Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

SASTANAK PREDSEDNISTVA DOS-A NOVI SAVEZNI USTAV

Paritetna raspodela smanjenih resora Savezne vlade

Predsednistvo DOS-a odlucilo je sinoc da prihvati predlog Socijalisticke narodne partije (SNP) Crne Gore da znatno smanji broj ministarskih mesta u novoj Saveznoj vladi, kao i da ona budu paritetno rasporedjena, kako bi obe republike bile ravnopravne.
Dogovor lidera DOS-a u Palati Federacije o strukturi nove Savezne vlade bice ponudjen predstavnicima crnogorske koalicije "Zajedno za Jugoslaviju", navedeno je u saopstenju iz kabineta predsednika SRJ.
Na sastanku DOS-a zakljuceno je da osnovni zadaci nove Savezne vlade treba da budu izrada platforme za ustavnu reformu i dalje regulisanje ekonomskih odnosa zemlje sa inostranstvom, dodaje se u saopstenju.
Predsednik SRJ Vojislav Kostunica potvrdio je da je DOS odlucio da resori u novoj Saveznoj vladi budu ravnomerno rasporedjeni izmedju te i crnogorske koalicije "Zajedno za Jugoslaviju".
Kostunica je rekao novinarima nakon sastanka DOS-a da ce DOS predloziti crnogorskim partnerima da novu vladu SRJ cini 10 do 12 ministarstava.
Predsednik SRJ je kazao da smatra da bi mandatar nove Savezne vlade trebao da bude iz redova Socijalisticke narodne partije Crne Gore, kao najvece partije crnogorske koalicije "Zajedno za Jugoslaviju".
Zadatak nove vlade SRJ bice da pripremi novi savezni ustav, kazao je Kostunica, dodajuci da bi zatim taj ustav trebala da usvoji sadasnja savezna skupstina, kao i parlamenti Srbije i Crne Gore.
Po takvom, novom ustavu, trebali bi da budu raspisani novi izbori, kazao je Kostunica.
Govoreci o ulozi sadasnjeg potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa u njenom narednom sazivu, Kostunica je kazao da bi Labus trebao da ostane u tom telu.
Lider Demokratske stranke (DS) i premijer Srbije Zoran DJindjic izjavio je sinoc da bi nova Savezna vlada mogla da bude formirana sledece nedelje ukoliko pregovori izmedju DOS-a i koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" budu uspesni.
Pregovori izmedju srpske i crnogorske koalicije najavljeni su za danas u 15 casova u Palati Federacije u Beogradu.
Kako je DJindjic rekao novinarima nakon vecerasnjeg sastanka DOS-a u Palati Federacije, ta koalicija zelela bi da Savezna vlada ima 10 ministarskih mesta, koja bi trebalo da budu paritetno rasporedjena izmedju predstavnika Srbije i Crne Gore.
Govoreci o mogucem mandataru za sastav nove Savezne vlade, DJindjic je kazao da se DOS zalaze da to bude predstavnik crnogorske koalicije "Zajedno za Jugoslaviju", kao i da to mesto ne bi trebalo da dobije neko ko ima funkciju manju od potpredsednika stranke.
Prema DJindjicu, lideri DOS-a su se saglasil da bi nova Savezna vlada trebala da ima dva glavna zadatka - pripremanje novog ustava SRJ i nastavak integrisanja zemlje u evropske i medjunarodne finansijske organizacije.
Premijer Srbije je kazao i da ce veceras razgovarati sa dosadasnjim potpredsednikom Savezne vlade Miroljubom Labusom o njegovom ucescu u buducoj vladi.
On je rekao da je DOS na vecerasnjem sastanku odlucio da ministarstvo finansija u novoj Saveznoj vladi dobije Demokratska stranka Srbije, ukoliko ta stranka predlozi kandidata za to mesto.

HASKI TRIBUNAL

Advokat Blek najavio proceduru protiv zakonitosti hapsenja

Kanadski pravnik Kristofer Blek najavio je juce a ce od holandskog suda traziti da bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica pusti iz pritvora Haskog tribunala i vrati u SRJ.
Blek je clan Medjunarodnog komiteta za odbranu Slobodana Milosevica, grupe licnosti iz sveta koja deluje u korist Milosevica, koji je optuzen za zlocine protiv covecnost nad kosovskim Albancima 1999. godine.
Vlasti u Beogradu predale su Milosevica Tribunalu i on je u pritvoru UN u Hagu od 29. juna.
Na konferenciji za novinare u Amsterdamu, Blek i kanadski profesor Andre Tremblej saopstili su da ih je Milosevic ovlastio da formiraju tim, u kojem bi bili i holandski advokati, i da pred holandskim sudom ospori zakonitost njegovog pritvaranja i zatrazi njegovo pustanje na slobodu.
Blek je juce bio u Beogradu gde je imao konsultacije u Milosevicevoj stranci, Socijalistickoj partiji Srbije, a u ponedeljak je posetio Milosevica u pritvoru UN u Hagu.
Blek je novinarima rekao da ce za par nedelja zatraziti od holandskog suda da pusti Milosevica iz dva razloga - zato sto je Medjunarodni tribunal za ratne zlocine nelegalan, pa je i pritvaranje optuzenih nelegalno, i zato sto je Milosevic nezakonito uhapsen u SRJ odnosno, kako je Blek rekao, "kidnapovan".
Dvojica holandskih pravnika rekli su Beti da je najavljeni spor beskoristan jer holandski sudovi nisu nadlezni za sporove u vezi sa Haskim tribunalom, koji je institucija UN, a samo se fizicki nalazi u Holandiji. To je vec bilo pokretano pred holandskim sudom koji je nasao da je nenaldezan, rekli su holandski pravnici.
Milosevic jako pati sto je odvojen od porodice i svog naroda, rekla su dvojica Kanadjana na konferenciji za novinare u prostorijama holandskog odeljka Komiteta za odbranu Milosevica.
Konferencija za novinare trebalo da bude odrzana u jednom od amsterdamskih hotela ali je u zadnji cas "preseljena" zbog toga sto je hotel odbio da bude domacin. I pres centar u Hagu je odbio da bude domacin konferencije za novinare dvojice kanadskih pravnika.
Blek i Tremblej su danas ponovili da je Milosevic nevin. Oni su rekli da se Milosevic vec deceniju bori protiv globalizacije i da je to bio razlog NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. godine."Ljudi treba da shavte sta se dogadja", rekao je Blek.
Dvojica kanadskih pravnika su rekli da je Milosevic "na strani siromasnih i potlacenih", da je Milosevic uvek bio za multietnicko drustvo i da je za njega "svako brat".
Oni nisu hteli da saopste imena holandskih pravnika koji ce ucestvovati u najavljenom postupku pred holandskim sudom.
Na pitanje kada ce bivsi americki ministar pravde Remzi Klark (Ramsey Clark) posetiti Milosevica u pritvoru Blek i Tremblej su odgovorili - verovatno iduce nedelje.
Remzi Klark je clan Komiteta za odbranu Milosevica. On je dobio dozvolu od Tribunala da poseti Milosevica, ali jos nije obavestio Tribunal kada namerava da ga obidje.

