Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

INTERVJU: Vilijem Montgomeri

Montgomeri podrzao plan za jug Srbije

Amerika ce spreciti oruzanu pobunu albanaca

Ambasador SAD u SR Jugoslaviji Vilijem Montgomeri podrzao je plan vlasti u Beogradu za resavanje krize na jugu Srbije i rekao da SAD nisu decidirano trazile da bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic do 31. marta bude izrucen Haskom tribunalu.
Americki ambasador je u intervjuu Beti rekao da je "najvaznije da odnosi budu definisani unutar Jugoslavije", pri cemu SAD i medjunarodna zajednica "ne bi smeli nametati resenja".
Da li 31. mart predstavlja cvrst rok za pocetak konkretne saradnje jugoslovenskih vlasti sa Haskim tribunalom, kao sto to u poslednje vreme tvrde mnogi americki zvanicnici?
"SAD imaju program pomoci, ali predsednik (SAD Dzordz Bus) mora do 31. marta mora izvestiti Kongres o odgovarajucoj saradnji sa Haskim tribunalom, kako bi se pruzanje pomoci moglo nastaviti i mi cemo to postovati. Nadam se da ce predsednik do 31. marta moci da potvrdi saradnju i nadamo se da ce mu saradnja SRJ sa Hagom olaksati posao".
Da li to znaci da SR Jugoslavija, ukoliko zeli da i dalje prima pomoc iz SAD do 31. marta mora izruciti Milosevica Hagu?
"Ne. Zakonodavstvo predvidja da predsednik do 31. marta mora potvrditi sa Jugoslavija saradjuje sa Haskim tribunalom. Sta to tacno znaci administracija tek mora definisati, ali nema specificnih zahteva kakve ste upravo pomenuli".
Kako ce se, prema vasem misljenju, razvijati kriza na jugu Srbije?
"Situacija u juznoj Srbiji moze predstavljati veliki korak napred za Jugoslaviju i region. Govorim to imajuci na umu da su nas pre nekoliko veceri vlade Srbije i SRJ upoznale sa planom o resavanju tamosnje krize. Jedan od kolega ambasadora je rekao - da je taj plan ponudjen pre cetri godine kada je pocinjala kosovska kriza dramaticno bi se promenila istorija regiona.
Pristup koji ima vasa vlada u planu je tacno ono sto treba da se uradi. Prihvatanje plana je u prvom redu pomoglo demokratskim tranzicijama u zemlji. Mislim da ce to Jugoslaviji doneti dodatnu pomoc medjunarodne zajednice i biti osnova za bolje odnose sa Kosovom. Plan ima potencijal da bude vazan korak napred i to su SAD odlucne da ga podrze".
Da li ce to biti prvi put da se etnicki konflikt na Balkanu resi mirnim putem?
"Mrzim kada se koriste izrazi kao 'prvi put ikada', ali se sada ne mogu setiti primera da se tako nesto dogodilo. Pred Srbijom i SRJ je tezak zadatak. U planu se istice da je najmanje deceniju tamosnje stanovnistvo tretirano kao gradjani drugog reda na veoma negativan nacin, sto je ostavilo veoma gorke uspomene koje treba prevazici. Ne pocinje se od nule, vec sa ljudima punim skepse i predrasuda o motivima. To se mora prevazici. Medjunarodna zajednica treba da pomogne da se to uradi. Niko ne ocekuje da Srbija, na pravi nacin, sve to uradi sama".
Kakav je uticaj SAD na resavanje krize na jugu Srbije?
"SAD, kao deo Kfora moraju u sto vecoj meri spreciti vojnu pobunu i dotur vojnog materijala u Zonu kopnene bezbednosti, te iskoristiti sav svoj uticaj medju liderima kosovskih Albanaca u Pristini da ne podrzavaju tu oruzanu pobunu.
Nisam siguran da bilo ko od nas zna koliki je nas uticaj ili nedostatak uticaja na lidere kosovskih Albanaca. Upozorili smo ih na stetu koju ce imati Kosovo i njihova reputacija ovom pobunom. Steta je velika. Kosovu treba ogromna pomoc da pokrene ekonomiju i izgradi instituicije, a pruzanje pomoci zavisi od medjunarodne zajednice. Stanje kakvo je sada ugrozava pomoc. To smo im jasno rekli".
Izvori u Pristini navode da je plan jugoslovenske i srpske vlade u stvari modifikovani americki plan za resavanje krize na jugu Srbije?
"Ovo je vas plan koji su napravili vasi ljudi, ali on ukljucuje principe i ideale demokratskih drustava ne samo u Jugoslaviji, vec i u zapadnoj Evropi i SAD. Plan sadrzi mnoge stvari u koje mi cvrsto verujemo, ali je to plan SRJ i Srbije koji podrzavamo i nastavicemo da podrzavamo".
Sta ce se dogoditi ukoliko pregovori izmedju vlasti u Beogradu i Albanaca sa juga Srbije propadnu?
"Pregovori su takodje proces. Prvi deo plana govori o procesu reintegracije tamosnjeg stanovnistva u normalan zivot i ekonomskoj obnovi. Svima ce biti bolje cak i ako pregovori propadnu. Broj Albanaca koji zive u tampon-zoni je mali postotak Albanaca u regiji. Cilj nije samo tampon-zona, vec Albanci na jugu Srbije. Principi na kojima se zasniva plan ce sigurno predstavljati uspeh na putu ka resenju veceg problema.
Ukoliko na kraju ekstremisti ne budu prihvatili mirno resenje i ako do tada budete imali broj stvari koje ste uradili na ispravan nacin imacete podrsku medjunarodne zajednice za drugacija resenja. Nadam se, medjutim, da do toga nece doci. Ukoliko se kriza ne resi mirno, svi gube. Ljudi u tampon-zoni ce biti veliki gubitnici jer ce se oko njih voditi borbe, ali ukoliko ne budete oprezni to ce imati posledice po kosovske Srbe. Mnogi ljudi ce izgubiti ukoliko se kriza ne resi mirnim putem".
Deo Oslobodilacke vojske Preseva, Bujanovca i Medvedje saopstio je nedavno da ne zeli da pregovara sa vlastima u Beogradu?
"Postoje stvari koje je lako predvideti. Kada god imate ozbiljan napor da mirno resite krizu, svugde u svetu, i u Severnoj Irskoj i na Bliskom istoku, uvek cete se suociti sa aktima nasilja koje ce forsirati ekstremisti koji ne zele resenje i koji ce sve uciniti da ga ugroze.
Videcemo jos nasilja i pucanja bas zbog eksrtremista koji ne zele mirno resenje i zele konflikt. Neki ce izjavljivati necemo da pregovarao - to je predvidljivo i mi moramo podrzavati vase napore i albanske lidere koji zele da razgovaraju i vide neophodnost tog procesa.
Verujem da su velika vecina Srba i Albanaca normalni ljudi koji zele zivot dostojan coveka. Oni nemaju politicki stav. Plan se direktno tice tih ljudi jer govori da imaju buducnost ovde".
Ekstremisti imaju puske?
"To je problem. Verujemo je da je plan pravi put. Moracemo da vidimo moze li se to uraditi mirnim putem. Dilema postoji sta uraditi ako naoruzani pojedinci odbiju da prihvate mirno resenje. Sve sto mogu reci je da je pred nama proces izgradnje poverenja, kao i sigurnosti u medjunarodnoj zajednici da ce, ukoliko sila bude morala biti upotrebljena, to biti ucinjeno na najumereniji, fokusiran i demokratski nacin".
Postoji li demokratski nacin upotrebe sile?
"Postoji. Mozda demokratski nije najbolji izraz. Ono stso zelim da kazem je da ne upadate (srpske i jugoslovenske snage bezbednosti) u zonu i unistavate svaku kucu pojedinacno tenkovima i ubijate sve zene, decu i starce koji tu zive. Postoje nacini da se neke stvari urade. Jos nije doslo dotle i rano je o tome govoriti. Nadam se da se slazete da je taktika koju su vase snage upotrebljavale na Kosovu bila kontraproduktivna. Mislim da to vasi lideri shvataju".
Resenje krize na jugu Srbije ce ipak biti dug proces?
"Slazem se. Trebace godine da se ljudi u regionu integrisu u drustvo na nacin na koji ce se, kao sto bi i trebali, osecati kao deo Srbije. Za to ce biti potrebno puno vremena. To nece biti brz proces, ali mislim da je oruzane pobune moguce okoncati uskoro".
Da li ce to imati uticaja na resenje statusa Kosova?
"Sta god se desi moracete da imate dobre odnose sa Kosovom. Ako hocete sa EU morate imati dobre odnose sa susedima i trgovinskim partnerima. Oni su vam najblizi. Na Kosovu ima mnogo Srba i mnogi zele da se vrate, a u Srbiji zivi mnogo Albanaca. Plan je veoma vazan jer predstavlja osnovu za izgradju odnosa. Ne prejudicira status Kosova, ali dozvoljava stvaranje bolje atmosfere kada se bude odlucivalo".
Kako ocenjujete krizu u jugoslovenskoj federaciji?
"Razlozi zbog kojih bi se Crna Gora trebala otcepiti su u najvecoj meri nestali padom Milosevica i uklanjanjem pretnje upotrebe vojne sile u Crnoj Gori. To bi trebalo voditi blizim odosima i resavanju problema na bolji nacin. Mi snazno podrzavamo demokratsku Crnu Goru unutar demokratske Jugoslavije. Mislim da je to put kojim treba ici, ali je to na kraju vasa odluka. Nadam se da ce stvari biti resene razgovorima", rekao je Montgomeri.
Ranije ste pominjali politicke greske SAD prema Jugoslaviji?
"Rekao sam da je ne zelim da raspravljam o proslosti, mada me fascinira istorija ovog regiona, ali zelim da se fokusiram na sadasnjost i buducnost. Napravio sam jedan izuzetak. - mislim da je medjunarodna zajednica napravila gresku u poslednjih pola veka jer nije podrzavala demokratske pokrete u Jugoslaviji, nevladine organizacije i glasove koji su zeleli da se cuju. Dali smo Titu previse odresene ruke u poredjenju sa onim sto je cinjeno po Istocnoj Evropi. Verujem da je uloga nevladinih organizacija i nezavisnih medija ogromna i moramo ih podrzati, ali ih je trebalo podrzavati i tada".

