TRIBUNAL JE SEBE DISKREDITOVAO ISTOG TRENTUKA KADA JE ISKLJUCIO ZLOCINE KOJE JE NATO POCINIO - NOAM COMSKI:

Sudjenje u Hagu bi bila farsa!

Poznati americki intelektualac Noam Comski ocenio je da bi sudjenje bivsem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Milosevicu pred Haskim tribunalom za ratne zlocine predstavljalo sudsku farsu sa ciljem da se NATO retroaktivno oslobodi optuzbi za bombardovanje Jugoslavije.
"To ne moze biti pravda, jer pravda mora da bude zasnovana na pravicnim principima. Tribunal je sebe diskreditovao na Balkanu istog trenutka kada je iskljucio zlocine koje je pocinio NATO. To ne znaci da Milosevic nije zlocinac, ali znaci da citav postupak ne mozete shvatiti kao ozbiljan", rekao je Comski u intervjuu za agenciju Rojters.
Profesor lingvistike na Masacusetskom tehnoloskom institutu i jedan od najpoznatijih savremenih filozofa naglasio je da je Haski tribunal podigao optuznicu protiv Milosevica u sred natovskog bombardovanja zbog navodnih zlocina na Kosovu.
"On je svoje najvece zlocine pocinio u Bosni, ali za to nije optuzen, jer je Zapad saradjivao sa njim (u odrzanju Dejtonskog mirovnog sporazuma)", naveo je Comski, koji je optuznicu Haskog tribunala iz maja 1999. godine okarakterisao kao jasan politicki akt.
On je primetio da su SAD i Britanija dale Tribunalu tajne obavestajne podatke kako bi se sastavila optuznica koja je "bukvalno identicna materijalima Stejt departmenta u kojima se opisuju Milosevicevi zlocini".
Kada je NATO u martu 1999. godine poceo da bombarduje Jugoslaviju to nije ucinjeno zbog humanitarnih razloga, vec da bi se pokazalo ko je gazda, jer je u pitanju bio kredibilitet NATO-a, naglasio je poznati kriticar americkog establismenta i spoljne politike SAD.
"Pitajte bilo kog mafijaskog dona i on ce vam to potvrditi. Ako neko ne plati reket za zastitu, vi cete mu ne samo uzeti novac vec ce te ga propisno isprebijati kako bi drugi shvatili poruku".
"To je kredibilitet i to je veoma znacajni element u medjunarodnim odnosima. Brojne akcije velikih sila preduzimaju se kako bi se zastitio njihov kredibilitet i to ima smisla, drugi treba da ih se plase", rekao je Comski i naglasio da bi "sudjenje Milosevicu jednostavno predstavljalo produzetak te lekcije".
On je procenio i da je pokusaj stvaranja velikog svetskog krivicnog suda osudjen na propast jer nijedna velika sila nije spremna da se podvrgne takvoj instituciji.
Comski je podsetio i na sudjenje nacistickim liderima u Nirnbergu na kome bombardovanje gusto naseljenih urbanih sredina nije smatrano ratnim zlocinom, jer su saveznici pribegavali tome u znatno vecoj meri nego Nemci.
"Definicijom ratnog zlocina u Nirnbergu zapravo su bili obuhvaceni zlocini koji su oni pocinili, a mi nismo", primetio je Comski.



