NjUJORK TAJMS:
Covicev plan dobio podrsku, alternativa upotreba sile
Plan vlade Srbije za resavanje krize na jugu Srbije dobio je podrsku zapadnih diplomata koji znaju da bi alternativa mogla biti jedino dozvola srpskim snagama da upotrebe silu protiv pobunjenika, sto bi bilo susta suprotnost politici iz 1999. godine kada je NATO usao u rat sa Jugoslavijom na strani kosovskih Albanaca, pise danas "Njujork tajms".
"Moramo da pokusamo, ali ne znam da li ce to delovati. Na kraju krajeva morace da dodje do upotrebe sile od srpske strane", prenosi list reci jednog zapadnog diplomate.
"Tajms" navodi i da ce autor plana, potpredsednik vlade Srbije Nebojsa Covic, ove nedelje otputovati u Brisel kako bi zatrazio podrsku zvanicnika NATO. List dodaje da se Covic nada da ce medjunarodni pritisak primorati albanske politicke lidere, ukljucujuci i one povezane sa naoruzanim pobunjenicima, da pristupe pregovorima u roku od nekoliko dana.
List prenosi Coviceve reci da je srpskoj strani stalo do toga da se sukob resi u sto kracem roku, kao i njegovu bojazan od sirenja sukoba po jugu Srbije kao i u susednoj Makedoniji.
"Vlada ne moze sebi da dopusti da oteze taj problem u beskonacnost. Stanovnistvo zeli da se poboljsa njegov zivotni standard i ne zeli vise ratova. Nemamo mesece za dijalog, imamo dane, mozda nekoliko nedelja", rekao je Covic.
"Tajms" ocenjuje da je Covicev mirovni plan "pokusaj da se isprave mnoge nepravde nanete Albancima tokom rezima (bivseg predsednika SRJ Slobodana) Milosevica".
List navodi da plan iskljucuje autonomiju za regione sa vecinskim albanskim stanovnistvom, ali Albancima nudi punu zastupljenost u regionalnim vladinim i policijskim strukturama, kao i u sudstvu.
U planu se predvidja i postepena demilitarizacija citavog regiona, ukljucujuci i povlacenje jugoslovenske armije i policijskih snaga, kao i uvodjenje zajednickih policijskih patrola koje bi cinili po jedan Albanac i jedan Srbin. Covic je cak rekao da bi mogao da razmotri i mogucnost unilateralnog povlacenja srpskih snaga, ukoliko bi "neko mogao da garantuje da Albanci to nece zloupotrebiti", navodi list.
AUSTRIJA
Neuspeo sastanak za osnivanje udruzenja Crnogoraca
Sastanak Crnogoraca koji zive u Austriji na kome je proslog vikenda trebalo da budu postavljene smernice za osnivanje udruzenja Crnogoraca, zavrsen je bez ikakvih rezultata, jer je protekao u politickim raspravama i diskusiji o buducem statusu Crne Gore.
Na sastanku u Becu trebalo je da se postigne dogovor o imenu i statutu udruzenja Crnogoraca u Austriji. To udruzenje, cije se formiranje priprema vec punih godinu dana, trebalo bi da bude nadstranacka institucija, koja bi se bavila okupljanjem i povezivanjem Crnogoraca koji zive u Austriji, kao i negovanjem crnogorske kulture i tradicije.
Takodje, jedan od zadataka takvog udruzenja trebalo bi da bude uspostavljanje tesnije veze sa maticom i pomaganje njenog razvoja.
Inicijatori osnivanja crnogorskog udruzenja u Becu smatraju da je vreme da i Crnogorci konacno dobiju svoj klub, koji ne bi radio na stetu vec postojecih organizacija jugoslovenskih iseljenika, vec bi dopunio njihove aktivnosti.
Prema prvobitnom predlogu statuta, Udruzenje Crnogoraca ima za cilj okupljanje svih gradjana Crne Gore, bez obzira na njihovu versku, nacionalnu ili politicku pripadnost, a njegova svrha bila bi "unapredjivanje, produbljivanje i sirenje prijateljskih odnosa izmedju Austrije i Crne Gore".
