Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

"NIN" - ZORAN DJINDJIC:

Izbori su smrtna presuda Srbiji

Srpski premijer Zoran DJindjic izjavio je da nece dozvoliti da bilo koji ministar u njegovoj vladi bude "smenjen kao ritualna zrtva", ne iskljucivsi mogucnost organizovanja novih izbora.
"Dobro, neka sruse vladu i imace izbore. Ali, to onda znaci i kraj reformi u Srbiji. Svi koji glasaju za izbore sada, glasaju za smrtnu presudu Srbiji", rekao je on u intervjuu najnovijem broju nedlejnika NIN.
"Posle ovoga sto je vlada Srbije uradila na medjunarodnom planu, plus sta je uradio (potpredsednik savezne vlade) Miroljub Labus, vlada Srbije je postala kljuc za ulazak u svet. Bacanje tog kljuca jeste zatvaranje vrata u svet i vracanje u vreme pre 24. septembra", rekao je DJindjic.
"Mi imamo sporove zbog toga sto zelimo integraciju u svet... Bilo bi paradoksalno da zrtve koje DOS daje budu razlog za zatvaranje (zemlje) prema svetu", dodao je on.
O sastavu nove Savezne vlade, DJindjic je rekao da "je ocigledno da se ide ka resenju da Predrag Bulatovic bude savezni premijer a njegovi socijalisti dobije jos vise ministarskih mesta".
"To je nagrada za poziciju koja je suprotna DOS-ovoj i to je knedla koju moramo da progutamo", rekao je DJindjic.
Povodom saradnje sa Haskim tribunalom, DJindjic je rekao da "DOS, ukljucujuci i jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunicu, mora da kaze da li hocemo ili necemo da saradjujemo".
"Ako oko tog principijelnog pitanja postoji neslaganje, onda je to veliki problem", rekao je DJindjic i kao moguce resenje naveo mogucnost da se jednom broju optuzenih pred tribunalom sudi u zemlji a da "deo ode u Hag".
"U DOS-u moramo da se dogovorimo o nacinu transfera u Hag", rekao je DJindjic a na pitanje ako ne bude pronadjeno resenje o transferu, odgovorio je: "Onda cemo opet raditi od slucaja do slucaja".
DJindjic je rekao da medjunarodna zajednica nije insistirala na predaji Slobodana Milosevica.
"Kolin Pauel (americki drzavni sekretar) je trazio garanciju da cemo konkretno saradjivati do kraja jula. Zvao sam Kostunicu i rekao mu da ako kazem 'da', to znaci da nekoga moramo da izrucimo. Ako kazem 'ne', Amerikanci nece doci na donatorsku konferenciju i to je kraj savezne i republicke vlade. Kostunica mi je rekao da kazem 'da'. Podsetio sam ga da ce to imati neke posledice. Odgovorio je 'znam'", rekao je DJindjic.
On je rekao da ce Haski tribunal verovatno imati "pune ruke posla sa Milosevicem neko vreme" a vlasti u Beogradu moraju brzo da pronadju trajni nacin saradnje sa Hagom, da "podvuku crnu i kazu da nema novih optuzbi jer bi to potpuno destabilizovalo zemlju".
"Emotivna polarizacija javnosti ce bledeti vremenom. Izbegli smo da u septembru oko beogradskog Centralnog zatvora demonstriraju radikali i socijalisti a da sve nas svet drzi pod katancem, da DOS nemocno sedi i dogovara se. Zato smo morali da presecemo Gordijev cvor", rekao je DJindjic.
On je kao "pojednostavljeno" ocenio tumacenje da je predaja Milosevica bitka u ratu protiv Kostunice i dodao da je to bio "potez iz ocajanja i bez ikakvog plana".
"Moja ideja je bila da Kostunica traba da resi traj problem jer je u njegovoj nadleznosti i da ima internacionalne poene zbog toga. Kako je vreme odmicalo, mislio sam da problem resimo on i ja, nikada da ga resavam samo ja. Potez Vlade Srbije je jednokratan cin posle koga se svi vracaju na svoje polozaje", rekao je DJindjic.
On je rekao da je Kostunica "neophodan kao most izmedju tradicionalne i reformske Srbije".
"Bez njega bili bismo nacija podeljena na dva nepomirljiva bloka, kao u Crnoj Gori. A to nikome od nas ne treba", rekao je DJindjic.