HAG - Holandski advokati:

Sud ne moze da pusti Milosevica

Dvojica poznatih holandskih advokata ocenili su juce beskorisnom najavljenu akciju zastupnika Slobodana Milosevica da ga holandski sud pusti iz pritvora Haskog tribunala.
Tribunal je medjunarodni sud i holandski organi nisu nadlezni, rekao je Beti advokat J. Sjokrona koji je svojevremno pred okruznim sudom u Hagu vodio spor koji je bio vezan za Tribunal.
"Predsednik suda ocenio je da sud nije nadlezan i nije mnogo verovatno da ce sudije ceniti drugacije", rekao je Sjokrona, povodom danasnje najave kanadskog pravnika Kristofera Bleka da ce pred holandskim sudom osporiti zakonitost Milosevicevog pritvaranja u Hagu.
Blek je izjavio da ce traziti od holandskog suda da pusti Milosevica iz pritvora UN i da ga vrati u Jugoslaviju zato sto je tribunal nelegalan i zato sto je Milosevicevo hapsenje u Beogradu bilo protivzakonito.
Ugledni advokat Mihail Vladimirof, koji je zastupao optuzene pred medjunarodnim tribunalima za bivsu Jugoslaviju i za Ruandu primetio je da "ljudi koji kazu takve stvari izgleda ne znaju da Holandija ima ugovor sa UN o sedistu Tribunala, ili taj ugovor nisu dobro procitali niti su proucili sudsku praksu. Holandski sudovi su 1997. godine nasli da nisu nadlezni".
Medjunarodni tribunal za ratne zlocine se fizicki nalazi u Holandiji, ali pravno on nije u Holandiji. Postoji pravna fikcija da sve sto se dogadja u Tribunalu i u okviru njegove delatnosti zapravo nije u Holandiji, jer je Tribunal institucija UN, rekao je Vladimirof.
Kao primer naveo je da kada optuzenog voze od pritvorske jedinice do Tribunala, to sto se on krece ulicama u Hagu pravno nisu ulice u Hagu.
"Po mom sudu, to sto je najavljeno potpuno je beskorisno, jer je vec pravno reseno", istakao je Vladimirof. On je izrazio nadu da ce Slobodan Milosevic "jednoga dana shvatiti da su akcije poput najavljene kontraproduktivne".
Milosevic "treba svim pravnim sredstvima pred Tribunalom da se bori protiv optuznice ", rekao je Mihail Vladimirof.