Takodje, udruzenje bi trebalo da se, kroz kontakte sa maticom, bori za resavanje problema sa kojima se Crnogorci srecu ziveci u Austriji i onima na koje nailaze pri odlasku u domovinu.
"Inicijative za osnivanje jednog crnogorskog kluba postojale su i mnogo ranije, ali za crnogorsku asocijaciju nije dobijeno zeleno svetlo. Crnogorci u Austriji, isto kao i ostali narodi SRJ, moraju imati pravo da se samoorganizuju", rekao je Velisa Maras, jedan od inicijatora osnivanja drustva.
Prema njegovim recima, u Austriji zivi oko 3.000 Crnogoraca iz Crne Gore, a, ako se uzmu u obzir i oni Crnogorci koji su prijavljeni u Srbiji, ima ih vise od 10.000.
On je naglasio da crnogorsko udruzenje ne bi bilo formirano na stetu dosadasnjeg samoorganizovanja Jugoslovena, vec bi i ova asocijacija, ako to prihvate vec postojece jugoslovenske krovne organizacije, prisla njima.
Takodje, Maras je rekao da bi glavni zadatak ovakve institucije bilo prenosenje kulture i tradicije crnogorskog naroda na potomke.
Medjutim, umesto da se na sastanku usvoje smernice za osnivanje drustva, doslo je do burne diskusije, tokom koje je bilo i zahteva da se Crnogorcima u Austriji omoguci glasanje na predstojecim izborima u Crnoj Gori, kao i da im se omoguci ucesce u odlucivanju o buducem statusu Crne Gore.
Na kraju sastanka dogovoreno je da se formira inicijativni odbor koji bi analizirao sve predloge i primedbe, i potom izradio nacrt statuta koji bi na nekom narednom sastanku bio predstavljen Crnogorcima u Austriji.
Najmanje nesuglasica na sastanku bilo je oko predloga da se udruzenje nazove Zavicajni klub Crnogoraca u Austriji.
Zoran Mirkovic
Bec
NEMACKA - HOMBAH
Greska je uslovljavati pomoc Jugoslaviji
Koordinator Pakta stabilnosti za Jugoistocnu Evropu, Bodo Hombah ocenio je da bi Zapad ucinio "veliku gresku" ako bi ekonomsku pomoc Jugoslaviji uslovio brzim izrucenjem bivseg predsednika Slobodana Milosevica Haskom tribunalu.
U intervjuu listu "Berliner cajtung", Hombah je rekao da je jugoslovenski predsednik Vojislav Kostunica "obecao da ce uciniti sve da bi se promenio ustav i omogucila saradnja sa Haskim tribunalom", ali da je "za to potrebno vreme".
"Mi sami sebi dajemo previse mnogo vremena kada je rec o davanju pomoci. Potrebni su nam meseci i meseci da bismo resili samo pitanje starih dugova", rekao je Hombah.
Koordinator Pakta stabilnosti rekao je, govoreci o proslonedeljnoj konferenciji zapadanih investitora u Beogradu, da je "sada najvaznije da se za poslove sa Jugoslavijom obezbede drzavne garancije, npr. Hermes koje daje Nemacka".
"Rec je o biznismenima (koji su bili prosle sedmice u Beogradu) koji ne zahtevaju mnogo, izuzev da ih niko ne bombarduje. Oni donose svoje poslovne ideje, sopstvene projekte, cak i sopstveno finansiranje. Jedino sto traze jeste osiguranje od politickih rizika", istakao je Hombah.
NEMACKI MEDIJI O IZJAVI ZIZICA:
Zastitom Milosevica stiti se i ratna proslost DJukanovica
Nemacki radio "Dojce vele" ocenjuje juce da izjava jugoslovenskog premijera Zorana Zizica da Slobodan Milosevic nece biti izrucen Haskom tribunalu dok je on predsednik Savezne vlade "izaziva sumnju da bi ponovo mogla da se pojavi naklonost prema Milosevicu".
U komentaru, radio ocenjuje da ta izjava ne doprinosi ni razjasnjavanju pozicije Socijalisticke narodne partije, ciji je Zizic potpredsednik, ali i da je njom savezni premijer mozda pokusao da Momiru Bulatovicu osigura "bezbedan odlazak" sa cela SNP-a.
