OEBS - SRJ - Svimer:
SRJ ce uskoro biti primljena u Savet Evrope
Generalni sekretar Saveta Evrope (SE) Valter Svimer izrazio je juce u Becu uverenje da ce SRJ veoma brzo biti primljena u SE.
"Odobravanje statusa specijalnog gosta Skupstini SRJ u Parlamentarnoj skupstini, kao i u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti u Evropi, bio je znacajan korak u integraciji SRJ u Savet Evrope", rekao je Svimer u obracanju Stalnom savetu OEBS-a.
"Mi trenutno radimo na primeni programa za saradnju sa SRJ, sa ciljem olaksavanja njenog pristupa SE, kazao je on i precizirao da se taj program bavi usaglasavnjem jugoslovenskog zakonodavstva sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i evropskim normama.
Svimer je posebno pozdravio izrucenje bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica Tribunalu u Hagu, ocenivsi da su jugoslovenske vlasti time pokazale privrzenost pravu i vladavini zakona.
On je takodje rekao da je izrucenjem Milosevica uklonjena najveca prepreka za integraciju SRJ u Evropu, kao i njen prijem u punopravno clastvo SE.
Ambasador SRJ pri OEBS-u Branislav Milinkovic rekao je, u obracanju predstavnicima 55 zemalja-cclanica te organizacije, da je tokom poslednjih sest meseci postignut napredak po svim tackama rezolucije Parlamentarne skupstine SE od 22. januara ove godine.
On je podsetio da je to telo pozvalo jugoslovensku vladu da se angazuje na polju demokratskih reformi u zemlji, resavanju problema na jugu Srbije, pitanju saradnje sa haskim Tribunalom i u oblasti pomirenja sa albanskom zajednicom.
Valter Svimer je rekao da ce Savet Evrope nastaviti aktivosti u okviru Pakta stabilnosti i dati dalji doprinos u primeni Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a na Kosovu.
"Situcija na Kosovu je i dalje veoma krhka i jesenji izbori bice kljucan test za demokratski napredak, kao i mogucnost za stanovnistvo Kosova da iskorisiti svoje pravo na glasanje", rekao je Svimer.
On je dodao da ce Savet Evrope, u skladu sa zahtevom UNMIK-a i OEBS-a, sprovesti medjunarodno nagledanje registracije glasaca iz svih etnickih zjednica, "bilo na teritoriji Kosova, Srbije ili Crne Gore".
Svimer je upoznao Stalni savet OEBS-a da je imenovao Ovena Mastersa za sefa posmatracke misije SE u SRJ.
Generalni sekretar Saveta Evrope je ocenio da i dalje postoji razlog za ozbiljnu zabrinutost zbog situacije u Makedoniji.
On je dodao da je Parlamentarna skupstina SE uspostavila "ad hoc" komitet koji ce iduce nedelje boraviti u Makedoniji i podneti izvestaj na narednoj plenarnoj sednici zakazanoj za septembar.
U svom obracanju Stalnom savetu OEBS-a, Svimer je izrazio zaljenje sto Skupstina Bosne i Hercegovine jos nije usvojila izborni zakon, sto je "glavni predusov za prijem jedne zemlje u SE".
POLjSKA
Poljski mediji o komemoraciji u Srebrenici
Poljski mediji pratili su sa velikom paznjom otkrivanje spomenika zrtvama u Srebrenici, ukazavsi da je priznavanje krivice za masovni zlocin u tom bosanskom mestu jedna od etapa moralnog cistilista kroz koje srpski narod mora da prodje.
Vise listova je objavilo svoje izvestaje pod naslovom "Dva spomenika" cime je ukazano i na odgovornost Muslimana za zlocine nad Srbima, sto je ilustrovano informacijom da i srpsko stanovnistvo zeli da obelezi pogibiju oko 1.300 svojih sunarodnika u regionu Srebrenice.
Najtirazniji poljski dnevnik "Gazeta viborca" nazvala je Srebrenicu "srpske Jedvabne", aludirajuci na zlocin Poljaka pocinjen nad Jevrejima u Jedvabnu, u kojem je ovih dana odrzana velika komemorativna svecanost.