PLAN ZA RESAVANJE PROBLEMA NA JUGU SRBIJE

Covic u cetvrtak u sedistu NATO

Potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa Covic ce u cetvrtak u Briselu ambasadorima u Savetu NATO podrobno obrazloziti plan vlasti u Beogradu za resavanje problema na jugu Srbije, rekli su juce zvanicnici u sedistu Atlantskog saveza u belgijskoj prestonici.
Covic je NATO-u uputio pismo u kojem je predlozio da neposredno objasni sve pojedinosti ovog plana politickom vrhu Atlantskog saveza.
Izvori u NATO su rekli da se "upravo radi" na pismenom odgovoru potpredsedniku srpske vlade, u kojem se predlaze njegov dolazak u cetvrtak i razgovori s ambasadorima 19 zemalja-clanica Atlantskog saveza.
NATO i Evropska unija su podrzali i pozdravili stavke u planu srpske vlade, kojima se predvidjaju socijalne, ekonomske i druge mere "jacanja poverenja" lokalnog albanskog zivlja u srpske vlasti i ukljucivanje albanskih predstavnika u tela uprave na podrucju Bujanovca, Preseva i Medvedje.
Covic bi, prema izvorima agencije Beta u Beogradu, trebalo da vodjstvu NATO ponovo iznese i zahtev jugoslovenskih i srpskih vlasti za suzavanje ili potpuno ukidanje kopnene zone bezbednosti.
"Covicev plan", kako je naglasio generalni sekretar NATO Dzordz Robertson, predstavlja vazan znak volje vlasti u Beogradu da se postigne miroljubivo i uravnotezeno resenje krize na jugu Srbije.
Mi moramo veoma pazljivo prouciti pojedinosti ovog plana, a posebno one koji se ticu Kfora", rekao je Robertson, osudjujuci, ujedno, svako nasilje na jugu Srbije i kopnenoj zoni bezbednosti.
Generalni sekretar NATO je uputio "poziv albanskim grupama da odmah odustanu od ekstremistickih aktivnosti i odgovore na predloge gospodina Covica kako bi se kroz politicki dijalog naslo miroljubivo resenje za nevolje u tom podrucju".
I Evropska unija, a posebno NATO naglasavaju veliku vaznost i vidno podrzavaju "uzdrzanost" vlasti u Beogradu od upotrebe vojnih i policijskih snaga za slamanje albanskog terorizma.
To je ponovo naglaseno i u izjavi Robertsona, koji je istakao i da ce Kfor veoma paziti na svaki dogadjaj koji bi mogao ugroziti bezbednost Kosova. Iako se insistira prvenstveno na potezima kojima ce se pridobiti albansko stanovnistvo za miran zajednicki zivot s tamosnjim Srbima, nezvanicno se "uzima u obzir" i stav srpskih i jugoslovenskih vlasti da to nekaznjeno nasilje ne moze trajati u nedogled.
Na informacije da je zapovednistvo Kfora vec pokrenulo "tehnicke pripreme" zasuzavanje tampon zona, u sedistu Atlantskog saveza u Briselu je receno da "NATO nema nameru i ne postoje planovi za preuredjenje Zone kopnene zastite na jugu Srbije".
Generalni sekretar NATO Dzordz Robertson je, medjutim, istakao vaznost rasporedjivanja posmatraca Evropske unije u Zoni kopnene zastite i najavljenih mera jugoslovenskih vlasti za jacanje poverenja lokalnog stanovnistva i trajne stabilnosti".
"A, na temelju toga bi se, ako to bude nuzno", objasnio je Robertson, "razmotrile odredbe Vojno-tehnickog sporazuma i na koji nacin se on moze odraziti na tu zonu sirine 5 kilometara. Mi do te tacke jos nismo stigli, ali pazljivo razmatrali druge elemente paketa mera koje bi mogle ukazati na to kako bi se mogao iskoristi Vojno-tehnicki sporazum za stvaranje dugorocne stabilnosti", rekao je generalni sekretar NATO.