Radio ocenjuje i da bi, da Zizic nije "uzeo u zastitu" Slobodana Milosevica, na povrsinu isplivala ratna proslost nekadasnjeg crnogorskog predsednika i premijera Momira Bulatovica i Mila DJukanovica, dodajuci da bi to bilo "mnogo za malu Crnu Goru".
"Stanovnici Dubrovnika se jos uvek secaju DJukanovicevih reci: 'Zeleli ste rat, imacete ga'", navodi radio "Dojce vele".
Radio ocenjuje i da se na primeru Mila DJukanovica moze najbolje videti kako je "tesko ici u korak sa politickim dogadjajima ukoliko to ne pokriva sopstvene interese", te da neki DJukanovicevi potezi dovode u pitanje njega kao ozbiljnog politicara.
"Dojce vele" navodi da DJukanovic "preko medija koje kontrolise, ne saopstava gradjanima nikakvu kritiku koja dolazi od Evropske Unije, a tice se njegove secesionisticke politike, kao i opskurne trgovinske politike".
"On tako podize antisrpsko raspolozenje u narodu i ne odrice se cak ni problematicnih izjava poput one da ce nezavisna Crna Gora konacno potisnuti velikosrpske ambicije. To sto DJukanovic citira DJindjica kao izuzetak i insistira da se sastane samo sa njim, jasno stavlja do znanja da on zeli da izazove nepoverenje izmedju Kostunice i DJindjica. Cak i izjave crnogorskog predsednika da bi on, za razliku od Kostunice, i nedavno Zizica, svakoga izrucio Hagu, su samo zamazivanje ociju da bi se pokupili poeni na Zapadu", navodi radio.
Dojce vele ocenjuje i da DJukanovic sada ima sansu da dokaze da je politicar kome se moze verovati i dodaje da je Veselin Sljivancanin, jedan od trojice oficira cije izrucenje zbog Vukovara trazi Tribunal u Hagu, Crnogorac.
NEMACKI MEDIJI - SPIGL:
Kina odbila da vrati neekslodiranu bombu iz ambasade u SRJ
Vlasti u Pekingu odbile su da SAD vrate neeksplodiranu bombu koja je pala na zgradu kineske ambasade u Beogradu tokom intervencije NATO, cime je omoguceno znatno unapredjenje kineske vojne tehnologije, pise nemacki magazin "Spigel".
Tokom vazdusne intervencije NATO protiv SRJ, 1999. godine, americki bombarder B-2 bacio je na kinesku ambasadu na Novom Beogradu pet bombi od kojih jedna nije eksplodirala. Preostale cetiri odnele su tri ljudska zivota i dobrim delom unistile zgradu.
Vasington je bombardovanje Ambasade NR Kine u Beogradu kasnije nazvao greskom, Pekingu uputio izvinjenje i obestecenje od 28 miliona dolara.
Medjutim, kako pise "Spigel" pozivajuci se na navode lista "Sing tao dejli njus" iz Hongkonga, Peking je odbio zahteve SAD da im se vrati neeksplodirana bomba. Vasington je nudio i da otkupi sopstveni projektil, ali je Kina i to odbacila.
Kako prenosi "Spigel", kineski armijski strucnjaci uspeli su da zahvaljujuci "trofeju" iz Beograda vojno-tehnicko znanje unaprede za najmanje deset godina.
Na osnovu saznanja koja im je pruzila neeksplodirana americka bomba, Kinezi ce, navodi dalje "Spigel", visestruko povecati preciznost sopstvenih bombi i raketa.
NACIONALNI RAKETNI SISTEM - FISER
Rusija ce prihvatiti americki protivraketni stit
Nemacki ministar spoljnih poslova Joska Fiser ocenio je juce da ce Rusija vremenom prihvatiti plan Vasingtona o izgradnji nacionalnog sistema protivraketne odbrane.
"Na kraju, rusi ce to nekako prihvatiti", rekao je Fiser novinarima u Moskvi.