VOJISLAV KOSTUNICA:

Milosevicu se moglo suditi u zemlji

Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica izjavio je da je sve sto se dogadjalo u vezi sa izrucenjem bivseg jugoslovenskog predsendika Slobodana Milosevica Haskom tribunlu uzdrmalo federalnu drzavu, ali da se ne moze reci kako je "Jugoslavija danas manja nego ranije".
"Uprkos uskogrudosti i sebicnosti vlastodrzaca, razlicitim uticajima spolja i iznutra koji bi da drzavu razbiju, ona jednostavno ima tu otpornost", rekao je Kostunica u intervjuu najnovijem broju nedeljnika "Vreme".
Kostunica je ostro kritikovao Haski tribunal, ocenivsi da on "nije medjunarodni iako se tako zove".
"On je prakticno sud odredjenih sila i odredjenih interesa, vise americki nego medjunarodni", rekao je on.
Kostunica smatra da bi saradnja sa Tribunalom "mogla biti laksa da smo od pocetka doneli valjane pravne okvire" i da je bilo spremnosti da se dodje do zakona "koji bi zastitio prava i dostojanstvo drzave i pojedinca".
""Bojim se ... da smo, postavivsi sebi lazni izbor izmedju nastojanja da SRJ ne bude izolovana, i da ne nestane u bukvalnom smislu te reci, i nastojanja da sacuvamo nacionalno i drzavno dostojanstvo, srljali sve vise u pravcu u kome nismo mogli da uticemo na dogadjaje", rekao je on.
Kostunica smatra da je bilo moguce organizovati sudjenje Milosevicu u zemlji, i to bez zakona o saradnji sa Tribunalom, a na osnovu postojeceg krivicnog zakonodavstva. Time bi, kako je naveo, bio izbegnut presedan da "budemo jedina drzava koja je svog predsednika izrucila sudu van zemlje".
"Vreme ce pokazati koliko je u svemu tome bilo obicne neodgovornosti, spoljnih uticaja, a koliko obecanja datih unapred koja su, po svemu sudeci, u jednom trenutku morala da se ispune", rekao je on.
"Nema razlike u DOS- kada je rec o potrebi saradnje sa medjunarodnom zajednicom... Ali, to vracanje u svet, u deo sveta u kome vazi nacelo vladavine prava i pravne drzave, ne moze se izvesti krsenjem sopstvenih nacela i pravde drzave", rekao je on.
"Ne spadam u one koji misle da se saradnja (sa Tribunalom) moze svesti na sve osim izrucenja. Ali, pokretanjem procesa u nasoj zemlji taj bolan postupak izrucenja moze se odloziti, a onda, posto nista nije vecito i sve se menja, pa i sam sud, dobiti ponesto u vremenu", rekao je jugoslovenski predsendik.
"Mislim da smo 28. juna na jedan ili drugi nacin bili u prilici da kombinujemo nesto sto je pragmatizam sa nekim moralnim obzirima. Ali, u vise navrata do sad potcenili smo ili doveli u pitanje moralne obzire, kao i suverenost i dostojanstvo drzave. To se dogodilo i 28. juna. Verujem da se jos moze uspostaviti ravnoteza izmedju tog pragmatizma, realizma, ako hocete i moralizma, mada to nekima zvuci kao nesto sto treba ismevati", rekao je Kostunica u intervjuu "Vremenu'.

MAKEDONIJA

Makedonske vlasti uverene u uspeh plana za resenje krize

Predstavnici makedonskih vlasti izrazili su juce uverenje u uspeh plana o resenju visemesecne krize u toj drzavi, isticuci da je prekid vatre, koji je trebalo da pocne sinoc, "prvi korak ka uspostavljanju mira u Makedoniji".
Savetnik makedonskog predsednika, Nikola Dimitrov rekao je da sporazum o prekidu vatre "ne znaci pogodbu sa predstavnicima ONA, vec da ce albanski teroristi oruzje predati vojnicima NATO".
"Taj posao ce biti obavljen za 30 dana", izjavio je Dimitrov, dodajuci da je potrebno da rasporedjivanje NATO trupa treba da protekne u mirnim uslovima i bez opasnosti, sto je i bio uslov da se vojnici tog saveza rasporede u Makedoniji.
"Razoruzanje ektremista i prekid vatre je treca faza plana predsednika Trajkovskog", rekao je Dimitrov, naglasavajuci da razoruzavanju ONA treba da prethodi i uspeh u politickom dijalogu izmedju makedonskih i albanskih parlamentarnih stranaka.
Ministar odbrane Vlado Buckovski rekao je da makedonske snage bezbednosti "mogu odgovarati na provokacije, stititi granicu od ilegalnih ulaza i odgovarati adekvatno na vatru koju bi otvarali teroristi".
"Makedonija ovim cinom ne potpisuje kapitulaciju nego pobedjuje", naglasio je makedonski ministar odbrane.
Na pitanje da li je specijalni americki izaslanik za Makedoniju Piter Fejt potpisao dogovor o prekidu vatre sa politickim prestavnikom ONA Ali Ahmetijem, Buckovski je odgovorio da zna da je takav dogovor potpisan ali ga nije video.
Drugi savetnik makedonskog predsednika, Stevo Pendarovski je izjavio i da je makedonska vlada dobila cvrste garancije NATO da ce ONA postovati prekid vatre.