BEOGRAD- "POLITIKA"

Objavljena pisma Kostunice i Covica

Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Kostunica uputio je pismo "Politici" u kojem pojasnjava razlike izmedju radne i konacne verzije plana za resenje krize na jugu Srbije.
Kostunica u svom pismu koje objavljuje "Politika" od ponedeljka napominje da se u nekim od prvih radnih verzija govori o posrednickoj ulozi i pregovarackom timu medunarodne zajednice.
"U verziji (plana) koja je konacno usvojena", medjutim, "od medjunarodne zajednice se ocekuje samo da podrzi ceo proces, da pomogne Alvancima u izboru pregovarackog tima kako se ne bi dogodilo da u njega udje neko od vodja naoruzanih grupa i da, u okviru Zajednicke komisije za implementaciju, formirane na osnovu Kumanovskog sporazuma, verifkuje postignuti nivo ponovnog uspostavljanja mira i bezbednosti u Kopnenoj zoni bezbednosti", kaze se u pismu.
On je u pismu podvukao da ucesce medjunarodne zajednice u resavanju krize "nije ni izdaleka onoliko znacajno koliko bi neko, mozda, zeleo da ono bude".
"I u tom podrucju, i na Kosovu, uostalom stvari mogu i moraju da rese pre svega sami Srbi i Albanci, bez ikakvog posredovanja i nametanja recepata", zakljucuje Kostunica u pismu "Politici".
Predsednik koordinacionog tela za opstine Presevo, bujanovac i Medvedja, Nebojsa Covic, takodje je uputio pismo "Politici" u kome precizira da materijal koji je taj list prethodno objavio o planu za resenje krize predstavlja radnu verziju, a ne onu koja je konacno usvojena.
Covic je napomenuo da izvor koji je "Politici" dostavio "'ekskluzivni metrijal' nije dobronameran" i da "ne radi u interesu mirnog resenja krize na jugu Srbije".
List objavljuje i odgovor svog v.d. glavnog urednika Vojina Partonica koji je ocenio da se "Politika" "postarala da (plan) predstavi svojim citaocima u onoj verziji koja je dobila podrsku inostranstva, bila ona radna ili konacna".
"Sada se ispostavlja da je deo objavljen u 'Politici' proslog cetvrtka bio radni, a da je deo koji objavljujemo od juce konacan", navodi se u odgovoru Partonica koji napominje da je "konacno doslo vreme da nasi gradjani o onome sto ime se dogadja saznaju prvi a ne poslednji".

ZORAN ZIVKOVIC:

Akcije tek kada budu iscrpljena politicka resenja

Savezni ministar unutrasnjih poslova Zoran Zivkovic izjavio je juce da antiteroristicke akcije na jugu Srbije dolaze u obzir onog trenutka kada vlasti u Beogradu i medjunarodna zajednica "ustanove da nije preostalo nijedno drugo resenje".
"Sada je na jugu Srbije najvazniji pocetak pregovora i primena plana (jugoslovenskih i srpskih vlasti) za jug Srbije. Culi smo reakciju militantnog krila Albanaca, ali to je ocekivana stvar, jer ne postoje teroristi koji pristaju na mirno resenje", rekao je Zivkovic.
Savezni ministar policije izrazio je ocekivanje da ce Albanci sa juga Srbije podrzati resenje koje ce im omoguciti "da zive kao svi normalni ljudi".
Komentarisuci plan jugoslovenskih i srpskih vlasti za resenje krize na jugu Srbije, Zivkovic je istakao da je "plan dobio opstu medjunarodnu podrsku".

SKUPSTINA SRBIJE

Usvojen Zakon o amnestiji

Skupstina Srbije usvojila je juce vecinom glasova Zakon o amnestiji, kojim ce delu zatvorenika biti oprosten deo kazne, odnosno kazne ce im biti umanjene za 25 ili 15 odsto, u zavisnosti od tezine krivicnog dela zbog kojeg su osudjeni.
Ministar pravde Srbije Vladan Batic izjavio je da ce biti amnestirano 4.167 lica koji izdrzavaju kazne u zatvorima u Srbiji.
On je dodao da ce 15 odsto oprosta kazne imati 1.755 osudjenih lica (odnosno 42 odsto svih osudjenih lica).
Batic je rekao da se u zatvorima u Srbiji danas nalazi nesto vise od 6.000 lica, a da na izdrzavanje kazne treba da bude poslato jos 2.000 lica.
Od amnestije ce biti izuzeta lica koja su ucinila krivicna dela obljube ili protivprirodni blud nad nemocnim licima ili nad licima koja nisu navrsila 14 godina.
Od amnestije treba da budu izuzeta i lica koja su vise od tri puta na izdrzavanju kazne, jer se pokazalo da resocijalizacija nema mnogo efekta i smisla kod tih lica, rekao je Batic.
On je istakao da predlog da se donese zakon o amnestiji nije u koliziji sa proklamovanim ciljem republicke vlade da se odlucno bori protiv kriminala.
"Amnestija je cin milosrdja i desava se u vremenima velikih politickih promena. Ona je ujedno podstaknuta u teskim uslovima u kojima se nalaze lica koja izdrzavaju kazne u zatvorima u Srbiji. Cilj nam je da stvorimo slobodno drustvo, a odgovarace svi koji pocine krivicna dela", rekao je ministar pravde Srbije.
Batic je podvukao da se republicki zakon "ne odnosi na albanske seperatiste i teroriste".
"Da bi se otklonile dileme - nijedno od tih lica nije oslobodjeno, a ima ih vise od 500 u zatvorima u Srbiji i ovim zakonom oni nisu obuhvaceni", rekao je Batic.
Na izjave opozicionih poslanika da su u ztavorima u Srbiji odlicni uslovi u skladu sa evropskim standardima, Batic je odgovorio da poruce svojim partijskim kolegama koji su optuzeni da ih "cekaju odlicni uslovi".
Batic se saglasio sa primedbama da zakonom nisu obuhvaceni maloletni delikventi i naglasio da ce vlada ubuduce posvetiti vecu paznju i toj kategoriji stanovnistva.

OPOZICIJA U SKUPSTINi SRBIJE:

Zasto ste amnestirali teroriste i Solanu?