CESKA O BALKANU - Bohumil Dolezal:

Politka Zapada zasniva se na laznim premisama

Zapad u bivsoj Jugoslaviji jos uvek nije uspeo da nadje resenje koje bi bilo istovremeno pravedno i politicki stabilno, ocenjuje ceski politikolog Bohumil Dolezal.
Dolezal u komentaru za ceski list "Mlada fronta Dnes" dodaje da se Zapad prema Srbiji ponasa kao Austro-Ugarska 1914. godine.
On uzrok vidi u dve "lazne premise" od kojih polazi Zapad: predstave da je na Balkanu moguce izgraditi multietnicko drustvo i da je moguce podeliti ucesnike sukoba na dobre i zle.
"To je, medjutim, greska: Srbi, Hrvati, Muslimani i Albanci nisu nekakve kulturne ili etnicke zajednice. Radi se o politickim narodima koji nastoje da se emancipuju i politicki odrede, pri cemu svaki oseca da ga smrtno ugrozava onaj drugi. 
Tenzije mogu da se odstrane samo tako sto ce se svakom od njih obezbediti politicka realizacija", pise ceski politikolog. On upozorava da je sadasnji rezultat, labilni mir, zasnovan na bajonetima medjunarodnih trupa.
Nastojanja da se na balkanski sukob gleda na osnovu druge "lazne premise", odnosno toga da je moguce podeliti balkanske narode na dobre i zle, Dolezal kritikuje kao "nerealnu i kic politiku" koja "nije u stanju da zakoraci izvan crno-belog sveta americkih akcionih filmova".
"Postoje samo slabiji i jaci", upozorava Dolezal, "granica izmedju dobra i zla vodi unutar naroda bivse Jugoslavije". "Medju Srbima cemo naci i krivce i zrtve", dodaje on.
Ceski politikolog dalje ocenjuje da je SRJ i u trenutku kada je pokazala dobru volju i vlastitim snagama smakla bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica, izlozena pritiscima i ultimatumima.
"Uz malo preterivanja moze da se kaze da je zemlja danas u istoj situaciji kao 1914. godine, kao kada je od nje trazeno da prihvati sve austro-ugraske uslove", smatra Dolezal i naglasava da je politika Zapada prema Srbiji "nepravedna do neba".


NEMACKA STAMPA O -KOSOVU

Kriminal sa Kosova opasnost po Zapad

Organizovani kriminal koji potice sa Kosova predstavlja trenutno, prema oceni nemackih kriminalistickih strucnjaka, jednu od najvecih opasnosti po zapadne zemlje.
Prema pisanju magazina "Spigl" (Der Spiegel), koji se poziva na jednog od sefova kriminalisticke policije u Nemackoj, "mafijaski organizovane grupe sa Kosova sistematski rade na sirenju uticaja u Nemackoj, Evropi i SAD".
List navodi da "dok KFOR i nemacka vojska, Bundesver cuvaju mir na Kosovu, bande Albanaca odatle sire kriminalnu mrezu po Evropi".
"Spigl" pise o vezi albanske mafije i Oslobodilacke vojske Kosova (OVK). Kao jedan od primera navodi da je isti muskarac, koji je kao pripadnik albanske bande prosle godine ranio pripadnika protivnicke mafijaske grupe u Berlinu i za kojim je raspisana poternica, kao pripadnik OVK ucestvovao u napadu na policijsku stanicu u Tetovu.
Magazin citira nemackog strucnjaka za Balkan, profesora Volfa Oslisa (Njolf Osclies) koji procenjuje da "trecinu ratnih troskova pokrivaju prilozi albanskih emigranata, a da se ostatak troskova borbe koju vodi OVK pokriva iz sverca oruzjem, drogom i ljudima".