MAKEDONIJA

Ne postuje se primirje

Sinoc, tacno u ponoc, kada je trebalo da pocne prekid vatre izmedju sukobljenih strana u Makedoniji, albanski ekstremisti sa podrucja sela Gajre na Sar-planini ispalili su pet granata u pravcu kasarne u Tetovu.
Policija je potvrdila napad na kasarnu i soapstila da u incidentu nije bilo povredjenih pripadnika makedonskih snaga bezbednosti.
Posle ponoci nastavljene su i borbe kod sela Radusa, 30 kilometara severozapadno od Skoplja. Pripadnici organizacije koja sebe naziva Oslobodilacka nacionalna armija (ONA) sa planine Zeden vec nekoliko sati napadaju policijsku stanicu u Radusi.
Policija je saopstila da je poslato pojacanje vojsci i policiji na tom podrucju.
U kumanovskom i lipkovskom kraju trenutno je mirno.
Danas popodne doslo je do zestokih okrsaja u okolini Tetova i medjusobnih optuzbi sukobljenih strana za "zauzimanje sto boljih polozaja pred primirje".
Sporazum o prekidu vatre postignut je danas, odvojeno, sa makedonskim vlastima i liderom ONA Alijem Ahmetijem uz veliki politicki pritisak medjunarodne zajednice na obe strane.
Sedam stanovnika Tetova povredjeno je u eksplozijama minobacackih projektila koje su ispalili pripadnici ONA sa brda u okolini grada, potvrdio je direktor tetovske bolnice Rahim Taci.

KANADA - MILOSEVIC

Medjunarodni tim advokata ide u Hag kod Milosevica

Medjunarodni tim advokata otputovace ove sedmice u Hag da pokusa da savetuje bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica, koga je Haski tribunal optuzio za ratne zlocine, izjavio je advokat iz Toronta Kristofer Blek.
"Milosevic je trazio od nas da odemo i da se vidimo sa njim kako bi razgovarali o situaciji", rekao je Blek petak uvece, u telefonskom intervjuu datom neposredno pre odlazak u Evropu.
Prema njegovim recima, advokati su kontaktirani preko Miloseviceve supruge i "ljudi u Srbiji". Blek je kazao da bi do sastanka sa bivsim predsednikom SRJ moglo da dodje u narednih nekoliko dana.
U prvom pojavljivanju pred Haskim tribunalom, Milosevic je izjavio da ne priznaje taj "lazan sud i lazne optuznice". On je odbio advokate i odbio je da se izjasni o optuznici za zlocine pocinjene na Kosovu.
Blek je, medjutim, rekao da bi Milosevic mogao da promeni stav.
Taj advokat iz Toronta predvodi grupu pravnika u okviru novoformiranog Medjunarodnog komiteta za odbranu Slobodana Milosevica u kome je oko 200 advokata, pisaca i intelektualaca. Komitet smatra da je Milosevic politicki zatvorenik.
Blek je kazao da se sa Milosevicem sastao u beogradskom Okruznom zatvoru ubrzo nakon sto je bivsi predsednik uhapsen pod optuzbom za zloupotrebu polozaja.
"Idemo tamo (u Hag) u ime Komiteta da vidimo uslove pritvora i razgovaramo o svakom drugom pravnom pitanju koje on zeli da pokrene. Mozda on zeli da sa nama razgovara o strategiji", rekao je Blek Rojtersu.
Prema njegovim recima, mandat advokata je da pomognu Milosevicu u odbrani od "tih laznih optuzbi".
"Clanovi Komiteta smatraju da on nije kriv po tim optuzbama i da to u stvari nije nista drugo nego propagandni napor da se oravda brutalan napad NATO na Jugoslaviju", ocenio je Blek.
Dodao je da ce mu se u Hagu pridruziti i bivsi americki drzavni tuzilac Remzi Klark i drugi advokati iz Evrope i Kanade.
Blek je branilac jednog generala iz Ruande optuzenog pred Medjunarodnim krivicnim tribunalom za Ruandu, koga su, kao i Haski tribunal, osnovale UN. Sediste tribunala za Ruandu je u Tanzaniji.