Poslanici opozicionih partija u Skupstini Srbije tokom danasnje rasprave o predlogu zakona o amnestiji kritikovali su vlasti zato sto su amnestirale "albanske teroriste" i nisu uhapsile bivseg generalnog sekretara NATO-a Havijera Solanu.
Sef poslanicke grupe Socijalisticke partije Srbije (SPS) Branislav Ivkovic predlozio je vladajucoj koaliciji DOS-u da povuce zakon o amnestiji, jer njime "nije obuhvacena amnestija za NATO zlocince koji su osudjeni na 20 godina zatvora".
Ivkovic je rekao da akt milosrdja treba uciniti i da je "prirodno da drzava ucini odredjene ustupke i pruzi ruku onima koji su sigurno dobrim delom postali svesni da nije trebalo da ucine ono zbog cega su u zatvoru".
"Parlamentarna skupstina Saveta Evrope diktirala je zakon o amnestiji, a sef nase parlamentarne delegacije Dragoljub Micunovic nije imao prigovor, na zahtev da se oslobode albanski politicki zatvorenici", rekao je Ivkovic. On je sugerisao ministru pravde Srbije Vladanu Baticu da u novom zakonu o krivicnim delima uvrsti i novo krivicno delo - "direktno ugrozavanje odbornika i poslanika koji pripadaju SPS-u, kao i njihovih porodica".
Ivkovic je naveo primere iz Bele Palanke i Uba gde je "u toku divljastvo prema odbornicima i vrsi se pritisak na njih da podnesu ostavke da bi vlada uvela prinudnu upravu".
Sef poslanicke grupe Stranke srpskog jedinstva (SSJ) Borislav Pelevic saglasio se sa predlogom zakona o amnestiji, ali je predlozio da se od amnestije izuzmu i oni koji su osudjeni za silovanje.
On je zamerio novim vlastima u Srbiji jer su amnestirale Havijera Solanu, kao i Floru Brovinu "i mnoge druge aklanske teroriste", a da za to nisu uspeli da oslobode nijednog Srbina koji se nalazi u zatvorima u Kosovskoj Mitrovici, Pristini ili americkoj bazi kod Urosevca "Bondstil", ili koji su oteti.
Pelevic je rekao da ce nove vlasti u Srbiji "amnestirati i vodje albanskih terorista na jugu Srbije", ako sa njima pocnu pregovore.
"Ceka nas isti scenario kao i na pregovorima u Rambujeu (pre dve godine), kada se kao pregovarac pojavio i Hasim Taci. Samim tim sto se sa njim pregovaralo amnestiran je od zlocina", rekao je Pelevic. On je rekao i da bi zatvorenicima u Srbiji trebalo da bude oprostena kazna za 25 odsto, "kao sto im je obecano" tokom pobuna u novembru prosle godine.
Ministar pravde Srbije Vladan Batic odgovorio mu je da je razgovarao sa nekadasnjim koministrom pravde Srbije Draganom Subasicem, koji je bio ministar u vreme tih pobuna, i koji mu je rekao da nije obecano da ce svi zatvorenici dobiti oprost kazne za 25 odsto.
Poslanik Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolic rekao je da ce "glasati za predlog zakona o amnestiji, iako na taj nacin ucestvuje u pokusaju vlasti da stekne politicke poene". On je, medjutim, ocenio da republicki zakon, posebno zato sto se usvaja po hitnom postupku, samo "pomocno sredstvo da bez buke" bude usvojen savezni zakon o amnestiji.
Tim zakonom ce biti oslobodjeni pocinioci "terorizma, udruzivanja radi neprijateljske delatnosti i dezerterstva, jer su to lideri Demokratske opozicije Srbije (DOS) obecali" zvanicnicima zapadnih zemalja, rekao je Nikolic.
Nikolic je ostro kritikovao DOS, jer bivsi generalni sekretar NATO Havijer Solana, koga je nazvao "najvecim zivim zlocincem", nije uhapsen prilikom nedavne posete Beogradu. Nikolic je ocenio da su se predstavnici nove vlasti, rukovanjem sa Solanom, "upisali na spisak srpskih izdajnika".
On je optuzio predsednika SRJ Vojislava Kostunicu, saveznog ministra inostranih poslova Gorana Svilanovica i premijera Srbije Zorana DJindjica da su se "utrkivali ko ce vise doprineti da Solani bude prijatno u Beogradu".
Nikolic je optuzio Solanu, koji je za vreme prethodne vlasti osudjen na 20 godina zatvora zbog ratnih zlocina prema srpskom narodu, da je "ubio najmanje 81 dete".
On je upitao novu vlast "kako priznaje presude izrecene Srbima" za vreme prethodne vlasti, a ne i pravosnaznu presudu protiv Solane i drugih zvanicnika NATO i zapadnih zemalja.
Nikolic je ocenio i da albanski teroristi na jugu Srbije "ne rizikuju nista, jer ce ih nove vlasti, cak i ako izvrse ratne zlocine, predati njihovim mentorima na zapadu".
On je optuzio vlade Srbije i SRJ da su usvojile "americki plan za resavanje krize na jugu Srbije".
Ocenio je da potpredsednik vlade Srbije i jedan od autora tog plana Nebojsa Covic ne moze da vodi "akciju za spas juga Srbije", jer se "boji da bi za jednu ispaljenu granatu mogao da se nadje na Haskoj optuznici".
Nikolic je rekao da je svaki potez lidera DOS "ogranicen strahom da ne zavrse kao oni koji su do sada sluzili NATO-u", poput bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica, predsednika Srbije Milana Milutinovica i bivse predsednice republike Srpske Biljane Plavsic, protiv kojih su podignute optuznice Haskog suda za ratne zlocine.

ODLUKOM SAVEZNE UPRAVE CARINA

Postavljen carinski punkt u selu Lucane

Upravnik carinarnice u Nisu Aleksandar Milic saopstio je juce da je u selu Lucane, tri kilometra od Bujanovca otvoren carinski kontrolni punkt, u skladu sa odlukom Savezne uprave carina.
On je novinarima rekao da ce carinski punkt na regionalnom putu Bujanovac-Gnjilane, preko Konculja, sprovoditi uobicajene carinske delatnosti. Milic je kazao da punkt nece raditi nocu iz bezbednosnih razloga.
Savezna uprave carina odlucila je da od nedelje u ponoci postavi konrolne punktove na administrativnim granicama sa Kosovom i Crnom Gorom, radi "sprecavanja ilegalnog prometa carinske robe".
Na kontrolnim punktovima sprovodice se mere carinskog nadzora i kontrole, a roba ce biti carinjena u najblizoj carinskoj ispostavi ili ce se roba, uz adekvatne mere carinskog nadzora, upucivati odredisnoj carinarnici, navodi se u jucerasnjem saopstenju, koje je potpisao direktor SUC-a Vladan Begovic.
U saopstenju se istice da carinska roba, koja se salje sa teritorije Kosova ili sa teritorije Crne Gore, a za koju nema dokaza da je ocarinjena u skladu sa saveznim propisima, podleze obavezi carinjena uz primenu svih carinskih, spoljnotrgovinskih, poreskih i deviznih propisa.

CARINA IZMEDJU CRNE GORE I SRBIJE

Predstavnici vlasti Crne Gore kritikuju odluku carina

Direktor Uprave carina Crne Gore Miodrag Radusinovic i ministar trgovine Crne Gore Ramo Bralic kritikovali su odluku Savezne uprave carina da od ponoci postavi konrolne punktove na administartivnim granicama sa Kosovom i Crnom Gorom.
Crnogorski mediji prenose ocenu Radusinovica da je postavljanje carinskih punktova na granici izmedju Srbije i Crne Gore "najradikalnija mera".
On je rekao da je takva mera "sa profesionalnog aspekta, odrziva ukoliko bi uvazila princip slobodnog protoka robe, uz postovanje zelje uvoznika i korisnika da robu ocarine, odnosno, plate, carine i poreze u mestu koje sami odrede".
Prema Radusinovicu, postoji "vise nacina da se ostvari puna kontrola" carina, "sprece eventualne stete, a da, pri tome, svako naplati carinske i poreske dazbine koje mu pripaljdaju".
Radusinovic je precizirao da se "to moze postici kombinacijom mera ekonomske politike vlada Crne Gore i Srbije, kao i merama carinskih sluzbi".
On je rekao da se Crna Gora zalagala za kombinaciju ovih mera, bez postavljanja carinskih punktova, u nedavnom razgovoru crnogorske uprave carina sa rukovodstvom Savezne uprave carina, kada je razmatran nacin kontrole prometa inostrane robe izmedju Srbije i Crne Gore.
Radusinovic je kazao da u vreme vlasti Slobodana Milosevica Savezna uprava "nije dozvoljavala upucivanje robe u Crnu Goru, cak i kada su obveznici platili carinu i porez u Srbiji".
Po njegovim recima, Uprava carina Crne Gore je "uvek insistirala na saradnji carinskih sluzbi u regionu, a posebno na saradnji sa Saveznom upravom carina".
Ministar trgovine Crne Gore Ramo Bralic izjavio je da je postojao nacin da se Crna Gora i Srbija dogovore o kontroli robnog prometa, a da se ne poseze za otvaranjem carinskih punktova na granici izmedju dve republike.
Bralic je podgorickom dnevniku "Vijesti" rekao da se dogovor mogao postici medju carinskim upravama, upravama javnih prihoda i trzisnim i finansijskim inspekcijama.
"Ponovno uspotavljanje kontrolnih punktova je politicka odluka i rigidna mera koja podseca na ponasaanje Slobodana Milosevica prema Crnoj Gori", izjavio je Bralic.
On je rekao da je crnogorska vlada za uvodjenje kontrolnih punktova saznala iz medija, sto je "takodje stara praksa".
"Ako je DJindjiceva (premijer Srbije) vlast demokratska kao sto se predstavlja, postoji mnogo demokratskih nacina za kontrolu prometa robe, bez carinskih punktova", rekao je crnogorski ministar trgovine Ramo Bralic.
Savezna uprava carina (SUC) od ponoci postavila je kontrolne punktove na administrativnim granicama sa Kosovom i Crnom Gorom radi "sprecavanja ilegalnog prometa carunske robe", saopsteno je juce iz Carina.
Na kontrolnim punktovima sprovodice se mere carinskog nadzora i kontrole, a roba ce biti carinjena u najblizoj carinskoj ispostavi ili ce se roba, uz adekvatne mere carinskog nadzora, upucivati odredisnoj carinarnici, navodi se u jucerasnjem saopstenju, koje je potpisao direktor SUC-a Vladan Begovic.
U saopstenju se istice da carinska roba, koja se salje sa teritorije Kosova ili sa teritorije Crne Gore, a za koju nema dokaza da je ocarinjena u skladu sa saveznim propisima, podleze obavezi carinjena uz primenu svih carinskih, spoljnotrgovinskih, poreskih i deviznih propisa.

