HRVATSKA I HAG
Saslusavanje svedok o zlocinima nad Srbima u Hrvatskoj
Haski istrazitelji poceli su juce da saslusavaju svedoke o zlocinima nad Srbima u akcijama Hrvatske vojske tokom rata, rekao je agenciji Beta predsednik Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Strbac.
On je rekao da je planirano da bude saslusano desetak svedoka, i da se svakog dana saslusa po jedan svedok.
"To su svedoci koji svedoce o vise desavanja - od 'Bljeska', 'Oluje', slucaja Medacki dzep, Pakracke poljane, Miljevackog platoa, Gospica...Svedoci ce dati presek stanja u (nekadasnjoj) Republici Srpskoj Krajini, odnosu Krajine prema Hrvatskoj, prema medjunarodnoj zajednici, o mnogim sastancima delegacija iz Krajine i hrvatskih vlasti", rekao je Strbac.
Upitan da li se posle saslusanja tih svedoka moze ocekivati podizanje optuznica protiv nekadasnjih nosilaca hrvatske vlasti, Strbac je odgovorio: "To je potpuno izvesno".
"Sest godina traje istraga, toliko traje i nasa saradnja sa Haskim tribunalom na obezbedjivanju dokaza (svedoci i drugi materijalni dokazi). Pitanje je pravog politickog momenta kada ce se optuznice i obelodaniti. Postoje i takozvane zapecacene optuznice i po garancijama iz Haskog suda optuznice za slucajeve Gospic, Medacki dzep, 'Oluja' trebalo je da budu dovrsene do kraja prosle godine", rekao je Strbac.
On je rekao da je zbog velikih tenzija u Hrvatskoj, to usporeno, a salucaj Gospic je prepusten hrvatskom pravosudju.
"Svedoci su zasticeni, za sada ne idemo u javnost sa njima. Kad ih saslusaju istrazitelji, oni mogu da sami odluce da li zele da svedoce pod sifrom ili punim imenom", dodao je Strbac.
SRPSKA NARODNA STRANKA - ZAGREB
HDZ pokusava da srusi izabranu vlast
Srpska narodna stranka (SNS) u Zagrebu optuzila je juce bivsu vladajucu stranku Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ) da pokusava da srusi demokratsku vlast Hrvatske i da ugrozava njena nastojanja da zemlju izvede iz medjunarodne izolacije i opste krize.
U saopstenju, SNS je optuzila bivsu vlast da ponovo predstavlja Srbe kao dezurne krivce problema u Hrvatskoj.
SNS je ocenila da je nova vlast u Hrvatskoj "napravila dosta propusta" i da se "nije uvek najbolje snalazila", ali da je "pokazala dosta truda i htenja" da izvede zemlju iz medjunarodne izolacije i opste privredne i moralne krize".
Stranka Milana DJukica navela je da zato podrzava hrvatsku vlast u nastojanju da "zastiti Hrvatsku kao pravnu i demokratsku drzavu, odnosno drzavu ravnopravnih gradjana".
U vise gradova u Hrvatskoj proteklih dana su odrzani masovni protesti u znak podrske penzionisanom generalu Mirku Norcu, za kojim su vlasti izdale poternicu zbog ratnog zlocina protiv srpskih civila u Gospicu.
Na protestima su ucestvovali predstavnici udruzenja veterana, Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), Hrvatske stranke prava (HSP), Hrvatske krscansko-demokratske unije (HKDU), Demokratskog centra (DC), udruzenja Hrvatskog integriteta i prosperiteta i drugih organizacija.
Demonstranti su trazili nove izbore i upucivali pogrdne reci na racun hrvatskih zvanicnika.
Hrvatski premijer Ivica Racan optuzio je juce HDZ da stoji iza tih protesta.
REAGOVANjA PARTIJA O SLUCAJU "NORAC"
Vlast optuzila HDZ, Sanader odbacio optuzbe
Slucaj penzionisanog generala Mirka Norca, kome je masovna podrska pruzena na preksinocnim demonstracijama u Splitu, juce je izazvao brojna oprecna reagovanja partija i udruzenja u Hrvatskoj.
