Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

POTREBNO JE OSUDITI EKSTREMIZAM I NASILJE NA KOSOVU

Delegacija Saveta bezbednosti sa Kostunicom

Delegacija Saveta bezbednosti UN razgovarala je juce u Beogradu sa najvisim jugoslovenskim funkcionerima o stanju na Kosovu.
Nakon razgovora sa predsednikom SRJ Vojislavom Kostunicom i ministrima spoljnih i unutrasnjih poslova Goranom Svilanovicem i Zoranom Zivkovicem, sef delegacije i ambasador Bangladesa u Savetu bezbednosti Anvarul Karim Caudri izjavio je da je za vreme posete Kosovu "upucena snaznu poruka svima da je potrebno zapoceti proces pomirenja, osuditi ekstremizam i nasilje, promovisati multietnicko drustvo i medjusobnu saradnju".
"Bilo je dosta reci o bezbednosti na Kosovu, posebno o bezbednosti Srba", rekao je ambasador Caudri na konferenciji za novinare i dodao da je delegacija Saveta bezbednosti uverena da treba "povecati stepen bezbednosti, intenzivirati povratak izbeglih i raseljenih, kao i da ce to uticati na Srbe da izadju na kosovske izbore".
Caudri je rekao da su se Kostunica i clanovi delegacije slozili da je potrebno efikasno primenjivati rezoluciju 1244 i da je to zadatak UNMIK-a.
Na pitanje kako se moze popraviti bezbednosna situacija na Kosovu, Caudri je kazao da su bitno koraci u tom pravcu uspostavljanje struktura za sprovodjenje zakona i reda, i pravosudnog sistema od strane UNMIK-a, kao i zakonskih normativa za borbu protiv terorizma.
Kfor je ozbiljno angazovan na oduzimanju nelegalnog oruzja i to je izuzetno vazno, ocenio je Caudri.
Predsednik SRJ Vojislav Kostunica izrazio je nezadovoljstvo jer na Kosovu i Metohiji jos nije osigurana bezbednost za nealbance i zbog toga sto nije poceo proces povratka Srba i drugih nealbanaca u pokrajinu.
U saopstenju iz Kostunicinog kabineta navodi se da je predsednik SRJ u razgovoru sa delegacijom Saveta bezbednosti UN izrazio ocekivanje da ce predstavnici medjunarodne zajednice doneti i poceti da sporovode mere za izgradnju i jacanje medjuetnickog poverenja na Kosovu.
Kostunica je ocenio da se jedino tako mogu stvoriti uslovi za povecanje pravne i fizicke sigurnosti manjina na Kosovu i brzi povratak raseljenih u delove pokrajine u kojima bi bili bezbedni, navodi se u saopstenju.
Petnaestoclana delegacija Saveta bezbednosti UN predvodjena Anvarulom Karimom Caudurijem, predsednikom Saveta za jun mesec upoznala je Kostunicu sa detaljima upravo zavrsene posete Kosovu.
Oni su rekli da je cilj posete Kosovu bio "sagledavanje situacije na terenu, podsticanje napora na doslednoj primeni rezolucije 1244", a vecina clanova Saveta ocenila je da je na Kosovu "i pored nedovoljnog nivoa bezbednosti, ostvaren odredjeni napredak u normalizaciji stanja".
Delegacija je istakla i znacaj ucesca manjinskih zajednica u izgradnji demokratskih institucija kako bi bili stvoreni uslovi za povecanje bezbednosti, brzi povratak raseljenih i ocuvanje multietnickog karaktera pokrajine.
Kostunica je, medjutim, osporio ocenu o napretku u normalizaciji stanja i ukazao na primedbe jugoslovenskih vlasti u vezi sa pojedinim odredbama privremenog okvira za lokalnu samoupravu na Kosovu kojima se pokrajini daju elementi drzavnosti i prejudicira njen konacni status, suprotno Rezoluciji 1244.
On je ocenio i da u privremenom ustavnom okviru nema dovoljno institucionalnih garancija za zastitu prava Srba i ostalih nealbanaca u procesu donosenja odluka.