RS - ISTINA O ZLOCINIMA U BIH

Komemoracija zrtvama u Bratuncu

Predsednik Republike Srpske Mirko Sarovic ocenio je juce u Kravici kod Bratunca da istina o zlocinima pocinjenim nad Srbima u Bosni i Hercegovini nije uspela da stigne daleko.
"Porusicemo sve ograde i zidove kako bismo istinu pustili na slobodu, jer istina ovde u Podrinju ima i drugu stranu", rekao je Sarovic na skupu u Kravici, gde je otkriven i osvestan kamen temeljac za centralno spomen obelezje srpskim zrtvama u sedam opstina Podrinja i Birca.
Selo Kravica smatra se jednim od najjacih srpskih stratista u ovom kraju. Na Bozic, 7. januara 1993.godine, to selo napalo je oko tri hiljade muslimanskih boraca, koje je predvodio ratni komandant Srebrenice Naser Oric. Ubijeno je 46 srpskih civila a selo je do temelja spaljeno.
"Ovde se desio zlocin. Apotekarsku vagu necemo da nosimo, zlocin je zlocin, on nema veru i naciju, i za njega se mora odgovarati. I za zlocin u Kravici mora se odgovarati po pravdi jednakoj za sve", porucio je Sarovic.
On je ocenio da je juce mirnim i dostojanstvenim obelezavanjem seste godisnjice stradanja Muslimana u Srebrenici, ucinjena, kako je rekao, "najkorisnija stvar za Republiku Srpsku.
Moramo se nauciti da mislimo glavom, umesto da mislimo srcem. Svet moramo uveriti da smo i mi zrtve, i da postujemo ljudska prava i civilizacijske norme" naglasio je predsednik RS.
Pred oko 2.000 gradjana Podrinja i Birca govorio je predsednik Boracke organizacije RS Borislav Bojic koji je rekao da je danas polozen "kamen temeljac za spomen obelezje, posveceno onima koji su udarili temelje Republike Srpske".
Bojic je naveo da se zlocinci traze "samo medju Srbima".
"U Hagu su nasi politicki i vojni lideri, sa ciljem da se Srbi okrive za rat. Ali, tamo nema zloglasnog Nasera Orica, koji se slobodno seta sarajevskom mahalom", rekao je Bojic.
On je ocenio da politika razlicitih arsina vodi novim nesrecama, i predstavnicima medjunarodne zajednice porucio da Srbi traze samo istinu.
Kamen temeljac u Kravici otkrile su dve supruge poginulih srpskih boraca, zajedno sa predstavnicima boracke organizacije. Skupu u Kravici prisustvovali su i srpski clan predsednistva BiH Zivko Radisic, potpredsednik parlamenta Republike Srpske Zoran DJeric i nekoliko ministara u Vladi Republike Srpske. U Kravici nije bilo predstavnika medjunarodnih organizacija koje deluju u BiH, a skup je obezbedjivala srpska policija, uz asistenciju pripadnika SFORA i medjunarodne policije.
Pre okupljanja u Kravici, parastosi za poginule srpske borce i civile sluzeni su na grobljima u Bratuncu i kod spomenika u selu Zaledje u opstini Srebrenica.
Muslimanske jedinice u Zaledji su na Petrovdan 12. jula 1992.godine ubile 39 srpskih civila i spalili selo.
Po podacima beogradskog Komiteta za prikupljanje dokaza o ratnim zlocinima, muslimanske jedinice iz Srebrenice su od maja 1992. do februara 1993.godine napale vise od stotinu srpskih sela i zaselaka iz opstina Srebrenica, Bratunac, Vilici itd.
Komitet tvrdi da je u tom periodu ubijeno oko 1000 srpskih mestana tih sela, a ranjeno ih je izmedju 2800 i 3200.

PRINC ALEKSANDAR KARADJORDJEVIC

Princ Aleksandar se useljava na Dedinje

Princ Aleksandar Karadjordjevic izrazio je juce zadovoljstvo odlukom Savezne vlade o davanju dedinjskog dvora na koriscenje porodici Karadjordjevic i istakao da je to cekao vise od 50 godina.
"Kao staresina kraljevskog doma, zelim da zahvalim jugoslovenskom predsedniku Vojislavu Kostunici, premijeru Savezne vlade Zoranu Zizicu, clanovima Savezne vlade, kao i premijeru Srbije Zoranu DJindjicu i svim predstavnicima vlasti u Srbiji koji su doprineli donosenju ovakve odluke", rekao je princ Aleksandar na konferenciji za novinare u Beogradu.
On je kazao da ce se u dedinjski dvor useliti naredne nedelje i da namerava da sa suprugom zivi u toj rezidenciji, dok ce njegova deca nastaviti skolovanje "na zapadu" i dolaziti da tu provedu odmor.
"Nastavicemo da radimo u korist svog naroda, moja supruga princeza Katarina ce nastaviti da se bavi humanitarnim radom, ucicemo nas jezik i imacemo direktan kontakt sa nasim ljudima", kazao je Karadjordjevic i dodao da ce se u toj rezidenciji nalaziti i kancelarija prestolonaslednika.
Princ Aleksandar je rekao da ce Karadjordjevici nastaviti "kontakte sa zapadom, posebno Londonom gde smo dugo ziveli".
Dedinjski dvor je Karadjordjevicima vracen na koriscenje, a princ je izrazio nadu da ce sa donosenjem zakona o denacionalizaciji "u septembru ili oktobru" ta kuca biti vracena kraljevskoj porodici u vlasnistvo.
Princeza Katarina je kazala da "danas nije dan" za razmisljanje o eventualnim izmenama enterijera dedinjskog dvora, a princ Aleksandar je dodao: "Ima struje, ima vode, nema problema".
Na pitanje da li ce se po ugledu na bugarskog suverena Simeona kandidovati za neku drzavnu funkciju, princ Aleksandar je rekao da nije politicar i da ne zeli politicke funkcije, a da bugagrskom narodu zeli "sve najbolje, kao i svim susedima Srbije i Crne Gore".
Karadjordjevic je rekao da mu je "duznost" da postuje sve politicke partije i pozvao na "jedinstvo i zajednicki rad da bi se pomoglo narodu".
On je kazao i da nece traziti da mu se vrati imovina koja je pre nacionalizacije u bivsoj Jugoslaviji pripadala Karadjordjevicima, a danas se nalazi u Makedoniji, Bosni i Hercegovini, Sloveniji i Hrvatskoj.
Princ Aleksandar je rekao da je o odluci Savezne vlade saznao jutros, dok je bio na Oplencu, i da mu je to telefonom javio premijer Zoran Zizic. "Nikada necu zaboraviti taj emotivni trenutak jer je to nesto sto sam cekao preko 50 godina", kazao je Karadjordjevic.