Norac je osumnjicen za ratne zlocine nad srpskim civilima, pocinjenim u okolini Gospica, 1991. godine, a Zupanijski sud u Rijeci raspisao je za njim poternicu, nakon sto je nestao.
Potpredsednica vladajuce Socijaldemokratske partije (SDP) Zeljka Antunovic optuzila je opozicionu Hrvatsku demokratsku zajednicu (HDZ) da je zloupotrebila gradjane i njihovo nezadovoljstvo i u svoju politicku igru uvukla nevine ljude, u pokusaju da u javnosti stvori laznu sliku o vlastima.
Antunoviceva je, na konferenciji za novinare, ocenila da je HDZ uvek mobilisao ljude samo na temelju mrznje prema drugima, a ne na osnovu zelje za prosperitetom drzave.
Drugi potpredsednik SDP Slavko Linic upozorio je da su stete koje Norceve pristalice pricinjavaju blokadom glavnih puteva u Hrvatskoj nemerljive. Linic je rekao da ne zna gde je trenutno general Norac.
I predsednik opozicione HDZ Ivo Sanader izjavio je da mu nije poznato gde je general Norac, odbijajuci optuzbe aktuelne vlasti koja tvrdi suprotno.
"Odgovorno tvrdim da HDZ nije organizovao proteste, ali ih cvrsto podrzava", kazao je Sanader na konferenciji za stampu u Zagrebu.
On je naglasio da su protesti legalna politicka institucija kojom gradjani imaju pravo da izraze neslaganje sa politikom vlade. Govoreci o zahtevima da budu raspisani prevremeni izbori, Sanader je rekao da o tome svakako treba razmisliti, posle 13 meseci vladavine onih koji nisu uspeli da rese najaktualnije probleme u drzavi.
Predsjednik Hrvatskog udruzenja vojnih invalida Domovinskog rata (HVIDRA) Marinko Liovic izjavio je da to udruzenje "odrice pravo ma i jednoj politickoj stranci da branioce koristi kao paravan za politicke obracune".
Lovic je, na konferenciji za stampu, rekao da ratni vojni invalidi zele samo da vlast kaze istinu o tome gde je general Norac, na cemu ce insistirati i na velikom protestu u Zagrebu, zakazanom za 15. februar.
"Na tom ce skupu govoriti ili predstavnici svih politickih stranaka ili niti jedne. A najbolje je niti jedne" rekao je Liovic.
On je, medjutim, upitao dokle ce se vlast "prema braniocima odnositi macehinski, a prema agresoru materinski", pitao je on, podsecajuci da je samo dva dana pre izdavanja naloga za hapsenje generala Norca, proglasena abolicija za 82 osobe srpske nacionalnosti, optuzenih za ratne zlocine.
Liovic je ponovio zahtev da Norcu bude omoguceno da se brani sa slobode, kao i ostalim optuzenim za zlocin u Gospicu. Prema njegovim recima, clanovi HVIDRA-e nisu rusioci drzave, a niko i ne pomislja na drzavni udar.
Demokratski centar, ciji je lider bivsi visoki zvanicnik HDZ i sef hrvatske diplomatije Mate Granic, izrazio je zabrinutost zbog radikalizacije politickog zivota.
Granic je, na konferenciji za stampu, apelovao da se uspostavi dijalog i postigne konsenzus o temeljnim vrednostima drustva.
Izrazavajuci puno razumevanje za zahteve demonstranata, Granic je naglasio da hrvatsko pravosudje mora voditi procese zbog svih zlocina pocinjenih na tlu Hrvatske u toku rata.
Demokratski centar se ostro protivi politickom uticaju na sudstvo i pokusajima da se suspenduje pravosudni sistem, kao i jednostranom prekidu saradnje s Haskim tribunalom koji bi doveo do automatske izolacije Hrvatske, istakao je Granic.
