Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

NOVOIMENOVANI KANADSKI AMBASADOR U JUGOSLAVIJI - gospodja Andjela Bogdan

Jugoslavija treba svoju mladost!

Kongres Srpskog Ujedinjenja organizovao je, u nedelju 4. marta, razgovor sa novoizabranim kanadskim ambasadorom u Jugoslaviji, gospodjom Andjelom Bogdan i predstavnicima svih srpskih organizacija.
Susret je otvorila Sofija Skoric ispred Kongresa Srpskog Ujedinjenja a Rajko Radojevic je predstavio prisutne predstavnike srpskih organizacija u Kanadi.
Andjela Bogdan je pozdravila prisutne na srpskom, koji upravo uci i rekla da bi zelela da ovaj susret bude otvorena razmena misljenja, sto je ovaj neformalni sastanak i bio.
U uvodnom izlaganju gospodja Bogdan je potvrdila da je u Otavi odobren trogodisnji program rekonstrukcije Srbije i Crne Gore i iznela je iscrpan plan kanadske vlade za saradnju sa Jugoslavijom koji se skoro u celini nalazi na internet adresi:

www.canadaplace.com

Gospodja Bogdan je zatim upoznala prisutne o nekim akcijama koje je sprovela Ambasada Kanade u Beogradu, kao sto je pomoc od 10 miliona dolara za obezbedjivanje goriva za grejanje, nabavku elektricne energije i za pomoc izbeglickim centrima. Pomenuta je i pomoc kod renoviranje muzeja, galerija, zatim pomoc u kompjuterskoj opremi za osnovne skole u Nisu i mnoge slicne akcije.
Ambasador je zatim istakla potrebu da se izmedju dve zemlje uspostavi razmena studenata jer ... "Jugoslavija treba svoju mladost." "Znate, nikada i nigde nisam upoznala tako obrazovane, pametne i dobre mlade ljude, svi govore bar dva jezika... veliki broj tih mladih ljudi zeli da se iseli u Kanadu uglavnom iz ekonomskih razloga.
Interesantno je bilo zapazanje predstavnika Udruzenja srpskih studenata Jork Univerziteta iz Toronta, da bi kanadska vlada trebala da napravi program kojim bi se otvarala mogucnost novih radnih mesta - samim tim bi se sprecio "odliv mozgova" iz Srbije.
Ona je dodala da bi strucnjaci srpskog porekla, iz Kanade, trebali o trosku kanadske vlade da dodju u Srbiju i pomognu rad raznih ministarstava, industriju, univerzitete... "Trenutno se gospodin Rade Simovic, kao jedan od vodecih kanadskih inzenjera iz Toronta nalazi u Beogradu i mogu reci da je jako pomogao ministarstvu elektroprivrede".
Novi ambasador je rekla da jos nije zvanicno predala akreditive novom predsedniku SRJ Vojislavu Kostunici, koga izuzetno visoko ceni i sa kojim je imala vise sureta. Ona je istakla da je to vrlo pametan i posten covek koji nece doneti ni jednu odluku koja nije u skladu sa vazecim zakonom i da ce apsolutno na prvom mestu stititi interese svog naroda.

Gospodja Bogdan je takodje potvrdila da je vise puta razgovarala sa "energicnim" premijerom DJindjicem. Takodje je istakla i prijateljstvo sa veoma sposobnim Mladjanom Dinkicem, novim guvernerom Narodne banke Jugoslavije, kojeg poznaje od ranije. Pomenula je i nekoliko susreta sa prestolonaslednikom Aleksandrom Karadjordjevicem i princezom Katarinom koji, po njenom misljenju, mogu svojim kraljevskim vezama da pomognu resavanju mnogobrojnih humanitarnih problema.

Zatim su usledila pitanja prisutnih predstavnika srpskih organizacija medju kojima je i koliko je Kanada spremna da ulozi u obnovu NATO bombama srusene infrastrukture, industrije, skola i bolnica u Srbiji.
Gospodja ambasador je objasnila da ni jedna zemlja sama ne moze pokriti te troskove i da se sva pomoc velikog broja zemalja usmerava u ustanove UN-a koje zatim to salju Jugoslaviji.

Zatim, da li postoje programi za pomoc izbeglicama u Jugoslaviji i kako se moze pomoci onim koji ne zele da se vrate na ognjista sa kojih su oterani. Postavljana su i pitanja o ulaganju kapitala u Jugoslaviju.... uslovljavanju pomoci Jugoslaviji saradnjom sa Haskim sudom,
Medjunarodna zajednica priznaje Haski sud, Srbi ga smatraju nepravednim, rekla je gospodja Bogdan i dodala... "moramo imati na umu da je nova drzava vrlo krhka i da je kriminal i dalje veliki problem u Srbiji. Mislim da je potrebno fokusirati se na razbijanje lanaca kriminala, zatim uspostaviti pravnu drzavu i vladavinu zakona a sve ostalo ce doci posle."
Bilo je potrebno cuti stav gospodje Bogdan i njeno licno misljenje o kanadskom ucescu u NATO bombardovanju Jugoslavije.

Na poslednje pitanja gospodja Bogdan odgovorila je vrlo inspirativno i u duhu svoje profesije: " Ono sto se desilo, treba ostaviti za nama. Nazalost, kad se iscrpu sve diplomatske mogucnosti, dolazi tragedija. Medjutim, moje je misljenje da se mora ici dalje. Ne smemo zaboraviti proslost ali moramo uciti iz nje, moramo misliti na buducnost. Tu buducnost moramo graditi zajedno i ja cu svim svojim znanjem i voljom raditi na poboljsanju odnosa nasih zemalja na obostranu korist."

Sastanku sa novim kanadskim ambasadorom u Jugoslaviji prisustvovali su: predsednik Srpske Narodne Odbrane u Kanadi Bora Dragasevic; Milenko DJurovic urednik radio programa Ravna gora i istaknuti clan vise srpskih orgizacija; Nikola Pasic advokat i unuk poznatog predsednika srpske vlade; predsednik Udruzenje Srpskih Zena Snezana Vitorovic; predsednici Crkveno Skolskih Opstina Svetog Arhangela Mihajla, Pero Kangrga i Svetog Save Zoran Curcin; predsednik Dragan Simeunovic i blagajnik Ljupka Radojevic humanitarne organizacije Srpska Bratska Pomoc; predstavnik Srpske Nacionalne Akademije Stojanka Petkovic; Mladjan Boris predsednik Centra za mir na Balkanu; predsednik Zoran Markovic i sekretar Zoran Joksimovic Srpskog Kongresa Ujedinjenja, Branko DJeletovic; predsednik Srpske lige u Kanadi Cedo Asanin; Srpska studentska organizacija na Jork Univerzitetu predsednik Stojan DJuricic, podpredsednik Bogdan Nikolajevic i Jelena Zoric
Mirko Stokanovic

Andjela Bogdan je diplomirala medjunarodnu politiku i trgovinu na Jork Univerzitetu. Nesto vise od 18 godina radi u diplomatiji, u Australiji i Poljskoj i poslednjih godinu ipo u Jugoslaviji. Specijilizovala je politiku centralne Evrope i Balkana.
Poljskog je porekla, otac joj je rodjen u Poljskoj i ugledan je clan Poljsko-kanadskog saveta. Posto je vec godinu i po dana radi u kanadskoj ambasadi u Beogradu, imala je priliku da upozna i ljude i sredinu. Veliki je ljubitelj umetnosti i u Beogradu i Srbiji je kupila vise umetnickih slika nego za 18 godina diplomatskog sluzbe po Evropi i Australiji. Ima sina koji je upravo diplomirao na univerzitetu Kvins i cerku koja je upisala studije na MekKol univerzitetu.