PROTESTI SRBA U BANjALUCI

Polozen kamen temeljac za obnovu dzamije

Premijer Republike Srpske (RS) Mladen Ivanic podvukao je juce znacaj odrzavanja ceremonije polaganja kamena temeljca za obnovu Ferhat-pasine dzamije.
"Znacajno je da je jedna stranica istorije zatvorena i nadam se da su gosti i ostali zadovoljni kako je sve proteklo", rekao je Ivanic novinarima nakon odrzavanja ceremonije, nesto pre nego sto je pet stotina demonstranata srpske nacionalnosti pokusali da probiju policijski kordon, nakon cega je doslo do ozbiljnog sukoba policije sa demonstrantima.
Jake policijske snage razbile su demonstrante, koji su u trenutku polaganja kamena temeljca, na udaljenosti od oko 300 metara od zgrade medzlisa Islamske verske zajednice (IVZ), gde se odrzavala ceremonija, pokusale da probiju policijski kordon.
Specijlane snage MUP-a RS vodenim smrkovima potisnule su demonstarnte prema samom centru grada, nakon sto su oni jurisali na njih uzvikujuci - "Ustase, ustase" i gadjajuci policiju metalnim sipkama, ciglama, kamenicama i drvenim daskama. Policija je u sest navrata bacala suzavac, rasterujuci tako demonstrante, koji su u talasima pokusavali da probiju policijski kordon.
Prema izvorima iz policije, povredjeno je oko 15 policajaca i isto toliko demonstranata, a nekoliko demonstranata je uhapseno.
U 12,20 minuta zvanice su napustile zgradu medzlisa, a oko 13,15 minuta mesto svecanosti napustili su i predstavnici IVZ.
Demonstranti su se uglavnom razisli, mada manje grupe i dalje napadaju policiju.
Policija je danas obezbedjivala celi prostor u poluprecniku od 500 metara od zgrade medzlisa, a svi koji su zeleli uci u taj prostor morali su da se prijave u Centar javne bezbednosti Banjaluka.
Pretpostavlja se da je MUP RS za obezbedjenje ceremonije angazovao vise od 1500 policajaca.
Potpredsednik Narodne skupstine RS i potpredsednik Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihic izjavio je da je polaganje kamena temeljca "znacajan dogadjaj", dodajuci da bi on bio zadovoljniji da su se Srbi pridruzili u vecem broju.
Ministar inostranih poslova BiH Zlatko Lagumdzija pozdravio je to sto se svecanost polaganja kamena temeljca za obnovu Ferhadije odrzala bez problema, isticuci da je policija "odradila dobro i profesionalno svoj posao i da se to isto moglo uraditi i 7. maja".
Demonstranti srpske nacionalnosti 7. maja sprecili su polaganje kamena temeljca za obnovu Ferhadije. U tim neredima povredjeno je vise lica i naneta je velika materijalna steta.
Gradonacelnik Banjaluke Dragoljub Davidovic rekao je da je za razliku od 7. maja, danasnja ceremonija prosla bez problema, zahvaljujuci, kako je rekao, "drugacijem pristupu i merama koje su preduzeli predsednik RS, vlada i gradske vlasti".
Muslimanski vodja u BiH reisu-l-ulema Mustafa Ceric polozio je kamen temeljac za obnovu Ferhadije, koja je porusena 7. maja 1993. godine. Na mestu gde je polozen kamen temeljac, po islamskim verskim obicajima, prinet je kurban (zaklan ovan).
Ceric je, obracajuci se muslimanskim vernicima i zvanicama, rekao da obnovu Ferhadije treba shvatiti kao korak ka svetlijoj buducnosti, a ne kao vracanje u mracnu proslost.
"Ferhadija treba da bude simbol pomirenja, ljubavi, medjusobnog dijaloga i tolerancije", istakao je Ceric.
Na kamenu temeljcu, koji je postavio Ceric, pisalo je - Ferhadija- izgradjena 1579., srusena 7. maja 1993., obnovljena 7. maja 2001.
Svecanosti su, osim predstavnika Islamske verske zajednice (IVZ) i muslimanskih vernika, prisustvovali i najvisi zvanicnici RS, bosnjacki clan Predsednistva BiH Beriz Belkic, ministar inostranih poslova BiH Zlatko Lagumdzija, predstavnici stranka iz Federacije BiH, kao i nekoliko stranih diplomata i predstavnika medjunarodnih organizacija koje imaju mandat u BiH.
Portparol MUP RS Zoran Glusac izjavio je agenciji Beta da ce policija nastaviti da obezbedjuje lokaciju na kojoj je polozen kamen temeljac za obnovu Ferhadije, kao i ostale znacajne objekte u gradu "sve dok se tenzije ne smire".
On nije mogao da precizira koliko je lica povredjeno u nemirima, najavljujuci da ce MUP RS o tome tokom dana obavestiti javnost.