SKUPSTINA SRBIJE

Mihajlov i Jovanovic o jedinstvu DOS-a

Sefovi poslanickih grupa Demokratske stranke Srbije (DSS) i DOS-a u Skupstini Srbije saopstili su juce da se razmirice njihovih poslanika iskljucivo odnose na buducu politiku u zemlji, jer su jedinstveni u stavu da je bivsa vlast odgovorna za dogadjaje proteklih godina i da sa njom nema saveza.
Tokom mnogobrojnih replika, izazvanih temama van dnevnog reda sednice, sef novoformiranog poslanickog kluba DSS Dejan Mihajlov rekao je da se DSS i ostatak DOS-a "mogu razlikovati po pitanju buducnosti", ali su "vise nego jedinstveni po pitanju proslosti i utvrdjivanja odgovornosti za one koji su" do sada bili na vlasti.
On je porucio poslanicima opozicije da nemaju razloga za likovanje zbog odvajanja poslanika DSS iz poslanickog kluba DOS-a.
"Nasi politicki saveznici zna se koji su, a isto tako se zna koji nikada nece biti. Mozemo se razlikovati u nekim stavovima, ali se nikada necemo razlikovati u stavu da ste vi proslost i steta koju je Srbija dozivela poslednjih 10 i 50 godina", porucio je Mihajlov, odgovarajuci na izlaganja radikala.
On je ponovio da je DSS podrzala predlog o formiranju anketnog odbora Skupstine o dogadjajima u Srebrenici, ali je naglasio da je motiv DSS bio da se "skine kolektivna krivica srpskog naroda", a ne osuda sinocnjeg emitovanja dokumetarnog filma o zlocinima u Srebrenici na drzavnoj televiziji, sto su na pocetku sednice trazili radikali.
Sef poslanickog kluba DOS Cedomir Jovanovic takodje je u jednoj od replika ocenio da formiranje poslanickog kluba DSS "ne bi trebalo da raduje one koji su porazeni" na poslednjim izborima.
On je istovremeno rekao da je distanca u politici DSS-a i ostatka DOS-a ocigledna, te da je "proizvela formiranje jednog poslanickog kluba, uz najavu dva ili tri nova unutar nekada jedinstvenog DOS-a".
Jovanovic je rekao da takva distanca ima izvesne "negativne posledice", ali je ponovio da predstavnici bivse vlasti nemaju razloga da se zbog toga raduju.
Poslanik Srpske radikalne stranke Aleksandar Vucic, odgovarajuci na reci Mihajlova da DSS nece nikada stupiti u savez sa bivsim vladajucim stranama, rekao je: "Ned'o Bog nikad nama koaliciju sa vama" i pozvao Mihajlova da kaze "ko je to ikada trazio" od DSS.
"Da idemo sa vama koji isporucujete Srbe (Haskom tribunalu)... Nikada niko od srpskih radikala nece u koaliciju sa vama da ide i nemojte vise o tome da govorite", rekao je Vucic.
Tokom prepodnevnog dela sednice uglavnom je vodjena rasprava o utvrdjivanju individualne i kolektivne za ratne zlocine u BiH, posebno u Srebrenici.

ZENEVA - DEL PONTE:

Mira Markovic nece biti uhapsena

Glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte juce je izjavila u Zenevi da supruga bivseg predsednika SRJ Mira Markovic nece biti uhapsena ukoliko dodje u posetu Slobodanu Milosevicu u Hag.
"Pod normalnim okolnostima ne bih smela da vam kazem koga optuzujemo, a koga ne. Ovo je izuzetak", rekla je del Ponteova novinarima u sedistu Ujedinjenih nacija.
Ona je kazala da ce odluka o privremenom pustanju na slobodu Biljane Plavsic biti donesena najkasnije za dve nedelje.
"Ona je dobrovoljno dosla u Hag i odgovorila na mnoga pitanja. U principu, ona ima pravo da se sada brani sa slobode, ali i tome odluku donosi sud, a ne tuzilastvo", precizirala je ona.
Upitana da li postoji mogucnost da Milosevic ne bude osudjen, glavna tuziteljica je rekla da sumnja u tu mogucnost jer sud vec poseduje dovoljno dokaza da ga osudi na najduzu zatvorsku kaznu i dodala da on jos nije trazio da ga neki advokat brani u postupku, ali se susreo sa nekoliko svojih advokata sa kojima sada savetuje.
Ona je izrazila nadu da ce lideri bosanskih Srba Radovan Karadzic i Ratko Mladic uskoro biti isporuceni Tribunalu.
"Pogotovo Karadzic, jer je za pocetak iduce godine vec zakazano sudjenje trojki sa Pala, njemu, Biljani Plavsic i Krajisniku", kazala je ona.
Del Ponteova je pohvalila "uslove u kojima radi haska ekipa na identifikovanju zakopanih zrtava nadjenih u kamionu-hladnjaci".
Na primdbu da je jedan od razloga za isporucivanje Milosevica taj jer u Beogradu ne postoji dovoljno optuzbi za njega, kao i da ce sudjenje poceti tek iduce godine, del Ponteova je odgovorila da je bolje da pravda bude spora ali dostizna, dodajuci da je u Beogradu trebalo da mu bude sudjeno zbog korupcije i pronevere, dok je u Hagu optuzen za ratne zlocine.