CRNA GORA - KOALICIJA ZA JUGOSLAVIJU-PREDRAG Bulatovic:

SNP danas odlucuje o ucescu u Saveznoj vladi

Izvrsni odbor Socijalisticke narodne partije (SNP) odlucice sutra da li ce ta partija ucestvovati u formiranju nove Savezne Vlade, izjavio je veceras lider SNP-a, Predrag Bulatovic.
Na konferenciji za novinare Koalicije "Zajedno za Jugoslaviju", on je rekao da ocekuje da ce Izvrsni odbor stranke doneti odluku o ucescu SNP-a novoj Vladi SRJ.
Bulatovic je kazao da ce vrh SNP-a razmatrati i mogucnost raspisivanja prevremenih saveznih izbora.
Bulatovic je najavio da ce, ukoliko SNP odluci da ucestvuje u novoj Saveznoj vladi, narednih dana biti formirana i radna grupa Koalicije "Zajedno za Jugoslaviju", koja bi trebalo da pripremi koalicioni sporazum sa DOS-om.
Ta koalicija na saveznom nivou, kako je zamislja crnogorski partner, trebalo bi da bude "ogranicenog mandata sa ciljem da pripremi platformu za redefinisanje odnosa sa Srbijom i nastavi saradnju sa medjunarodnom zajednicom", kazao je Bulatovic.
On je istakao da bi sporazumom izmedju dve koalicije trebalo da budu otklonjene "slabosti" ranijeg sporazuma SNP-a i Srpske narodne stranke sa DOS-om.
Bulatovic je kazao da "SNP nece potpisati nijedan novi koalicioni sporazum sa DOS-om kojim bi bilo moguce donosenje odluka bez njenog ucesca".
SNP ne insistira na svojim interesima, vec na interesima Crne Gore, jer na saveznom nivou predstavlja Republiku, objasnio je Bulatovic, isticuci da ce posao brzo biti zavrsen ako SNP naidje na razumevanje u DOS-u, dok ce u suprotnom doci do "tezeg puta", vanrednih paralmentarnih izbora.
Bulatovic je ponovio zamerke Vladi Srbije zbog odluke o izrucenju Slobodana Milosevica Haskom tribunalu, navodeci da ce "zbog nacina Milosevicevog izrucenja jednog dana neko izaci pred sud".
Bulatovic nije zeleo da imenuje moguce mandatare nove Savezne vlade, navodeci da on nece preuzeti tu funkciju.
Lider Narodne stranke (NS) Dragan Soc rekao je da ce, ukoliko dodje do formiranja radne grupe Koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" o karakteristikama koalicionog odnosa sa patnerom iz Srbije, DOS-om, uslovi saradnje na saveznom nivou biti poznati sledece nedelje.
Soc je ponovio da je NS raspolozena za ucesce u Saveznoj vladi, ukoliko bi to doprinelo resavanju problema na saveznom nivou.
On je ocenio da ce "u septembru pasti vlada Filipa Vujanovica jer nece moci da ispuni zahteve Liberalnog saveza Crne Gore".
Komentarisuci proslonedeljnu izjavu potpredsednika Demokratske partije socijalista Svetozara Marovica o potrebi da Srbija i Crna Gora imaju jedinstven medjunarodni subjektivitet, Soc je kazao da to "nije samo prkos, vec ima politicku pozadinu".
Predsednik Srpske narodne stranke Bozidar Bojovic zalozio se da u novoj Vladi SRJ Crna Gora i Srbija budu paritetno zastupljene.
On je ponovio zahtev da Savezna Vlada bude sto hitnije formirana.

