Nezavisne Novine

SVET

EVROPSKA UNIJA I SRJ

Pomoc za ozivljavanje proizvodnjei energetskog sistema

Evropska unija (EU) je, u pripremljenoj prvoj transi pomoci SRJ za 2001. godinu, oko 80 miliona evra namenila za hitnu popravku i osposobljavanje elektroenergetskog sistema Srbije, rekli su agenciji Beta zvanicnici u Savetu ministara EU u Briselu.
Oko 70 miliona evra izdvojeno je za ozivljavanje male i srednje poljoprivredne i druge proizvodnje, osposobljavanje bankarskog i administrativnog sistema i nabavku cetiri najpotrebnija, "kriticna leka" za srpsko stanovnistvo.
Rec je o prvoj transi pomoci od ukupno 240 miliona evra za ovu godinu, za koju su vlade evropske petnaestorice vec dale "tehnicku saglasnost" u okviru upravnog odbora programa EU CARDS za podrsku zapadnom Balkanu.
"Zeleno svetlo" za doznaku sredstava korisniku - vladi SRJ, kroz nekoliko dana ce dati i Evropska komisija, sto je onda i konacna odluka o kojoj vise nece raspravljati nijedno telo ili ustanova EU, pa ni sefovi diplomatija EU, iduceg ponedeljka u Briselu, precizirao je Beti portparol Evropske komisije Gunar Vigand.
Za sve zemlje zapadnog Balkana utvrdjeni uslovi za dobijanje pomoci EU su na snazi i vaze i za predvidjenu ukupnu pomoc od 240 miliona evra SRJ u ovoj godini. Ti uslovi se ticu kako jacanja politicke i ekonomske demokratije, regionalne saradnje, tako i saradnje sa Haskim sudom.
Vigand je podvukao da tu Evropska unija i SAD "govore istim jezikom", ali evropska petnaestorica "ne postavljaju nikakve rokove".
Funkcioneri u Evropskoj komisiji su nezvanicno dodali da "uostalom, cak i oni koji postavljaju rokove, pruzaju pomoc jer je to nesumnjivo u interesu stabilizacije i reformi u Srbiji i predstavlja podrsku demokratiji u Srbiji i SRJ".
Oni su rekli i da se, "iako to tako tumaci srpska stampa", u zvanicnom saopstenju Stejt departmenta o odnosima sa Srbijom i SRJ, ne spominje nikakav uslov za ucesce SAD na donatorskoj konferenciji za pomoc Srbiji, koja je predvidjena da se odrzi polovinom ove godine.
Cilj konferencije je da se prikupi najmanje milijardu dolara za sto brzi privredni oporavak, dalju demokratsku, politicku stabilizaciju i punu integraciju Srbije (i SRJ) u medjunarodnu privredu i svetske institucije, ukljucujuci Svetsku trgovinsku organizaciju.
Nadlezni funkcioneri u Evropskoj komisiji su Beti naznacili da ce iz prve transe pomoci EU od 150 miliona evra, oko 80 miliona biti izdvojeno za "osposobljavanje elektroenergetskog sistema Srbije", a to znaci pre svega za popravke elektricnih centrala i prenosne mreze.
Ova stavka obuhvata i projekat "institucionalnog razvoja" nacionalne kompanije za elektroprivredu (EPS) i ministarstva enenergetike.
Dvadeset miliona evra ce biti dato za kupovinu sirovina, vestackog djubriva i stocne hrane za brzo pokretanje poljoprivredne proizvodnje i na malim privatnim posedima i u velikim agrokombinatima. Odredjena sredstva ce biti namenjena i "institucionalnom razvitku" ministarstva poljoprivrede.
Sa 10 miliona evra ce biti finansiran "razvoj" i savremena obuka, osposobljavanje preduzetnika, kao i tehnicka podrska bankama i malim i srednjim preduzecima.
U sustini, bankama ce se pomoci, strucno i tehnicki, da daju kredite malim i srednjim preduzecima i da, pritom, budu osposobljene da "sagledaju rizike kreditiranja".
Srpska privreda ce dobiti sredstva za kreditiranje proizvodnje, ali po sistemu trzisne ekonomije, uz obavezu vracanja kredita po uslovima trzista i konkurencije, a nikako za davanje "subvencija".
Oko 26 miliona evra ce biti upuceno vladi u Beogradu kao pomoc za nabavku cetiri "kriticna leka", na primer lekovi za oboljenja raka i insulin, kojih nema na trzistu, a koji su hitno potrebni najtezim bolesnicima.
Sredstva pomoci EU ce biti data i za Centar za politicke i ekonomske savete - slicno programu EU TAEDz za zemlje kandidate za ulazak u EU.
To je projekat koji obuhvata pomoc raznim ministarstvima da pripreme temeljno privredno zakonodavstvo i da se Srbija tehnicki pripremi za pregovore o ulasku u Svetsku trgovinsku organizaciju, koji je od kljucnog znacaja.