SRJ CE RASPOREDITI VOJNIKE UZ GRANICU - Kostunica:

Kostunica je ostro kritikovao politiku Kfora i NATO-a

Jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica izjavio je danas da ce SRJ prihvatiti da njeni vojnici budu razmesteni u kopnenoj zoni bezbednosti, uz granicu sa Makedonijom, jer "nema drugog izbora".
On je na konferenciji za novinare u Beogradu ocenio da ce se, prihvatanjem takvog predloga, jugoslovenske snage bezbednosti naci "izmedju dve vatre".
Kostunica je ostro kritikovao politiku Kfora i NATO-a "koja je vodila ka "naoruzavanju a ne razoruzavanju terorista, koja je vodila do etnicki cistih teritorija i podsticala velikoalbanski drzavni projekat".
On je dodao da NATO i Kfor ne smeju da pribegnu vojnim merama protiv albanskih ekstremista, jer se plase za bezbednost sopstvenih vojnika, a ne za bezbednost stanovnistva na kriznom podrucju.
"NATO je sam sebe diskreditovao, dogadjajima na jugu Srbije, Kosovu i Makedoniji. Niko sebe nije diskreditovao toliko koliko je to Kfor poslednjim dogadjajima ucinio", rekao je Kostunica i dodao da "smo mi za NATO jos losi momci".
"To pokazuje i zahtev da se na jugu Srbije izgrade mere poverenja pre prekida vatre, sto je nonsens", rekao je Kostunica.
On je jos rekao da je SRJ spremna za saradnju sa Haskim tribunalom za ratne zlocine i da je u toku donosenje zakona o saradnji sa tim sudom, ali je, istovremeno, ostro osudio zahteve americkog Kongresa po pitanju ispunjavanja obaveza SRJ prema Hagu do 31. marta.
Predsednik SRJ je ocenio da veliki deo medjunarodne zajednice razume stav jugoslovenskih vlasti i izrazio nadu da u njih spadaju i SAD, ali da najpre treba stabilizovati zemlju i "videti sta nam je drzava".
"Zakon o saradnji sa Haskim tribunalom mora biti pristojan i solidan", rekao je Kostunica.
Kostunica je rekao da je u svom poslednjem upozorenju SRJ, americki Kongres naveo da u SRJ jos nije uspostavljena vladavina prava, da SRJ podstice separatiste u BiH i Republici Srpskoj i da jos nije zapoceta saradnja sa Haskim tribunalom.
"Ucinjeno je mnogo da u Srbiji zavlada pravda i pravo, ali to nije jednostavan proces. Ne znam koji su to separatisticki elementi koje mi u BiH podrzavamo. Da li su to oni sa kojima smo potpisali medjudrzavni sporazum koji je podrzala i EU i visoki predstavnik Volfgang Petric. Sto se tice saradnje sa Haskim tribunalom, jasno smo stavili do znanja da cemo ispuniti obaveze koje su ranije vlasti preuzele", rekao je Kostunica.
Upitan da komentarise izjavu jugoslovenskog ambasadora u Vasingtonu, Milana St. Protica, da ce bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic biti uhapsen za 10-tak dana, Kostunica je rekao da ta izjava nije u skladu sa zvanicnim stavom vlade.
"Mozda mu se iz SAD ucinilo da nije nista lakse nego procenjivati taj trenutak, ali Protic bi morao o zvanicnom stavu povede racuna", rekao je Kostunica.
On je jos u ostrom tonu osudio poslednje izjave glavnog tuzioca Haskog tribunala Karle del Ponte koja je ponovo zapretila sankcijama SRJ ako ne pristupi saradnji sa medjunarodnim sudom u Hagu.
Kostunica je za Del Ponteovu rekao da "ona ne samo sto diskredituje zakone, vec i cinjenice" i dodao da "ona ima problem sa cinjenicama, i sa samom sobom".
"Nepotrebno je odnositi se tako prema zemlji i njenim predstavnicima koji su vec izrazili spremnost na saradnju", rekao je Kostunica.
O situaciji u Crnoj Gori, Kostunica je rekao da "se na mala vrata pojavila ideja o odlaganju pregovora o odnosima Srbije i Crne Gore za nekoliko godina".
"Takva zalaganja predstavljaju nastavak Miloseviceve i Brozove politike guranja problema pod tepih", rekao je Kostunica i dodao da takvo resenje nikome ne odgovara, "osim mozda Crnoj Gori".
Kostunica je jos rekao da je njegovu posetu Republici Srpskoj "pratilo vise negativnih reagovanja, koja govore o politickoj neukosti i pristrasnosti" nekih aktera na politickoj sceni.
O Sporazumu RS i SRJ, Kostunica je rekao da je potpuno u skladu sa Dejtonskim sporazumom i da je uradjen na proceduralno korektan nacin uz ucesce Visokog predstavnika medjunarodne zajednice za BiH Volfganga Petrica.

NATO I SRJ - ROBERTSON:

NATO odobrio povratak VJ i MUP u deo tampon zone

Savet NATO juce je odobrio ulazak jugoslovenskih vojno-policijskih snaga u "uski sektor jugoslovenske teritorije blizu granice s Makedonijom", kao prvi korak "faznog i uslovnog smanjenja i konacnog ukidanja Zone kopnene bezbednosti". saopstio je u Briselu generalni sekretar Atlantskog saveza Dzordz Robertson.
On je dodao da ulazak jugoslovenskih snaga "u druge utvrdjene sektore zone treba ubrzo da se nastavi".
Pogranicne snage Vojske Jugoslavije i MUP-a bi usle u deo zone prema jugoslovensko-makedonskoj granici cim se potpise sporazum o prekidu vatre izmedju srpskih vlasti i lokalnih Albanaca. Pripadnici Vojske Jugoslavije i srpske policije ce uci u ovaj deo zone i ako sporazum o prekidu vatre ne bi bio potpisan, istakli su izvori NATO u Briselu.
Jugoslovenske snage ce moci da budu naoruzane automatskim naoruzanjem i, verovatno, minobacacima, ali nece moci da koriste tenkove i drugo tesko naoruzanje, rekli su NATO zvanicnici u Briselu. Oni ce moci da koriste i neke letelice samo po odobrenju komande Kfora koja zadrzava sva ovlascenja nad zonom.
Pripadnici pogranicnih snaga VJ i MUP-a ce, podvuceno je, u punoj meri delovati u skladu sa jugoslovenskim zakonima i moci ce da hapse i uzvracaju na eventalne oruzane napade lica koja bi pokusala da svercuju robu ili oruzje, kao i da se suprotstave pokusajima naoruzanih ekstremista da ilegalno prelaze jugoslovensko-makedonsku granicu.
Briselski izvori su dodali da ce jugoslovenske pogranicne trupe moci odmah da se vrate i na granicu prema Albaniji, nedaleko od Plava.
U zargonu NATO deo zone uz jugoslovenku granicu s Makedonijom nazvan je "Carli istok" (Carlie East), a onaj uz granicu s Albanijom "Carli zapad" (Carlie Njest). Receno je da se zasad ne zna koliko ce kilometara ici ove zone u dubinu.
Vazdusna zona bezbdenosti i dalje u potpuosti ostaje na snazi, a zona kopnene bezbadnosti je, prema nezvanicnom i pribliznom objasnjenju NATO predstavnika, podeljena na sektor "A" koji se proteze od granice s Albanijom do iznad Medvedje, a sektor "B" od te tacke kod Medvedje do blizu Bujanovca.
Sektor "C" obuhvata "Carli istok" i "Carli zapad".
"Najosetljviji sektor", sektor "B", jeste potez od "uskog dela zone" prema granici SRJ s Makedonijom, gde ce odmah uci jugoslovenske snage, sto je prakticno od Preseva, pa do podrucja severno od Bujanovca.
Ocekuje se, po recima funkcionera u Briselu, da se ovog vikenda potpise i sporazum o obustavi vatre izmedju srpskih vlasti i predstavnika albanske zajednice na podrucju Presevske doline, a sto znaci da oruzje predaju i albanski ekstremisti koji su dosad izazivali nasilje na jugu Srbije.
Robertson je u saopstenju istakao da ce Savet NATO "kasnije" odobriti i pristup jugoslovenske vojske i policije "zavrsnom sektoru zone, u kojem je bilo najvise sukoba", a to je oblast Preseva, ili sektor "B".
Prema objasnjenju funkcionera NATO, cilj odluke kojom se jugoslovenskoj vojsci i policiji prvo i odmah dozvoljava povratak u deo zone uz granicu s Makedonijom, jeste da se spreci ilegalno prebacivanje oruzja i naoruzanih lice iz Makedonije u Srbiju i obratno.
Mere faznog ukidanja tampon-zone su deo sveukupnih mera sprecavanja nasilja naoruzanih albanskih ekstremista i "jacanja poverenja" u odnosu na albansko stanovnistvo. NATO i Kfor su s tim u vezi, rekli su izvori u Briselu, od potpredsednika srpske vlade Nebojse Covica dobili predlog da se na tom podrucju, umesto nekih trupa Pristinskog korpusa, na ciji sastav imaju primedbe lokalni Albanci, razmeste specijalne jedinice bezbednosnih i pogranicnih snaga. Te jedinice bi bile "direktno odgovorne" potpredsedniku Covicu.
Robertson je u saopstenju preneo "duboku zabrinutost NATO zbog najnovijeg nasilja u juznoj Srbiji i na severu BJR Makedonije" i ukazao na izjavu sefova diplomatija NATO od 27. februara u kojoj se izrazava "velika uznemirenost zbog cinjenice da se Zona kopnene bezbednosti koristi za ekstremisticke akcije".
On je podvukao da je Savet NATO, "resen da se suoci sa situacijom u juznoj Srbiji", danas odlucio da dozvoli ulazak jugoslovenskih snaga u deo tampon-zone do jugoslovensko-makedonske granice i "pozdravio saopstenu nameru vlasti SRJ i Srbije i predstavnika albanske etnicke zajednice na jugu Srbije da izgrade poverenje i da to obuhvati dijalog i sporazum o obustavi vatre".
Savet NATO je, dodao je Robertson, "potvrdio resenost NATO da konacno ukine Zonu kopnene bezbednosti, ali da zapovednik Kfora u ovoj fazi mora zadrzati ovlascenja nad kopnenom zonom bezbednosti i vazdusnom zonom bezbednosti, u skladu sa Vojno-tehnickim sporazumom", koji su u Kumanovu 1999. potpisali NATO i Vojska Jugoslavije.

BEOGRAD, 9. MART 1991

Deset godina od velikih opozicionih demonstracija

U Beogradu su pre deset godina odrzane masovne opozicione demonstracije, za koje se smatra da su prvi put ozbiljno uzdrmale rezim tadasnjeg predsednika Srbije Slobodana Milosevica.
U visecasovnom okrsaju policije i demonstranata u centru Beograda, 9. marta 1991. godine poginuli su demonstrant, ucenik Branivoje Milinovic i policajac Nedeljko Kosovic, a povredjena su 203 demonstranta. Na demonstracijama su ucestvovale desetine hiljada gradjana.
Nakon okrsaja u centru grada, predsednistvo bivse SFRJ odlucilo je da oklopne jedinice tadasnje JNA izadju na beogradske ulice.
Protest je sazvao Srpski pokret obnove, a prikljucile su mu se i ostale opozicione partije. Trazeno je da tadasnji direktor drzavne televizije Dusan Mitevic i urednici Slavko Budihna, Predrag Vitas, Ivan Krivec i Sergej Sestakov podnesu ostavke.
Skup je sazvan pod nazivom "Miting protiv petokrake" i tada se protestovalo zbog uredjivacke politike drzave Radio-televizije Beograd, koja je po prvi put nazvana "TV Bastiljom".
Policija je bacanjem velike kolicine suzavca i vodenim topovima pokusala da rastera demonstrante sa Trga Republike, nakon cega su poceli sukobi gradjana i policije, koji su se prosirili na siri centar grada.
Lider SPO-a Vuk Draskovic i tadasnji potpredsednik njegove partije Jovan Marjanovic uhapseni su nakon demonstracija.
Povod za sazivanje protesta bio je komentar na drzavnoj televiziji 16. februara u kojem je Slavko Budihna optuzio SPO da je produzena ruka hrvatskog rezima, za koji je receno da je "ustaski".
Dan nakon demonstracija, 1O. marta uvece na Terazijskom platou, takodje u centru Beograda, okupilo se na hiljade studenata, koji su pored ostavki celnika drzavne televizije trazili i ostavku ministra policije Radmila Bogdanovica i oslobadjanje uhapsenih opozicionih lidera.
Skupstina Srbije je ubrzo usvojila ostavke rukovodecih licnosti RTV Beograd, a usvojena je i ostavka ministra unutrasnjih poslova Srbije Radmila Bogdanovica.
Opozicione partije predvodjene SPO-om organizovale su godisnjicu velikih demonstracija i 9. marta 1992 godine, na platou kod hrama Svetog Save, gde se okupilo oko 50.000 gradjana, uprkos propagandi u drzavnim medijima da skup nece biti bezbedan.
Naredne tri godine 9. mart obelezavao je samo SPO-a tako sto je lider stranke Vuk Draskovic u prisustvu svojih pristalica palio svece na Trgu Republike, kao i na mestima gde su poginuli demonstrant i policajac.
Na mitingu na Trgu Republike 9. marta 1996. godine pred nekoliko desetina hiljada gradjana, lideri SPO-a, Gradjanskog saveza Srbije i Demokratske stranke Vuk Draskovic, Vesna Pesic i Zoran DJindjic promovisali su koaliciju "Zajedno" za savezne i lokalne izbore 1996.

