Nezavisne Novine

KOSOVO I METOHIJA

VOJSKA JUGOSLAVIJE - RADISIC:

VJ spremna i sposobna da izvrsi sve odluke

Jedinice Vojske Jugoslavije (VJ) "spremne su i sposobne" da daju svoju puni doprinos stabilizaciji stanja u Kopnenoj zoni bezbednosti uz granicu sa Makedonijom, izjavio je juce portparol VJ, pukovnik Svetozar Radisic.
U izjavi dostavljenoj medijima povodom jucerasnje odluke NATO-a da odobri ulazak jugoslovenskih vojno-policijskih snaga u "uski sektor blizu granice s BJR Makedonijom", on je ocenio da VJ odgovaraju "sve aktivnosti koje vode mirnom resenju krize na jugu Srbije".
"Stoga ponavljamo da ce VJ sve odluke drzavnih organa i Koordinacionog tela vlada SRJ i Srbije, u vezi sa Kopnenom zonom bezbednosti, pravovremeno, odgovorno i efikasno sprovesti u delo", rekao je Radisic.

GSS - Hrustanovic:

Svet nema pravo na suvoparna saopstenja i osude

Visoki funkcioner Gradjanskog saveza Srbije (GSS) Radmila Hrustanovic ocenila je juce da su NATO i medjunarodna zajednica "odgovorni" za eskalaciju nasilja na jugu Srbije.
Ona je na konferenciji za novinare kritikovala Kfor i UNMIK sto nisu sprecili naoruzavanje ekstremista na Kosovu, kao ni trgovinu drogom i oruzjem, uz ocenu da zbog toga medjunarodna zajednica "vise nema pravo na suvoparna saopstenja u kojima osudjuje ekstremizam".
Hrustanoviceva se zalozila za postepeno i temeljno resavanje krize na jugu Srbije uz podrsku medjunarodne zajednice, kako albanski ekstremisti ne bi "zapretili miru celog regiona".
Ona je kao ohrabrujuce ocenila to sto na domacoj politickoj sceni jacaju snage koje se zalazu za mirno i diplomatsko resenje krize.
Hrustanoviceva je rekla da u vrhu Demokratske opozicije Srbije i vlasti postoje neslaganja "o nekim kljucnim pitanjima".
Ona je kazala da ta neslaganja postoje "verovatno zato sto neki nisu u stanju da se suoce sa ekstremnim srpskim nacionalizmom i prosloscu", te da ce DOS, "dok je tako, ostati bez zajednicke strategije".
"Sustina (neslaganja) je u suprotnim stavovima o zlocinima i onima koji su ih cinili - da li zlocini postoje ili ne postoje", kazala je Hrustanoviceva i dodala da "neki kao da nece da se suoce sa istinom" o tome sta se desavalo na ratistima u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu.
Ona je rekla da "u novoj vlasti ima misljenja da su vaznije socijalne i ekonomske teme od hapsenja" navodeci, medjutim, da Jugoslavija nije "dosadna i normalna zemlja" u kojoj dominiraju te teme, te da je zato "obavezna da se obracuna" sa kriminalom, bezakonjem, korupcijom i ljudima iz bivse vlasti koji su za to odgovorni.
Hrustanoviceva je upitala "da li je moguce da takozvana narodna straza moze da spreci hapsenje Slobodana Milosevica", kao i kako to "lider najvece opozicione partije rukovodi strankom iz bunkera u Uzickoj ulici".
Ona je kazala da je potrebno da "jako brzo" vlasti u Srbiji i SRJ zauzmu zajednicki stav o saradnji sa Haskim tribunalom, kako zemlja ne bi ostala bez politicke i ekonomske podrske medjunarodne zajednice.