CRNA GORA - SVETOZAR Marovic:

Jugoslavija vise ne postoji

Potpredsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Svetozar Marovic izjavio je da Crna Gora i Srbija treba da postignu dogovor "kojim ce konstatovati da je Jugoslavija, nazalost, prestala da postoji".
Marovic je danasnjim podgorickim "Vijestima" rekao da je Jugoslavija "realnost koju smo zatekli i emocija koju mozda jos nosimo", ali da sada postoje novi interesi Srbije i Crne Gore, kao i potreba da se dve republike ne sukobljavaju.
On je rekao da mu je jasno da Srbija nema interesa da placa opoziciju iz Crne Gore da upravlja finansijama Srbije, kao sto nije bilo logicno da Srbija prihvata da manjina iz Crne Gore upravlja zajednickom zemljom, a da se pri tome ne cuje glas crnogorske vecine. Marovic je dodao da mu je drago sto su ljudi iz Srbije, takodje, shvatili da to nije logicno.
Govoreci o referendumu o drzavno-pravnom statusu Crne Gore, visoki funkcioner DPS-a je izrazio ocekivanje da ce taj zakon biti zavrsen dok traju razgovori sa Srbijom.
Marovic je kazao da vise nema dileme da ce gradjanima biti postavljena dva referendumska pitanja, dodajuci da sve politicke partije u Crnoj Gori treba da se dogovore o njima, kao i o rokovima za odrzavanje referenduma. On je kazao da je njegova privrzenost aktuelnoj politici DPS "apsolutno iskrena i politicki odgovorna", te da nije "kocnicar" u toj stranci.
"Samo pokusaavam da ne pozurujem Crnu Goru da nadje svoj put. Ako pozuri moze se saplesti, a ako uspori, neizostavno ce se proizvesti stete", rekao je Marovic.

SNP CRNA GORA - Predrag Bulatovic:

Prepoloviti broj ministarstava

Lider Socijalisticke narodne partije (SNP) Crne Gore Predrag Bulatovic izjavio je juce da bi "broj ministarstava u novoj Saveznoj vladi trebalo prepoloviti".
"Neka od sadasnjih saveznih ministrastava su bez ingerencija u Crnoj Gori, a dupla za Srbiju, sto upucuje na zakljucak da ih treba prepoloviti", rekao je Bulatovic agenciji Beta.
On je potvrdio da ce delegacija SNP-a danas u Beogradu razgovarati sa predstavnicima DOS-a i predsednikom SRJ Vojislavom Kostunicom o formiranju nove Savezne vlade.
Bulatovic je potvrdio da SNP trazi paritet u broju ministarstava u novoj jugolsovenskoj vladi i da odlucivanje bude bez preglasavanja republika.
Prema njegovim recima, osnovni cilj nove Vlade treba da bude sto hitnija izrada novog koncepta federacije i nastavak reintegracije SRJ u medjunarodne organizacije i institucije.
"Sve ostalo je manje vazno i meni je svejedno ko ce predstavljati Srbiju u novoj Saveznoj vladi", rekao je Bulatovic.
Lider najjace crnogorske opozicione stranke je ocenio da je nedavni "pad Savezne vlade bio neminovan", nakon sto je DOS preglasao SNP o Zakonu o saradnji sa Haskim tribunalom za ratne zlocine.
Bulatovic je naglasio da SNP ostaje i dalje pri ranijim stavovima o saradnji sa tim sudom.
"Svi oni koju su od SNP-a trazili da podrzi DOS-ov zakon o izrucenju i svi oni koji su smatrali da je to dobro resenje doprineli su da se stvori sadasnja kriza Savezne vlade, a time i kriza SRJ", ocenio je Bulatovic.
On je istakao da SNP sada ima "vaznu ulogu u opstanku SRJ i da zato nema pravo da napravi pogresan korak".
"Mi sada nismo u prilici da biramo ni nove partnere, niti da insistiramo na saveznim izborima. Duboko smo svesni svih nedostataka da ponovo budemo u koaliciji sa DOS-om, ali drugog izbora nemamo", rekao je predsednik SNP-a.
Prema njegovim recima, da je SNP drugacije postupila dala bi sansu onim snagama u Srbiji i Crnoj Gori kojima je cilj razgradnja SRJ.

SRS - ALEKSANDAR VUCiC:

DOS diktira medijsku antisrpsku histeriju

Srpska radikalna stranka (SRS) danas je ukazala na "nevidjenu medijsku antisrpsku histeriju koju diktira DOS" i pozvala gradjane Srbije i SRJ da ucestvuju na sutrasnjem mitingu u Beogradu.
Generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vucic rekao je na konferenciji za novinare da se "mesecima, a narocito poslednjih dana, vodi prljava propaganda protiv Srba" i da se pricama o utvrdjivanju individualne krivice "bez ikakvih dokaza i jasne koncepcije, vrlo vesto montiranim slikama i tonom zeli uplasiti srpski narod".
Kao sredstvo medijske hajke protiv Srba, Vucic je naveo film o zlocinima nad muslimanskim stanovnistvom u Srebrenici, koji je sinoc emitovala Radio-televizija Srbije, a koji je, prema njegovim recima, napravljen da bi se "Srbi smucili sami sebi".
"Namerno se precutkuju srpske patnje, zrtve i nesrece. Zanimljivo je da niko nije pomenu selo Srpsko podravanje, koje je celo spaljeno i gde su svi Srbi pobijeni", kazao je Vucic.
U medijsku kampanju protiv srpskog naroda, on je ubrojao i iskopavanje leseva kosovskih Albanaca na nekoliko lokacija u Srbiji, ocenivsi da je prica o tome "izmisljena i potpuno neverovatna".
"Ako su kosti koje smo videli na televiziji stare dve godine i ako nije ostao ni trag gume od cipela, kako je moguce da su ostale neostece licne karte i zdravstvene knjizice", rekao je Vucic, dodajuci da mediji u Srbiji "ne zele da objave te zdravorazumske argumente".
SRS i Socijalisticka partija Srbije organizovace sutra u 18 sati na Trgu republike u Beogradu protestni miting zbog izrucenja bivseg jugoslovesnkog predsednika Slobodana Milosevica Haskom tribunalu.
Vucic je kazao da ce mitingom na Trgu republike biti manifestovana "volja onih koji nisu u DOS-u a postoje kao politicki protivnici".
Upitan da prokomentarise prekid danasnje sednice jugoslovenskog parlamenta, Vucic je kazao da to pokazuje "u kolikom haosu se nalazi nasa zemlja" i istakao da "nijedna vlast ne sme da unisti zajednicku drzavu jer je to protivustavno i protiv interesa naroda".
"Ne mogu DOS, Demokratska stranka Srbije i Socijalisticka narodna partija da odlucuju da li ce postojati savezna drzava ili ne", dodao je on.
Kritikujuci izvestavanje medija u Srbiji, Vucic je rekao da medije interesuje "samo sta misle dve ili tri razlicite struje unutar vlasti, kao da opozicije nema i da nas nikada niko nije birao".