MLADJAN DINKIC:

"Ispunio sam sva obecanja data Saveznoj skupstini"

Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic rekao je da je u proteklih 100 dana ispunio sva obacanja koja je dao poslanicima Savezne skupstine u trenutku izbora na tu funkciju.
Na konferenciji za stampu, Dinkic je rekao da je kurs dinara stabilan, da su devizne rezerve ojacane za 420 miliona dolara i iznose 562 miliona odnosno, sa rezervama poslovnih banaka, 929 miliona dolara, da je uvedena konvertibilnost dinara, da ce do sredine godine biti izvrsena zamena starih novcanica i uvedene nove od 10 i 200 dinara.
"Trista menjacnica radi sa licencom NBJ i one su otkupile 376 miliona maraka, a prodale 100 miliona pri cemu je najveci deo otkupa izvrsen od pravnih lica sto znaci da je ta transakcija vracena u legalne tokove", rekao je Dinkic i dodao da je realno potreban broj menjacnica u SRJ 1.000 i da je svim postojecim menjacnicama dat rok da se legalizuju do 31. marta.
Jugoslavija je primljena u clanstvo MMF i "ocekuje se da bi sredinom aprila mogla da zakljuci ugovor o stend baj aranzmanu".
"Do petka ce biti doneto uputstvo, a od sledeceg ponedeljka ce moci da krene platni promet sa Crnom Gorom", rekao je Dinkic.
On je kazao, da je od ponedeljka krenula dubinska revizija stanja u jugoslovesnkom bankarskom sistemu, a u apruilu ce poceti i revitalizacija tog sektora zasta je potrebno 300 miliona dolara.
"Nadamo se kreditu Svetske banke za strukturno prilagodjavanje", rekao je on.
Dinkic je ocenio da je finansijska disciplina u zemlji ojacana i za kraj sledece nedelje najavio predlog Zakona o pranju novca.
Kamate na trzistu kratkorocnih hartija od vrednosti smanjene su sa oko osam na oko pet odsto, a gotovo sve saglasnosti NBJ u spoljnotrgovinskom prometu su ukinute, rekao je Dinkic.
"Srpski premijer i ministar finansija nisu se nijednom obratili NBJ sa zahtevom da pokrije budzetski deficit", rekao je guverner NBJ.
On je najavio da ce drzava ubuduce garantovati za stedne depozite do 10.000 DEM i da ce biti stvoren mehanizam kojim ce poslovne banke biti sprecene da procerdaju stednju. Dosad je jedna strana banka podnela zahtev za otvaranje filijale u SRJ za petak je podnosenje najavila Mikro banka preko koje ce ici krediti Evropske banke za obnovu i razvoj namenjani razvoju malih i srednjih preduzeca, a zahtev za otvaranje predstavnistva podnela je Bank of Austria.
Propisane kriterijume za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom ispunilo je 26 banaka, a za obavljanje kreditnih odnosa sa inostarsnstvom takodje 26 banaka. Dozvole za rad oduzete su Union, Jugomediteranskoj i Megakom banci, rekao je Dinkic.

NARODNA BANKA JUGOSLAVIJE

Generalno poravnanje ili nasa "teska artiljerija"

Guverner Narodne banke Jugoslavije Mladjan Dinkic rekao je da u pregovorima o nasledjivanju bivse SFRJ ocekuje znacajan napredak vec na aprilskom sastanku u Briselu, a moguce okoncanje tih pregovora u maju.
"Sledece nedelje cemo precizirati nas predlog o generalnom poravnanju u svim oblastima", rekao je Dinkic.
Na primedbu da Slovenija ne prihvata ovaj nacin nasledjivanja za finanansijska sredstva, Dinkic je rekao da ce SRJ protiv "Slovenije u tom slucaju aktivirati tuzbu zbog nelegalno sklopljenog sporazuma sa Londonskim klubom", a "zlato Kraljevine Srbije da se i ne pominje", kao ni dinari koje su "bivse republike zadrzale na svojoj teritoriji".
"Ako ne bude dogovora, onda cemo mi da povucemo nasu tesku artiljeriju i aktiviramo pomenutu tuzbu", rekao je guverner NBJ.
On je ranije izjavio da zlato Kraljevine Srbije u Banci za medjunarodna poravnanja u stvari ne postoji jer je odavno potroseno.
Sto se duga bivseg SSSR bivsoj SFRJ u iznosu od oko 1,5 milijardu dolara tice, Dinkic je rekao da SR Jugoslavija ocekuje da joj pripadne oko 45 odsto te sume, ali bi bila zadovoljna i kriterijumo Medjunarodnog monetarnog fonda prema kome je jugoslovensko ucesce nesto iznad 36 procenata.

AMBASADOR U SAD Milan St. Protic:

"Milosevic ce biti uhapsen pre 31. marta"

Novi jugoslovenski ambasador u SAD Milan St. Protic izjavio je da ce jugoslovenske vlasti uhapsiti bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica krajem marta, u okviru priprema za sudjenje u Beogradu, pise dnevni list "Vasington post".
Vasingtonski dnevnik pise da je Protic juce, tokom pretresa pred Komisijom americkog Kongresa za bezbednost i saradnju u Evropi, rekao da "to nece biti lako, ali cemo to uraditi".
"To ce biti ucinjeno pre 31. marta. U to vas mogu uveriti", dodao je Protic koji je u Vasington doputovao u ponedeljak.
On je precizirao da je jugoslovenskim vastima potrebno jos 10 dana da prikupe dokaze dovoljne za Milosevicevo hapsenje.
U komentaru lista se ocenjuje da Proticeva izjava dolazi u trenutku kada jugoslovenske vlasti nastoje da umanje zabrinutost SAD da SRJ ne sprovodi dovoljno energicno istragu protiv Milosevica i drugih bivsih jugoslovenskih zvanicnika koje je Haski tribunal optuzio za ratne zlocine.
Clanovi Kongresa i aktivisti za zastitu ljudskih prava smatraju da Milosevic mora biti izrucen Haskom tribunalu, dok su jugoslovenske vlasti rekle da nameravaju da mu sude u SRJ za zloupotrebu vlasti i kradju drustvene svojine, pise "Vasington post".
Protic je rekao da ce Beograd, takodje, mozda optuziti Milosevica za ratne zlocine.
List podseca da u okviru mera koje je Kongres usvojio prosle godine, SRJ do 31. marta mora da pokaze spremnost da saradjuje sa Haskim tribunalom i da, u slucaju da ne ispuni uslove, moze biti lisena 100 miliona dolara pomoci koju su obecale SAD.
Americki zvanicnici su, kako pise "Vasington post", rekli da bi se mogli zadovoljiti i sudjenjem Milosevicu u Beogradu, posto bi se time narusila njegova reputacija i umanjio politicki otpor prema njegovom eventulanom izrucenju Hagu.