MAKEDONIJA

Makedonija pozvala ekstremiste da poloze oruzje

Makedonija je juce jos jednom pozvala albanske ekstremiste iz Aracinova da se povuku i poloze oruzje kako bi se stvorili uslovi za nastavak politickog dijaloga bez oruzanih provokacija.
Poziv uputio je juce portparol Koordinacionog tela Stevo Pendarovski, ocenivsi da "ce to biti gest dobre volje" kako bi se stvorili uslovi za politicki dijalog.
Pendarovski je na konferenciji za novinare rekao da je mobilizacija rezervnog sastava policije, koja je sprovedena ovih dana, izvedena u zakonskim okvirima. On je dodao da je trideset lica demobilisano zbog nekih "zloupotreba".
Pendarovski je naveo informaciju ministra pravde Idzeta Memetija koji je dostavio Koordinacionom telu spisak od pedesetak lica sa zahtevom da se utvrde njihovi navodi da ih je policija nezakonito privela, van sluzbenih ovlascenja.
Pendarovski je ujedno demantovao navode da je sinoc doslo do sukoba izmedju albanskih ekstremista i makedonskih snaga bezbednosti u okolini Skoplja, u prigradskom naselju Matka i kod izvora Rasca.
"Pucnjava kod Matke desila se oko ponoci, ali pucao je jedan vojnik koji je sumnjao da se tamo krecu nepoznata lica", rekao je Pendarovski. On je dodao da je izvor Rasca pod jakom policijskom kontrolom ali da je pojacanje upuceno nakon informacija da je tamo primecena grupa od oko 20 terorista. "Ova informacija pokazala se kao netacna", rekao je on.

MUP-OVI DOSIJEI OTVORENI ZA JAVNOST

Dozvoljen uvid u dosije kod policije

Specijalizovane sluzbe MUP -a Srbije ce gradjanima omoguciti da se licno obaveste o tome da li imaju dosije Sluzbe drzavne bezbednosti kao i o sadrzaju tog dokumenta.
Uvid u dosijee koji su vodjeni o njima moci ce da imaju samo oni gradjani koji su zavedeni kao "unutrasnji neprijatelji" ili u novije vreme kao "ekstremisti ili teroriste", receno je u beogradskom SUP-u.
Osobe koje zele da znaju da li je Resor drzavne bezbednosti MUP-a Srbije o njima vodio dosije mogu se javiti na sledece telefone: Beograd (011) 311-75-02; Valjevo (014) 224-169; Vranje (017) 23-867; Zajecar (019)422-026; Zrenjanin (023) 565-888; Nis (018) 520-106; Novi Sad (021) 22-336; Pancevo (013) 318-618; Kragujevac (034) 332-077; Kraljevo (036) 22-377; Leskovac (016) 243-460; Subotica (024) 554-028; Uzice (031) 511-284; Smederevo (026) 222-411; Sremska Mitrovica (022) 226-993.
Gradjani sa podrucja Kosova i Metohije obavestenja o tajnim dosijeima moci ce da dobiju na telefon (018) 523-715.
Kako je receno Beti, procedura predvidja da gradjani sluzbama na navedenim telefonskim brojevima, ostave licne podatke kako bi bio proveren njihov identitet. Ukoliko se utvrdi da je o njima vodjen tajni dosije, gradjani moraju da odu na adresu koja ce im biti saopstena kako bi se "ugovorilo citanje".
Gradjani, kako je receno Beti, ne mogu saznati da li je dosije vodjen o nekom drugom licu.
Nesto detaljnije informacije dobili smo u Pokrajinskom SUP-u u Novom Sadu:
"Dosije nije moguce izneti ili poneti sa sobom. Lice koje ga ima, na zakazani datum dolazi u SUP, bez ikakvog prtljaga ili torbe i, naravno, bez naoruzanja, i na licu mesta moze da iscita svoj dosje", naveli su dezurni sluzbenici.
Oni su dodali da dosije ne moze da se prepise ili fotokopira, posto se jos uvek tretira kao drzavna tajna.