BRITANISKA STAMPA O SRJ

Kukova poruka drugacija od uslova SAD i zahteva Haga

Sef britanske diplomatije Robin Kuk preneo je sagovornicima u Beogradu poruku koja je drugacija od onog na cemu insistiraju SAD i Haski tribunal, ocenjuje danas britanska stampa navodeci da Britanija prihvata da se Milosevicu sudi prvo u Beogradu, pa onda u Hagu.
Kao prvi zapadni politicar koji je dosao u Beograd od hapsenja Milosevica, Kuk je preneo poruku strpljenja, koja je suprotna americkoj politici uslovljavanja pomoci skorim prebacivanjem Milosevica u Hag i zahtevima Tribunala da se to ucini odmah, pise "Gardijan".
List, medjutim, prenosi i reci Robina Kuka da narod Jugoslavije mora da ispuni svoje obaveze prema medjunarodnoj zajednici te da postoji granica do koje Zapad moze da ide ukoliko se na ponudu partnerskih odnosa ne uzvrati na reciprocan nacin.
Robin Kuk nije nagovestio gde je ta granica ali se ocekuje da bi vreme za reciprocno uzvracanje moglo da nastupi pre kraja godine, procenjuje "Gardijan".
"Indipendent" ocenjuje da je Robin Kuk izjavom da partnerstvo Beograda i medjunarodne zajednice "mora biti dvosmeran proces" ponudio "mesavinu stapa i sargarepe".
Za razliku od Amerikanaca koji smatraju da ne treba organizovati donatorsku konferenciju za Jugoslaviju sve dok Milosevic ne bude u Hagu, Robin Kuk je, pise "Indipendent", daleko mekse porucio da konferenciju treba organizovati, ali da ce darezljivost zapadnih donatora, makar delimicno, zavisiti od spremnosti Srbije da ucini dodatne korake.
"Tajms" pise da se Robin Kuk uoci razgovora u Beogradu konsultovao sa americkim drzavnim sekretarom Kolinom Pauelom i dodaje da bi Britanija mogla da odigra kljucnu ulogu u prestrukturiranju ili otpisu jugoslovenskih dugova, buduci da je jedan od najvecih jugoslovenskih poverilaca.
Spremnost sefa britanske diplomatije da prihvati da se Milosevicu, pre izvodjenja pred Haski tribunal prvo sudi u Srbiji, "Tajms" objasnjava postojanjem politickih razloga.
Procena vlade u Beogradu da bi trenutno upucivanje u Hag Milosevicu podarilo oreol mucenika zasluzuje daleko vise paznje nego sto su, kako izgleda, tuzioci u Hagu voljni da ponude, smatra "Tajms".
Kada bude osudjen u Srbiji, Milosevic ce u sopstvenoj kuci biti lisen svakog postovanja. Tada, dodaje list, treba traziti da mu se sudi zbog zlocina nad drugim narodima i prelomiti da li ce u tom slucaju pravda biti zadovoljena na najbolji nacin u Hagu, ili cak sudjenjem u Beogradu.
U izvestajima o Kukovoj ppseti Beogradu, londonska stmapa pise i da su clanovi britanske delegacije, ukljucujuci i Robina Kuka, po dolasku na beogradski aerdrom morali da, umesto preko crvenog tepiha, predju preko prostirke natopljene dezinfekcionim sredstvom i operu ruke u specijalnom rastvoru, zbog epidemije slinavke i sapa u Britaniji.