SRJ I SAVET BEZBEDNOSTI UN

Savet bezbednosti podrzao plan SRJ o jugu Srbije

Savezni premijer Zoran Zizic izjavio je da je jugoslovenski plan za resavanje krize na jugu Srbije i na Kosovu dobio punu podrsku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Zizic je u Njujorku, posle sastanka kome su prisustvovali ambasadori 15 zemalja clanica Saveta bezbednosti, rekao da "program SR Jugoslavije za resavanje krize na jugu Srbije i na Kosovu i Metohiji dobio snaznu i jednoglasnu podrsku od svih clanova Saveta bezbednosti".
Razgovari jugoslovenskog premijera u Savetu bezbednosti trajali su puna dva i po sata iza zatvorenih vrata, a sekretarijat UN je okrakterisao taj sastanak kao "privatan."
Zizic je rekao da je svim pozvanim ambasadorima preneo stavove i predloge svoje vlade o mogucem nacinu za iznalazenje i izgradnju mera poverenja i sirenju nadleznosti i funkcija savezne administracije na Kosovu.
"Vrlo su korisni bili u tom pogledu razgovori sa generalnim sekretarom UN Kofijem Ananom koji je izrazio puno razumevanje za nase stavove", rekao je Zizic.
"Ovo je svojevrsna inicijativa koju smo u ime Savezne vlade ponudili Ujedinjenim nacijama i vazno je reci da ju je generalni sekretar prihvatio," rekao je premijer SRJ.
"Urucio sam i poziv Savezne vlade Kofiju Ananu da poseti Beograd, sto je on sa zadovoljstvom prihvatio", dodao je Zizic, naglasavajuci da ce Anan "najverovatnije otvoriti nove kancelarije UNMIK-a u Beogradu vec narednog meseca."
Sastanku su, na poziv ambasadora Ukrajine, koji tokom marta predsedava Savetom bezbednosti, prisustvovali i stalni predstavnici Argentine, Bugarske, Kanade, Nemacke, Grcke, Madjarske, Italije, Japana, Poljske, Portugala, Rumunije, Slovacke, Slovenije, Svedske i Turske.
Komentarisuci najavu generalnog sekretara NATO-a Dzordza Robertsona da ce NATO do kraja ove nedelje verovatno staviti na usvajanje odluku o suzenju dela zone kopnene bezbednosti duz administrativne granice Kosova u granicnom pojasu izmedju Srbije i Makedonije, Zizic je rekao da ga je o tome informisao licno Anan.
"Ja sam rekao generalnom sekretaru da ce vracanje jugoslovenskih vojnika u zonu kopnene bezbednosti doprineti boljem obezbedjenju granica," rekao je Zizic.
"To i zbog cinjenice da nasa vojska dobro poznaje taj teren, da je obucena i da treba verovati u njihovu profesionalnost," dodao je on. "Mislimo da ce to - kada se dogodi biti primer uspesne saradnje izmedju Vojske Jugoslavije i Kfora," dodao je savezni premijer.
Zizic nije zele da komentarise zbog cega nece otputovati u Vasington i sastati se sa nekim od zvanicnika nove americke administracije.
"Ova poseta je bila prvenstveno planirana kao poseta Ujedinjenim nacijama," rekao je on.
Na pitanje da li je tokom susreta sa Ananom i sa clanovima Saveta bezbednosti bilo reci o zahtevima jugoslovenskim vlastima da izruce optuzene za ratne zlocine Haskom tribunalu, Zizic je odgovorio:
"Nismo o tome govorili sa Ananom. U Savetu bezbednosti je to pitanje pomenuo samo ambasador Velike Britanije i ja sam mu odgovorio da je vlada SRJ spremna da saradjuje sa Haskim tribunalom, ali da ta saradnja kao i saradnja sa drugim medjunarodnim institucijama mora doprineti stabilizaciji demokratskih procesa u SRJ".
Zizic je dodao da nije upoznat sa pismom organizacije Hjuman Rajts Voc americkom drzavnom sekretaru Kolinu Pauelu u kome se od sefa Stejt departmenta trazi da "ne prizna argumente koje nudi vlasti iz Beograda da bi izrucenje Milosevica i ostalih optuzenih Tribunalu u Hagu navodno ugrozilo tamosnju novu demokratiju."

MIRJANA MARKOVIC ZA "VREME"