CRNA GORA

Oko 1.000 ljudi na protestu zbog izrucenja Milosevica

Predaja Slobodana Milosevica Haskom tribunalu najsramniji je cin u istoriji Srbije, poruceno je sinoc sa mitinga u Podgorici, organizovanog u znak protesta zbog izrucenja bivseg jugoslovenskog predsednika Haskom tribunalu.
Mitingu "Protiv Haga, za slobodu Slobodana Milosevica", odrzanom ispred Americkog kulturnog centra, prisustvovalo je oko 1.000 gradjana.
Organizatori protestnog skupa bili su Narodna socijalisticka stranka (NSS) Crne Gore, Srpska radikalna stranka i Patriotski savez Jugoslavije (PSJ).
Na mitingu su se vijorile jugoslovenske zastave, a ucesnici su nosili i slike Slobodana Milosevica i bivseg saveznog premijera Momira Bulatovica, koji je neformalni lider NSS.
Govornici su uputili pogrdne izraze premijeru Srbije Zoranu DJindjicu, predsedniku SRJ Vojislavu Kostunici, pojedinim celnicima Demokratske opozicije Srbije, kao i Haskom tribunalu za ratne zlocine.
Predsednik PSJ za Podgoricu Milivoje Bakic rekao je da ce se oni koji su izrucili Milosevica "uskoro naci iza resetaka". "To su vodeci izdajnici srpskog naroda i zapadni placenici koji brinu o svom kapitalu, a ne o narodu", rekao je on. Bakic je rekao i da je jedina Miloseviceva greska bila to sto nije "svojevremeno zatvorio one koji ga sada hapse".
Funkcioner NSS-a Borivoje Cetkovic je rekao da su vlasti u Srbiji izrucenjem Milosevica "ispisale najtamniju mrlju u srpskoj istoriji". "Takvog patriotu majka vise ne radja", ocenio je Cetkovic, koji se zapitao zasto miting podrske Milosevicu ne organizuje Socijalisticka narodna partija, kako bi "Zoran Zizic i njegovi drugovi pokazali da su protiv tog sramnog cina".
Knjizevnik Ranko Jovovic je rekao da je Slobodan Milosevic "slobodan" i da "svetli u lancima", a da smo "mi roblje".
"Neka je proklet onaj ko se hrani na krvi Slobodana Milosevica", porucio je Jovovic.

SPS - Andjelkovic:

Trazili smo da razgovaramo sa Milosevicem

Visoki funkcioner Socijalisticke partije Srbije Zoran Andjelkovic rekao je juce da je rukovodstvo te partije kontaktiralo juce sa nadleznima u pritvorskoj jedinici Haskog tribunala, Sheveningen, trazeci razgovor sa Slobodanom Milosevicem.
"Rukovodstvo SPS-a je juce oko 15.10 pozvalo pritvorsku jedinicu u Hagu trazeci da razgovaraju sa Slobodanom Milosevicem. Receno nam je da to nije moguce u ovom trenutku", rekao je Andjelkovic na konferenciji za novinare.
Na pitanje da li ce vodje SPS -a posetiti Milosevica, Andjelkovic je odgovorio, da ce "videti kako ce taj proces dalje da tece". On je rekao da ce protesti pristalica SPS-a i Srpske radikalne stranke (SRS) biti nastavljeni jer Srbiju u proteklih 10 dana karakterise "neustavno i stanje bezakonja".
Andjelkovic je osudio "sramni cin kidnapovanja Slobodana Milosevica" i rekao da je to "najsramniji dan u istoriji srpskog naroda".
Andjelkovic je rekao da je SPS trazio zakazivanje nove sednice jugoslovenskog parlamenta na kojoj bi trebalo da bude doneta deklaracija o krsenju Ustava SRJ i Srbije i zakonskih akata.
Andjelkovic je izrazio ocekivanje da ce ta sednica biti zakazana za 11 jul.
On je kazao da je "Srbija postala policijska drzava sto se videlo kada je policija, uoci poslednje sednice jugoslovenskog parlamenta, blokirala prilaze skupstini".
Andjelkovic je osudio "svako nasilje na ulicama a posebno prema novinarima" ali je uputio kritiku novinarima zbog toga sto su "aplaudirali kada je premijer Srbije Zoran DJindjic saopstio da je Milosevic predat Haskom tribunalu".
Povodom izjave potpredsednika SPS-a Ivice Dacica o "tome da Srbijom nece vladati Rasim Ljajic (potpredsednik Vlade Srbije), Andjelkovic je rekao da socijalisti "ne dele gradjane po nacionalnoj osnovi" i "ako napadaju pojedine politicare rade to zbog njihovog rada a ne nacionalne pripadnosti".

POLICIJA - DRAGAN Karleusa:

U okolini Beograda oko 800 leseva

Oko 800 albanskih zrtava sa Kosova sahranjeno je u masovnim grobnicama oko Beograda, rekao je danas agenciji Frans pres visoki funkcioner Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije Dragan Karleusa.
"Do danas smo ekshumirali 36 tela - 13 muskaraca, 14 zena i devetoro dece - iz jedne masovne grobnice u Batajnici, ali znamo da u okolini postoje jos cetiri masovne grobnice i procenjujemo da je u njima zakopano oko 800 zrtava", rekao je Karleusa.
"Iz druge dve masovne grobnice koje su nedavno otkrivene u Petrovu Selu, na istoku Srbije, ekshumirano je 75 tela. Jedna masovna grobnica nalazi se i ispod autoputa Beograd-Skoplje, nedaleko od Vranja. Procenjujemo da je bivsi rezim tela sakrio i na dnu jezera Perucac gde povremeno isplivavaju tela", dodao je on.
Po zavrsetku sukoba, prijavljen je nestanak oko 2.500 Albanaca.
Karleusa je ocenio da bi istraga trebalo da potkrepi optuzbe protiv Milosevica.