IZRADA PREDLOGA NOVOG SAVEZNOG USTAVA - SLOBODAN Samardzic:

Platforma sa pet osnovnihnadleznosti drzave

Clan radne grupe za izradu predloga novog saveznog ustava i savetnik jugoslovenskog predsednika Slobodan Samardzic izjavio je da platforma koju pripremaju DOS i koalicija "Zajedno za Jugoslaviju" predvidja pet osnovnih nadleznosti savezne drzave.
Te nadleznosti bile bi "garancije osnovnih prava i sloboda, spoljni poslovi, odbrana i osnovi ekonomskog sistema koji se ticu monetarnog jedinstva i jedinstvene carinske politike,.. uz saobracaj i veze koji su u platformu uneti zbog medjunarodnih okolnosti", rekao je Samardzic u intervjuu nedeljniku "Vreme".
On je dodao da bi to bile jedine funkcije zajednicke drzave i da su to nadleznosti "koje drzava zaista mora da ima u svojim rukama da bi bila ozbiljan medjunarodni partner u evropskim integracijama i medjunarodnim odnosima".
Samardzic je kazao da ce se ponuda vladajucoj koaliciji u Crnoj Gori sastojati iz tri dela. On je rekao da se Demokratska partija socijalista orijentisala na manjinsku vladu koja ima jednu programsku tacku - nezavisnost. Vlada Crne Gore "stoji ili pada sa zakonom o referendumu i njegovim uspehom ili neuspehom", rekao je on.
"Mislim da DJukanovic kao pragmatican politicar nece igrati samo na jednu kartu, narocito ako mu se ponudi druga, u ovom slucaju platforma o ustavnom preuredjenju SRJ", kazao je Samardzic.
Prvi deo ponude crnogorskim vlastima bice "stabilizovanje Crne Gore, koja ima politicki problem koji Srbija nema" jer se "ni biracko telo (Srbije) ni DOS ne lome oko pitanja drzavnog statusa", rekao je on.
"Rezon gradjanstva (u Srbiji) je, mislim, ovakav: ako opstane (savezna drzava - opstane, utoliko bolje, a ako ne opstane - necemo se tuci zbog toga", kazao je Samardzic.
"Drugi deo ponuda je laksi ulazak u regionalne i evropske integracije", kazao je on i podsetio na stav Evropske unije i SAD "da je za njih pozeljno resenje u federalnom okviru".
"Verujem da SAD i EU strahuju od lanca slicnih reakcija ili zelja u slucaju odvajanja Crne Gore - da ce se ista stvar dogoditi sa zapadnom Hercegovinom, Republikom Srpskom, Kosovom i Metohijom, zapadnom Makedonijom", kazao je on.
Samardzic je rekao da je treci deo ponude "evropska integracija", jer "EU hoce da razgovara sa partnerom, predstavnicima drzave koji imaju pun mandat", a "pun mandat moze imati samo neko ko pregovara ispred stabilne drzave".
"Ministarstvo spoljnih poslova mora biti jedno, Evropu ne interesuje ko ga cini i kako vodi svoju politiku", rekao je on.
Platforma ce biti "javno ponudjena svim politickim partijama u Srbiji i Crnoj Gori na razmatranje, prihvatanje, kritiku, dopunu", rekao je on i dodao da je "kljucno kako ce je prihvatiti DPS".
Ako DPS prihvati platformu, prema njegovim recima, postoje "dve mogucnosti", rekao je on i objasnio da je prva raspisivanje izbora za ustavotvornu skupstinu na bazi politickog konsenzusa, da ta skupstina na bazi platforme donese novi ustav i da se po tom ustavu ponovo raspisu novi izbori i potom konstituise nova vlast.
"Druga varijanta je jednostavnija - pod istom pretpostavkom postizanja politickog konsenzusa mogla bi se primeniti postojeca procedura promene ustava. Po ustavu iz 1992. za njegovu promenu potrebne su dvotrecinske vecine poslanika u oba veca Savezne skupstine, sto bi prethodnim politickim dogovorom bilo obezbedjeno i, takodje, potrebno je da skupstine Srbije i Crne Gore daju saglasnost na te promene", rekao je Samardzic.
U tom slucaju bi, kako je rekao, novi ustav bio donet bez prethodnih izbora, a bili bi odrzani samo savezni izbori po odredbama novog ustava.
On je jos rekao da, u slucaju da DPS definitivno odbaci platformu, "vise ne bi bilo nacina da se Jugoslavija odrzi".