ZONA KOPNENE BEZBEDNOSTI - Covic:

Naoruzajmo se strpljenjem, novi koraci slede

Predsednik Koordinacionog tela za jug Srbije Nebojsa Covic izjavio je da je odluka NATO-a da jugoslovenske vojno-policijske snage mogu da udju u deo kopnene zone na granici sa Makedonijom "znak poverenja prema VJ i nasoj policiji", koji su pokazali "izuzetnu uzdrzanost" prema pritiscima i provokacijama.
"To je dobar, izvanredan korak. Moramo se jos naoruzati strpljenjem, bice tih koraka jos vise", rekao je Covic novinarima u Bujanovcu.
On je izrazio ocekivanje da ce naredni koraci biti "nastavljeni iducih dana, i to ubrzano", u okviru "zajednickog partnerskog pristupa nas i Kfora, odnosno NATO-a".
"Vidite da se pojedine stvari mogu delotovrnije resavati politicki nego samo sukobima, ratovanjima, zrtvama, krvlju", kazao je Covic i dodao da treba da "nastavimo da radimo zajedno i pomognemo ljudima u ovom regionu da dodju do stabilnog, normalnog zivota, uz pomoc medjunarodne zajednice".
Na pitanje koliki rizik po pripadnike VJ predstavlja ulazak u zonu kopnene bezbednosti, on je kazao da "rizik postoji", ali "mi se moramo sa tim suociti i moramo biti mudri, pazljivi i dobro strateski postavljeni".
"Ne treba leteti, ne treba zuriti, sve polako i dodjete do kraja", kazao je predsednik Koordinacionog tela i potpredsednik vlade Srbije.

KOSOVO, MAKEDONIJA I KFOR - Kabidjozu:

Kfor postigao velike uspehe na granici

Komandant medjunarodnih snaga na Kosovu (Kfor), italijanski general Karlo Kabidjozu, ocenio je juce da su snage Kfora duz granice izmedju Makedonije i SR Jugoslavije, prema Kosovu, postigle velike uspehe.
"Mi smo radili sa ciljem da stvorimo situaciju koja ce onemoguciti krvoprolice i destabilizaciju pogranicnog regiona", istice se u izjavi Kabidjozua.
Sa tim ciljem sprovedena je danasnja akcija u kojoj je Kfor "preuzeo kontrolu nad selom Mijak, kod Kosovske Vitine", rekao je Kabidjozu i dodao da medjunarodne snage nece dozvoliti da to pogranicno selo bude ponovo upotrebljeno od strane "naoruzanih ekstremista koji operisu u Makedoniji".
"Danasnja operacija govori o nasoj odlucnosti u borbi protiv ekstremista i obustavljanju njihovih aktivnosti", rekao je komandant Kfora.
Kabidjozu je, takodje, kazao da ce Kfor "odlucno delovati na sprecavanju ilegalnih aktivnosti na kosovskoj strani jugoslovensko-makedonske granice" i da nece dozvoliti da Kosovo bude "sigurno mesto za naoruzane grupe koje deluju u Makedoniji".
Kfor ce nastaviti da pruza pomoc makedonskim vlastima u resavanju problema naoruzanih albanskih ekstremista u okolini sela Tanusevce, na severu Makedonije prema Kosovu, zakljucio je Kabidjozu.

SRBIJA-KOSOVO

UNMIK duguje EPS-u jos 12,1 miliona dolara

UNMIK Elektroprivredi Srbije duguje jos 12,1 miliona dolara na ime struje koju je elektroenergetski sistem Srbije isporucio Kosovu, rekao je glavni dispecer EPS-a Dragan Vignjevic.
U izjavi za glasilo Javnog preduzeca EPS, Vugnjevic je rekao da izmirenje ovog duga UNMIK uslovljava potpisivanjem aranzmana o privredno-tehnickoj saradnji.
"Od ukupnog duga, UNMIK je EPS-u platio 4,5 miliona dolara u novcu i 84,7 miliona kilovat sati u energiji.Poslednjeg dana prosle godine ostalo je neplaceno 12 miliona i sto hiljada dolara odnosno izrazeno u energiji 378 miliona kilovat sati", rekao je Vignjevic.
On je ocenio da definisanje odnosa izmedju EPS-a i UNMIKa ima znacaj i sa aspekta saradnje koja se neprestano odvija i koja je neminovna s obzirom na jedinstvenost elektroenergetskog sistema i ne podrazumena samo razmenu i naplatu elektricne energije.
Za EPS je, po recima Vignjevica, od prevashodnog je znacaja kako i koliko se koriste njeni kapaciteti na Kosmetu, u kakvom ce stanju ostati njena preduzeca tamo i kad ce se obezbediti sigurnost za povratak prognanih Srba.
Prema podacima EPS-a proizvodnja na Kosovu je gotovo upola manja nego pre dve godine i cini manje od petine proizvodnje celog EPS-a.
Na Kosovu i Metohiji je prosle godine proizvedeno milijardu i 931 milion kilovat sati, a 1998. godine je proizvodnja premasila cetiri milijarde kilovat sati, rekao je Vignjevic.
U izjavi za agenciju Beta, Vignjevic je precizirao da je razmene struje sa UNMIKOM bilo i tokom ove godine, da je Srbija sa Kosova vukla struju "kad god tamo nisu imali problema sa proizvodnjom", ali posto gotovo uvek imaju dug UNMIK-a EPS-u nije bitno smanjen.
"Povremeno su nam hitno isporucivali 200.000, 500.000 do najvise dva miliona kilovat sati dnevno, ali je medjusobni bilans u januaru bio na nuli, a za februar jos nismo napravili bilans ali ce verovatno biti nesto malo u njihovu korist", rekao je Vignjevic.