DAFIMENT BANKA

Podneta krivicna prijava protiv Dafine Milanovic

Beogradska policija podnela je Okruznom javnom tuzilastvu u Beogradu krivicnu prijavu protiv vlasnice nekadasnje piramidalne "Dafiment banke" Dafine Milanovic zbog sumnje da izvrsila zloupotrebu sluzbenog polozaja.
Nacelnik odeljenja Uprave za suzbijanje privrednog kriminaliteta Josip Bogic rekao je danas agenciji Beta da je krivicna prijava protiv Milanoviceve podneta 30. juna 2001. godine.
Prijava je podneta zbog, kako je kazao, sumnje da je Dafina Milanovic u periodu od 31. decembra 1991. do 25. novembra 1992. godine "u vise navrata iz trezora svoje banke prisvojila oko 30 miliona maraka za svoje licne potrebe". "Po sadasnjem kursu to iznosi oko 850 miliona dinara", rekao je Bogic. On je dodao da je beogradska policija do sada obradila samo deo materijala o poslovanju "Dafiment banke".

BEOGRAD

Zahtev parlamentu da odluci o imunitetu Bratislave Morine

Okruzno javno tuzilastvo u Beogradu zatrazilo je od Odbora za mandatno-imunitetska pitanja Veca gradjana jugoslovenskog parlamenta odluku o imunitetu poslanika Jugoslovenske levice (JUL) Bratislave Morine.
Protiv Morine je pokrenuta istraga zbog sumnje da je izvrsila krivicno delo zloupotrebe sluzbenog polozaja kada je obavljala funkciju Komesara za izbeglice Srbije.
"Kao savezni poslanik Morina se nije pozvala na imunitet, kako se vidi iz sluzbene beleske sudije, od 15. maja", navodi se u saopstenju Okruznog javnog tuzilastva.
Tuzilastvo je dopisom predsednika Veca gradjana obavesteno da Odbor za mandatno-imunitetska pitanja jos nije doneo odluku u vezi sa imunitetom Bratislave Morine zbog cega sud nije u mogucnosti da sprovede istragu, navodi se u saopstenju tuzilastva.

NOVA SRBIJA

Ilic kritikovao vladu i najuticajnije lidere DOS

Kopredsednik Nove Srbije i jedan od lidera DOS Velimir Ilic kritikovao je juce Vladu Srbije i pojedine koalicione partnere zbog centralizacije vlasti, sporih reformi i pojava korupcije.
On je na konferenciji za novinare rekao da je to "pozitivna kritika", ali da njegova stranka "ozbiljno razmislja" da osnuje posebnu poslanicku grupu u okviru DOS-a.
Ocenjujuci da je "problem svih problema velika centralizacija vlasti" na republickom nivou, Ilic se zalozio za rekonstrukciju Vlade Srbije, ali je dodao da nikakav boljitak nije moguc dok ne budu decentralizovane stranke-clanice DOS, posebno najuticajnije.
Ilic je ocenio da je spor izmedju predsednika SRJ Vojislava Kostunice, lidera Demokratske stranke Srbije, i premijera Srbije Zorana DJindjica, predsednika Demokratske stranke (DS), delom vestacki proizveden, jer je "DOS jedinstveno zakljucio da bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica treba izruciti Haskom sudu".
"Ostalo je bilo samo da ministri pravde nadju resenje da to bude pravno regulisano", rekao je Ilic, ocenjujuci da spor DJindjic-Kostunica delom predstavlja "marketinski potez" njihovih stranaka, da bi ostale clanice DOS bile marginalizovane.
Ilic je izrazio nezadovoljstvo i sastancima Predsednistva DOS-a, jer ih, kako je rekao, organizuju ili DJindjic ili Kostunica, bez konsultacija sa drugima i ranije saopstenog dnevnog reda.
On je rekao da su i ostali lideri DOS nezadovoljni, te da o tome pricaju sa njim, ali da na sastancima Predsednistva "svi cute".
Ilic, koji je gradonacelnik Cacka, rekao je i da je u Srbiji u toku "formiranje paralelnog sistema vlasti", jer vlada osniva regionalne kancelarije koje su zaduzene za projekte i sredstva od donacija, dok lokalnoj vlasti ostaje da "pere ulice, kao za vreme Milosevica".
On je kritikovao i rad poslanickog kluba DOS-a u Skupstini Srbije, a naglasio je da njega "ne moze predstavljati Cedomir Jovanovic", visoki funkcioner DS, koji je sef poslanickog kluba DOS.
Ilic je rekao i da u svakodnevnom kontaktu sa gradjanima primecuje izrazito nezadovoljstvo zbog ulaska nekadasnjih funkcionera bivse vladajuce koalicije u stranke DOS-a.
"Nedavno su na sastanku lokalnog DOS-a u Cacku bili svi funkcioneri koje smo smenili. Gradjani me pitaju:'Otkud ovi ovde', a ja kazem:'To su novi koalicioni partneri'", rekao je Ilic.
"Fakticki, nismo nikoga smenili, osim Milosevica, koji je otisao u Hag, pa ne moze sada da se aktivira. Ne daj Boze da se ovi (levica i radikali) vrate, a nece, ali oni bi sve posmenjivali u roku od 24 casa", rekao je Ilic.
On je ukazao da su gradjani nezadovoljni i visokim cenama i da sve "vise otkazuju poslusnost, jer nemaju cime da plate ogromne dazbine", sto se odrazava i na lokalne i na republicki budzet.
Govoreci o korupciji, Ilic je rekao da su kamiondzije nedavno blokirale Ibarsku magistralu, jer ne zele "vise da placaju reket od hiljadu do 1.500 maraka". On je rekao da je ostalim liderima DOS postavljao pitanje: "Ko je reketas", ali da nije dobio odgovor.
Ilic je naglasio da Nova Srbija nece za sada organizovati proteste, ali ih nije iskljucio u buducnosti. On je rekao da bi njegova stranka, pred eventualne nove izbore, mogla da udje u koalicioni savez sa nekim strankama bliskog programa van DOS, poput Srpskog pokreta obnove.

