EVROPSKA UNIJA ODOBRILA POMOC
Na raspolaganju 150 miliona evra za obnovu Jugoslavije
Evropska unija je Evropskoj agenciji za obnovu u Beogradu stavila na raspolaganje 151 milion evra od ukupno 240 miliona evra odobrene ovogodisnje pomoci SR Jugoslaviji.
Licitacije za sklapanje ugovora i sto brze koriscenje tih sredstava vec su objavljene.
Prva transa ovogodisnje pomoci EU Jugoslaviji (oko 80 miliona evra), prvenstveno je namenjena hitnoj popravci i osposobljavanju elektroenergetskog sistema. Jos 71 milion evra je velikim delom odredjen za podrsku malim i srednjim preduzecima, ozivljavanju proljoprivrede, rekli su juce agenciji Beta izvori Evropske komisije u Briselu.
U drugoj transi evropske podrske SRJ (oko 70 miliona evra), su i sredstva predvidjena za osposobljavanje bankarskog i administrativnog sistema i nabavku cetiri najpotrebnija, "kriticna leka" za srpsko stanovnistvo.
Veoma je vazno, naglasili su zvanicnici EU u Briselu, da se rezervni delovi i druga potrebna oprema za centrale i elektroenergetsku mrezu isporuce do leta i nadju izvodjaci radova, jer je to najbolje vreme za nuzne zamasne popravke i remont, tako da proizvodni kapaciteti i prenosni sistem budu spremni pre kasne jeseni i zime.
Kad je rec o nabavci opreme, semena i vestackog djubriva za ozivljavanje poljoprivredne proizvodnje, sve pripreme ce biti obavljene, u sustini, za jesenju setvu, posto je vec kasno za poljoprivredne radove koji bi osetno uvecali letnju zetvu.
Sredstva od 151 milion evra, kao i celokupna EU pomoc SR Jugoslaviji od 240 miliona evra za ovu godinu, odobrile su vlade evropske petnaestorice preko upravnog odbora programa Evropske unije CARDS za podrsku Zapadnom Balkanu.
Za sve zemlje Zapadnog Balkana utvrdjeni uslovi za dobijanje pomoci EU su na snazi i vaze i za predvidjenu ukupnu pomoc od 240 miliona evra SRJ u ovoj godini. Ti uslovi se ticu kako jacanja politicke i ekonomske demokratije, regionalne saradnje, tako i saradnje sa Haskim sudom.
Nadlezni funkcioneri u Evropskoj komisiji su naznacili da pomoc za "osposobljavanje elektroenergetskog sistema Srbije", pored popravke elektricnih centrala i prenosne mreze, obuhvata i projekat "institucionalnog razvoja" nacionalne kompanije za elektroprivredu (EPS) i ministarstva enenergetike.
Dvadeset miliona evra je izdvojeno za kupovinu sirovina, vestackog djubriva i stocne hrane za brzo pokretanje poljoprivredne proizvodnje i na malim privatnim posedima, i u velikim agro-kombinatima. S tim u vezi ce odredjena srestva biti namenjena i "institucionalnom razvitku" ministarstva poljoprivrede.
Sa 10 miliona evra se finansira "razvoj" i savremena obuka, osposobljavanje preduzetnika, kao i tehnicka podrska bankama i malim i srednjim preduzecima. Cilj je da se srpskim bankama strucno i tehnicki pomogne da daju kredite malim i srednjim preduzecima i da, pritom, budu osposobljene da "sagledaju rizike kreditiranja".
Srpska privreda dobija sredstva za kreditiranje proizvodnje, ali potpuno po merilima trzisne ekonomije, uz obavezu vracanja kredita po uslovima trzista i konkurencije. Ta sredstva se, dakle, nikako ne mogu upotrebiti za bilo kakve "subvencije" i odrzavanje zastarelog i trzisno neefikanskog sistema proizvodnje.
Oko 26 miliona evra ce biti upuceno vladi u Beogradu kao pomoc za nabavku cetiri kriticna leka (ukljucujuci preparate za oboljenja raka i insulin) kojih nema na trzistu, a koji su hitno potrebni najtezim bolesnicima.
Sredstva pomoci EU ce biti data i za Centar za politicke i ekonomske savete-slicno programu EU TAEDz za zemlje kandidate za ulazak u clanstvo petnaestorice. Ovim projektom je obuhvacena i pomoc raznim ministarstvima da izvrse temeljne promene u privrednom zakonodavstvu, cime bi se Srbija, takodje, tehnicki pripremila za pregovore o ulasku u Svetsku trgovinsku organizaciju.
SAVET EVROPE
Ministri SE 10. i 11. maja o demokratiji na Balkanu
Ministri spoljnih poslova zemalja clanica Saveta Evrope sastace se 10. i 11. maja u Strazburu, gde ce razgovarati o unapredjenju demokratije i ljudskih prava na Balkanu i regionu Kavkaza, saopstila je juce sluzba za odnose sa javnoscu Saveta Evrope.