SUPROTAN ISHOD BI UGROZIO EKONOMSKE REFORME

U DOS-u i nade i neverice oko usvajanja zakona o Hagu

Visoki funkcioneri DOS-a izrazavaju nadu da ce Skupstina SRJ usvojiti zakon o saradnji sa Haskim tribunalom, jer bi suprotan ishod ugrozio ekonomske reforme i vlast na saveznom nivou.
Nekoliko funkcionera DOS-a je u nezvanicnom razgovoru, medjutim, izrazilo bojazan da poslanici Socijalisticke narodne partije (SNP) nece podrzati taj zakon i da u tom slucaju DOS tek treba da utvrdi strategiju daljih poteza.
Savetnik saveznog ministra unutrasnjih poslova Goran Vesic izjavio je da ce DOS "naci nacin" da saradjuje sa Haskim tribunalom, ukoliko njihov koalicioni partner u saveznom parlamentu Socijalisticka narodna partija (SNP) Crne Gore ne bude glasala za zakon o saradnji sa tim sudom.
"Ako SNP ne bude glasala za zakon o saradnji sa Haskim tribunalom DOS ce morati da preuzme odgovornost i nadje nacin da se sa tim sudom saradjuje, jer ova zemlja sigurno nece ponovo da ide u izolaciju", kazao je Vesic agenciji Beta.
On je rekao i da ce DOS "pronaci drugi nacin" za saradnju sa sudom u Hagu "u skladu sa pozitivnim propisima, zakonima i ustavom".
"Saradnja sa Haskim tribunalom je nasa medjunarodna obaveza koja proistice iz Dejtonskog sporazuma i toga da smo clanica Ujedinjenih nacija. Ako neko misli da nasa zastava treba da bude na Ist riveru i da dobijamo pomoc od UNHCR-a, a ne saradjujemo sa sudom u Hagu, taj se vara. Znaci kad koristimo pomoc, to je lepo, a kada treba da imamo i zakon i uradimo nesto, to nije lepo", kazao je Vesic.
On nije mogao da oceni kako ce proci glasanje o zakonu u saveznom parlamentu, dodavsi da je DOS "odgovorna vlast" i da ce naci resenje ukoliko SNP za zakon ne bude glasala.
Vesic, koji je i funkcioner Demokratske stranke, kazao je i da ocekuje da ce odbijanje koalicionog partnera da glasa za zakon o saradnji sa sudom za ratne zlocine izazvati krizu savezne vlade, kao i da ce takvim stavom SNP-a biti doveden u pitanje i opstanak savezne drzave.
"Ocekujem da ce svi poslanici glasati po savesti, jer donosenje zakona o saradnji sa Haskim tribunalom nije pitanje izrucenja jedne ili pet osoba, vec pitanje da li ova zemlja hoce ili nece da saradjuje sa svetom", kazao je Vesic.
Funkcioner Demokratske stranke Srbije (DS) Aleksandar Popovic izrazio je nadu da ce SNP "izmedju dva zla izabrati manje" i glasati za zakon o saradnji sa Haskim sudom.
"Tesko je ovom momentu bilo sta pretpostaviti. Ja se samo nadam da su njima (SNP-u) jasne implikacije glasanja i na jedan i na drugi nacin, kao i da ce izmedju ta dva odabrati onaj koji je u ovom trenutku manje zlo, a to je glasanje za zakon", kazao je Popovic.
On je rekao da ostaje pri stavu svoje stranke da o Haskom tribunalu "ne misli dobre stvari", pogotovu ne o Tuzilastvu tog suda, dodavsi da je njegovo licno misljenje da "bez ili sa zakonom" svakom ko je osumnjicen "treba da bude sudjeno u Beogradu".
"Ne kazem da smo srecni sto Haski sud postoji, jer znamo kakav je, ali tu smo gresni, jer mislimo da je ovakav zakon manje zlo u odnosu na automatsko izrucivanje. Ipak, cinjenica je da postoji nasa medjunarodna obaveza vezana za saradnju i iskreno se nadam da ce oni (SNP) shvatiti konsekvence glasanja u jednom i drugom smislu", kazao je Popovic.
On je rekao i da ce se ukoliko zakon "ne prodje" pokazati "da u ovoj zemlji nema saglasnosti oko kljucnih pitanja", sto ce, kako je kazao, dovesti do problema na donatorskoj konferenciji i rezervisanosti privatnih investitora koji zele da ulazu u nasoj zemlji.
Popovic nije mogao da proceni koliko bi tajno glasanje moglo da utice na ishod glasanja SNP-a. On je kazao da ce neglasanje te stranke iz Crne Gore dovesti do krize savezne vlade, izrazzavajuci sumnju da ce DOS za manjinsku vladu dobiti podrsku.
Vise sagovornika iz redova DOS-a reklo je nezvanicno da ta koalicija jos nema "strategiju" za period posle eventualnog neizglasavanja zakona o saradnji sa tim sudom. Najveci broj sagovornika Bete iznelo je procenu da SNP ipak nece glasati za zakon.
Politicari iz DOS-a takodje kazu da bi zbog eventualnog neizglasavanja zakona o saradnji SRJ sa Haskim tribunalom neki clanovi Savezne vlade mogli da podnesu ostavke u znak protesta.
"Ne znamo koliko bi pojavljivanje (jugoslovesnkog predsednika) Vojislava Kostunice na sednici parlamenta moglo da doprinese da se SNP, ukoliko glasanje bude tajno, u trenutku predomisli i glasa za zakon, ali nam je to jedina mogucnost. Donatorska konferencija je tu i moracemo brzo da smislimo nacin na koji cemo sve optuzene ipak isporuciti sudu koji ih trazi", receno je u DOS-u.
Poslanici jugoslovenskog parlamenta o zakonu o saradnji sa sudom za medjunarodne zlocine u Hagu izjasnice se na sledecoj sednica saveznog parlamenta.