Potpredsednica iste partije Vesna Skare - Ozbolt kazala je da je dobro da se cuje glas gradjana, ali je lose "kada u njihovo ime govore oni koji su vec jednom izgubili poverenje istog tog
naroda".
MUP - HRVATSKA
Ne zna se gde je Norac
Ministarstvo unutrasnjih poslova Hrvatske saopstilo je juce da ne zna gde se nalazi penzionisani general Hrvatske vojske Mirko Norac za kojim je raspisana poternica zbog sumnje da je 1991. godine na podrucju Gospica pocinio ratni zlocin nad srpskim civilima i demantovalo da je preduzimalo mere pracenja i nadzora penzionisanog generala.
"Do trenutka raspisivanja poternice, nijedna sluzba Ministarstva unutrasnjih poslova nije vodila nikakve postupke protiv penzionisanog generala Norca, ni tajno pracenje, nadzor, niti primene posebnih mera. Za primenu tih mera nije bilo zakonskih osnova, a takve dezinformacije dolaze iz krugova onih koji su donedavno te mere primenjivali ilegalno i za privatne racune", navodi se u saopstenju MUP-a.
Upitan da li je istina da je 60 pripadnika antiteroristicke jedinice Lucko odbilo da ode na podrucja gde bi mozda mogli biti potrebni, portparol MUP-a Slavko Rako je rekao je da "sve jedinice MUP-a Hrvatske obavljaju svoje redovne poslove i zadatke".
"Slobodna Dalmacija" pise da je stotinak specijalaca "Alfi", ciji je pripadnik bio Mirko Norac, odbilo komandu da se stave u punu pripravnost i da u slucaju potrebe intervenisu protiv demonstranata u Splitu, tako da su im svima uruceni otkazi.
Kako pise list, otkaze je dobilo i sezdesetak specijalaca Luckog.
Putevi u Licko-senjskoj zupaniji blokirani su jutros u osam casova, a saobracaj ce, prema odluci zupanijskog staba za zastitu digniteta Domovinskog rata, biti propustan samo u vremenu izmedju 10 i 11 i 14 i 16 casova. Blokada puteva organizovana je u znak protesta zbog raspisivanja poternice za Norcem.
Profesor Filozofskog fakulteta u Zagrebu i predsednik Hrvatskog helsinskog odbora Zarko Puhovski, izjavio je, u intervjuu za Novi list, da poziciju hrvatskih vlasti moze ugroziti jedino Norceva smrt.
"Kad i ako se Norac pojavi, stvar ce splasnuti. Jedina zaista eksplozivna situacija bila bi da se Norac nadje mrtav, sto bi na duze vreme onemogucilo normalan zivot u drustvu i bitno ostetilo poziciju vlasti", ocenio je Puhovski.
On je rekao da niko ne razmislja o tome kakve su implikacije i mogucnosti Norceve eventualne krivice i dodao da ne vidi moralnu poziciju za koju bi bilo dopusteno smatrati nevaznim to sto postoje razlozi za sumnju da je Norac pocinio zlocin nad nenaoruzanim civilima.
UDRUZENjE IZBEGLICA -
Izbeglice traze ukidanje odluke Ustavnog suda BiH
Udruzenje za pomoc izbeglicama i prognanim licima u SR Jugoslaviji uputilo je danas pismo visokom predstavniku medjunarodne zajednice u BiH Volfgangu Petricu sa zahtevom da ponisti odluku Ustavnog suda BiH kojom je zabranjen otkup izbeglickih stanova u periodu od dve godine od dana stupanja u posed.
U pismu dostavljenom agenciji Beta, Udruzenje insistira da sastavni deo resenja o stavljanju van snage "diskriminatorske odluke" Ustavnog suda BiH bude i nominacija njihovog povratnickog statusa "kao zakuprimca".
Udruzenje za pomoc izbeglicama i prognanim licima navodi i da je jedino razumno resenje ukidanje takve "nepravne, nepravedne i nehumane odredbe" i dodaje da Petric treba da donese odluku kojom ce se pravno urediti izbeglicka statusna pitanja u stambenoj oblasti.