Predsednica JUL-a odbacila sve optuzbe

Predsednica Direkcije Jugoslovenske levice (JUL) i supruga bivseg jugoslovenskog predsednika Mirjana Markovic odlucno je demantovala da su ona i njen suprug umesani u politicka ubistva u SRJ, kao i da su se nelegalno obogatili tokom svoje vladavine.
Odgovarajuci na optuzbe da su ona i Slobodan Milosevic umesani u ubistva i finansijske malverzacije, Mirjana Markovic je u intervjuu za novi broj nedeljnika "Vreme" kazala da je rec o "obicnim glupostima".
Ona je navela da je i njen suprug "uveren" da su takve optuzbe "gluposti", kao i da je siguran da ce "narod to shvatiti", tako da "zbog toga ne vide potrebu da javno demantuju medijske optuzbe".
"Sluzba drzavne bezbednosti (SDB) je, kako sam ja razumela te stvari, prilicno samostalna institucija i, izgleda, cesto nedovoljno obavestena... A sto se mene tice, ja sa prethodnim rukovodstvom SDB nisam imala nikakve kontakte. To ce potvrditi i oni sami. A sa ovim, novim - pa sa njima jos manje", rekla je Markoviceva.
Ona je kazala da ne zna da li je "nesreca" na Ibarskoj magistrali, kada su poginula cetvorica funkcionera Srpskog pokreta obnove, bila "saobracajne ili politicke prirode".
"Iskreno verujem da vlast u Srbiji nije u toj stvari imala nikakvu ulogu. Ako je to bila politicka stvar, onda je u pitanju neka politika, spoljna ili unutrasnja, koja nije imala veze sa vlastima u Srbiji i Jugoslaviji, odnosno - to je bila politika suprotna srpskim i jugoslovenskim vlastima", rekla je predsednica Direkcije JUL-a.
Govoreci o ubistvu vlasnika lista "Dnevni telegraf", Mirjana Markovic je kazala da se Slavko Curuvija "mnogo vremena pre nego sto je nastradao preselio sa svojim poslovima u Crnu Goru" i izrazila misljenje da njegova smrt nema nikakve veze sa politikom.
"A sto se mene licno tice i moje uloge u atentatima na (zamenika) ministra policije Srbije (Radovana Stojcica) i predsednika makedonske drzave (Kire Gligorova), da se ne radi o smrti jednog coveka i teskoj povredi drugog, te bi dve 'optuzbe' bile inspirativna tema za traktat o tome kako mrznja i zlo mogu da degradiraju razum i inteligenciju", rekla je ona.
Komentarisuci nestanak bivseg predsednika Predsednistva Srbije Ivana Stambolica, Mirjana Markovic je kazala da je on bio prijatelj Slobodana Milosevica.
"Ali, nismo imali narocito razvijene prijateljske porodicne odnose. Ivan Stambolic je posle Osme sednice napustio politiku i moj muz mu je, na njegovu zelju, omogucio da bude direktor Jubmes banke. Nije vise sa njim odrzavao licne kontakte. Politicke nije imao, jer se Stambolic politikom vise nije bavio", rekla je Markoviceva.
Ona je dodala da u njenoj porodici "nije bilo nikakvog narocitog animoziteta prema porodici Ivana Stambolica, a njega (Stambolica) nismo ni pominjali".
"Dosla su nova i burna vremena. Ivan Stambolic je ostao u proslosti. Kada je moj muz obavesten o nestanku Stambolica pre nekoliko meseci, dao je nalog ministru unutrasnjih poslova Srbije da ucini sve da se Ivan Stambolic nadje ili bar sazna gde je i o cemu se radi. Dok se nalazio na funkciji predsednika drzave, tu informaciju nije dobio", tvrdi Mirjana Markovic.
Analizirajuci rezultate predsednickih, saveznih i republickih izbora, ona je navela da nije ocekivala takav razvoj dogadjaja i dodala da su partije levice "dobile izbore, a izgubile vlast".
"Bila sam iznenadjena rezultatima predsednickih izbora. Dopustam sebi i danas da kazem da sam prilicno kompetentna da procenim raspolozenje javnosti. Sama sam veoma aktivno ucestvovala u izbornoj kampanji i imala sam sliku raspolozenja biraca".
"Ta slika je isla u prilog drugacijeg rezultata od onog koji je objavljen 6. oktobra. Ali, moguce je da sam gresila, da je raspolozenje javnosti, kada je u pitanju predsednik Republike, bilo drugacije", rekla je Mirjana Markovic.
Ona je navela da bracni par Milosevic-Markovic nije ocekivao da ce se 5. oktobra desiti "ista sudbonosno".
"O tome da su se spremali kamioni, autobusi i bageri na Beograd 5. oktobra, culi smo tek ponesto u nasoj kuci vece pre 5. oktobra i tog jutra. Informacije koje su, u tom pogledu, stizale do mog muza, a ja ih cula od njega, nisu ukazivale ni na kakvo ozbiljno nasilje".
"Oboje smo smatrali da se radi o izvesnom pritisku da se ne dodje do drugog izbornog kruga za predsednika. Mada, zaista, nismo razumeli zasto bi taj drugi izborni krug trebalo da bude sprecen", rekla je Mirjana Markovic. Prema njenim recima, Slobodan Milosevic i ona su saznali prave rezultate izbora za predsednika SRJ tek nakon susreta Vojislava Kostunice i Milosevica.
"Moj muz je 6. oktobra dobio poruku da Vojislav Kostunica zeli da se vidi s njim. Slobodan je prihvatio. Tom prilikom ga je Vojislav Kostunica obavestio da je Savezni ustavni sud odlucio da je on pobedio na izborima za predsednika i da je to objavljeno u 'Sluzbenom listu'. Moj muz je tu informaciju odmah prihvatio i cestitao Vojislavu Kostunici", rekla je Mirjana Markovic.
Prema njenim recima, Milosevic je Kostunici, uz cestitku, kazao da nije na mestu da njegov mandat pocinje paljenjem i unistavanjem svega sto je imao Marko Milosevic i drugim sto se dogadjalo u prethodnoj noci.
Dodala je da je Kostunica izrazio zaljenje zbog incidenata i kazao da o tome nista nije znao.
"Nikome u nasoj porodici nije bilo zao sto on (Milosevic) vise nije bio predsednik Republike, pogotovo nam nije zbog toga bilo tesko. Bilo nam je tesko zato sto se sve dogodilo na neobicno i nepotrebno agresivan nacin", rekla je Mirjana Markovic i odbacila tvrdnje da je Milosevic naredjivao napade na demonstrante i lidere DOS, kao i bombardovanje Studija B.
"O onome sto je u vezi sa 5. i 6. oktobrom i danima posle i nekim danima pre toga ne pise se nigde . O tome svi cute. Podvlacim - cak i ja", rekla je Mirjana Markovic.

PREDSEDNIK SRPSKE RADIKALNE STRANKE Vojislav Seselj:

"Ubistvo vojnika nastavak americke akcije"

Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Seselj izjavio je da ubistvo tri jugoslovenska vojnika kod Preseva predstavlja nastavak americke akcije za okupaciju juga Srbije.
"Americki cilj je okupacija opstina Bujanovac, Medvedja i Presevo i izbijanje sipatrskih terorista u Grdelicku klisuru", rekao je Seselj na konferenciji za novinare.
Pres-centar u Bujanovcu saopstio je juce da su tri pripadnika Vojske Jugoslavije poginula, a jedan ranjen, kada su vozilom naisli na protivtenkovsku minu na brdu Skoza, iznad sela Oraovica kod Preseva.
Optuzujuci potpredsednika Vlade Srbije Nebojsu Covica da je "zaduzen da preda jug Srbije siptarskim teroristima", Seselj je rekao da Amerikanci preko Covica pokusavaju da "eliminisu" jugoslovenske snage bezbednosti iz tog podrucja i "dovedu do raspustanja Pristinskog korpusa Vojske Jugoslavije".
"Son Saliven (Sef kancelarije NATO-a za SRJ) upravlja i Covicem i siptarskim teroristima", rekao je on i dodao da, prema americkom planu, Vojska Jugoslavije treba da se povuce iz Preseva, Bujanovca i Medvedje da bi Albanci "stekli poverenje".
"Onda bi na juris zauzeli te opstine i utvrdili se u njima. Vojska bi pokusala da povrati ta mesta, sto bi dovelo do mnogo civilnih zrtava koje bi bile povod za oduzimanje juga Srbije", kazao je Seselj.
Lider radikala je potvrdio da je poslanicka grupa SRS-a u Skupstini SRJ dostavila zahtev parlamentu da izglasava nepoverenje Saveznoj vladi zbog ponasanja jugoslovenskog ministra odbrane Slobodana Krapovica.
Krapovic je 26. februara na sednici Veca gradjana Skupstine SRJ udario predsednika SRS i saveznog poslanika Vojislava Seselja.