SKUPSTINA SRJ

Karadjordjevicima vratiti drzavljanstvo i imovinu

Jugoslovenska vlada dostavila je Skupstini SR Jugoslavije predlog zakona o ukidanju Ukaza o oduzimanju drzavljanstva i imovine porodici Karadjordjevic.

Jugoslovenska vlada predlozila je da se ukine Ukaz Predsednistva Prezidijuma Narodne skupstine Federativne Narodne Republike Jugoslavije od 8. marta 1947. godine.
Tim ukazom oduzeto je drzavljanstvo i imovina Petru Aleksandra Karadjordjevicu, Aleksandru Petra Karadjordjevicu, Tomislavu Aleksandra Karadjordjevicu, Andreju Aleksandra Karadjordjevicu, Mariji Aleksandra Karadjordjevic, Pavlu Arsena Karadjordjevicu, Olgi Pavla Karadjordjevic, Aleksandru Pavla Karadjordjevicu, Nikoli Pavla Karadjordjevicu i Jelisaveti Pavla Karadjordjevic.
Vlada je obrazlozila da se predlozenim zakonom stavlja van snage "jedan pravni akt apsolutno nelegitiman sa gledista danasnjeg pravnog poretka SRJ i nesaglasan sa medjunarodnim aktima i ljudskim pravima, a istovremeno je nelegalan i sa gledista pravnog poretka u vreme njegovog donosenja".

"Konfiskacija imovine kao krivicna sankcija danas ne postoji u SRJ. Isto tako, danasnji uslovi predvidjaju da niko ne moze biti lisen drzavljanstva, prognan ili izrucen drugoj drzavi. Drzavljanstvo se stice i prestaje samo na nacin utvrdjen zakonom. Dakle, Ukaz iz 1947. godine, koji je i danas vazeci pravni propis, vise se ne moze trpeti u pravnom poretku SRJ i zbog toga mora biti ukinut", navela je Vlada SRJ.
U obrazlozenju se istice da je Ukaz bio nezakonit i sa gledista pravnog poretka koji je bio na snazi 1947. godine i tada vazeceg zakona o drzavljanstvu. Prema tadasnjem materijalnom i procesnom kaznenom pravu, nezakonit je bila i konfiskacija imovine. Tadasnje pravo predvidjalo je da se ona moze izreci samo kao krivicna sankcija u sudskom postupku.
Ukaz iz 1947. godine, prema oceni Vlade SRJ, suprotan je i sa mnogim odredbama medjunarodnih pravnih akata, od kojih vecina obavezuje i SRJ.
Ukaz je protivan i Opstoj deklaraciji o ljudskim pravima od 10. decembra 1948. godine i Medjunarodnom paktu o gradjanskim i politickim pravima, navodi jugoslovenska vlada.
"Drzava koja tezi da postane pravna drzava mora se osloboditi pravnih akata, kao sto je Ukaz Predsednistva Prezidijuma Narodne skupstine FNRJ iz 1947. godine. Predlog ovog zakona predstavlja samo pocetak tog procesa", navodi se u obrazlozenju Vlade SRJ.
U obrazlozenju pise da ce uslovi za povracaj konfiskovane imovine bice uredjeni posebnim zakonom.
Posle Drugog svetskog rata komunisticke vlasti zabranile su kralju Petru Karadjordjevicu i njegovoj porodici povratak u zemlju, i odlucile da im se oduzme sva imovina.
Demokratska opozicija Srbije, koja je sada na vlasti u Srbiji i SRJ, tokom proslogodisnje predizborne kampanje obecala je da ce po dolasku na vlast vratiti imovinu i drzavljanstvo porodici Karadjordjevic.

PRES KLUB - Medija centar

Covicev plan zavisi od saradnje sa Hagom

Podrska medjunarodne zajednice, neophodna za realizaciju plana vlade Srbije za resavanje krize na jugu Srbije, zavisice pre svega od saradnje zemlje sa Haskim sudom, ocenili su juce ucesnici Pres kluba Medija centra u razgovoru o nacinima resavanja krize u kopnenoj zoni bezbednosti na administrativnoj granici Srbije i Kosova.
Zoran Lutovac iz Centra za politikoloska istrazivanja i javno mnjenje Instituta drustvenih nauka, Zoran Dragisic sa Fakulteta civilne odbrane i Slobodan Antonic sa novosadskog Filozofskog fakulteta ocenili su da vladin plan nije dovoljan za dugorocno resavanje krize, ukoliko izostane pritisak medjunarodne zajednice na albanske ekstremiste.
Oni su ocenili da je taj plan, ciji je jedan od glavnih autora potpredsednik vlade Srbije Nebojsa Covic, dobar i ozbiljno pripremljen, ali i nedovoljan i nerealan, posebno u pogledu mehanizama za ukljucivanje albanskog stanovnistva u drzavne institucije i predvidjenu demilitarizaciju kriznog podrucja.
Ucesnici rasprave ocenili su da bi politicke vodje Albanaca na jugu Srbije mogle da imaju odredjenu ulogu u eventualnom pregovarackom procesu o resavanju krize, ali su ukazali i da naoruzani Albanci nece lako odustati od svog koncepta, jer je vojna moc koju imaju ujedno i njihovo jedino sredstvo uticaja.
Lutovac je rekao da Covicev plan predstavlja pokusaj uklanjanja uzroka krize na srpskoj strani, posle dugogodisnje diskriminacije albanskog i povlascenog polozaja srpskog stanovnistva.
On je ocenio da je taj plan nedovoljan bez adekvatnog pritiska medjunarodne zajednice na Albance na jugu Srbije.
Lutovac je rekao da izostanak te konkretne medjunarodne podrske predstavlja svojevrsni pritisak na ovdasnje vlasti u pogledu njihove saradnje sa Haskim sudom za ratne zlocine.
"Medjunarodna zajednica moze da utice na demilitarizaciju Albanaca, ali ocigledno procenjuje da za to nije pogodan trenutak, jer bi Srbija trebalo da ucini odredjene stvari zauzvrat", rekao je Lutovac i dodao da ce ovdasnja vlast morati da "vuce neke poteze koji nisu najpopularniji u javnosti".
U slucaju konkretnije podrske medjunarodne zajednice srpskom planu resavanja krize, Lutovac nije iskljucio mogucnost da albansko stanovnistvo na jugu Srbije dozivi "krajiski scenario", umesto "zeljene vojne intervencije NATO protiv srpskih snaga".
On je ocenio da albanski ekstremisti na jugu Srbije predvidjaju ostvarivanje svojih aspiracija u kontekstu podele Kosova, odnosno zamene severnog dela te pokrajine sa teritorijom tri opstine na jugu Srbije, koju nazivaju "istocno Kosovo".
Dragisic je ocenio da bi jaca intervencija vojnih i policijskih snaga u tampon zoni bila tehnicki tesko izvodljiva, s obzirom na uzan pojas od pet kilometara i geografske uslove tog podrucja.
On je rekao da bi vojna intervencija drzavnih snaga, ukoliko ne bi bio promenjen Kumanovski sporazum, bila nepozeljna i necelishodna, jer bi dovela do "besmislenog gubitka ljudskih zivota" i povratka vojnih i policijskih snaga na pozicije van zone.
Dragisic je ocenio i da su vojne i policijske snage trenutno jedini faktor krize koji ima predvidljivo ponasanje, a da naoruzani Albanci, pripadnici organizacije koju su nazvali Oslobodilacka vojska Preseva, Medvedje i Bujanovca (OVPMB), nemaju striktnu komandnu strukturu.
Dodao je da je tesko proceniti kakav je uticaj albanskih politickih vodja na naoruzane Albance, a ukazao je i da nisu jasne veze izmedju komandnih struktura "Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) i OVPMB".
Antonic je podsetio da je polozaj Albanaca na jugu Srbije proteklih godina bio drugaciji od pozicije njihovih sunarodnika na Kosovu, buduci da su ucestvovali pocetkom 90-ih na izborima za Skupstinu Srbije i jer i sada imaju lokalnu vlast.
Napominjuci da je kriza na jugu Srbije test za sve tri strane - novu vlast, medjunarodnu zajednicu i albansku manjinu, on je rekao da bi resavanje krize na jugu Srbije trebalo odvojiti od planova za resavanje buduceg statusa Kosova, jer je to znatno tezi problem.