"Albanski kriminalci upadljivo su ukljuceni u trgovinu drogom u zapadnoj i istocnoj Evropi. Postoje citave mreze kriminalaca u kojima je ocito da su vodje pripadnici organizovanog albanskog kriminala", citira "Spigl" iz poverljivog dokumenta Nemacke obavestajne sluzbe (BND).
U izvestaju BND-a, koji je nacinjen krajem prosle godine i sa kojim je upoznata i nemacka vlada, navode se imena bandi, njihovih vodja, kontakt adrese i sve aktivnosti kojima se bave, ukljucujuci i pranje novca.
Nemacka policija suocena je sa skoro neresivim problemima kada je rec o suzbijanju kriminala kosovskih Albanaca. Prema proceni predsednika saveznog ureda za suzbijanje kriminala Ulriha Kerstena (Ulric), koju prenosi "Spigl", "skoro je nemoguce da se prodre do albanskih klanova ili iznudi neki iskaz". Kriminalisticki strucnjaci dodaju da "zbog ogranicenih mogucnosti istrage, raste opasnost".
Ovo se objasnjava cinjenicom da je albansko drustvo u potpunosti patrijarhalno organizovano te da u njemu "kanon" i krvna osveta stoje iznad svakog prava.
"Naravno da svaki Albanac nije kriminalac, ali nikada nijedan Albanac ne bi izdao drugoga", citira "Spigl" kriminalistickog inspektora iz Hamburga. Ovaj grad je jedan od centara albanske mafije u Nemackoj, gde su se bande sa Kosova "etablirale" u trgovini drogom i prostituciji.
Pretprosle sedmice je policija u Minhenu otkrila bandu kosovskih Albanca koja je, koristeci kao fasadu turisticki biro, pravila velike poslove trgujuci drogom i slala milione na Kosovo. Tamo se, pak, organizacija "reklamirala" tvrdnjom da svakog ko to zeli moze da prosvercuje do bilo koje zemlje na Zapadu - od Italije do Holandije.
Prema navodima nemackog magazina, koji se poziva na saznanja americke obavestajne sluzbe CIA, bande Albanaca iz Albanije aktivne su na Balkanu, Italiji, Grckoj i Turskoj, dok su mafijaske grupe Albanaca sa Kosova medju sobom podelile zapadnu i severnu Evropu.
"Polako i pojedinci u nemackoj vladi pocinju da shvataju da na Balkanu imaju pogresne prijatelje. Sa pocetkom rata je OVK, koju je Ministarstvo inostranih poslova jos 1998. nazivalo teroristickom organizacijom, postala saveznik. To je medjutim sada sve veci problem", zakljucuje "Spigl".



SAD I BALKAN - Bugajski: 

SAD spremne da prihvate promene u regionu

Poznati americki publicista Janus Bugajski procenio je da je republikanska administracija u Vasingtonu spremna da prihvati podelu Bosne i Hercegovine, nezavisnost Kosova i Crne Gore i "kolaps" Makedonije.
U analizi koju danas objavljuje pristinski dnevnik na albanskom jeziku "Koha ditore", Bugajski je naveo i da republikanci nameravaju da povuku americke trupe sa Balkana.
Prema njegovoj oceni, ne bi trebalo ocekivati povratak americkih trupa u region, jer se u Vasingtonu smatra da se sukobi nece prosiriti van granice Balkana.


