda

Ucesnici Osmog kongresa slovenskih naroda koji je juce poceo u Moskvi pozvali su na intenziviranje aktivnosti koje bi vodile ujedinjenju Slovena.
U radu kongresa ucestvuju delegati iz Belorusije, Bugarske, BiH, Makedonije, Poljske, Nemacke, Slovacke, Slovenije, Ukrajine, Ceske i Hrvatske.
Ocekuje se da ucesnici kongresa izaberu Medjunarodni komitet sa sedistem u Pragu i osnuju slovenski parlamentarni centar, kao i slovenski informacioni centar.
Pozdravne telegrame Kongresu uputili su predsedavajuci ruskog Saveta federacije Jegor Strojev, parlament Belorusije i ruska Drzavna duma.
Prethodni Slovenski kongres odrzan je 1998. godine u Pragu.

Get 500,000 Free Banner Impressions at BannerMillion.com