DSS - Aleksandar Pravdic:

Vlada nece pregovarati sa teroristima

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) i potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Pravdic rekao je juce da Vlada nece pregovarati sa "albanskim teroristima", vec samo sa predstavnicima Albanaca sa juga Srbije.
"DSS ne podrzava pregovore sa teroristima. Vlada je dala svoj predlog i pregovarace sa predstavnicima Albanaca sa juga Srbije. Sa teroristima se u svetu nigde ne pregovara, teroristi ne mogu da imaju ultimativan stav prema legalnoj vlasti i sa njima nikakva vrsta pregovora, kao legalnim i legitimnim predstavnicima, ne moze doci u obzir", rekao je Pravdic na konferenciji za novinare.
On je naveo da od albanske delegacije zavisi da li ce preko njih ekstremisti "izraziti svoje stavove".
Prema njegovim recima, plan jugoslovenske i srpske vlade i u zemlji i u inostranstvu prihvacen kao "validan". Dodao je da je to resenje i u drzavnom interesu SRJ, ali i u interesu svih gradjana Srbije.
Pravdic je naveo da resavanje krize na jugu Srbije nece biti lako i brzo, ali da Vlada Srbije dobro radi i da ce doci do "zadovoljavajuceg resenja".
On je kazao da je do uspostavljanja carina izmedju Srbije i Crne Gore doslo zbog "neadekvatnog ponasanja crnogorske vlasti koja takvim ponasanjem jasno destibilizuje privredni i ekonomski sitem Jugoslavije i Srbije".
"Vlada Srbije je bila prinudjena da stiti interese gradjana Srbije i mislim da je to u ovom trenutku bio jedini racionalni potez", rekao je potpredsednik Vlade Srbije.
On je odbacio optuzbe crnogorskih vlasti da je uspostavljanje carina izmedju Srbije i Crne Gore nastavak politike koju je vodio bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic.
"Vrlo je simptomaticno da Crna Gora to stalno radi, mimo zakonskih normi. To je zamena teza u kojoj mi treba da odgovaramo za ono sto jeste zakonski pristup, a onaj ko ga se ne pridrzava ne treba da odgovara, nego da cak i napada", rekao je Pravdic.
On je kazao da zbog sverca, mimo zakonskih tokova godisnje prodje nekoliko stotina miliona nemackih maraka.
Pravdic je pozdravio pregovore SRJ sa Svetskom trgovinskom organizacijom i kazao da sve donacije koje Jugoslavija dobija treba ulagati u pokretanje proizvodnje.

"DANAS" - INTERVJU KARLA DEL PONTE:

SRJ nije postavljen rok

Glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte rekla je da se bivsem predsedniku SRJ Slobodanu Milosevicu moze suditi u SRJ za zlocine koji su van nadleznosti Tribunala, ali da mu se za ratne zlocine mora suditi u Hagu.

U intervjuu za "Danas", ona je rekla da postoji mogucnost organizovanja saslusanja van sedista Tribunala, ako je optuzeni u pritvoru.
"Nije nemoguce, a mi nemamo nista protiv, da se Milosevicu ili bilo kome u Srbiji sudi za zlocine koji nisu u nasoj nadleznosti. Tu ne mozemo sugerisati nista vasoj vladi ili sudovima", rekla je Delponteova.
"Haski sud ima prioritet nad svim sudovima, kada je rec o ratnim zlocinima, zlocinima protiv covecnosti i genocidu", rekla je Delponteova i dodala da nece odustati od vec podignute optuznice protiv Milosevica koju je i sudija Haskog suda potvrdio.
"Naravno, moguce je nekoga ko je u procesu, saslusati van sedista Suda, znaci van Holandije, ali odluka o tome je na sudijama, ali u slucaju da je optuzeni vec u pritvoru", precizirala je ona.

Delponteova je rekla da Haski tribunal nije jugoslovenskim vlastima postavio konkretan rok za pocetak saradnje, ali da sa njom treba sto pre poceti, posto bi doprinela efikasnijem radu.
Ona je dodala da ce kancelarija Tribunala u Beogradu biti otvorena pocetkom marta i najavila da ce, cim pocne puna saradnja, jugoslovenskim vlastima biti obezbedjen pristup i koriscenje dokumenata i dokaza koje poseduje Tribunal u vezi sa Milosevicevim racunima u inostranstvu.
Glavni tuzilac Haskog tribunala je rekla da ce na prolece informisati Savet bezbednosti UN o stavu Beograda prema Tribunalu i istakla da je saradnja Crne Gore sa Hagom u proteklih godinu dana koliko traje, odlicna.
Ona je rekla da nece ponovo posetiti Beograd "dok se ne otklone sve prepreke za punu saradnju sa Tribunalom ili dok se ne usvoji zakon o saradnji", ali je istakla da ostaje "uvek raspolozena za komunikaciju i sve dogovore".
Na pitanje zasto protiv Milosevica nije podignuta optuznica za zlocine u BiH i Hrvatskoj i da li je to bilo uslovljeno time sto je on potpisao Dejtonski sporazum, Delponteova je rekla da je u toku istraga koja treba da utvrdi Milosevicevu individualnu odgovornost u vezi sa tim zlocinima.
"Zavisno od rezultata istrage, ocekujemo da cemo uskoro izaci sa novom optuznicom".
Povodom tvrdnji da se na nekim optuznicama nalaze i crnogorski predsednik Milo DJukanovic, potpredsednika vlade Srbije Momcilo Perisic, bivsi predsednik Crne Gore Momir Bulatovic i nekadasnji komandant Srpske dobrovoljacke garde Borislav Pelevic, Delponteova je rekla da nece govoriti o detaljima istrage koja je u toku.
Na pitanje zasto do sada nije podignuta nijegna optuznica protiv albanskih lidera sa Kosova, iako su na Kosovu ratovale dve strane, ona je rekla da je u toku istraga koja se odnosa na zvanicno demilitarizovanu Oslobodilacku vojsku Kosova, ali da o detaljima istrage ne moze nista da kaze, dok ne budu podignute optuznice.
Odgovarajuci na pitanje o odgovornosti NATO zbog bombardovanja SRJ i upotrebe municije sa osiromasenim uranijumom u BiH i na Kosovu, Delponteova je rekla da nije mogla biti otvorena istraga na osnovu elemenata kojima je raspolagao Haski tribunal.
"Ali, ako prikupimo nove informacije, tako nesto bi mogli ponovo da uzmemo u razmatranje i vidimo spada li bombardovanje u nasu nadleznost", rekla je ona i dodala da oruzje sa osiromasenim uranijumom nije zabranjeno i da "iz toga proizilazi da nema krsenja medjunarodnih konvencija".
O slucaju bivsih lidera bosanskih Srba Radovana Karadzica i Ratka Mladica, Delponteova je rekla da se zna gde se nalazi Mladic i da je zato Haski tribunal dao jugoslovenskim vlastima nalog za njegovo hapsenje, ali da je nalog predat i za Karadzica "u slucaju da dodje u Srbiju ili Crnu Goru", posto stalno menja mesto boravka.
Upitana kakav je utisak na nju ostavio predsednik SRJ Vojislav Kostunica prilikom njene posete Beogradu, Delponteova je rekla da je "delovao kao da nije raspolozen" i da je pokazao veliki otpor prema tribunalu.