PROSVETA REPUBLIKE SRPSKE
Nastavljen strajk prosvetnih radnika
Prosvetni radnici Republike Srpske (RS) nastavili su juce generalni strajk u koji su stupili pre vise od tri sedmice zbog teskog materijalnog polozaja i neisplacenih plata.
Drugo polugodiste nije pocelo u vise od 90 odsto skola, dok je nastave odrzavana u svega 17 skola na podrucju citave RS, koje nisu clanice Sindikata obrazovanja nauke i kulture.
U Sindikatu obrazovanja nauke i kulture RS, agenciji Beta je receno da prosvetni radnici nastavljaju sa strajkom sve dok se ne izmire sva zaostala dugovanja i materijalni troskovi.
Sndikat podseca da je toj kategoriji gradjana, do sada isplacena oktobarska plata i polovina materijalnih troskova za proslu godinu.
Predstavnici sindikata izjavili su da ce tokom danasnjeg dana predsedniku i premijeru RS Mirku Sarovicu, Mladenu Ivanicu i ministru prosvete Gojku Savanovicu uputiti pismo za zahtevom za pregovore sa predstavnicima Vlade.
Ministar prosvete RS Gojko Savanovic izjavio je da Vlada u ovom trenutku, bez obzira na strajk, nije u mogucnosti da izmiri sve obaveze prema prosvetnim radnicima.
MAKEDONIJA - TRAJANOV
Ministarka Dimovska usmeno naredila prisluskivanje
Bivsi makedonski ministar unutrasnjih poslova Pavle Trajanov optuzio je danas aktuelnu ministarku policije Dostu Dimovsku da je usmeno naredila prisluskivanje vise desetina politicara i novinara.
"U prisluskivanju, koje se odvijalo u MUP-u, bilo je ukljuceno najmanje 15 lica - pocevsi od ministarke Dimovske, preko nacelnika u direkciji za bezbednost i kontraspijunazu i upravi za prisluskivanje, do inzinjera i tehnicara. Kao logistika, sa ovom operacijom bilo je upoznato i najmanje troje zaposlenih u makedonskom Telekomu, koji su imali zadatak da naprave konekcije za prisluskivane telefone", tvrdi Trajanov.
Prema njegovim recima, operacijom masovnog prisluskivanja bilo je obuhvaceno oko 450 osoba iz politike, biznisa i drustvenog zivota. Po nalogu ministarske Dimovske, u direktnoj policijskoj obradi bilo je 40 politicara.
"Po informacijama kojima raspolazem, veliki broj dokumenata uprave za prisluskivanje MUP-a i analitike direkcije za bezbednost i kontraspijunazu iznesen je i dostupan opoziciji. Imam saznanja da je oko 130 resenja, potpisanih od ministarke Dimovske izneto iz njenog kabineta i sada je u rukama opozicije. Ona govori da je citav bezbednosni sistem, i drzavni i onaj u MUP, doveden u pitanje. Pa zar to ne govori najbolje ko je kriv za to", naglasio je Trajanov.
Najmanje tri osobe zaposlene u MUP-u, tvrdi bivsi ministar, spremne su da javno istupe i potvrde autenticnost prepisa prisluskivanih razgovora, koje je pre mesec dana obelodanio lider opozicionog Socijaldemokratskog saveza Branko Crvenkovski.
"Te ljude koji su spremni da svedoce treba da ohrabrimo, nasuprot javnom tuziocu koji ih zastrasuje. Treba da im se javno kaze da ne snose nikakvu krivicnu odgovornost za ucesce u operaciji prisluskivanje, zato sto su oni izvrsavali naredbu svog pretpostavljenog. Za njih je najbolja zastita i bezbednost da se pojave u javnosti, koja ce ih od tog momenta najbolje stititi", istakao je Trajanov.
On je bio ministar unutrasnjih poslova Makedonije do 1999. godine, kada ga je zamenila Dimovska.