PREMINUO EPISKOP SUMADIJSKI SAVA

Episkop sumadijski Sava preminuo je u noci izmedju subote i nedelje u sedistu sumadijske eparhije u Kragujevcu.
Episkop Sava je operisan u ponedeljak zbog problema sa zelucom.
Na predlog patrijarha srpskog Pavla, Sabor Srpske pravoslavne crkve odlikovao je nedavno sumadijskog episkopa Ordenom Svetog Save prvog stepena, u znak priznanja za cetrdesetogodisnje samopregorno i uspesno arhijerejsko sluzenje crkvi.
Episkop sumadijski Sava (svetovno ime Svetozar Vukovic) rodjen je u Senti 13. aprila 1930. godine. Osnovnu skolu i nizu realnu gimnaziju zavrsio je u Senti, Bogosloviju Svetog Save u manastiru Rakovici 1950, a Bogoslovski fakultet u Beogradu 1954.
Akademsku godinu 1957/58. proveo je na postdiplomskim studijama na Starokatolickom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Bernu radeci, u isto vreme, na izradi svoje doktorske disertacije "Tipik arhiepiskopa Nikodima".
Po povratku iz Svajcarske, postavljen je za suplenta Bogoslovije Svetog Save u Beogradu. Doktorirao je na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu 15. maja 1961. godine.
Patrijarh srpski German ga je zamonasio u manastiru Vavedenje u Beogradu 3. novembra 1959, a sutradan i rukopolozio u cin jerodjakona. Izabran je za vikarnog episkopa moravickog 20. maja 1961. godine.
U cin prezvitera rukopolozio ga je patrijarh German 3. juna iste godine i proizveo u cin protosindjela. U cin arhimandrita proizveo ga je 24. juna mitropolit zagrebacki Damaskin. Za episkopa moravickog hirotonisali su ga u beogradskoj Sabornoj crkvi 23. jula 1961. patrijarh German, episkop backi Nikanor i episkop banatski Visarion. Za episkopa istocnoamerickog i kanadskog izabran je 1. juna 1967. i na tom polozaju ostao je sve do 13. septembra 1977, posto je za episkopa sumadijskog izabran je 21. maja 1977. godine.

Funkcioneri izjavili saucesce patrijarhu Pavlu

Visoki drzavni funkcioneri izjavili su juce patrijarhu srpskom Pavlu saucesce povodom smrti episkopa sumadijskog Save.
Izjave saucesca srpskom patrijarhu urucio je jugoslovenski sef diplomatije Goran Svilanovic.
Telegram saucesca povodom smrti episkopa sumadijskog Save patrijarhu Pavlu uputio je i jugoslovenski ministar vera Bogoljub Sijakovic.
"Obimno naucno delo, uspesna izdavacka i graditeljska delatnost, visedecenijsko predano i plodotvorno arhipastirsko delanje blazenopocivseg episkopa Save, kao i njegov osobiti smisao za red i vodjenje crkvene uprave ostavili su neizbrisiv trag u svim eparhijama kojima je upravljao i administrirao", saopsteno je iz saveznog ministarstva vera. Zaljenje upucujemo crkvi, svestenstvu, monastvu i verujucem narodu, navodi se u saopstenju.
Saucesce povodom smrti episkopa sumadijskog Save patrijarhu Pavlu juce je uputio i princ Aleksandar Karodjerdjevic.
Navodeci da je smrt episkopa sumadijskog "veliki gubitak i za Crkvu, i za narod i za mene licno", princ Karadjordjevic navodi da je episkop Sava bio "veliki duhovnik i naucnik, arhipastir izvanrednih sposobnosti koje su dosle do izrazaja ne samo u zemlji vec i u dijaspori".

SASTAV NOVE CRNOGORSKE VLADE

DPS podrzao personalni sastav nove Vlade

Glavni odbor Demokratske partije socijalista (GO DPS) potvrdio je kasno sinoc sastav nove crnogorske Vlade, ciji je mandatar aktuelni premijer i potpredsednik te stranke Filip Vujanovic.
Portaprol DPS Igor Luksic izjavio je nakon sednice GO novinarima da ce nova Vlada imati 19 resora - 16 ministarstava i tri potpredsednicka mesta.
Dosadasnja Vlada imala je 22 resora pa ce ekologija biti pripojena ministarstvu urbanizma, resor vera pokrivace Vujanovic, dok je potpredsednicko mesto za drustvene delatnosti ukinuto.
GO DPS je zakljucio da ne treba ukinudati Ministarstvo sporta, pa ce danas Vujanovic konsultovati koalcionog partnera SDP da to ministarstvo ipak ostane.
Novi potpredsednici Vlade bice Dragan DJurovic za politicki sistem, Zarko Rakcevic za finansijski sistem i Branislav Gvozdenovic za ekonomski sistem.
DJurovic je sef poslanickog kluba DPS u crnogorskom parlamentu i direktor lista "Pobjeda", Rakcevic lider SDP, a Gvozdenovic direktor javnog preduzeca Poste Crne GOre.
Dosadasnje resore u Vladi ce zadrzati ministri spoljnih poslova Branko Lukovac, ministar finansija Miroslav Ivanisevic, ministar urbanizma Rade Gregovic, ministar zdravstva Zarko Micovic, ministar saobracaja Jusuf Kalamperovic i ministar poljoprivrede Milutin Simovic.
Ministartsvo unutrasnjih poslova preuzece njegov dosadasnji funkcioner Andrija Jovicevic, ministarstvo privrede Darko Uskokovic ( aktuelni sef Vujanovicevog kabineta ), ministarstvo turizma Predrag Nenezic ( Vujanovicev savetnik), prosvetu Predrag Ivanovic ( profesor Ekonomskog fakulteta), trgovine Ivan Raicevic (funkcioner DPS u Beranama), kulture Branislav Popovic - glumac.
Ministarstvo rada i socijalnog staranja trebalo bi da preuzme dosadasnji potpredsednik Vlade iz redova DPS Dragisa Burzan, Ministarstvo privrede vodice Zeljko Sturanovic (clan Predsednistva DPS).
Ministartsvo za nacionalne manjine trebalo bi da pripadne albanskim partijama, koje jos uvek nisu predlozile svog kandidata za to mesto.
DPS ce u novoj Vladi imati 15 resora, SDP tri, dok je Lukovac jedina nestranacka licnost.
Luksic je rekao da ce prioriteti nove Vlade biti sprovodjenje ekonomskih reformi, nastavak dijaloga unutar Crne Gore i razgovora sa Srbijom o definisanju medjusobnih odnosa, kao i priprema referenduma o drzavnom statusu.
On je kazao da DPS sinoc nije odredio svog kandidata za potpredsednika Skupstine, kao ni novog sefa poslanickog kluba u Skupstini Crne Gore.
Za danas je zakazana sednica Skupstine na kojoj bi trebalo da bude izabrana nova Vlada.