PAKT STABILNOSTI

Nema oporavka bez pomoci iz sveta

Nacionalni koordinator Pakta stabilnosti jugoistocne Evrope Milan Pajevic izjavio je da SRJ ne moze da se oporavi bez "vrlo masivne" pomoci iz sveta.
"Iz stanja u kojem se sada nalazimo, ne mozemo da se iscupamo bez pomoci iz sveta. S druge strane, nikome u svetu ne pada na pamet da sipa milijarde dolara u region u kojem jos uvek neko zeli da ratuje i da stvara probleme", rekao je Pajevic na savetovanju o Paktu stabilnosti u Skupstini Vojvodine.
On je rekao da "nasa diplomatija jos uvek spava" i ocenio da ona mora "naporno da radi da bi se borila za interese jedne male, siromasne i pritom izbombardovane zemlje".
Pajevic je kazao da ce se 25. i 26. oktobra u Bukurestu odrzati Druga regionalna konferencija Pakta stabilnosti, na kojoj ce prednost pri finansiranju imati zajednicki usaglaseni projekti regionalnog znacaja, predlozeni od strane dve ili vise zemalja.
"Realizacija ce se odnositi na sve vrste projekata koji predstavljaju sustinu i osnovna polja delatnosti Pakta stabilnosti, poput demokratizacije i ljudskih prava, ekonomske obnove, razvoja i bezbednosti", naveo je Pajevic.
On je rekao da projekti treba da se dostave do pocetka septembra, "kako bi ostalo dovoljno vremena za lobiranje".
Pajevic je kao primere projekata od regionalnog znacaja za koje ce biti lakse odobrena sredstva naveo projekte izgradnje puta Nis-Sofija i zeleznicke pruge Segedin-Kikinda-Temisvar.
"Pakt stabilnosti i jeste nastao zbog toga da bi nas na jedan elegantan nacin prisilio da saradjujemo sa nasim susedima i da se vrati mir na ove burne prostor", kazao je Pajevic.
On je naveo da je do kraja godine ili pocetkom 2002. u izgledu i treca donatorska konferencija, koja bi bila posvecena Dunavu, njegovim saobracajnim i razvojnim aspektima i dodao da inicijativa za tu konferenciju potice od koordinatora Pakta stabilnosti Boda Hombaha (Bodo Hombac).
Pajevic je kazao da je Evropska unija izdvojila 40 miliona evra za rekonstrukciju Mosta slobode u Novom Sadu i dodao da ce ta sredstva biti raspoloziva kada se resi pitanje plovnosti Dunava, nakon razgovora eksperata iz EU i SRJ.
Potpredsenik Izvrsnog veca Vojvodine Dusko Radosavljevic rekao je da ce projekti iz Vojvodine za oktobarsku regionalnu konferenciju u Bukurestu biti usmereni na jacanje multikulturalnog drustva, jacanje nivoa organizovanosti pokrajinske i lokalne samouprave, razvoj medija.
"Naravno, tu su i projekti iz medjuregionalne saradnje sa susednim zemljama, poput vec postojece Evroregije Dunav-Kris-Moris-Tisa, i ukljucenje zapadnog dela Vojvodine Evroregiji Dunav-Drava-Sava, odnosno saradnja s Tuzlom, Osijekom i Pecujom", rekao je Radosavljevc agenciji Beta