Poljacima je, kako primecuje ovaj list, takodje tesko da priznaju svoja nedela, o cemu svedoci cinjenica da je na spomeniku u Jedvabnu izostavljen natpis o pociniocima zlocina, kao sto je i na kamenu u Srebrenici izbegnuto da se zlocinci nazovu po imenu.
"U danasnjoj eri globalne informacije, secanje na zlocine ne moze se precutkivati punih 60 godina, kao sto je to bio slucaj sa tajnom o Jedvabnu", pise "Gazeta viborca" i dodaje da se i Srbi brane od istine o Srebrenici optuzbom da je Haski tribunal organ NATO zavere.
"Srpsko Jedvabno nema svog predsednika Kvasnjevskog, koji bi javno molio za oprostaj", pise ovaj varsavski dnevnik i konstatuje da "predsednik (SRJ Vojislav) Kostunica kritikuje Haski tribunal i stavlja znak jednakosti izmedju srpskog i drugih nacionalizama", dok srpska Crkva, koja je podrzavala rat za "Veliku Srbiju", danas cuti.
"Gazeta viborca" se zalaze da se bar neki procesi Haskog tribunala odrze u zemljama iz kojih poticu zlocinci, kako se ne bi sticao utisak da se presude donose u ime tudjih interesa.
"Kada zlocinci budu prozvani po imenu i kaznjeni, niko vise nece moci da kaze da krivicu snose svi Srbi, Hrvati, Muslimani, Albanci", zakljucuje list.
Opozicioni dnevnik "Tribuna", u clanku pod naslovom "Srebrenica opominje", pise da svedocanstva zlocina i posledice etnickih cistki i dalje podgrejavaju nacionalizme i medjusobnu mrznju u Bosni i Hercegovini.
List pritom podseca da medjunarodne mirovne snage nisu ucinile nista kako bi sprecile ovaj "najveci ratni zlocin izvrsen u Evropi posle zavrsetka Drugog svetskog rata".
BRITANSKA STAMPA - Indipendent:
Mrtvi ce se vratiti u Srebrenicu pre zivih
Britanski listovi osvrcu se danas fotografijama i kratkim vestima na jucerasnju komemoraciju i polaganje kamena temeljca memorijalnog centra zrtvama masovnog ubistva Muslimana u Potocarima kod Srebrenice.
"Dejli telegraf" u kratkom clanku pod naslovom "Bosanski Srbi stite udovice svojih zrtava" primecuje ironiju da se najveca bezbednosna operacija policije Republike Srpske odvijala upravo na mestu gde su srpske snage pocinile i najveci zlocin tokom rata u BiH.
List, kako prenosi Bi-Bi-Si, izvestava da je oko stotinu autobusa, kojima su porodice ubijenih prevezene do Potocara, obezbedjivalo vise od 1.300 pripadnika policije pod punom opremom za vanredne situacije. Policajci su bili razmesteni duz svih puteva, a u naseljima su podignute plave barijere, koje policije u svetu inace koriste za kontrolu kretanja demonstranata, pise list.
"Gardijan" i "Fajnensel Tajms" na komemoraciju u Srebrenici osvrcu se fotografijama rasplakanih zena i trenutka kada je pet udovica zrtava otkrilo spomen plocu sa kratkim natpisom - Srebrenica 11. juli 1995.
"Indipendent" napominje da je spomenik platila britanska vlada, te da ce u polje nedaleko od nekadasnje fabrike baterija u Potocarima, gde se i dogodio masakr veceg dela zrtava, biti sahranjeni njihovi posmrtni ostaci kada identifikacija bude zavrsena. Do sada je, istice "Indipendent", poredenjem uzoraka DNK, identifikovano samo oko stotinu zrtava.