CESKI PARLAMENT

Ukidanje sankcija Jugoslaviji

Gornji dom ceskog parlamenta, Senat, jednoglasno je potvrdio odluku ceske vlade da se ukinu sankcije protiv SR Jugoslavije, uvedene 1999. godine.
Prethodno je za ukidanje sankcija zeleno svetlo dao Poslanicki dom usvojivsi obrazlozenje da su sankcije nakon promena u Beogradu izgubile smisao.
S obzirom na komplikovanu proceduru uvodjenja i ukidanja sankcija u Ceskoj Republici, ta zemlja se i dodatnim sankcijama Evropske unije iz 1999. godine protiv Beograda, prikljucila sa zakasnjenjem.
Potvrda ceskog parlamenta bila je samo puka formalnost, buduci da je Ceska prestala da primenjuje sankcije odmah nakon pada rezima bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica oktobra prosle godine.
Ceska je, takodje, sledeci EU vec ranije suzila spisak osoba koje su nepozeljne u Ceskoj kao bliski Milosevicevi saradnici ili koje su optuzene za ratne zlocine pred Haskim tribunalom.

SEF BRITANSKE DIPLOMATIJE

Kuk uputio cestitke makedonskoj armiji

Sef britanske diplomatije Robin Kuk danas je u Skoplju izrazio solidarnost svoje zemlje sa Makedonijom i najavio pomoc kako bi teroristi bili porazeni.
Kuk je na konferenciji za novinare uputio cestitke makedonskoj armiji "za profesionalnost, uzdrzanost i disciplinu u operaciji protiv terorista" i izrazio zadovoljstvo sto u tim operacijama nije bilo civilnih zrtava.
Govoreci o znacaju politickog izolovanja terorista, britanski ministar inostranih poslova je pozdravio intenziviranje politickog dijaloga i stvaranje uslova da se u Makedoniji "svi osecaju kao jednaki".
U vezi zahteva albanskih politickih stranaka za promenu Ustava i brisanje preambule, Kuk je ocenio da je to stvar njenih zitelja i da oni treba da odluce o tome, a ne Evropska unija (EU) ili bilo ko sa strane, jer bi "takvo resenje bilo neadekvatno i ne bi funkcionisalo".
Kuk je novinarima u Skoplju rekao da se nada da bilo kakva promena Ustava nece potkopati jedinstvo i integritet Makedonije i da ce u Ustavu biti izrazeno da su svi gradjani jednaki i da nijedna grupa nema superioran status.
Na novinarsko pitanje da li to znaci "meku" poruku za promenu Ustava, Kuk je odgovorio da se oko toga vec diskutuje u Makedoniji i da to nije nalog medjunarodne zajednice.
"Nije posao EU da pise Ustav Makedonije. Nas jedini legitiman zahtev je da Ustav treba da pojaca multietnicku demokratiju u Makedoniji i da ne potkopa njen integritet i suverenitet" izjavio je Kuk.
Sef britanske diplomatije je na pres konferenciji nakon susreta sa predsednikom Borisom Trajkovskim i premijerom Ljupcom Georgijevskim istakao da se moraju postovati postojece granice i da je granica izmedju Makedonije i, kako je rekao, Kosova, dogovorena i da je iskljucena bilo kakva njena promena.

