Nezavisne Novine

Kanada

USKORO NOVI PROPIS

Odobrice se otvaranje poste koja se salje u inostranstvo

Samo dve nedelje posto je komesar za diskreciju, Dzordz Radvanski, stavio ozbiljne zamerke Carinskoj sluzbi zbog otvaranja medjunarodne poste, vlada je predstavila propis kojim dozvoljava zadrzavanje i inspekciju sve poste koja se salje iz zemlje.
Promena, odnosno amandman na akt kanadske postanske korporacije, je predstavljeno Senatu, bez mnogo pompe. Po njoj, sluzbenici carine mogu da traze zadrzavanje "sve poste koja napusta Kanadu, a koja sadrzi, ili se sumnja da sadrzi, bilo sta sto je zabranjeno, kontrolisano, regulisano ili obavezno da se prijavi, po carinskom, ili bilo kom drugom parlamentarnom aktu".
Propis, nadalje, carinskim sluzbenicima daje pravo da sa takvim posiljkama postupaju u skladu sa svojim Aktom, odnosno mogu da ih otvaraju, istraze i iskopiraju sadrzaj svake posiljke teze od 30 grama. To je nesto teze od obicnog, malog, licnog pisma.
Ova promena oznacava znacajan pomak od dosadasnjih ingerencija carinske sluzbe, jer je do sada samo vodila racuna da se ne krse zakonski propisi iz oblasti taksi, trgovine i granice, samo za posiljke koje su stizale iz inostranstva. One, poslate iz Kanade, su bile u nadleznosti drugih zemalja, ukoliko su sadrzale potencijalno nelegalne stvari, koje su Kanadjani slali ili iznosili iz zemlje.
Predlozeni propis mora da prodje kroz Donji dom pre konacnog usvajanja.
Majkl Prolks, portparol Canada Customs, je u intervjuu dao uveravanja da ce se kontrolisati samo ono sto njihov obavestajni odeljak oznaci kao potencijalno protivzakonito. Po njegovim recima, drugacije ne bi ni moglo, jer ima jako puno posiljki.

PARLAMENT KANADE

Kretjen uporedjen sa Milosevicem

Tokom debate pune licnih uvreda, u utorak, Alijansin parlamentarac, Dajen Eblonsi, uporedila je premijera Kretjena sa Milosevicem. Napravljena paralela je izazvala izuzetno bucne komentare.
"Mislio sam da sam video sve lose sto moze da se vidi na ovom mestu, dok nisam cuo ovaj govor", rekao je predstavnik liberala u Parlamentu, Stiv Mahoni, i dodao: "Potpuno je besramno sto ovaj clan pokusava da poveze ovo mesto ili naseg premijera sa Milosevicem, koji je uhapsen i kome ce se suditi za zlocine protiv covecnosti."
U debati povodom Alijansinog napora da izvede nezavisnu istragu premijerovih poslovnih poteza, gospodja Eblonsi je rekla da Kanadjani treba da vide Milosevicevo hapsenje da bi shvatili zbog cega treba da vode racuna o Kretjenovom slucaju. "Obratite paznju sta ekspert za Balkan kaze - zasto je Milosevic uradio to sto je uradio? Novac, moc, pohlepa. To je tako jednostavno. On je bio potpuno opsednut zeljom da ostane na vlasti", rekla je ona, citirajuci navode iz novinskih tekstova.
Ona smatra da je Milosevicevo hapsenje opomena politicarima da najvisa vlast ne eliminise odgovornost. U nastavku je rekla: "U ovoj zemlji premijer drzi najvisu vlast, nad gotovo svim aspektima dogadjanja u vladi."
Don Bodrija, lider vladine kuce, je rekao da je gospodja Eblonsi uvredila Miloseviceve zrtve svojim komentarom. "Zeleo bih da je pitam kako ona moze da objasni ljudima iz ratom pocepane zemlje, sa svim nesrecama koje su isle uz to, zbog cega misli da je prikladno ismevati nedace koje su pretrpeli, da bi se dobio jeftin politicki poen, kroz besmisleno optuzivanje premijera najvece zemlje na svetu", prokomentarisao je on.
Stokvel Dej je, pred okupljenim novinarima ispred Parlamenta, branio gospodju Eblonsi i njenu izjavu. "Da li je preterala? Ne, ja mislim da je premijer preterao, ako ocekuje da mu Kanadjani veruju, zbog svega sto je uradio."

STA RADE BIVSI PREMIJERI?