BOGDANOVIC ZA "VREME"

Optuzbe Radmila Bogdanovica na racun bivsih drugova

Nekadasnji ministar unutrasnjih poslova Srbije Radmilo Bogdanovic izjavio je da donedavni sef policije Vlajko Stojiljkovic "ne moze da bude postedjen odgovornosti" u slucaju bivseg sefa Drzavne bezbednosti Radeta Markovica.
"On je Radetu Markovicu bio ministar. Ako nije znao sta ovaj radi, ima objektivnu odgovornost; ako je znao, ima subjektivnu odgovornost", rekao je Bogdanovic za novi broj nedeljnika "Vreme".
On je Stojiljkovicevu nedavnu izjavu da je "cestit covek, legalista" i da je "radio po zakonu", prokomentarisao recima: "Sta ima on da prica? Najbolje je da cuti. Covek mora da zna da sacuva svoje dostojanstvo".
Bogdanovic je dovodjenje Radeta Markovica na celo DB-a oznacio kao gresku, jer, prema njegovim recima, to Markovicu "ipak nije bila specijalizacija".
"To ga je zanelo. Ko ga je tu doveo, zna se... Verovatno je i sebe upropastio. Sta je gore za coveka nego da se nadje iza resetaka", zapitao je Bogdanovic.
On je ocenio da je Slobodan Milosevic "oko sebe okupljao samo poslusnike" i "voleo sve da ima pod kontrolom".
"Ter'o, ter'o, i kako je radio, sam je upropastio i partiju i sebe. Mnogo zla je naneo i narodu i drzavi", kazao je Bogdanovic.
Bivsi sef policije i nekadasnji clan Glavnog odbora SPS-a kritikovao je "dojucerasnje drugove" zbog "velikog bogacenja za kratko vreme".
"Znam odakle sam posao, nisam zaboravio da sam bio sirotinja, ucitelj na Pesteru. Mene vlast nikad nije obrhvala", rekao je Bogdanovic i naveo da su "ogromne stanove, pa posle kuce" uzeli "Janackovic, pa Matkovic, pa Tomic iz Jugopetrola" i Gorica Gajevic. Bogdanovic je zapitao i "otkud pare Bojicu za onoliku kucu".
Bivsi ministar unutrasnjih poslova je rekao da se "malo raspitivao" o smrti njegovog naslednika na mestu sefa policije Zorana Sokolovica.
"Tvrdnja o samoubistvu izaziva izvesne sumnje: te gore metak, te 'lada' udarila u drvo... Nije mi jasno... Sokolovic je bio specificna licnost: patoloski je bio vezan za Slobodana. U njemu je verovatno sve puklo kad Slobodan vise nije bio ono sto je bio. Sokolovic nije imao ni oslonac, ni usmerivaca", kazao je Bogdanovic.
Komentarisuci ubistvo zamenika ministra unutrasnjih poslova Radovana Stojcica Badze, Bogdanovic je kazao da je "cuo da je imao neke stanove, neku ergelu".
"Moji Moravci kazu: 'Kad je covek 'alapljiv, on se zagrcne pa se ugusi", rekao je Radmilo Bogdanovic za beogradski nedeljnik "Vreme".

BEOGRAD

Nastavljen skup pristalica Slobodana Milosevica

Jucerasnji skup oko 30 pristalica Socijalisticke partije Srbije (SPS) ispred beogradske rezidencije bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica protice u praznicnoj, osmomartovskoj atmosferi.
Grupi gradjana koja ispred kuce u Uzickoj 11 "cuva od hapsenja" Milosevica, danas se pridruzio nekadasnji ministar unutrasnjih poslova Srbije Vlajko Stojiljkovic, koga je grupa penzionera razdragano tapsala po ramenu.
Ozbiljan ton razgovora koji je Stojiljkovic vodio sa tim muskarcima ipak nije pokvario veselu praznicnu atmosferu koju su napravile dame.
Bivsi republicki ministar policije, sem sa izrazima podrske, suocio se i sa kritikama nekih od ucesnika skupa koji su mu zamerili sto "nije uhapsio na vreme (premijera Srbije Zorana) DJindjica" i, kako su rekli, "ostalu bagru".
"Pokusaju li da uhapse vas ili Milosevica bice krvi do kolena i sece knezeva. Ima nas dovoljno", rekao je Stojiljkovicu jedan Novobeogradjanin koji, naglasio je uz osmeh, ima sina u Visoj kriminalistickoj skoli.
Nakon sto je jedan od muskaraca damama, sa zakasnjenjem, cestitao Osmi mart, one su formirale svojevrstan inicijativni odbor za kupovinu cveca supruzi i snaji Slobodana Milosevica.
Poduzu raspravu pokrenulo je pitanje koje bi cvece Miloseviceva supruga Mirjana Markovic najvise volela da dobije za Dan zena.
Na kraju je, vecinom glasova, ocenjeno da Mirjana Markovic vise voli ruze nego karanfile, posto je, kako je primetila jedna starija gospodja, "u kosi nosila ruzu a ne karanfil".
Ucesnice skupa nisu imale nedomice u vezi s tom koje bi boje trebalo da bude cvece za Milosevicevu suprugu i snaju, tako da je dogovoreno da svaka izdvoji "po dvadeset-trideset dinara" i da budu kupljene crvene ruze.
Ubrzo je i razgovor muskih ucesnika skupa sa Vlajkom Stojiljkovicem poprimio familijarniji i veseliji ton, tokom koga su neki od ucesnika skupa lidere DOS-a poredili sa junacima crtanih filmovima.
Svakodnevna okupljanja ispred kuce bivseg predsednika SRJ pocela su 1. marta.

CESKI DNEVNIK "Pravo"

Zapad kao saucesnik albanskih ekstremista

Ceski dnevnik "Pravo" ocenjuje ponasanje Zapada, vezano za krizu u Makedoniji, kao sokantno tolerisanje nasilja albanskih separatista, koje ce, ukoliko Zapad odlucno ne intervenise preci u saucesnistvo.
Dnevnik, u komentaru dana, podseca da je NATO nakon odlaska srpskih jedinica sa Kosova ignorisao masovno proterivanje nealbanskog stanovnistva, a onda omogucio neometano delovanje separatista u tampon zoni oko pokrajine.
"Sada umesto da odlucno intervenise, predstavnik Alijanse Danijel Spekhard cak prebacuje makedonskoj vladi, ogorcenoj zbog drskih operacija naoruzanih separatista, da situaciju nepotrebno dramatizuje", pise ceski dnevnik.
List se pita da li je razlog ove "sokantne benevolencije" transalbanski gasovod, kako je nedavno pisao britanski "Gardijan" ili strah od reakcije americke javnosti da njeni momci sa nekog tamo Balkana pocnu da stizu kuci u mrtvackim kovcezima, kako je uveren posebni izaslanik za ljudska prava u bivsoj Jugoslaviji Jirzi Dinstbir.
"Sta god da je, eksplozivno stanje balkanskog zamesateljstva pruza sramotnu sliku o stavu Zapada koji je od rata na Kosovu imao mnogo prilika da se odlucno suprotstavi ekstremistima koji nastoje da stvore takozvanu Veliku Albaniju.
Ukoliko ne pocne da dela danas, u senci makedonske krize skliznuce iz pozicije sukrivca kriznog stanja jos blize saucesnistvu", zakljucuje "Pravo".