BUGARSKA I MAKEDONIJA

Krecu prvi kamioni sa vojnom opremom za Makedoniju

Bugarski premijer Ivan Kostov je obavestio parlament o situaciji na granici izmedju Kosova i Makedonije i saopstio da sutra prvi kamioni sa vojnotehnickom pomoci krecu u Makedoniju.
Kostov je rekao da se kamioni sa "vojnom opremom" salju na zahtev makedonske strane, ali o tome nije izneo vise detalja.
On je, takodje, saopstio da sutra pocinje njegova dvodnevna poseta Skoplju.
U govoru pred poslanicima bugarskog parlamenta, Kostov je ocenio da predlog predsednika Petra Stojanova o ucescu bugarskih trupa u eventualnim medjunarodnim snagama UN na granici Kosova i Makedonije, kao "snaznu moralnu podrsku" Makedoniji.
"Vlada deli taj stav sefa drzave", rekao je Kostov i time demantovao spekulacije da predsednik i izvrsna vlast imaju razlicite stavove.
Do takvih tvrdnji je doslo, posto je Stojanov pokrenuo pitanje o eventualnom slanju trupa, dok se vlada ogranicila na predlog o "vojnotehnickoj pomoci".
Kostov je istakao da bugarska vlada ostro osudjuje delovanje ekstremista na granici Makedonije i SR Jugoslavije i pozvao medjunarodnu zajednicu da aktivnije deluje preko Kfora.
Bugarski premijer je izjavio da raspolaze ozbiljnim indikacijama da iza pokusaja za destabilizaciju granice izmedju Kosova i Makedonije stoje kriminalne grupe koje se bave trgovinom drogom i koje finansiraju albanske ekstremiste sa obe strane granice.
Kostov je rekao da "problem ne moze imati vojno resenje" i da makedonska vlada i medjunarodna zajednica moraju traziti politicko resenje. On je naglasio da "politicka i materijalna izolacija ekstremista moze dovesti do hitnog kraja sukoba".
Bugarski premijer je izjavio da sukobi na granici izmedju Kosova i Makedonije "nisu pretnja bugarskoj bezbednosti i ne namecu dodatne bezbednosne mere, ukljucujuci vojne mere" sa bugarske strane.
"Ali destabilizacija Republike Makedonije i njene vlade i bilo kakvo krsenje njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta je krajnje neprihvatljivo za Bugarsku i stvara rizike za nase interese", rekao je Kostov.
Lider glavne opozicione stranke - Bugarske socijalisticke partije Georgi Parvanov je izjavio da "Bugarska ponovo mora potvrditi da nema teritorijalne pretenzije prema Makedonije".
On je nazvao "politickim gafom" predlog Stojanova o eventualnom slanju bugarske jedinice u Makedoniju i naveo da su socijalisti protiv ucesca bugarskih jedinica u medjunarodnih snaga koji bi bili razmesteni na granici izmedju Kosova i Makedonije, ukazujuci na moguce negativne istorijske reminiscencije.
Parvanov se zalozio za aktiviranje kontakata bugarske vlade sa Beogradom i Tiranom u cilju politickog pritiska na ekstremiste.