MAKEDONIJA I SRJ
Nova runda pregovora o granici
Nova runda pregovora makedonsko-jugoslovenske ekspertske komisije za iscrtavanje medjudrzavne granice pocinje u sredu, 14. februara u Skoplju, a ne iskljucuje se mogucnost da u toj rundi bude i konacno utvrdjena granicna linija izmedju Makedonije i SRJ.
Sef makedonske diplomatije Srdjan Kerim je prosle nedelje izrazio nadu da ce Makedonija i SRJ na samitu zemalja Jugoistocne Evrope, koji ce se 22.i 23. februara odrzati u Skoplju, biti spremne da potpisu sporazum o medjudrzavnoj granici.
Mesovita komisija je poslednjih nekoliko nedelje imala intenzivne susrete u Skoplju i Beogradu na kojima je razresen najveci broj spornih pitanja oko zajednicke granice.
SAVET MINISTARA BIH
Jelavic nece podrzati kandidata SDP
Hrvatski clan Predsednistva BiH i lider Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) BiH Ante Jelavic izjavio je da nece podrzati kandidata Socijaldemokratske partije (SDP) BiH Bozidara Matica za mandatara Saveta ministara BiH.
"Ja ne mogu dati podrsku na njegovu (Maticevu) kandidaturu jer on nema legitimnu podrsku hrvatskog naroda", izjavio je Jelavic za Hrvatski radio Herceg-Bosne.
On je, takodje, najavio "sok terapiju" koja ce, kako je rekao, najverovatnije "zavrsiti sa Hrvatskim narodnim saborom", ali nije zelo da obrazlozi tu izjavu.
Prema Jelavicevim recima, odbijanje HDZ-ovog kandidata za mandatara Saveta ministara BiH, Martina Raguza, u Parlamentarnoj skupstini BiH predstavlja "konac jedne farse koja traje od donosenja izbornih pravila i propisa" i koja je usmerena ka promeni politickoga koncepta BiH u gradjanski.
Predsednik HDZ-a ocenio je da je "BiH na razmedji", kada se odlucuje hoce li medjunarodna zajednica preuzeti punu odgovornost uvodjenjem protektorata, prepustiti mesnim vlastima da uredjuju odnose ili ozakoniti "poluprotektorat".
Jelavic je ocenio da je "poluprotektorat" sa koalicijom Alijansa za promene na vlasti najopasniji za buducnost BiH.
"Poluprotektorat nema nikakvu perspektivu i vodi nas u najtezu politicku krizu", ocenio je Jelavic, dodajuci da su za bosanske Hrvate prihvatljivi i novi, "posteni izbori", kako bi se prevazisla kriza vlasti.
Jelavic nije mogao da potvrdi da ce se sutra na sednici Predsednistva BiH raspravljati o novome kandidatu za mandatara vlade BiH, uz ocenu da se "ponistavanjem politicke volje Hrvata u BiH oduzima politicki prostor za razgovor i dijalog te postoji mali prostor oko izbora novog mandatara".
"Nemamo vise politickog prostora i vreme je za sok terapiju", izjavio je Jelavic, pozivajuci sve hrvatske stranke na konsenzus oko vitalnih nacionalnih interesa. On nije odbacio ni gradjansku neposlusnost kao sredstvo borbe hrvatskoga naroda.
Jelavic je najavio i susrete s najvisim hrvatskim zvanicnicima, kako bi i oni bili upoznati sa krizom u BiH.
SFOR O VOJNIM BUDzETIMA BIH
U BiH stvorena tiranija manjine
Predstavnik u BiH za vojna ptanja predsedavajuceg OEBS, talijanski general Karlo Zan, ocenio je da je osnovni vojnopoliticki problem u BiH to sto je stvorena "tiranija manjine, da bi se izbegla tiranija vecine".
U izjavi za sarajevski dnevik "Oslobodjenje" on je kazao da buducnost oruzanih snaga u BiH zavisi "od dimenzije vojnih budzeta u BiH".
"Smanjili smo vojsku s pocetnih 300.000 vojnika s kraja 1995. godine na oko 45.000 vojnika u oba entiteta. Po mom misljenju, cilj bi bio smanjiti ljudstvo na izmedju 15 i 20 hiljada vojnika u celoj BiH. Jer NATO ce ostati u BiH i biti garant resenja svakog spoljnjeg i unutrasnjeg bezbednosnog problema", rekao je on.