Romanov i Busar na novim funkcijama

Ovih dana dva bivsa premijera su stupila na nove duznosti.
Donedavni premijer Saskacuana, Roj Romanov, je bio angazovan na dva univerziteta u provinciji, Regina i Saskacuan. On je trebalo da bude visi savetnik za politiku i da radi na sprovodjenju programa za dovodjenje vladinih zvanicnika iz Kine na Univerzitet Regina. Na Univerzitetu Saskacuan, on bi bio zaduzen za polje javne politike, sto ukljucuje stvari vezane za ustav, zdravstvenu zastitu i poljoprivredu.
Takodje bi povremeno bio i na politickim studijama Kvins Univerziteta u Kingstonu, Ontario.
Kasnije mu je predlozeno da predvodi specijalnu komisiju za zdravstvenu zastitu, koja bi u narednih 18 do, najvise, 24 meseca putovala zemljom i izvestavala premijera o svojim nalazima. On nije odmah pristao, mada je rekao da bi mu bilo tesko da takav zadatak odbije.
Prihvatio je drugi predlog, za predsedavajuceg zdravstvene komisije, i po prvim reagovanjima ljudi iz zdravstva, opsti je utisak da je on prava licnost za taj posao.
Lisijen Busar, (na slici) doskorasnji premijer Kvebeka, je postao partner u advokatskoj firmi u Montrealu. On ce se baviti akcionarskim, komercijalnim i medjunarodnim pravom za firmu Davies, Njard, Phillips and Vineberg. Rekao je da je srecan sto se vraca pravu, profesiji koju veoma voli. Sto se tice firme, izjavio je da je opste poznato da je vodeca firma za pravne poslove u Kanadi, a veoma priznata i u svetu.

IZBORI PROSLI

Reakcije traju velikodusno trosenje poreskog novca

Jos uvek se nisu smirile strasti od poslednje izborne kampanje. U Torontu su obelodanjeni podaci da je potroseno vise od 200 hiljada dolara donatorskog novca za proslavljanje pobede gradonacelnika i njegovih vecnika.
Lastman je dao najvise, vise od 45.000, iza njega je citava lista drugih, sa manjim iznosima.
Odbornik Dag Holidej smatra da je vreme da se preispita nacin finansiranja izbora. Kandidati za gradsko vece dobijaju, po troskovniku, 50 centi po glasacu u svojoj izbornoj jedinici, sto ispada da je oko 20.000 dolara po mogucem odborniku. Iako su troskovi ograniceni, nema limita pri kolicini koju kandidati mogu da uzmu. Posredno se ovim trosi novac poreskih obveznika, jer donatore grad oslobadja poreza za dati iznos, i to od 50-75%.

STRAJK U SKOLAMA U TORONTU

Normalna nastava ne pre ponedeljka

Nade da ce strajk u drzavnim skolama u Torontu brzo da se zavrsi su bile preuranjene, i po sadasnjem stanju stvari, najraniji termin kada nastava moze normalno da pocne da se odvija je ponedeljak. Cak i kada bi se postigao sporazum, 13.000 radnika se nece odmah vratiti na posao, vec ce cekati ratifikaciju.
Strajkom je obuhvaceno pomocno osoblje, odnosno tehnicka lica, sekretari, pomocni nastavnici, nadzornici u trpezarijama i hodnicima, nastavnici engleskog kao drugog jezika, i oni koji izvode programe iz nacionalnog nasledja i instrumentalne muzike. Svi oni traze ugovore koji ce biti u skladu sa onima ponudjenim nastavnicima. Nastavnici su dobili 8% povecanja, tokom dve godine, i veci broj slobodnih dana.
U medjuvremenu u skolama je situacija prilicno haoticna. Neki dezurni strajkaci su skole otvorili kasno, u drgima su vandali nacinili stetu, pa su bili prinudjeni da ih ranije zatvore, dok su u vecini ucionice bile gotovo prazne jer su ucenici iskoristili odsustvo sekretara, koji evidentira odsustvo, i izostali iz skole. Strajkaci su najavili pojacavanje svojih napora da ne dozvole nastavnicima da udju u skole.
Koordinator strajka, Debi Oldfild, je ponovila apel da se skole zatvore zbog toga sto nije moguce obezbediti potrebnu sigurnost u njima. Ona je izjavila da skolski odbor insistira na otvorenim skolama, ali iz propagandnih, ne iz obrazovnih razloga, i time samo dovodi decu u opasnost.
Dok su strajkaci odlucni u tome da sprece nastavnike da udju u skole, dotle ih direktori i, cak, nadzornici upozoravaju da nece biti placeni ukoliko nisu u ucionicama.

JOS JEDAN KANADJANIN U KOSMOSU

Prvi setac po kosmosu

Astronaut Kris Hedfild ce biti jedini Kanadjanin na ruskoj svemirskoj stanici Mir i prvi koji ce se setati po kosmosu. Njegova prva setnja je predvidjena za 22. april, a druga dva dana kasnije. Ukoliko bude potrebno, on ce izaci i 26. aprila.
Njegov zadatak ce biti da prenese Canadarm2 do Alfe, internacionalne stanice i da je montira. Bez te nove roboticke ruke, nova americka svemirska stanica ne moze da se izgradi. Ruka ce se okretati oko strukture stanice, obavljajuci konstrukcione zadatke izvan domasaja manje, originalne varijante Canadarm.
Pretpostavlja se da nece biti problema u njegovoj misiji, posto su kosmonauti istrenirani da se snalaze i u nepredvidivim okolnostima.. Ukoliko ih ipak bude, on ce moci da se konsultuje sa ekspertima i iz Vasionskog centra u Hjustonu, i sa onima iz Kanadske agencije za kosmos, u Sen Iberu, Kvebek.
Svestan toga da jedna greska moze naciniti veoma veliku, nepopravljivu stetu, on i njegov americki kolega vezbaju u uslovima priblizno jednakim onima u svemiru i zeljno iscekuju trenutak poletanja.