Americki predlog izmene Ugovora o antibalistickim projektilima (ABM) iz 1972. godine, zaostrio je odnose izmedju Amerike i Rusije i doveo do neslaganja izmedju SAD i njihovih evropskih saveznika. Nemacka je izrazila razumevanje za strahovanja Rusije.
Fiser je ocenio da ce Amerika u vezi sa ugovorom ABM imati veci problem sa Kinom, koja moze da odluci da poveca svoj arsenal kao odgovor planu protivraketne odbrame.
Vasington je dugo vremena, bezuspesno, pokusavao da uveri Rusiju da protivraketni sistem nece moci da se odbrani od ruskog nuklearnog arsenala, vec da moze samo da stiti od napada manje jacine zemalja otpadnica.
Nemacka je podrzavala Rusiju i protiv sirenja NATO na istok. Moskva je zabrinuta da ce se zapadna alijansa suvise pribliziti granicama Rusije, a Berlin se brine zbog brzog sirenja NATO.
"Ruski komentari su jos uvek ostri ali to zavisi od klime", izjavio je Fiser i dodao "klima je dobra, postoji razlika izmedju klime i komentara"
Fiser se juce sastao sa predstavnikom donjeg doma ruskog parlamenta Genadijem Seleznjovim, a ocekuje se da ce se sastati i sa ministrom spoljnih poslova Igorom Ivanovim.
Tema razgovora ce biti sukobi u vojna kampanja u Ceceniji i nuklearna saradnja Rusije i Irana.
VATIKAN - PAPA
Papa zatrazio da se Albanija suoci sa problemima
Poglavar Rimokatolicke crkve papa Jovan Pavle Drugi zatrazio je prekjuce, u razgovoru sa biskupima iz Albanije, da ta zemlja povede borbu protiv "drustvenih zala" - abortusa, narkomanije, nasilja, prostitucije i krvne osvete.
Kako je saopsteno u Vatikanu, papa je kritikovao veliki odliv stanovnistva iz Albanije, prvenstveno mladih, trazeci od njih da se "aktivno ukljuce na izgradnji bolje buducnosti svoje zemlje".
Nada u brz i jednostavan uspeh u inostranstvu je iluzija, upozorio je poglavar Rimokatolicke crkve.
Papa Jovan Pavle Drugi je izrazio radost sto je Albanija nasla "mesto medju demokratskim nacijama", a od tamosnjih rimokatolika je zatrazio da odrzavaju stalni dijalog sa muslimanima i pravoslavcima u toj zemlji
Prema crkvenim procenama, 60 odsto albanskog stanovnistva je muslimanske veroispovesti, 20 odsto su pravoslavci, Rimokatolickoj crkvi pripada 10 odsto stanovnika, dok su ostali manje verske grupe i ateisti.
MIP - RUSIJA
Susret Ivanova i Pauela verovatno do kraja meseca
Ministar inostranih poslova Rusije Igor Ivanov i americki drzavni sekretar Kolin Pauel mogli bi se ovog meseca susresti prvi put, tvrde izvori bliski Ministarstvu inostranih poslova u Moskvi.
"Konacna odluka o tom sastanku jos nije doneta, ali je vrlo verovatno da ce do njega doci", rekao je taj izvor, kako je javila ruska agencija Interfaks.
Prema njegovim recima, ocekuje se da ce se Ivanov i Pauel susresti u nekoj trecoj zemlji, moguce u Kuvajtu, ali najverovatnije u Briselu. Njihovim razgovorima dominirace, kako se veruje, americki planovi za izgradnju nacionalnog protivraketnog stita, cijem se sprovodjenju Rusija ostro protivi.
Pauel bi trebalo da 26. februara otputuje u Kuvajt, gde ce prisustvovati obelezavanju 10. godisnjice od okoncanja iracke okupacije te zemlje. Americki drzavni sekretar bio je nacelnik zdruzenog generalstaba oruzanih snaga SAD tokom medjunarodne vojne intervencije kojom je, 1991. godine, Irak bio prinudjen da se povuce iz Kuvajta, koji je 1990. iznenada okupirao.
Posle kratkog boravka u Kuvajtu, Pauel ce, kako je planirano, otici u Brisel, na sastanak sa visokim zvanicnicima EU.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam | Disclaimer |
Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE
POWERED by City Design 2001