GRCKA

Drzavna TV i Festival omladine Balkana u akciji pomoci

Rok koncertom koji ce biti odrzan u okviru Festivala omladine Balkana u gradu Katerini, na severu Grcke, pocinje akcija prikupljanja novca za kupovinu lekova za dve decije bolnice u SRJ.
To je na konferenciji za stampu u Solunu saopstio umetnicki direktor Festivala Jorgos Kitidis.
On je najavio da ce snimak koncerta, na kome ce grcke grupe ucestvovati besplatno, u , 13. marta preneti drzavna televizija ET3 iz Soluna u okviru celodnevnog "telemaratona", takodje namenjenog prikupljanju novca za pomoc deci .
Popularni grcki glumci i pevaci ucestvovace u "tele-maratonu" koji je, rekao je predsednik Upravnog odbora ET3 Dimitris Kacandonis, koncipiran tako da "veliki deo" svake od redovnih emisija te TV-stanice bude o SRJ.
Uz objasnjenje humanitarnog cilja akcije, ET3 ce citav dan emitovati i broj bankarskog racuna na koji gledaoci mogu da uplate novac za lekove koji ce kasnije biti uruceni decijim bolnicama u Beogradu i na Kosovu.
Festival omladine Balkana ce od 20. marta do 1. aprila u Kateriniju i obliznjim letovalistima Litohoro i Leptokarija organizovati tri "zabave sa muzikom i delikatesima" iz SRJ odakle ce doci jedan duvacki i jedan harmonikaski orekstar i tri kuvara.
Uporedo ce u te tri opstine pod Olimpom biti otvorene jednomesecne izlozbe fotografija iz mesta u SRJ koja je NATO bombardovao 1999.

BEOGRAD

Patrijarh primio ambasadore SRJ u Austriji i Kanadi

Patrijarh srpski Pavle primio je juce novoimenovane ambasadore SR Jugoslavije u Kanadi i Austriji Miodraga Perisica i Mihajla Kovaca, saopsteno je iz beogradske Patrijarsije.
Navodi se da je razgovarano "o polozaju srpskog pravoslavnog naroda koji zivi u tim drzavama".
Patrijarh je ambasadorima pozeleo uspeh u radu, "na dobro naroda i Otadzbine".

DRZAVNO TUZILASTVO U BEOGRADU

Dinstbir ne zna da treba da svedoci protiv Milanovica

Specijalni izaslanik za ljudska prava u bivsoj Jugoslaviji Jirzi Dinstbir ne zna da treba da svedoci u procesu protiv bivseg direktora Radio Televizije Srbije (RTS) Dragoljuba Milanovica.
Kako je Dinstbir pred jucerasnji odlazak u Skopje izjavio dnevniku "Pravo" o cemu je rec ustanovice tek kada, nakon posete Makedoniji, jugu Srbije i Kosovu, stigne u Beograd.
Dinstbir je naglasio da ne zna kakvo bi i o cemu njegovo svedocenje trebalo da bude, ali je potvrdio da je vec ranije govorio o sumnjama da Milanovic namerno nije evakuisao zgradu televizije, iako je znao da ce ona biti gadjana za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine.
Drzavni tuzilac u Beogradu je predlozio da se kao svedoci protiv Milanovica pozovu glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte i posebni izvestilac za ljudska prava u bivsoj Jugoslaviji Jirzi Dinstbir.
Dinstbir je u sredu zapoceo svoj visednevni obilazak regiona povodom najnovije eskalacije nasilja na jugu Srbije i u Makedoniji.

SRJ - KORIDOR 10

Zajednicki do finansijske podrske EU i drugih institucija

Generalni direktori zeleznica Koridora 10 potpisali su u utorak u Beogradu Ugovor o osnivanju Radne zajednice za Koridor 10 sa sedistem u Becu i Memorandum zeleznica Koridora 10 za unapredjenje kvaliteta zeleznickog robnog saobracaja pravcem Salcburg-Ljubljana-Zagreb-Beograd-Nis-Skoplje-Solun sa kracima Beograd-Budimpesta, Nis-Sofija, Grac-Zagreb i Veles-Florina.
Na predlog generalnog direktora Zajednice jugoslovenskih zeleznica Svetolika Kostadinovica podrzana je inicijativa da se u Koridor 10 kao peti krak uvrsti pravac Beograd-Bar. Pruge JZ cine 34 odsto Koridora 10, saopstila je Zajednica jugoslovenskih zeleznica (ZJZ).
Na dvodnevnom sastanku u Beogradu ucestvovali su predstavnici zeleznica: Austrije, Nemacke, Slovenije, Hrvatske, Jugoslavije, Makedonije, Grcke i Bugarske.
Odsustvovali su predstavnici Madjarskih drzavnih zeleznica i privatne zeleznice GISEV.
"Kljucni strateski cilj je zajednicki nastup svih zeleznica Koridora 10 pred organima Evropske unije, a posebno argumentovan zahtev za formiranje namenskih sredstava za osavremenjivanje ovog koridora", navodi se u saopstenju.
Na sastanku direktora zeleznica Koridora 10 pored predstavnika savezne vlade i Vlade Republike Srbije ucestvovao je i generalni direktor JPZ Crne Gore Ranko Medenica.

AVIOSAOBRACAJ U SR JUGOSLAVIJI

JAT i Montenegroerlajns najavili veci broj letova

Jugoslovenski aerotransport (JAT) najavio je prekjuce da ce u letnjem redu letenje koji pocinje 25. marta uvesti dve linije za severnoamerikcki kontinent i ukinuti let za Kinu.
Na sastanku Grupacije Privredne komore Jugoslavije (PKJ) za vazdusni saobracaj, predstavnik JAT-a Zoran Kostic je naveo da ce ta kompanija imati dva leta za Njujork i jedan za Toronto i dodao da ce te linije u spicu sezone biti pojacene jos po jednim letom.
Ocekujemo da cemo sa americkim aviokompanijama postici sporazum da preuzimaju JAT-ove putnike i prevoze ih do drugih odredista u SAD, dodao je on.
Kostic je naveo da jugoslvenska aviokompanija namerava da u ljetnjoj sezoni, koja traje do 27. oktobra, po jednim letom pojaca saobracaj za vise evropskih gradova. Tako bi za Amsterdam i Diseldorf leteo cetiri puta sedmcno, a za Stokholm, Kopenhagen, Milano, Trst, Berlin po tri puta, rekao je on i dodao da ce biti uveden i dodatni let za Moskvu iz Tivta.
Prema recima Kostica, novost je da ce linije na kojima nema dovoljno putnika biti povezivane tako da jedan let obuhvati dva grada i dodao da se to prvenstveno odnosi na saobracaj sa Skaninavijom.
Direktor "Montenegroerlajnsa" Radonja Radovic je istakao da je cilj te aviokomopanije da Crnu Goru poveze sa Evropom i istakao da u sledecoj sezoni "predvidja intenziviranje saobracaja sa Engleskom i skandinavskim zemljama".
On je naveo da crnogorska aviokomopanija redovno leti za Ljubljanu, Cirih, Budimpestu i Franfurt i da ima vise povremenih carter letova za vise destinacija.
Generalni direktor "Aviogeneksa" Nikola Rajkovic je rekao da ta carter kompanija namerava da poveca obim saobracaja za 20 odsto, dok je "Montavija" navela da ce za Soci i dalje leteti dvonedeljno.