SAOPSTENjE GRCKE KOMISIJE ZA NUKLEARNU ENERGIJU 

Uzorak vode iz BiH zagadjen osiromasenim uranijumom

Grcka komisija za nuklearnu energiju (EEAE) saopstila je juce da je u jednom od uzoraka vode iz Bosne i Hercegovine ustanovljeno zagadjenje osiromasenim uranijumom, ali i da ono "nije zabrinjavajuce".
EEAE je saopstila da je to prvi put da je na prostoru bivse Jugoslavije utvrdjeno takvo zagadjenje vode, navodeci da je zbog toga "nuzno redovno ponavljati kontrole".
NATO je 1994. i 1995. godine bombardovao polozaje bosanskih Srba u BiH projektilima sa osiromasenim uranijumom, koje je upotrebio i u napadu na SR Jugoslaviju 1999. godine.
EEAE je saopstila i rezultate analiza uzoraka tla, vode i vazduha koje su njeni strucnjaci 25. i 26. januara uzeli u BiH, a od 9. do 12. januara sa Kosova.
U jednom uzroku iz BiH je nadjeno 4,5 miligrama "ukupnog uranijuma" po litru vode, od cega je 2,5 miligrama osiromasenog uranijuma.
EEAE nije navela ime mesta gde je uzet uzorak vode, pomenuvsi, medjutim, da tu vodu "koriste i grcki vojnici, ali samo za pranje".
Grcka ceta u okviru Sfora stacionirana je u jednoj bivsoj fabrici u Visokom, kod Sarajeva.
EEAE je navela da utvrdjena koncentracija uranijuma "nije zabrinjavajuca cak ni za one koji tu vodu svakodnevno piju", uz objasnjenje da voda za pice, koja je analizirana sirom sveta, obicno sadrzi minimalno manje od jednog miligrama do maksimalno 100 miligrama prirodnog uranijuma po litru, a u Grckoj 0,3 do sedam miligrama.
U sest uzoraka "vode za opstu namenu" sa Kosova nadjene su "koncentracije ukupnog uranijuma na potpuno normalnom nivou, a nije konstatovano prisustvo osiromasenog uranijuma", saopstila je EEAE.
U Kanadi je dopusteno prisustvo 10 miligrama prirodnog uranijuma po litru, u SAD 30 miligrama, a u Nemackoj 300 miligrama.
Svetska zdravstvena organizacija zalaze se da dopustena granica bude dva miligrama prirodnog uranijuma po litru vode za pice, dok Evropska unija predlaze da najveca dopustena kolicina bude 110 miligrama.
Analizom ostalih uzoraka iz BiH i sa Kosova utvrdjeno je da je spoljasnje jonizujuce zracenje "na normalnom nivou prirodnog fona", kao i da u logorima grckih vojnika i na njihovim operativnim polozajima nema visoko zagadjenih mesta.
U 12 uzoraka vazduha - po dva iz pet grckih vojnih logora na Kosovu i dva iz njihovog logora u Bosni, pronadjen je nivo ukupnog uranijuma reda velicine od jednog nanograma po kubnom metru, ili manje od toga sto je, kako navodi EEAE, "bar hiljadu puta nize od medjunarodno utrdjenih granica".
U 78 uzoraka zemlje, 70 sa Kosova i osam iz Bosne, pronadjene su kolicine ukupnog uranijuma na potpuno normalnom nivou, navodi se u saopstenju EEAE i dodaje da u tim uzorcima "nema merljivog zagadjenja osiromasenim uranijumom".