SAD NECE DA PODRZE PROTOKOL IZ KJOTA

Bela kuca preplavljena elektronskim protestnim pismima

Bela kuca preplavljena je elektronskim protestnim pismima desetina hiljada ljudi iz celog sveta posle odluke americkog predsednika Dzordza Busa da odustane od Protokola iz Kjota o smanjenju kolicina stetnih gasova koji izazivaju promenu klime na Zemlji.
Vise od 50.000 osoba sa svih kontinenata, medju kojima i 200 iz Evropske komisije i zaposlenih u petrolejskim kompanijama BP i Sel, uputilo je i-mejl poruke Busu posle njegove odluke, navodi medjunarodna ekoloska mreza Prijatelji Zemlje, i dodaje da je medju njima preko 2.000 stanovnika SAD.
Prijatelji Zemlje su 29. marta pozvali "milione ljudi skandalizovanih Busovim nastojanjem da sabotira Protokol iz Kjota" da pisu americkom predsedniku i na svom Internet sajtu (njnjnj.foeeurope.org/climate) objavili model pisma.
Ta ekoloska organizacija je saopstila da je i sama dobila dvostruko vise i-mejlova tako da je njen server gotovo blokiran, a server Bele kuce je od subote dva puta "pao".

TEKSASKA FIRMA ZA STRATESKA ISTRAZIVANJA "Stratfor"

Americko-kineski corsokak uskoro ce biti prevazidjen

Vasington i Peking se ocigledno nalaze u corsokaku oko toga kako da okoncaju retoricku bitku oko sudara njihovih aviona u Juznokineskom moru, ocenjuje teksaska firma za strateska istrazivanja Stratfor.
Kineski predsednik DJijang Cemin pozvao je juce SAD da se izvine i preuzmu punu odgovornost za sudar od 31. marta izmedju kineskog borbenog aviona DJijan-8 i americke EP-3E spijunske letelice.
Vasington je odbio DJijangov zahtev a americki drzavni sekretar Kolin Pauel je bez uvijanja rekao da "nema nikakvog razloga za izvinjenje".
Stratfor navodi da kinesko rukovodstvo vrlo pazljivo meri koristi ali i cenu daljeg odlaganja predaje clanova posade americkog aviona. Takodje ocenjuje da Peking, dok eksploatise tu aferu radi podizanja nacionalistickih sentimenata, na medjunarodnom planu nastoji da pokaze svetu da SAD nisu neprikosnoveni vodja svetske zajednice.
"Dok postoji sira, geopoliticka korist od prolongiranja takozvane krize, kineski lideri strahuju da bi, ukoliko bi ona otisla predaleko, to moglo da ugrozi napredak ekonomskih reformi u Kini, a samim tim i drustvenu i ekonomsku stabilnost zemlje i konacno cilj Pekinga da se redefinise strateski, globalni balans moci".
"Sa vojskom koja vec ispituje americki obavestajni avion i vladom koja je vec obznanila svoj stav o impotenciji Vasingtona, svi su izgledi da ce Peking uskoro dozvoliti da se strasti stisaju", ocenjuje Stratfor u dugackoj analizi o trenutnom stanju kinesko-americkih odnosa.
Peking od pocetka tvrdi da su za sudar aviona odgovorni americki piloti, navodi teksaska agencija, ali dodaje da vecina dokaza pokazuje da je Peking znao da se sudar dogodio iznad medjunarodnih voda i da mu je bio potreban brz izgovor da sa sebe skine odgovornost za incident.
Stavise, to mu je dalo opravdanje da pretrazi americku letelicu i izoluje posadu.
Stratfor primecuje da i Peking i Vasington moraju da odrze izvestan nivo retorike za domacu upotrebu, dok rade u pravcu resavanja corsokaka u bilateralnim odnosima.
Kineski lideri ce traziti nacin da spasu obraz, a taj nacin ce verovatno biti pronadjen tokom pregovora iza zatvorenih vrata. Stratford smatra da ce Peking verovatno izruciti americku posadu, ali pod sopstvenim uslovima i onda kada se bude cinilo da je "Vasington" kapitulirao.
Vasinghton, primecuje se u analizi, vec nudi kompromis koji bi Peking vremenom mogao da prihvati. Pauel je 4. aprila izrazio zaljenje zbog pogibije kineskog pilota.
Jedna od glavnih kritika koji kineski mediji upucuju na racun Vasingtona je to sto SAD do sada nisu izrazile zabrinutost zbog nestanka kineskog pilota, navodi teksaska firma.
Stratfor dodaje da Peking, sa malom izmenom retorike od strane Vasingtona, sada razmatrssa koliko jos moze da "ucari" pre oslobadjanja posade americkog aviona, kao gesta dobre volje i zelje za mirom.
U drugoj analizi na istu temu, Stratfor navodi da se Kina vec duze vreme zalaze za multipolarni svet u kome bi se SAD ponasale manje kao usamljena super sila a vise kao velika sila okruzena drugim takvim silama, narocito Kinom.
"Godinama vec govorimo da je osnovna realnost medjunarodnog sistema neravnoteza medju globalnim silama, koja neizbezno vodi tome da druge velike sile deluju u pravcu ogranicavanja americke moci", naveo je jedan kineski zvanicnik.
Stratfor primecuje da je bombardovanje kineske ambasade u Beogradu bio prelomni trenutak za Peking. "Ono je pokazalo da SAD Kinu smatraju trecerazrednom silom".
Prema oceni teksaske agencije, Kinezi nikada nisu prihvatili americko objasnjenje da je bombardovanje ambasade bila greska, verovatno zbog toga sto su znali kakve su aktivnosti bile u bombardovanim delovima zgrade.
"To je za njih prosto bila prevelika slucajnost. Ono sto je najvise pogodilo Peking u vezi sa bombardovanjem je bio ocigledno nezainteresovani stav Vasingtona i njegov nemar za posledice te akcije".
Stratfor navodi da su SAD smatrale da Kina nema nacina da odgovori na bombardovanje i da su anticipirale da ce izostati globalna reakcija.
Dodaje da su obe procene Vasingtona bile ispravne.
Za Kinu je to znacilo da je svet potpuno van kontrole. "Posto je izgledalo da SAD mogu da preduzmu bilo kakvu unilateralnu akciju bez straha od posledica, Kina je smatrala neophodnim da pokaze da postoje potencijalo opasne posledice americkih akcija", zakljucuje Stratfor.