Upitan ima li BiH sa svojim oruzanim snagama mesto u toj buducoj slici evropske odbrane, on je odgovorio potvrdno.
"Na primer, tipicna evropska intervencija bila je operacija Alba u Albaniji 1997. godine. U operaciji je ucestvovala i Slovenija, sa sanitetskim odredom. Sanitetski, policijski odredi ili pravnici vazni su u svakoj medjunarodnoj intervenciji. Na primer, na Kosovu nedostaje finansijska policija. Po mom misljenju, stvaranje Drzavne granicne sluzbe BiH otvorice vise mogucnosti da BiH ucestvuje u medjunarodnim poduhvatima", rekao je Zan.
On je ocenio da je realno verovati da ce se do kraja godine u BiH oformiti mesovita vojna jedinica koja ce se staviti pod komandu UN i naglasio da je on predlagao da se takva vojska i iz Republike Srpske i Federacije obucava tri nedelje u Italiji.
Komentarisuci problem "balkanskog sindroma", talijanski general je rekao da "svoje misljenje gradi na dve stvari".
"Prva je da su SAD nacija koja najvise stiti svoje vojnike. A SAD upotrebljavaju osiromaseni uran u zastitnom oklopu svoga tenka Abrams. Oni u svoje garnizone u Italiji uvoze mleko iz SAD, jer je pre deset godina u Italiji bilo nekoliko slucajeva tuberkuloze krava. Svi naucni medicinski dokazi do sada pokazuju da je nemoguce imati takve slucajeve leukemije zbog osiromasenog urana", rekao je Zan.
SKOPJE - PATRIJARH VARTOLOMEJ
MPC ce dobiti autonomiju ako odustane od imena
Vaseljenski patrijarh Vartolomej predlozio je autonomiju za Makedonsku pravoslavnu crkvu (MPC), ali pod uslovom da ona promeni naziv i da se ubuduce naziva Ohridsko-makedonska crkva ili Ohridska arhiepiskopija, javila je skopska televizijska stanica A1.
Pozivajuci se na izvore u Sinodu MPC, ta televizija navodi da makedonski episkopi veoma ozbiljno razmatraju predlog vaseljenskog patrijarha, a da ga veci deo cak i prihvata, smatrajuci to istorijskom sansom za priznavanje Makedonske crkve.
U Sinodu MPC obrazlazu da ce, ukoliko vaseljenski patrijarh prizna MPC, to imati "svepravoslavni respekt", kao i da ce zauvek resiti problem koji Makedonska crkva ima sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC).
Priznavanju MPC pod tim imenom protivi se i Grcka pravoslavna crkva koja takodje trazi da se ona ubuduce naziva Ohridskom arhiepiskopijom.
"Na kraju krajeva patrijarh Vartolomej radi i za sebe zato sta je i on licno grcki fanariot", izjavio je Beti visoki dostojanstvenik MPC, koji je zeleo da ostane anoniman.
Vaseljenski patrijarh ima jurisdikciju nad delom grckih ostrva, kao i nad delom grckih crkava u rasejanju.
U predlogu patrijarha Vartolomeja sporan je i status MPC, jer Carigradska patrijarsija predlaze da Makedonska crkva u prve cetiri godine dobije autonomiju, a tek nakon toga autokefalnost.
Takav predlog protivi se odluci Sabora MPC iz 1967. godine da ce ta crkva pristati samo na autokefalni status.
U funkciji pregovora na relaciji Carigrad-Skoplje je i pismo koje je poglavar Makedonske crkve Stefan nedavno uputio patrijarhu srpskom Pavlu.
U pismu arhiepiskop Stefan izmedju ostalog pise: "Vaseljenska patrijarsija je ta koja daje autonomiju ili autokefaliju pomesnim pravoslavnim crkvama i zbog toga dobijena autonomija ili autokefalija od SPC nece biti prihvacena od svih u pravoslavnoj ekumeni".