REPUBLICKI MINISTAR PRAVDE I LOKALNE SAMOUPRAVE

"Srbija ne sme biti talac nijedne politicke opcije"

Republicki ministar pravde i lokalne samouprave Vladan Batic izjavio je juce u Becu da Srbija vise ne sme biti talac "nijedne politicke opcije u Crnoj Gori".
Batic je na konferenciji za novinare rekao da "Srbija vise ne moze biti talac nijedne politicke opcije u Crnoj Gori, niti njenog vecinskog dela koji se protivi ostanku u zajednickoj drzavi, niti manjinskog dela koji zeli da Jugoslaviju vrati i doba Milosevicevog rezima".
On je ocenio da je sednica Savezne skupstine, koja ce biti odrzana u cetvrtak, "veoma bitna i od njenog ishoda zavisi mnogo toga u Srbiji i Jugoslaviji".
"Ako se ne usvoji zakon moze doci do teske krize vlade, sto moze da utice i na opstanak SRJ", ocenio je Batic i dodao da kao republicki ministar mora da brani interese gradjana Srbije koji zele da zive kao sav normalan svet, sto podrazumeva ukljucenje u svetske i evropske integrativne procese, kao i prihvatanje pravila medjunarodne zajednice.
On je podsetio da od donosenja zakon, kao i efekata njegove primene, zavisi odluka Pariskog kluba poverilaca o reprogramimranju dugova SRJ, ishod donatorske konferencije, te sudbina i opstanak ne samo SRJ vec i perspektive Republike Srbije.
"Posle oktobarskih promena poceli smo polako da sticemo kredibilitet i imidz, a ovakvim postupcima vraceni smo unazad. Svaki izgubljeni dan predstavlja mesec unazad", rekao je Batic podsecajuci da je 9. februara u kabinetu predsednika SRJ Vojisava Kostunice postignut sporazum izmedju DOS-a i SNP-a o hitnom usvajanju zakona o saradnji sa Hagom.
Batic se susreo juce u Becu sa austrijskim resornim kolegom Diterom Bemdorferom, sa kojim je razgovarao o reformi pravosudja u Jugoslaviji, aktuelnim postupcima, pre svega u krivicnom segmentu protiv bivsih celnika drzave.
Batic se upoznao i sa austrijskim zakonom o saradnji sa haskim Tribunalom, ukazujuci da i austrijski Ustav, kao i jugoslovenski, ne predvidja izrucenje vojnih lica drugim drzavama, ali je zakonom o saradnji sa Hagom tom sudu omoguceno izrucenje austrijskih drzavljana.
Konferenciji za novinare je prisustvovao i republicki ministar unutrasnjih poslova, koji je izjavio da je policija zavrsila istragu u slucaju "hladnjaca" ukazujuci da postoje dve potvrdjene lokacije na kojima se nalaze tela, te da su postupak sada preuzeli pravosudni istrazni organi.
Mihajlovic je dodao da je policija dobila informacije o postojanju jos jedne lokacije, kao i da policija vodi istragu o povezanosti bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica sa slucajem "hladnjaca".
Mihajlovic i Batic borave u Becu na seminaru o reformi i razvoju javne uprave u organizaciji austrijske Savezne akademije za javnu upravu.
Batic ce otputovati sutra u Slovacku, a potom i u Cesku, gde ce razgovarato sa svojim resornim kolegama.