PREDSEDNIK EVROPSKE KOMISIJE

Orban i Prodi o bolesti ludila krava

Predsednik Evropske komisije Romano Prodi izjavio je u Budimpesti da Evropska unija (EU) nije zabranila uvoz mesa iz Madjarske, vec da je samo zamolila zemlje kandidate za ulazak u EU da iz svojih zaliha mesa odstrane "rizicne materije".
Prodi je to kazao na susretu sa madjarskim premijerom Viktorom Orbanom.
Orban je rekao da u Madjarskoj nisu registrovani slucajevi bolesti ludila krava i da zato ne postoje razlozi da EU protiv Madjarske donese propise kakve je uvela protiv zemalja gde se ta bolest vec pojavila.
Naucni savet EU u ponedeljak je protiv vise zemalja uveo zabranu uvoza mesa i nekih mesnih preradjevina zbog moguceg postojanja bolesti ludila krava, a Orban je u jednoj radio emisiji juce ostro kritikovao EU zbog uvodjenja tog embarga.
Prodi i Orban su razgovarali i o stanju u madjarskim medijima, a predsednik Evropske komisije je izrazio nadu ce madjarske parlamentarne stranke postici dogovor o tekucim pitanjima na tom polju kako bi sto skorije bilo zakljuceno poglavlje o medijima na pregovorima o prikljucivanju Madjarske EU.
Orban je naglasio da "cini sve sto moze" radi promene dvotrecinskog zakona o medijima, ali je naglasio da bi svakako bilo potrebno da od te teme budu odvojene sve "nedolicne politicke rasprave".
Predsednik Evropske komisije je dodao da bi bilo potrebno da se resi i polozaj Roma u Madjarskoj, na osnovu takozvanog kriterijima EU iz Kopenhagena.
Madjarski premijer je pozdravio jucerasnju izjavu Prodija da ce najpripremljenije zemlje moci da ucestvuju na evropskim izborima 2004. godine i dodao da ce Madjarska biti spremna za ispunjenje rokova na pregovorima o prikljucenju, koji treba da budu zavrseni do kraja 2002. godine.
Posle sastanka sa predsednikom Evropske komisije, Orban je otputovao u jednodnevnu posetu Sofiji gde ce ucestvovati na prosirenom samitu Evropske narodne partije.

Get 500,000 Free Banner Impressions at BannerMillion.com