ITALIJANSKA STAMPA O SUDJENjU BIVSIM FUNKCIONERIMA

Mnogi strahuju od priznanja Kertesa i Markovica

Posto su progovorili bivsi direktor jugoslovenskih carina Mihalj Kertes i bivsi sef drzavne tajne sluzbe Rade Markovic, u Beogradu mnogi zive u strahu, pise rimski dnevnik "Mesadjero".
Medju njima nisu samo najodaniji Slobodanu Milosevicu, njegovi ministri i kljucne licnosti, vec se zbog Kertesovih i Markovicevih priznanja plase i mnogi direktori firmi i funkcioneri iz ministarstava koji su ziveli u senci rezima prikupljajuci enormna bogatstva uvek na finoj ivici izmedju legalnog i ilegalnog, bez direktnog prljanja ruku, pise list.
"Mesadjero" navodi da ce tokom ove sedmice u Okruznom sudu poceti pedeset procesa zbog malverzacija, zloupotrebe polozaja, ilegalnih finansijskih operacija.
Nije iskljuceno, navodi list, da ce iz istraznog procesa narednih dana proisteci nove odgovornosti i doci do novih, "izuzetnih" hapsenja.
"Mesadjero" podseca da je guverner Mladjan Dinkic nedavno objavio da je tokom 1993. za samo godinu dana iz drzavne kase nestalo gotovo cetiri milijarde dolara.
List procenjuje da ce u istrazi 12 godina zloupotrebe rezima ipak prioritet imati Milosevicevo "blago" od vise desetina miliona dolara stecenih svercom, koji je nosio potpis njegovog sina Marka, prenetih na strane racune.
"Mesadjero" navodi da su, prema podacima nemacke tajne sluzbe, racuni otvoreni u Svajcarskoj, Kini i na Kipru, a to sada istrazuju srpski agenti koji i u drugim evropskim zemljama kopaju da nadju tajne racune Slobodana Milosevica i njegove porodice da bi otkrili mrezu kompanija i stranih banaka preko kojih se nakupilo licno bogatstvo bivseg predsednika.
Velikom riziku je, prema pisanju lista, izlozena na primer Borka Vucic, bivsa direktorka Beogradske banke, koja je svojevremeno bila siva eminencija rezima, licna bankarka Miloseviceva, a prica se i o jednom racunu od milijardu dolara u kiparskom sedistu njene banke.
Ona je zasad, prenosi list, zahvaljujuci prijateljstvu i u novom srpskom rukovodstvu, mirna u svojoj vili na Dedinju (pre manje od mesec dana je poslednji put posetila susednu rezidenciju porodice Milosevic), dajuci intervjue u kojima kaze da nema pojma o svercu deviza svog prijatelja Slobodana.
"Milosevic je deponovao u Svajcarskoj 250 milijardi? Ako je to tacno, nisu prosli kroz moju banku", rekla je prosle sedmice prijateljima koje je pozvala na svoj 74. rodjendan.
Na toj proslavi bile su sve vazne licnosti Beograda, ali i dobar broj onih koji su to bili u bivsem rezimu i koji sada nastoje da se "recikliraju" u novu rukovodecu klasu u zemlji.
U Borkinoj vili je, kako navodi "Mesadjero", bio i Milosevicev advokat Toma Fila (60), jedan od najpoznatijih advokata u Beogradu cija je kancelarija vec branila dva srpska ratna zlocinca u Hagu. On se jedno vreme deklarisao kao opozicionar rezimu, a potom, zahvaljujuci prijateljstvu sa Borkom Vucic, usao u pravi krug, priblizivsi se "novim bogatasima" povezanim sa JUL-om.
Mozda ce bas on braniti i Borku Vucic ako sudije u Beogradu budu morali da zatvore i "rezimsku bankarku", zakljucuje list.


BRITANISKA STAMPA 

Britanski dnevnici prenose delove Karadzicevog intervjua

Britanski dnevnici u izvestajima sa Balkana paznju posvecuju intervjuu koji je bivsi lider bosanskih Srba Radovan Karadzic dao mostarskom listu "Danas" i protestima Hrvata u Mostaru nakon sto je Sfor blokirao Hercegovacku banku.
Izvestac "Gardijana" iz Sarajeva prenosi izvode iz intervjua koji je Karadzic dao mostarskom nedeljniku i naglasava njegovo ocekivanje da ce za memoare, koje priprema, biti kandidovan za Nobelovu nagradu. List podseca da je to prvi javni Karadzicev istup od kada je pod medjunarodnim pritiskom bio prinudjen da napusti politicki zivot, u julu 1996. godine.
Londonski "Dejli telegraf" objavljuje kraci tekst pod naslovom "Karadzic ce otkriti Milosevicevu ulogu u Bosni", i navodi da ce najavljeni memoari, pod naslovom "Radovan i Srbija", biti objavljeni do kraja godine, prenosi radio Bi-Bi-Si (BBC) u emisiji na srpskom.
Pod naslovom "Hrvatski separatisti ciljaju na baze NATO", "Gardijan" pise o napetim odnosima izmedju "radikalnih bosanskih Hrvata u Hercegovini" i medjunarodnih mirovnih snaga i instuticija u BiH.
List prenosi da je visoki predstavnik za BiH Volfgang Petric, ucesnike proslonedeljnih nemira nazvao "paravojnim siledzijama", kao i da je preuzimanje uprave nad Hercegovackom bankom objasnio time sto je banka finansirala "ilegalne paralelne strukture".
Istim povodom, "Tajms" pise da Udruzenje ratnih veterana Hrvatske planira proteste protiv mirovnih snaga, koje predsednik udruzenja naziva "stranim okupatorima".
Proteste pred bazama Sfora u Divuljama kod Splita i Plocama, list ocenjuje kao cin osvete zbog blokiranja Hercegovacke banke.