NACELNIK GENERALSTABA VOJSKE JUGOSLAVIJE

Glasine o mojoj smeni stete Vojsci Jugoslavije

Nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije (VJ) Nebojsa Pavkovic ocenio je da "neko namerno plasira" glasine o njegovoj smeni kako bi "mozda izazvao nesigurnost i u VJ i u krugovima bliskim predsedniku SRJ Vojislavu Kostunici".
General Pavkovic je u intervjuu novom broju nedeljnika "Svedok" demantovao optuzbe da "razbija DOS".
"To sto me (potpredsednik Vlade Srbije Nebojsa) Covic napada da razbijam DOS je smesno. Ja sam do sada vrlo korektno saradjivao sa svim liderima DOS-a, a VJ je uz legalne institucije i organe vlasti, sto znaci i uz lidere DOS-a", kazao je nacelnik Generalstaba VJ.
Povodom razmirica sa Covicem zbog povlacenja generala Ninoslava Krstica sa duznosti komandanta Zdruzenih snaga bezbednosti, Pavkovic je ocenio da potpredsednik Vlade Srbije "preuzima ingerencije predsednika drzave, da komanduje i kadrovira u VJ".
"To sto je uradjeno na jugu Srbije u vojnickom smislu treba da ucini predsednik i Generalstab. Tu situaciju treba povezati i sa cinjenicom kako je do situacije u Kopnenoj zoni bezbednosti doslo i sta je trebalo uciniti da do toga ne dodje", rekao je nacelnik Generalstaba VJ.
On je naveo da general Krstic nije smenjen, vec da je vracen na svoju redovnu duznost, u skladu sa prestankom potrebe za postojanjem vanredno angazovanih snaga.
Prema njegovim recima, VJ je tokom agresije NATO-a korektno i profesionalno obavila svoju duznost, o cemu poseduje urednu dokumentaciju.
"Mi se nicega ne plasimo, mi smatramo da treba da postoji saradnja sa Haskim tribunalom i da treba da budu, zapravo, kaznjeni svi oni koji su na bilo koji nacin cinili zlocine na Kosovu. Sto se tice Vojske, mi smo to otkrivali vrlo brzo i efikasno i preduzimali mere", kazao je general Pavkovic.
On je naveo da ne zna sta su za vreme sukoba na Kosovu cinile jedinice MUP-a, jer su "imale svoju komandu, svoje zone odgovornosti".
"Postojala je zajednicka komanda koja je na neki nacin bila kontrolor sta rade jedinice MUP-a na Kosmetu i koordinator izmedju jedinica vojske i MUP-a", rekao je nacelnik Generalstaba jugoslovenske vojske.
Prema njegovim recima, akcijama vojske i policije koordinirala je zajednicka komanda u kojoj su bili "odredjeni politicari".
General Pavkovic je naveo da je postojalo naredjenje da se MUP potcini VJ, ali da ono nije zazivelo u praksi, zbog toga sto ga nisu prihvatili "komandanti jedinica MUP-a, njihovi sekretarijati na Kosovu i njihov stab".
On je naveo da je Vojska o tom postupku MUP-a obavestila Stab Vrhovne komande, ali nije precizirao da li je dobijen odgovor.
Prema njegovim recima, VJ i MUP Srbije korektno saradjuju i u najslozenijim zadacima, a nesuglasice se odnose samo na celne ljude tih institucija.
General Pavkovic je ocenio da ne postoji mogucnost da Jugoslavija bude uvucena u sukob u Makedoniji, ali da situaciju dodatno komplikuje svakodnevna pojava izbeglica koje pokusavaju da, i van granicnih prelaza, predju na teritoriju SRJ.

TESKI KARDIOLOSKI PACIJENT

Advokati traze da se Milosevic leci na VMA

Advokati Slobodana Milosevica zatrazili su da bivsi predsednik SRJ odmah bude prebacen na Vojno-medicinsku akademiju, jedinu zdravstvenu ustanovu koja moze da zadovolji sve neophodne bezbednosne uslove za Milosevicev boravak, saopsteno je iz advokatske kancelarije Zdenka Tomanovica.
Kako se navodi u saopstenju, advokati su protiv konzilijuma lekara iz kardioloskog Instituta Dedinje podneli krivicnu prijavu zbog krivicnog dela nesavesnog lecenja bolesnika.
Advokati su od "politicki nezavisnog medicinskog eksperta, sudskog vestaka" trazili da, na osnovu rezultata konzilijuma lekara, odredi da li osoba za utvrdjenim medicinskim nalazima moze dalje da se leci u zatvoru ili zatvorskoj bolnici.
U saopstenju se navodi da je vestak uvtrdio da svi faktori "zajedno (istrazni zatvor, koronarna bolest, neregulisana visoka hiperteznija) mogu zajedno da doprinesu brzom fatalnom ishodu bolesti (infarkt miokarda)".
Vestak je, takodje, utvrdio da se radi o tesko kardioloskom pacijentu, nedovoljno ispitanom i neadekvatno lecenom, te da njegovo dalje ispitivanje i lecenje nije moguce ni u istraznom zatvoru ni u zatvorskoj bolnici, vec na intenziovnoj nezi visokospecijalizovane ustanove, navodi se u saopstenju.