"Vasa Svetosti, to su razlozi koji su nas podstakli i naveli da Vas jos jednom najiskrenije i smireno zamolimo da se saglasite da resavanje statusa nase MPC preuzme i resi Carigradska patrijarsija", navodi se u pismu arhiepiskopa Stefana.
Spor MPC sa Srpskom partijarsijom traje decenijama, jer crkvena vlast u Skoplju nije bila zadovoljna autonomijom koju je dobila 1958. godine od SPC, nego je 1967. proglasila samostalnost.
Makedonsku crkvu, medjutim, do sada nije priznala nijedna pravoslavna crkva u svetu.
Makedonska crkva bi, u slucaju autonomije, bila obavezna da pri bogosluzenjima prvo pominje poglavara SPC, pa onda svog arhijereja ili episkope.
Predstavnici te crkve imali bi pravo da samostalno biraju episkope i arhiepiskope, vode samostalnu crkvenu i ekonomsku politiku, imaju svoj Sinod i Sabor i sami odrede jezik bogosluzenja.
Kao i sve eparhije u sastavu SPC u zemlji i inostranstvu, Makedonska crkva bi morala da u zajednicku kasu Srpske patrijarsije daje tri odsto godisnjeg
prihoda.
HASKI TRIBUNAL
Presuda Dariju Kordicu i Mariju Cerkezu 26. februara
Medjunarodi krivicni tribunal za bivsu Jugoslaviju izreci ce 26. februara presude bivsem politickom lideru bosanskih Hrvata Dariju Kordicu i komandantu HVO brigade u Vitezu Mariju Cerkezu, saznaje agencija Beta u Tribunalu u Hagu.
Kordic, koji je imao cin pukovnika, za vreme rata u BiH bio je potpredsednik hrvatske kvazidrzave Herceg Bosne i potpredsednik HDZ BiH. On je najvisi politicar bosanskih Hrvata koji odgovara pred Tribunalom.
Kordic i Cerkez optuzeni su za zlocine protiv covecnosti nad muslimanskim stanovnistvom srednje Bosne od kraja 1991. do 1994. godine.
Na sudjenju, koje je trajalo od 12. aprila 1999. do 15. decembra 2000. godine, tuzilac je za obojicu trazio kaznu dozivotnog zatvora. Odbrana je trazila oslobadjucu presudu ocenjujuci da tuzilac nista nije dokazao.
U zavrsnoj reci, britanski tuzilac Dzefri Najs (Geofrey Nice) kazao je da je nepobitno dokazano da su Kordic i Cerkez odgovorni za progon Muslimana na nacionalnoj, rasnoj i verskoj osnovi i za teske zlocine - ubijanje, zatvaranje, mucenje, prinudni rad, proterivanje i razaranje velikih razmera.
Dokazano je da su Kordic i Cerkez odgovorni za pokolj vise od 100 muslimanskih civila, medju kojima 33 zena i dece, u selu Ahmici, kod VIteza, 16. aprila 1993. godine kada je poceo hrvatsko-muslimanski rat u BiH.
Kordic je odgovoran i za slican pokolj u selu Stupni Do, u opstini Vares, u oktobru 1993. godine i za artiljerijski napad na Zenicu u aprilu te godine, rekao je tuzilac.
Odbrana je ocenila da su dokazi "milju siroki a inc duboki" i da obojica treba da budu oslobodjeni jer ni za sta nisu krivi.
Na sudjenju koje je trajalo 240 dana saslusano je 240 svedoka i podneto oko 4500 drugih dokaza. Zapisnik sa sudjenja ima oko 28.000 stranica.
Presuda Kordicu i Cerkezu bice deveta prvostepena odluka Haskog tribunala od 1996. godine kada su pocela sudjenja pojedincima odgovornim za ratne zlocine u ratovima na tlu bivse Jugoslavije.
To ce biti prva presuda Haskog tribunala jednom visokom politickom funkcioneru iz vremena rata u BiH.