PROFESOR MEDJUNARODNIH ODNOSA UNIVERZITETA U SKOPLJU, BILJANA VANKOVSKA:

Kriza u Makedoniji nije uvezena sa Kosova

Posle deset godina "prividnog odsustva konflikta", Makedonija je usla u davno predvidjane sukobe i nestabilnost cije se trajanje ne moze predvideti, izjavila je u Atini profesor Medjunarodnih odnosa Univerziteta u Skoplju Biljana Vankovska.
Na inicijativu grcke nevladine organizacije "Balkanske mreze poverenja," Vankovska je u Atini govorila u Udruzenju dopisnika strane stampe i dala intervjue grckim medijima, veoma zainteresovanim za krizu u najblizem susedstvu.
Ona je odbacila preovladjujuci stav po kome je kriza u Makedoniju "uvezena" sa Kosova jer smatra da je kriza posledica trajnih problema i neravnoteza same Makedonije, na sta tek dodatno uticu kosovska zbivanja.
"Medjutim, zvanicno tumacenje vlade u Skoplju koja tokom sadasnje krize nalazi da je neprijatelj napolju, na Kosovu", rekla je Vankovska, "nije los politicki potez jer bi stanje u Makedoniji sada bilo mnogo teze ako bi se neprijatelj identifikovao u zemlji".
U Makedoniji je donedavno vladao "negativan mir", odnosno "mir kao odsustvo rata i nasilja", rekla je Vankovska i ukazala da za deset godina domaci i strani cinioci nisu uradili dovoljno da u zemlji nastane "pozitivan", stvaran mir.
Tokom deset godina nezavisnosti, Makedonija je ucinila "samo pocetne korake ka multinacionalnoj demokratiji", smatra Vankovska. Ona kaze da kriza ima "mnogo slojeva", zbog cega ju je tesko objasniti.
Sadasnja kriza je naknadna posledica raspada Jugoslavije, a koren problema Makedonije je, smatra Vankovska, odnos izmedju albanske manjine koja ce - po statistici - za manje od 15 godina postati vecina, i makedonske vecine koja ce tada biti manjina u svojoj drzavi. Slika je slozenija i zbog polozaja i aspiracija drugih nacionalnosti u toj drzavi.
Medjuetnicki problem je tim tezi sto izmedju makedonske i albanske nacionalne grupe "nema kontakta, one zive u dva razlicita, paralelna sveta medju kojima vlada duboko nepoverenje, cime je drustvo u Makedoniji duboko podeljeno," rekla je Vankovska.
Ionako lose, medjunacionalno stanje je "dramaticno pogorsano intervencijom NATO 1999. povodom Kosova" ne samo zato sto su se stotine Albanaca iz Makedonije, "osecajuci se duznim da pomognu sabraci u susednoj SRJ, prikljucile Oslobodilackoj vojsci Kosova".
Vise od toga, rekla Vankovska, NATO napad na SRJ je u Makedoniji "izazvao radikalizaciju i Albanaca koji su u NATO videli prijatelja, i radikalizaciju Makedonaca koji su bili protv intervencije NATO i protiv Albanaca, a za Srbe."
Kriza je i posledica siromastva i korpucije u Makedoniji, a u znacajnoj meri i rasirenog kriminala koji i oruzjem ostvaruje i brani svoje interese.
Zbog svih tih elemenata, smatra Vankovska, nije moguce jasno utvrditi ni strane u sadasnjem konfliktu. Ona kaze da je "vrlo pesimisticna" i ocenjuje da "resenje ne moze biti vojno, jer nije vojna ni priroda problema" u Makedoniji - odnos naglo rastuce manjine i opadajuce vecine.
Teskoca u nalazenju resenja, rekla je Vankovska, jeste i to sto "nestaje politicki legitimitet" vlasti Makedonije i sto politicke stranke, "kao deo problema, ne mogu biti deo resenja."