SAOPSTENjE SRS

Seselj razgovarao sa Sadamom Huseinom

Predsednik Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Seselj razgovarao je juce u Bagdadu sa predsednikom Iraka Sadamom Huseinom.
U saopstenju SRS navodi se da je Husein "zadrzao Seselja u srdacnom i prijateljskom razgovoru vise od dva sata, izvan svakog protokola".
Seselj je izrazio "postovanje prema slobodoljubivom irackom narodu i poklonio Huseinu tradicionalnu srpsku oficirsku sablju, sa zeljom da Irak sacuva svoju slobodu".
U saopstenju se navodi da je Husein pozeleo "srpskim rodljubima uspeh u odbrani otadzbine, njene nezavinosti i slobode njenog naroda".

SEDNICA SKUPSTINE CRNE GORE

Danas o skracenju mandata parlamenta

Skupstina Crne Gore danas bi trebalo da donese odluku o skracivanju svog mandata, cime bi bilo omoguceno da crnogorski predsednik Milo DJukanovic raspise prevremene parlementarne izbore.
Prema dogovoru rukovodstva Skupsastine i predstavnika svih parlamentarnih stranaka vanredni izbori treba da se odrze 22. aprila. Odlukom je predvidjeno da mandat poslanicima sadasnjeg saziva Skupstine traje do dana potvrdjivanja mandata novoizabranim poslanicima.
Time se, prema obrazlozenju, obezbedjuje da Skupstina vrsi svoju ustavnu funkciju do konstituisanja novog parlamenta.
Poslanici crnogorskog parlamenta treba da se izjasne o paketu zakonskih propisa za predstojece izbore i najavljeni referendum o drzavnom statusu Crne Gore.

REAGOVANjA - Miodrag Vukovic:

Ziziceva izjava - šamar demokratskoj Srbiji

Visoki funkcioner Demokratske partije socijalista (DPS) Miodrag Vukovic ocenio je danas da izjava jugoslovenskog premijera Zorana Zizica da Slobodan Milosevic nece biti izrucen Haskom tribunalu dok je on predsednik Savezne vlade predstavlja "samar demokratskoj Srbiji".
"Ta izjava je direktan pokusaj diskreditovanja demokratske Srbije u ocima medjunarodne javnosti", rekao je Vukovic podgorickom Radiju "Antena M".
Jugoslovenski premijer Zoran Zizic izjavio je juce da bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic nece biti izrucen Haskom tribunalu dok je on predsednik Savezne vlade.
Miodrag Vukovic tu Zizicevu izjavu ocenio je kao "neutemeljenu i nepotrebnu Srbiji" i kao izjavu "navodnih predstavnika Crne Gore u navodnim saveznim institucijama".
Vukovic je rekao i da je ministar pravde Srbije Vladan Batic kritikovao Zizicevu izjavu i "osporio mu pravo na kompetentnost i nadleznost o tako vaznim stvarima o kojima odlucuje Srbija".
Predsednik Izvrsnog odbora DPS-a ocenio i da jucerasnja Ziziceva izjava svedoci da na politickoj sceni i dalje postoje "politicke snage odane svrgnutom beogradskom rezimu i diktatoru".
"Te snage nastavljaju da dosledno slede politiku kojoj su sluzili prethodnih godina i koja je nanela ogromne stete svima, a posebno Srbiji", rekao je Vukovic.
On je ocenio da Ziziceva izjava potvrdjuje stav crnogorskih vlasti da se sa "Milosevicevim ljudima iz Crne Gore" ni "iz nuzde" ne moze praviti bilo kakav savez", a "posebno ne" demokratska drzava.
Prema Vukovicevim recima, Ziziceva "odbrana Milosevica" je "grceviti pokusaj da se saniraju unutrasnji lomovi" u Socijalistickoj narodnoj partiji, ciji je on potpredsednik.
On je ocenio da su ti "lomovi" u SNP-u "izazvani staljinistickim obracunima dosljednih MIlosevicevih sledbenika i onih koji pokusavaju da se oslobode neugodnih svedoka".
"Izjava Zizica je poruka clanstvu SNP-a da su potpredsednici eliminisali predsednika partije (Momira Bulatovica), kao neugodnog svedoka, ali da nastavljaju istu politiku koju su sa njim vodili", rekao je Vukovic.
Predsednik IO DPS-a ocenio je jos da medjunarodna zajednica hoce da pomogne Srbiji, uz zahtev da se Srbija oslobodi "svih onih koji su je i doveli u situaciju da joj pomoc uopste treba".

HAG-TRIBUNAL

Karla del Ponte usredu u Crnoj Gori

Glavni tuzilac Medjunarodnog tribunala za ratne zlocine u Hagu Karla del Ponte odlazi u sredu u jednodnevnu posetu Crnoj Goru gde ce razgovarati sa najvisim crnogorskim funkcionerima o nastavku i razvoju saradnje sa Tribunalom.
Glavni tuzilac ce se sastati sa predsednikom Crne Gore Milom DJukanovicem, predsednikom vlade Filipom Vujanovicem i jednim brojem ministara, rekla je portparol Tuzilastva Florans Artman.
To ce biti druga poseta Karle del Ponte Crnoj Gori i njen drugi sastanak sa DJukanovicem a treci sa Vujanovicem.
Crna Gora odranije saradjuje sa Tribunalom. Nakon posete Beogradu glavni tuzilac odlazi u Podgoricu da bi razgovarala o daljem razvoju saradnje, pogotovo nakon izjava najvisih crnogorskig funkcionera da su spremni da hapse i predaju Tribunalu optuzene za ratne zlocine, rekla je Artmanova.
Portparol Tuzilastva je demantovala pisanje beogradskog lista "Vecernje Novosti" da glavni tuzilac ima spisak pripadnika OVK koji su odgovorni za zlocine nad Srbima na Kosovu.
"Istraga zlocina nad Srbima na Kosovu je u toku.Istraga nije zavrsena jer Beograd nije saradjivao sa Tribunalom tako da istrazitelji nisu imali pristup zrrtvama i dokumentima. U okviru te istrage ispituje se i eventualna umesanost pojedinih pripadnika OVK u zlocine nad Srbima", rekla je Artmanova.
Ona je istakla da niko jos nije optuzen, jer zavrsetak istrage zavisi od nesmetanog pristupa istrazitelja sveodcima zlocina i dokumentima."Cekamo punu saradnju Beograda", rekla je Artmanova.
Ona je ocenila da demonstracija u Splitu zbog domaceg krivicnog progona generala Mirka Norca za zlocine nad Srbima u Hrvatskoj pokazuju da u Hrvatskoj nije problem Haski tribunal vec suocavanje sa zlocinima nad gradjanima Hrvatske srpske nacionalnosti.