U saopstenju se precizira da ce glavne teme razogovra biti unapredjenje demokratije, ljudskih prava i vladavine zakona u BiH, SR Jugoslaviji i Makedoniji, kao i zemljama u regionu Kavkaza - Jermeniji, Azerbejdzanu, Gruziji i Republici Ceceniji u sastavu Ruske federacije.
Ministar spoljnih poslova BiH Zlatko Lagumdzija obratice se ministrima na neformalnom sastanku koji ce se odrzati 10. maja.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Anatolij Zlenko ce na tom sastanku obavestiti svoje kolege o dogadjajima u Ukrajini.
U saopstenju se dodaje da ce se razgovori ministara spoljnih poslova iz 43 zemlje clanice Saveta Evrope, nastaviti 11. maja na zvanicnom sastanku kojim ce predsedavati letonski ministar spoljnih poslova Indulis Berzins.
Predvidjeno je da ministri na sastanku 11. maja usvoje poruku o pravima deteta i odobre izvestaj u kome su sumirane institucionalne rasprave koje je vodio Komitet ministara u protekle dve godine.
Na kraju zasedanja, Lihtenstajn ce naslediti Letoniju na mestu predsedavajuceg Komiteta ministara u narednih sest meseci, a ministar spoljnih poslova Lihtenstajna Ernst Valc (Njalc) predstavice program te zemlje kao novog predsedavajuceg.
PISMO POVODOM NASILjA NA KOSOVU
Nemacki predsednik odgovorio patrijarhu Pavlu
Nemacki predsednik Johan Rau izrazio je juce, u pismu patrijarhu srpskom Pavlu, uverenje da ce medjunarodna zajednica uciniti "sve sto je moguce kako bi okoncala nasilje" na Kosovu.
"Cilj svih napora mora biti multietnicko, demokratsko Kosovo. U dijalogu sa ljudima dobre volje, koji strpljivo i hrabro neguju zajednicki zivot na Kosovu, Srpska pravoslavna crkve (SPC) je vazan partner. Bodrimo Vas da ovim putem i ubuduce koracate. Miran sazivot bice moguc samo na osnovu uzdrzavanja od nasilja i priznavanja opravdanih interesa svih etnickih grupa", ocenio je Rau.
Patrijarh srpski Pavle uputio je 14. marta pismo celnicima medjunarodne zajednice u kojem je ocenio da mirovna misija UN na Kosovu i Metohiji nije ostvarila svoje ciljeve i izrazio ocekivanje da ce medjunarodna zajednica uciniti sve kako bi se zaustavilo delovanje terorista.
Pismo poglavara SPC upuceno je generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu, kao i predsednicima Rusije, SAD, Nemacke, Grcke, Francuske, Engleske i Italije.
Nemacki predsednik je prvi zvanicnik koji je do sada odgovorio patrijarhu Pavlu.
Rau se zahvalio poglavaru SPC na pismu i naveo da deli njegovu zabrinutost "zbog najnovijih nasilnickih cinova" na Kosovu.
"Prema mom shvatanju, uzrok tekuceg nasilja jeste nakupljena mrznja i duboko nepoverenje medju raznim etnickim grupama na Kosovu, sto je posledica i represivne politike bivseg jugoslovenskog predsednika (Slobodana) Milosevica. Pomirenje izmedju pojedinih grupa na Kosovu je, s obzirom na razmeru nasilja u proslosti, tezak i dugotrajan proces, koji se nazalost ne odvija bez protivudaraca", navodi Rau.
Predsednik Nemacke je naveo da je ta zemlja spremna da i finansijski pomaze "nastojanja koja grade pomirenje".
Nemacka vlada je vec stavila na raspolaganje milion nemackih maraka za srpsko stanovnistvo na Kosovu, a planira da tu pomoc i dalje razvija, ocenjeno je u pismu.
Johan Rau je naveo da ce se licno, u razgovorima sa politicarima iz regiona, zalagati za miran sazivot svih etnickih grupa u juznoj srpskoj pokrajini.
NATO NEUTRALIZUJE EKSTREMISTE U MAKEDONIJI
Robertson najavio pomocmakedonskoj vojsci
Generalni sekretar NATO Dzordz Robertson izjavio je juce u Briselu da ce Atlantski savez dati tehnicku i logisticku pomoc i opremu i obuciti makedonsku vojsku u nastojanju da se "neutralisu i izoluju" albanski ekstremisti koji nasiljem destabilizuju Makedoniju i region.
Robertson je, na konferenciji za stampu s albanskim premijerom Ilirom Metom, albanske ekstremiste okvalifikovao kao "zlocinacki olos".
On je time odgovorio na pitanje novinara "kada se moze ocekivati da i na Kosovu budu uhapsena lica koja izazivaju nasilje u Makedoniji", uz opasku da je Kfor vec uhapsio neke albanske ekstremiste.
Generalni sekretar zapadne vojne alijanse precizirao je da su o pomoci makedonskoj vojsci juce u Skoplju razgovarali zapovednik Juznog krila NATO, u Napulju, admiral Dzejms Elis i nacelnik generalstaba makedonske armije, general Jovan Andrevski.