List se osvrce i na jucerasnju besedu poglavara Islamske verske zajednice Muhameda Cerica u kojoj je naglasio da kriminalci ne bi smeli da se kriju iz naroda. Po oceni "Indipendenta" te reci odnosile su se na cinjenicu da se u Hagu prvooptuzeni za masovno ubistvo srebrenickih Muslimana - politicki i vojni lideri Srba iz BiH iz vremena rata Radovan Karadzic i Ratko Mladic i dalje nalaze na slobodi i to najverovatnije negde u Republici Srpskoj.
"Mozda nas bas sada gledaju", citira list jednog od glavnih istrazitelja nestanaka Muslimana u toku rata Amora Masovica.
Zivima ce biti potrebno duze vreme da se vrate u Srebrenicu od mrtvih, jer u njihovim kucama zivi oko dve hiljade Srba, proteranih iz muslimansko-hrvatske federacije, primecuje "Indipendent", najavljujuci da ce Srbi poceti da rade na izgradnji memorijalnog spomenika za 1.300 zrtava stradalih od Muslimana, ubijenih na istom podrucju.
Mnogi Srbi upiru prst u muslimansku zajednicu i isticu da su prvi napadi na tom podrucju, odmah po izbijanju rata 1992. godine, potekli iz njenih redova, navodi list.
Komentator "Indipendenta" Robert Fisk posebno se bavi biografijom glavnokomandujuceg holandskog bataljona UNPROFOR-a, koji je imao zadatak da stiti srebrenicku enklavu, potpukovnika Toma Karemansa.
Iskusni pripadnik mirovnih snaga, jer je to bio i u juznom Libanu, nije branio Srebrenicu, a iako cuti o tim dogadjajima, zavrsio je kao vojni atase holandske ambasade u Vasingtonu, navodi Fisk i pita nisu li odsustvo inicijative da se uhapse Karadzic i Mladic i odbijanje Zapada da u Dejtonu saslusa delegaciju kosovskih Albanaca pomogli da dodje do srpskih zlocina na Kosovu, koje su, istice on, dobro naoruzani vojnici NATO-a mirno posmatrali sa druge strane granice.
EVROPSKA UNIJA I JUGOSLAVIJA
EU zabrinuta zbog pretnji reformistima u vlasti u Beogradu
U krugovima Evropske unije u Briselu se izrazava vidna zabrinutost zbog pretnji da trenutna politicka nestabilnost ugrozi "strucno-reformisticku ekipu" u vlasti u Beogradu, koja je dosad bila "vrhunski sagovornik" Evropskoj komisiji, Svetskoj banci i medjunarodnoj zajednici.
Jer, rekli su juce evropski i diplomatski izvori agenciji Beta u Briselu, to bi moglo odloziti, a mozda i dovesti u pitanje tek pokrenuti ekonomski i demokratski oporavak SR Jugoslavije, i to u casu kad su spremni i projekti i milijardu i 300 miliona dolara sredstava prikupljenih na nedavnoj donatorskoj konferenciji.
A to je samo pocetak, buduci da EU planira da do 2006. ulozi cetiri milijarde i 650 miliona evra u podrucje Zapadnog Balkana, od cega bi polovina sredstava bila namenjena SRJ. Konacnu odluku o posebnoj makroekonomskoj pomoci SRJ od 300 miliona evra treba u ponedeljak u Briselu da usvoje sefovi diplomatija evropske petnaestorice.
Jugoslavija je upravo "krupnim koracima" krenula i u priblizavanje EU kroz proces stabilizacije i asocijacije i prvi sastanak radne grupe EU-SRJ u tom cilju se odrzava 23. jula u Beogradu. Pitanje sastava novog ili novih kabineta je, isticu evropski predstavnici, savrseno unutrasnja stvar zemlje i njenih politickih snaga.
Ali one ne bi smele "podleci sasvim trenutnim politickim interesima koji bi se sasvim ubrzo, pre svega zbog socijalne situacije, pokazali katastrofalnim po njih same". Moraju imati na umu da Evropska unija i medjunarodna zajednica zele da, bez obzira na licnosti kao licnosti, imaju "kvalifikovane, valjane sagovornike", jer se samo tako moze obezbediti dalji nastavak projekta ekonomske i politicke obnove i oporavka Srbije i SR Jugoslavije.