Iako smatra da u takvim okolnostima strano posredovanje moze biti put ka resenju krize, Vankovska je odbacila mogucnost uspeha sadasnjeg angazovanja Visokog prestavnika EU za spoljnu politiku Havijera Solane jer, od napada NATO na SRJ 1999, Albanci njega vide kao "spasioca", a Makedonci kao pristrasnog jer je "bombardovao Srbe" i to "u interesu iste nacionalne grupe za koju sada posreduje - Albanaca".
Zato je, kao strani posrednik, "potreban neko drugi, nepristrasan i prihvatljiv za obe strane" u Makedoniji, rekla je Vankovska koja smatra da bi bilo bolje da to bude ugledna licnost iz regiona, mozda i Grcke, nego sa Zapada, "jer se mi ovde, na Balkanu, bolje poznajemo i lakse razumemo".
Na pitanje novinara zasto onda sada ne podeliti Makedoniju pre no sto dodje do opsteg krvoprolica, Vankovska je odgovorila da Albanci "nisu homogeni u tome sta zapravo hoce": jedni su za stvaranje "velikog Kosova", drugi za svoju drzavu, treci za federalizaciju Makedonije ili njeno pretvaranje u "konsenzualnu republiku" u kojoj nijedna odluka ne bi mogla biti doneta bez saglasnosti svih nacionalnih grupa koje je cine.
Eventulanu podelu ne bi dopustila ni medjunarodna zajednica, izmedju ostalog i zato sto bi to uticalo na Kosovo i BiH, rekla je Vankovska, a govoreci o mogucnosti federalne Makedonije, ocenila je: "Videli smo sta je bilo sa federalnom Jugoslavijom".
O podeli kao resenju krize u Makedoniji ne moze se govoriti ni zato sto je sada, posle kosovskog rata i krize sa Albancima u Makedoniji, nacionalizam medju Makedoncima "mnogo gori nego sto je bio 1991," kada je republika postala nezavisna, rekla je Vankovska i ponovila da je "u osnovi makedonske drzave nepoverenje medju nacionalnim grupama" sto "svet nije shvatio i nije delovao na vreme".
Posto smatra da ce za Makedoniju eventualno biti nadjeno "samo privremeno resenje" i da ce stanje u njoj biti uzrok dugotrajne nestabilnosti Balkana, Vankovska je zakljucila ocenom da je u toj drzavi "zajednicki zivot sve manje moguc".
Slobodan Markovic 
Atina


KONTAKT GRUPA

Glavna tema Makedonija

Portparol francuskog Ministarstva spoljnih poslova Fransoa Rivaso izjavio je juce da ce sefovi diplomatije zemalja Kontakt grupe tokom sastanka u sredu u Parizu pre svega razgovarati o krizi u Makedoniji, ali ce paznju posvetiti i Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji posle hapsenja Slobodana Milosevica i mozda BiH gde "hrvatski separatisti prete miru".
On je dodao da ce sastanak ministrima omoguciti da upozore albansku zajednicu u Makedoniji, na Kosovu i na jugu Srbije da ne izaziva nove sukobe.
"Politicka poruka je jasna: mi zelimo da situacija ostane pod kontrolom i necemo tolerisati nikakve ucene", rekao je Rivaso.
Sefovi diplomatije Rusije, SAD, Francuske, Nemacke, Italije i Velike Britanije sastace se u sredu u 18 casova u Parizu.

| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |

Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE

POWERED by

Get 500,000 Free Banner Impressions at BannerMillion.com