NS - Popovic:

Sve partije treba samostalno da izadju na izbore

Potpredsednik Narodne stranke (NS) Predrag Popovic izjavio je juce da u rukovodstvu i clanstvu te partije dominira stav da NS treba samostalno da izadje na prevremene parlamentarne izbore u Crnoj Gori.
On je na konferenciji za novinare izrazio nadu da ce i ostale partije u Crnoj Gori samostalno izaci na te izbore.
"Doslo je vreme da konacno sve partije izmere svoju snagu, a ne da se neke male stranke kriju iza moci pojedinih velikih partija", rekao je Popovic.
On je ocenio da se za koalicione nastupe zalazu samo one stranke koje sustinski "tesko mogu uci u crnogorski parlament".
Popovic, medjutim, nije iskljucio mogucnost da NS, posle izbora, nastavi saradnju sa svim onim partijama koje su za ocuvanje zajednicke drzave.
Na konferenciji za stampu predstavljen je i nekada visoki funkcioner NS Ljubo Glusac, koji se posle sedmogodisnje pauze, ponovo vratio u Narodnu stranku.
Glusac je, u medjuvremenu, bio clan Srpske narodne stranke.

NOVA PARTIJA U CRNOJ GORI

SNPO je za ravnopravnost Crne Gore u okviru SRJ

Novoosnovana politicka organizacija u Crnoj Gori, Socijalisticki narodni pokret (SNPO) zalaze se za ravnopravnost Crne Gore u okviru SRJ, navodi se u odluci o njenom osnivanju.
Kako saznaje Beta, kao osnivaci su nevedena imena 75 gradjana, dok je kao zastupnik SNPO odredjen Zoran Tadic.
Sediste te politicke organizacije je, kako se navodi u osnivackom aktu, u Podgorici, u ulici Stevana Boljevica broj 69.
Crnogorsko Ministarstvo pravde u petak je registrovalo SNPO, ali se niko od njenih osnivaca jos nije zvanicno oglasio.
Podgoricki mediji tvrde da je rec o partiji koju su osnovale pristalice bivseg predsednika Socijalisticke narodne partije (SNP) Momira Bulatovica.
On je podneo ostavku na tu funkciju posle sukoba sa trojicom potpredsednika partije i odluke Glavnog odbora SNP-a da se 24. februara odrzi vanredni partijski kongres.
Potpredsednik SNP-a Predrag Bulatovic je najavio da ce ta partija osporiti registraciju SNPO-a.
"Trazicemo da ta registracija bude ponistena, jer je ona ocigledno pokusaj da se zbune biraci i da se nanese steta nastojanjima da se ocuva zajednicka drzava", rekao je Bulatovic.

CRNA GORA - Rakcevic:

Koalicija SDP, DPS i LS dobitna kombinacija

Predsednik Socijaldemokratske partije Crne Gore Zarko Rakcevic izrazio je uverenje da bi eventualna koalicija SDP-a, De-mokratske partije socijalista i Liberalnog saveza bila "dobitna kombinacija" za vanredne parlementarne izbore u Crnoj Gori, 22. aprila.
Na sinocnjoj tribini SDP u Podgorici, Rakcevic je optuzio predsednika SRJ Vojislava Kostunicu da "koristi uhodane kanale bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica kako bi Crnu Goru zadrzao u sadasnjoj poziciji 27. regiona Srbije".
Predsednik SDP, clanice vladajuce koalicije, rekao je da se Crna Gora "ne moze nasilno gurati u neku nefunkcionalnu federaciju", a ocenio je da odnosi Srbije i Crne Gore "nikada nisu bili losiji".
Prema njegovom misljenju, nezavisna Crna Gora je najbolje resenje za mir i sigurnost u regionu.
Rakcevic je izrazio uverenje da ce gradjani Crne Gore "glasati za svoju drzavu, za nezavisnu Crnu Goru, jer nije vreme za uskostranacke interese".
On je dodao da buducnost Crne Gore i Srbije "nije u vizama i pasosima", vec u otvorenim granicama i saradnji po medelu Evropske unije.

SVAJCARSKA

Srpska crkva u Svajcarskoj pod prinudnom upravom

Svajcarska savezna komisija za pitanja stranaca donela je odluku da srpsku pravoslavnu crkvu (SPC) u Svajcarskoj stavi pod prinudnu upravu.
Kako se navodi u saopstenju novoosnovanog Komiteta za patronat nad SPC u Svajcarskoj, dostavljenom dopisnistvu Bete u Berlinu, nadzor nad pravoslavnim crkvenim opstinama u ovoj zemlji preuzece docent univerziteta u Bernu i katolicki svestenik iz Vintertura dr Harald Rajn.
U saopstenju svajcarskih vlasti odgovornost za ovakav potez u velikoj meri pripisuje se vladici zapadnoevropskom Konstantinu cije je sediste u Hildeshajmu u Nemackoj.
Njemu se prebacuje da je "dopustao krsenje drzavnih propisa u Svajcarskoj" te da proteklih godina "nije dostojno odgovorio na izazove" postavljene pred pravoslavne vernike u ovoj zemlji.
U Svajcarskoj postoje cetiri crkvene opstine srpske pravoslavne crkve: Cirih, Sankt Galen, Bern i Bazel. Sa 100.000 vernika, SPC je po velicini treca religiozna zajednica u Svajcarskoj.
U saopstenju povodom zavodjenja prinudne uprave nad SPC u Svajcarskoj istice se da su nepovoljna zbivanja nastupila jos pocetkom devedesetih godina, kada je Konstantin dosao na mesto vladike zapadnoevropskog (zaduzenog za Nemacku, Austriju i Svajcarsku).
Dalje se navodi da je "vladika Konstantin delovao protiv svajcarskih drzavnih propisa" i dodaje da je vec ranije njegovo "samovoljno ponasanje dovelo do povlacenja prote Draska Todorovica koji je od 1969. bio na celu srpske pravoslavne crkve u Svajcarskoj".
List "Tagesancajger" pisuci o zbivanjima u SPC u Svajcarskoj prenosi i dodatno tumacenje prinudnog upravnika nad SPC u Svajcarskoj, Haralda Rajna, koji kaze da je "vladika Konstantin u Svajcarsku slao nedovoljno obrazovane svestenike i nije postovao pravne propise".
Rajn je dodao da se "najkasnije od rata na Kosovu deo srpskih svestenika u Svajcarskoj ponasa upadljivo antizapadno i antiekumenski" te da je "konzervativni vladika Konstantin, koji je saradjivao sa nacionalistickim udruzenjima, u ekumenskim nastojanjima prote Todorovica video izdaju srpstva".
Rajn sada treba da "rascisti personalno-politicku situaciju u crkvenim opstinama" i da pre svega zavede red "kada je rec o obrazovanju srpskih svestenika i njihovom poznavanju nemackog jezika" kao jezika sredine u kojoj deluju.
Svajcarske vlasti isticu nameru da prinudnom upravom sprovedu postovanje postojeceg statuta o radu crkvenih opstina i crkvenom poretku u Svajcarskoj.
Prinudni upravnik Rajn u saopstenju izrazava nadu da ce u tome dobiti podrsku Sinoda SPC u Beogradu i naglasava da svoj angazman posmatra kao "prolaznu uslugu sestrinskoj crkvi, nakon cijeg ce se okoncanja povuci".