KONGRES SOCIJALDEMOKRATIJE

Obradovic ponovo izabran za predsednika

Vuk Obradovic je, glasovima 694 od 712 ucesnika Cetvrtog kongresa Socijaldemokratije, danas ponovo izabran za predsednika te stranke.
Delegati kongresa, koji je odrzan u beogradskom Centru Sava, izabrali su clanove predsednistva stranke, kao i clanove nadzornog odbora, statutarne komisije i jos nekih organa stranke.
Potpredsednici SD-e ce u narednom mandatu biti Vukman Boskovic, Savo Ivancevic, Dragan Bajic, Ljubivoje Slavkovic, Miodrag Vukotic i Sacir Rozajac.
Mandat svih organa Socijaldemokratije, inace, po statutu stranke traje cetiri godine. Na kongresu su usvojene i izmene i dopune Statuta Socijaldemokratije, kao i izvestaj o radu stranke izmedju dva kongresa.
Cetvrti kongres Socijaldemokratije bice zavrsen usvajanjem Deklaracije za demokratsku i socijalno pravednu Srbiju.
Socijaldemokratija je osnovana 12. jula 1997. godine u Beogradu, a trenutno, kako tvrde njeni funkcioneri, ima oko 40.000 clanova i 122 opstinska odbora.
U programu je navedeno da je Socijaldemokratija politicka stranka centra socijaldemokratske orijentacije, koja se u svom delovanju oslanja na siroke drustvene slojeve.
Stranka se od osnivanja zalagala za korenit preobrazaj drustva putem politickih, ustavnih i ekonomskih reformi. Vuk Obradovic je predsednik SD od njenog osnivanja.
Lider stranke Vuk Obradovic bio je kandidat te partije na predsednickim izborima u Srbiji u septembru 1997. godine, kada je osvojio peto mesto sa 100.523, odnosno 2,23 odsto glasova biraca. Na ponovljenim predsednickim izborima u decembru, Obradovic je zauzeo cetvrto mesto sa 115.850, odnosno 3,03 odsto glasova biraca. Na parlamentarnim izborima u Srbiji te godine Socijaldemokratija nije osvojila poslanicke mandate.
Socijaldemokratija je jedan od osnivaca Saveza za promene (SZP). Iz SZP je istupila 22. oktobra 1999. zbog, kako je navedeno, prerastanja tog saveza u izbornu koaliciju, cije su pojedine osnove delovanja protivne Statutu Socijaldemokratije. I pored toga, Obradovic je aktivno ucestvovao u minulim protestima gradjana u organizaciji SZP i podrzao sve akcije tog saveza u cilju smene jugoslovenskih vlasti i raspisivanja vanrednih izbora.
Pocetkom novembra 1999. predsednik stranke Vuk Obradovic i predsednici Lige socijaldemokrata Vojvodine i Reforsko demokratske stranke Vojvodine, Nenad Canak i Miodrag Isakov su potpisali zajednicki predlog za tesnjom saradnjom i potencijalnim udruzivanjem u blok, ciji bi naziv bio Savez demokratskih i socijaldemokratskih partija.
Savez je bio zamisljen kao programska i fleksibilna koalicija u skladu sa izbornim uslovima u kojoj clanice izrazavaju punu autonomnost, ali i spremnost da rade u zajednickom interesu i jacanju jedinstva tog Saveza.
Socijaldemokratija je na savezne i republicke parlamentarne izbore i lokalne izbore u Srbiji izasla u okviru koalicije DOS, a lider stranke Vuk Obradovic je 24. januara 2001. izabran za potpredsednika republicke vlade, nakon cega je imenovao cetvoroclano telo koje ce rukovoditi strankom za vreme njegovog mandata u vladi Srbije.
Grupa clanova Predsednistva Socijaldemokratije, medju kojima je i potpredsednik partije i savezni sekretar za informisanje Slobodan Orlic optuzila je svog lidera da je seksualno uznemiravao stranacke koleginice i, pozivajuci se na stranacki Statut, 7. maja iskljucila Obradovica iz stranke.
Glavni odbor Socijaldemokratije je 8. maja smenio celo Predsednistvo partije i izabrao nove clanove tog partijskog organa. Na toj sednici izglasano je poverenje lideru partije Vuku Obradovicu. Za tu odluku od 172 clana odbora glasalo je 161, protiv su bila dva, uzdrzan jedan a tri clana GO nisu glasala.
Zbog afere u stranci vlada Srbije je 11. juna ove godine smenila Vuka Obradovica sa mesta potpredsednika i predsednika Komisije za ispitivanje zloupotraba u oblasti privrede i finansijskog poslovanja.
Socijaldemokratija u saveznom parlamentu ima tri poslanika, devet u republickoj skupstini, jednog saveznog sekretara i jednog ministra u republickoj vladi.

MEDVEDJA - Momcilo PERISIC:

Milosevic trazio 1996.hapsenje Karadzica

Potpredsednik Vlade Srbije Momcilo Perisic izjavio je juce da je bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic trazio od njega 1996. godine da, kao nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije, naredi hapsenje tadasnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadzica, kako bi on bio predat Haskom tribunalu.
Perisic je na konferenciji za novinare u Skupstini opstine Medvedja rekao da je Milosevic to od njega licno zahtevao, ali da je on odbio da ispuni taj zahtev.
On je rekao da je to odbio zato sto smatra da medju onima koji se nalaze na listi optuzenih pred Haskim tribunalom treba praviti razlike.
"Treba praviti razliku izmedju ljudi koji su uzrocnici golgote svih naroda na ovim prostorima, to su onih sest lutajucih trubadura, i na heroje naroda koji su branili narod od unistenja", kazao je Perisic, jedan od lidera DOS i predsednik Pokreta za demokratsku Srbiju.
"Ako tu ne napravite razliku, onda nije dobro, a razlika postoji i ona je ogromna", ocenio je Perisic. On je optuzio bivsu vlast da je pokusala da sakrije svoja nedela.
"Znajuci mehanizam i mentalni sklop (bivse) vladajuce oligarhije, pouzdano znam da su sakrili zlodela svojih slepih poslusnika, tako sto su - ono sto je uradila paravojska i parapolicija i bolesni umovi po njihovom naredjenju, hteli da sakriju kao materijalne dokaze na prostoru cele Srbije", rekao je Perisic povodom masovnih grobnica koje su nedavno otkrivene.
Komentarisuci zahteve za rekonstrukciju Vlade Srbije, Perisic je ocenio da bi to bilo nepotrebno, jer je "vlada stabilna" i jer bi u "nestabilnoj saveznoj drzavi, nestabilna republicka vlada izazvala haos".
On je rekao da rekonstrukciju vlade traze "oni koji misle da (bivseg jugoslovenskog predsednika) Slobodana Milosevica nije trebalo isporuciti Hagu".
Perisic je ocenio smesnim zahtev Socijalisticke narodne partije Crne Gore za pojedina minstarska mesta u novoj Saveznoj vladi i optuzio tu stranku da "pokusava da sicari u mutnom".
"SNP ce morati racionalno da se ponasa, u protivnom nanece sebi stetu", ocenio je on i dodao SNP svoje aktivnosti "finansira iz saveznog budzeta".
Perisic je danas razgovarao s predstavnicima lokalne vlasti u Medvedji o stanju u toj opstini, a obisao je i policijski punkt u selu Svirce i razgovarao sa mestanima Medvedje.

GRACANICA - NESTALI Finberg:

Na Kosovu 1.256 neidentifikovanih leseva

Sef kancelarije za zastitu ljudskih prava na Kosovu, Monika Finberg izjavila je danas rodbini kidnapovanih i nestalih Srba u Gracanici da su istrazitelji Haskog tribunala u toku prosle i ove godine utvrdili 1.256 neidentifikovanih tela na Kosovu.
Ta tela su, mahom, sahranjena na groblju u Suvoj Reci i na lokacijama UNMIK-a u onim opstinama gde su tela pronadjena.
Finberg je rekla da nema podataka o tome da li je rec o telima Srba, Albanaca ili nekih drugih nacionalnosti i dodala da je specijalna brigada UNMIK policije zapocela novi proces ekshumacije kao i da se taj posao "sprovodi na terenu".
Policija UNMIK-a preuzela je ekshumaciju od predstavnika Haskog tribunala.
Ona je najavila da ce na lokacijama gde se sumnja da se nalaze ostaci tela Srba u procesu identifikacije ucestvovati i srpski patolozi i dodala da je za UNMIK, "radi sticanja medjusobnog poverenja" jako vazno da ucestvuju i srpski patolozi u procesu identifikacije.
Predstavnici Udruzenja kidnapovanih i nestalih zahtevali su od Monike Finberg da medjunarodna zajednica odmah otpocne identifikaciju tela, najavljujuci strajk gladju ukoliko od ponedeljka ne otpocne proces rasvetljavanja sudbine 1.300 kidnapovanih i nestalih Srba.

NEMACKA

Oko sto nemackih placenika ratovalo po bivsoj Jugoslaviji

U ratovima na podrucju bivse Jugoslavije od 1990. godine do danas borilo se, prema navodima Saveznog ureda za zastitu ustavnog poretka i Saveznog ureda za suzbijanje kriminala, oko 100 nemackih placenika.
Ovaj podatak dala je savezna vlada u odgovoru na poslanicko pitanje iz redova opozicione Partije demokratskog socijalizma (PDS) u vezi sa ucescem nemackih placenika u oruzanim sukobima u bivsoj Jugoslaviji i drugim delovima sveta.
Pitanje su poslanici postavili nakon sto je na Kosovu uhapsen nemacki drzavljanin Roland Bartecko, koji se borio u redovima Oslobodilacke vojske Kosova (OVK) i koji je osumnjicen da je izveo najmanje jedan teroristicki napad na ljude srpske nacionalnosti.
Kako se navodi u odgovoru vlade poslanicima, broj od 100 placenika odnosi se na ucesce nemackih gradjana u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Oni su se, kako se dodaje, borili iskljucivo na strani Hrvata, odnosno bosanskih Hrvata.
Podaci ili procene o broju nemackih gradjana koji su se borili ili bore na strani OVK u sukobima ranije na Kosovu ili u Makedoniji ne postoje.
Izuzev u slucaju Bartecka, za kojeg se zna da je bio u redovima Bundesvera, nemacka vlada, kako je sada saopstila, nema podatke ni o tome koliko je nemackih placenika koji su se borili u bivsoj Jugoslaviji prethodno bilo u nemackim oruzanim snagama.
Istice se medjutim da su osobe koje su na Balkanu borile kao placenici "po pravilu ekstremni desnicari". U borbu su odlazili uglavnom odazivajuci se pozivima objavljivanim u desnoekstremistickim listovima kao sto je "Nacionalsocijalisticki poziv u boj".
Vlada je, na deo poslanickog pitanja o tome koliko placenici iz bivse Jugoslavije po povratku ugrozavaju bezbednost u Nemackoj, odgovorila da je doduse rec o osobama koje su spremne na nasilje, ali da je opasnost od njih i dalje neznatno mala.
Nemacko drzavno tuzilastvo je, kako stoji u odgovoru vlade na pitanje PDS-poslnika, zapocelo, ali zbog nedostatka dokaza i obustavilo procese dvojici bivsih placenika koji su bili osumnjiceni za saucesnistvo u genocidu tokom rata u BiH.
Savezna vlada, prema sopstvenim navodima, ne raspolaze podacima o ukupnom broju nemackih gradjana koji se kao placenici bore na kriznim zaristima u svetu.
Prema nemackim zakonima sluzba u stranoj armiji ili paravojnoj formaciji nije kaznjivo delo.