Celnik NATO je podvukao da on, posle jucerasnjeg boravka u Skoplju, dolazi s uverenjem da "u Makedoniji postoji zelja za mir" i da je dosad bio pokrenut dobar dijalog o resavanju problema. Ali je podvukao da su to ubistvom makedonskih vojnika prekinuli ekstremisti. To je "zlocinacki olos", kako je dodao, koji u sustini nema interesa da doprinese ostvarenju interesa albanskog zivlja.
Robertson je rekao da je u Skoplju i dalje visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije koji pokusava da makedonske vlasti i politicke stranke obe etnicke zajednice vrati nastojanjima da se stvori "koalicija nacionalnog jedinstva".
Izvori NATO su agenciji Beta rekli da je taj dogovor pre najnovijeg talasa albanskih ekstremista bio "na domak" i da "nada za obnovu dijaloga postoji, iako je situacija i dalje veoma zategnuta i opasna".
Meta je ponovio da albanska vlada "vrlo ostro osudjuje ekstremizam i nasilje kao nacin da se udovolji nekim opravdanim zahtevima albanskog stanovnistva".
Dodao je da su vlasti u Tirani od pocetka sukoba u Makedoniji pojacala nadzor na albansko-makedonskoj granici i da u tom cilju ocekuje i pomoc NATO.
Meta je rekao da "pozdravlja najnoviju odluku makedonskih vlasti da odloze zavodnje ratnog stanja u zemlji" i da je "veoma vazno izolovati ekstremiste i narodu dati nadu da ce se stanje poboljsati".
On je podvukao da je vlada u Tirani zelji integraciju u Evropsku uniju i NATO i da to prakticno nije moguce "pojedinacno", vec kroz regionalnu saradnju.
Na pitanje novinara moze li se ocekivati da makedonske vlasti uhapse i lica koja napadaju albanske civile u Makedoniji, Robertson je uzvratio da je "vlada u Skoplju jasno stavila do znanja da ce podjednako delovati protiv svih koji izazivaju nasilje".
Generalni sekretar NATO je istakao ulogu albanskog premijera Mete u jacanju saradnje u podrucju Jugoistocne Evrope i rekao da je "veoma pozdravio jacanje veza koje su sad i formalno uspostavljene izmedju Albanije i Jugoslavije, i odnosa izmedju novih demokratija koje ce, nadam se, pomoci da Jugoistocna Evropa nadje novo, bolje mesto na evropskom kontinentu, na dobrobit njenih naroda i celog kontinenta".
Robertson je izbegao da odgovori na pitanje novinara kako komentarise zahtev vlade u Skoplju jugoslovenskim vlastima za pruzanje pomoci u bitki protiv albanskih terorista u Makedoniji.
HOLANDIJA I SRJ
Haski list tvrdi da srpski advokati rade za SDB
Lokalni haski list pise o vezama srpskih advokata sa sluzbom bezbednosti i u taj krug ukljucuje i nekolicinu prevodilaca i beogradskog psihologa zaduzenog za optuzene Srbe koji su u pritviru u Hagu. U tekstu naslovljenom "Advokati u Tribunalu spijuni" dnevik 'Hahse kurant' iz pera svog dopisnika u Beogradu pise da razni izvori u glavnom gradu SRJ sumnjaju da vecina advokata, koji sest godina zastupaju optuzene sa srpske strane pred tribunalom, radi za jugoslovensku sluzbu bezbednosti.
"Nekolicina prevodilaca i psiholog Vera Petrovic su deo te zavere", tvrdi list.
Izvori navode, dodaje list, da je cilj advokata da sprece da bivsi predsednik Slobodan Milosevic bude imenovan kao nalogodavac zlocina.
Tribunal to smatra veoma ozbiljnim, i ukoliko nadje dokaze da advokati ne rade u najboljem interesu svojih klijenata sprovesce istragu, navodi list reakcije iz Tribunala. Haski dnevnik citira nekadasnjeg predsednika advokatske komore, beogradskog advokata Branislava Tapuskovica, da je komora imala spisak 17 advokata koji ispunjavaju uslove za zastupanje optuzenih pred Tribunalom, ali da spisak nikada nije stigao do Haga.
Advokati koji rade za sluzbu bezbednosti su iz "kuhinje" Svetskog kongresa Srba, grupe Srba u Zenevi koju predvodi Mica Milosevic, tvrdi haski dnevnik. List pise da je u sredistu te grupe advokata Toma Fila, koga je sada angazovao Slobodan Milosevic. Advokati koji rade za DB dele novac sa svojim klijentima. Fila, kako se tvrdi, kontrolise 10 predmeta pred Tribunalom. Njegov branjenik, Mladjo Radic, rekao je izvoru koji je zeleo da ostane anoniman, da mu je Fila nudio polovinu svog advokatskog honorara ako ga angazuje kao branioca.
Cilj advokata nije da brane klijenta vec da osiguraju da oni ne pokazu prstom na Milosevica, pise lokalni haski dnevnik.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE
POWERED by