Samo tako u Jugoslaviju moze doci prikupljeni novac donatora i, sto je jos vaznije za dugorocni moguci snazniji razvoj zemlje, vidljivo nuzne privatne investicije. Jer Milosevicev rezim je srpsku i jugoslovensku privredu opustosio, a drugi izvori finansiranja oporavka Jugoslavije ne postoje.
Pozivi medjunarodnim finansijskim organizacijama da reprogramiraju i delom otpisu jugoslovenske spoljne dugove, koje su uputili predstavnik Medjunarodnog monetarnog fonda i, takodje, sef americke delegacije na Donatorskoj konferenciji za SRJ, 29. juna u Briselu, jasno potvrdjuje koliki korak napred je vec ucinjen.
To govori i koliko su sad porasli izgledi da Srbija i SRJ "ponovo izgrade svoju zemlju na modernim temeljima i, posle tolikih godina patnji, obezbede mnogo bolji zivot svom narodu".
Ovi zvanicnici ukazuju na "ogroman napor strucnjaka u saveznoj vladi na celu s potpredsednikom Miroljubom Labusom, isto kao i srpske i crnogorske vlade, u promeni zakonskog okvira i makroekonomske pripreme za apsolutno neophodne temeljite ekonomske i demokratske promene".
Zato su Evropska unija i medjunarodna zajednica i ocenili kao "odlican" ceo ovaj plan i delom obavljeni posao reforme tranzicije i izdvojili "zamasnu svotu" sredstava u ubedjenju da Srbija i cela SR Jugoslavija "sada imaju veoma dobre izglede da temeljite promene izvrse jos mnogo brze nego ostale zemlje na Istoku i Jugu Evrope".
Uostalom, podvlaci se u Briselu, ceo program oporavka, predstavljen na Donatorskoj konferenciji, zajedno su izradili Evropska komisija, Svetska banka, savezna jugoslovenska vlada i srpska i crnogorska vlada. To bi moralo znaciti i da je opredeljenje za demokratske politicke i ekonomske reforme i tranziciju u Srbiji i Crnoj Gori "apsolutno i neopozivo" za politicke i ekonomske snage na vlasti u Beogradu i Podgorici.
Izvori u Briselu su podvukli da bi zaustavljanje ovog procesa "bio poraz za sve - i za nas u Evropskoj uniji, ali narocito za ljude u Jugoslaviji koji su izvojevali onako sjajnu politicku pobedu nad pogubnim Milosevicevim rezimom u oktobru prosle godine i koji su dosad tesko trpeli posledice prvih zahvata reforme i tranzicije u ocekivanju da se njihov zivot ubrzo osetno poboljsa".
Kroz "tegobne trenutke reforme i tranzicije se jos mora proci da bi narod u SR Jugoslaviji krajem godine mogao da oseti prvi boljitak", kazu evropski sagovornici i diplomati koji smatraju da je to "realno" i da bi u drugoj godini reforme i, pod uslovom da se sa projektima nastavi "na pravi nacin", doslo do daljeg postepenog poboljsanja.
A za to je potrebna i politicka stabilnost, "volja i jasna vizija onih koji stoje na celu zemlje i odlucuju o sudbini naroda".
Izvori u Briselu ukazuju na u utorak objavljeno programsko izlaganje komesara za medjunarodne odnose Evropske komisije Krisa Patena, koji je podvukao da je "Balkan deo Evrope. Mi smo u istom camcu. Nasa proslost i nasa buducnost su tesno medjusobno povezane. Nasi narodi zele isto: mir, stabilnost, visoke standarde i postenje u javnom zivotu, slobodu, blagostanje i uzivanje svih zivotnih mogucnosti".
Paten je naglasio da je "Srbija, zahvaljujuci volji svog naroda, sada demokratska zemlja" i istakao da su "demokratske, reformski nastrojene vlasti u Beogradu i Zagrebu oduvek bile i ostaju preduslov za trajno resenje u celom regionu".
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE
POWERED by