SRBIJA

Od 1. septembra veronauka u skolama

Ucenici prvih razreda osnovnih i srednjih skola u Srbiji ucice od septembra novi opcioni predmet - veronauku ili obrazovanje za demokratiju, ljudska prava i toleranciju, najavljeno je juce u Vladi Srbije.
Premijer Srbije Zoran DJindjic rekao je novinarima da je na danasnjem sastanku sa predstavnicima sedam najvecih verskih zajednica dogovoreno da veronauka bude uvedena kao opcioni predmet od 1. septembra, na pocetku skolske 2001/2002. godine.
"Roditelji ce moci da se slobodno opredele da li ce njihova deca pohadjati taj predmet ili jedan drugi predmet koji ce definisati Ministarstvo prosvete", rekao je DJindjic.
On je dodao da je danas formirano i radno telo, u koje su usli po jedan predstavnik velikih verskih zajednica i tri predstavnika ministarstava prosvete i vera Srbije, koje treba da prati sprovodjenje tog plana. "Ministarstvo prosvete je duzno da da saglasnost na udzbenike koji ce biti korisceni i da prati pripremu nastavnog osoblja koje ce odretiti crkve i verske zajednice", rekao je premijer.
DJindjic je objasnio da ce u pripremnom periodu od 1. septembra do 1.oktobra biti moguce da se isprave "nedostaci koji budu uoceni".
Ministar prosvete Gaso Knezevic istakao je da nastavni planovi i programi, udzbenici i izbor nastavnika, nisu u nadleznosti Ministarstva prosvete. Sadrzina opcionog predmeta koji ce biti alternativa veronauci bice "obrazovanje za demokratiju, ljudska prava i toleranciju", rekao je Knezevic.
On je objasnio da ce odgovornost za sadrzaj nastave veronauke snositi verske zajednice, a da ce se u okviru komisije u kojoj ce biti predstavnici ministarstva i verskih zajednica resavati "tehnicki problemi". "Mi cemo izvrsiti pregled udzbenika i videti da li tu ima nekih ekstremnih sadrzaja. Ukoliko oni postoje mi cemo reagovati, inace nece biti nikakve cenzure", rekao je ministar.
"Koliko znam, neke verske zajednice su veoma blizu odluke da prevode udzbenike koji se koriste u nekim drugim zemljama", kazao je Knezevic i dodao da vlada i predstavnici verskih zajednica imaju "razlicite racunice" u vezi sa brojem nastavnika. "Oni misle da mogu da zadovolje zahteve sa 300 veroucitelja, nas broj je minimalno 500", rekao je on.
"Placanje je pripalo republickoj vladi, sve ostalo je na verskim zajednicama", kazao je ministar prosvete.
Knezevic je dodao da nece biti "nikakvog upisivanja i ispisivanja" ucenika na veronauku. "Stav ce biti - opredelite se za jedan od dva predmeta. Jedan je veronauka, a drugi obrazovanje za demokratiju, ljudska prava i toleranciju", kazao je on i dodao da ce ti predmeti biti obavezni. On je dodao da jos nije odluceno da li ce ocene iz tih predmeta ulaziti u zavrsni prosek, ali da bi on sam vise voleo da ne ulaze.
Udzbenici ce se, prema njegovim ocekivanjima, sastojati iz vise delova, a svaki deo bice posvecen odredjenim religijama.
On je, medjutim, dodao da predstavnici verskih zajednica nisu zvanicno dostavili plan nastave niti udzbenike. Knezevic je dodao da ocekuje da ce svi ucenici u Srbiji uciti iz istih udzbenika i po istom programu.
Danasnjem sastanku prisustvovali su episkop backi Irinej, episkop vranjski Pahomije, episkop timocki Justin i episkop branicevski Ignjatije ispred Srpske pravoslavne crkve, muftija beogradski Hadzi Hamdija Jusufspahic i muftija sandzacki Muamer Zukorlic ispred Islamskih zajednica Srbije i Sandzaka i nadbiskup beogradski Stanislav Hocevar ispred Biskupske konferencije Jugoslavije.
Sastanku su prisustvovali i biskup Jan Valent ispred Slovacke luteranske crkve, predsednik Saveza jevrejskih opstina Jugoslavije Aca Singer i savetnik Sinoda Reformatske hriscanske crkve Julija Ghandour Sal.