JUGOSLOVENSKO - RUSKI PREDLOG

Albanski lideri protiv balkanske konferencije o Kosovu

Jugoslovensko-ruski predlog za odrzavanje balkanske konferencije o Kosovu izazvao je negativne reakcije politickih lidera Albanaca na Kosovu.
Potpredsednik Demokratskog saveza Kosova (DSK) Kol Berisa izjavio jeda je pravo svakoga, pa i ruskog predsednika Vladimir Putina koji je boravio na Kosovu, da predlaze razne inicijative.
Ali sto se tice Putinovog i predloga jugoslovenskog predsednika Vojislava Kostunice da se organizuje regionalna konferencija o Kosovu, ocenio je Berisa, Kosovo ga nece prihvatiti.
"O kosovskom pitanju odlucice se u Pristini, Njujorku, Vasingtonu, Bonu i drugim evropskim prestonicama, a ne na osnovu predloga Kostunice i Putina", rekao je Berisa.
Visoki funkcioner Demokratske partije Kosova Fatmir Lima smatra da, imajuci u vidu politicke stavove ruskog predsednika u vezi sa odrzavanjem opstih izbora na Kosovu, njegov sadasnji predlog o balkanskoj konferenciji je neiskren.
"Kosovo sada koraca u svom politickom procesu, sto podrazumeva stvaranje centralne institucije, celokupne demokratizacije Kosova i institucionalizacije zivota kao i predstojece opste izbore zakazane za 17. novembar", rekao je Lima.
On je dodao da se "tek tada moze otvoriti rasprava o jednoj konferenciji gde ce Kosovo zastupati vlastiti legitimni predstavnici".
"Mi smo za medjunarodnu konferenciju a ne za balkansku konferenciju", istakao je Lima.
Clan predsednistva Alijanse za buducnost Kosova Adrian DJini upozorio je da bez saglasnosti i prisutnosti albanskog politickog faktora ne moze da se odrzi nijedna konferencija na kojoj ce se raspravljati i o pitanju Kosova.
DJini je dodao da su predlozi Putina i Kostunice "apsurdni i neprihvatljivi".

PRISTINA

Medjunarodne snage otvorile Kancelariju za zalbe

KFOR je u Pristini otvorio Kancelariju za zalbe, koja ce omoguciti svim gradjanima Kosova koji imaju povoda da se zale na medjunarodne mirovne snage da to i ucine, izjavio je jedan zvanicnik KFOR-a.
"Zalbe koje ce KFOR razmatrati ticu se stete koje je KFOR prouzrokovao na imovini, ili su u vezi sa saobracajnim nesrecama, licnim povredama, stetama nanetim stocarstvu", izjavio je portparol KFOR-a, major Aksel Jandesek.
On je rekao da se steta prouzrokovana za vreme vazdusnih napada NATO-a na SRJ nece se kompenzovati, kao ni i ona za koju se sumnja da je naneta pre 12. juna 1999. godine - pre ulaska medjunarodnih snaga KFOR-a na Kosovo.
Kfor je u protekle dve sedmice, u okviru siroke akcije suzbijanja akcija ekstremista, zaplenio veliku kolicinu naoruzanja i uhapsio 55 osoba, saopstio je portparol medjunarodnih snaga major Aksel Bernd Jandesek.
Major Jandesek je rekao da je zaplenjeno 109 pusaka, 75 pistolja, 48 mitraljeza, 505 razlicitih granata i 33.500 metaka.
"U tim akcijama uhapseno je 55 osoba", rekao je portparol Kfora.

KOSOVO

U poslednjih 10 dana na Kosovo doslo 27.000 izbeglica

I pored vidnog opadanja broja izbeglica koje iz Makedonije poslednjih dana stizu na Kosovo, njihov ukupan broj iznosi 48.000, zbog cega je Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) i dalje zabrinut, izjavila je danas portparol UNHCR-a u Pristini, Astrid van Genderen Stort.
Ona je na konferenciji za novinare u Pristini rekla da je u protekla dva dana na Kosovo uslo nesto vise od hiljadu izbeglica iz Makedonije, dok je u petak granicu preslo najmanje 1.500 osoba.
Van Genderen Stort je rekla da su pridosle osobe poreklom uglavnom iz okoline Skoplja i Tetova i da medju njima ima i Bosnjaka, Goranaca i sandzackih muslimana.
"Sa 27.000 izbeglica za manje od 10 dana, UNHCR ostaje krajnje zabrinut i nastavlja da nadgleda situaciju u Makedoniji", rekla je ona i pozvala sve strane da postuju prava civila da se isele iz svojih domova ili da u njima ostanu ukoliko to zele.

KLADOVO

Bivsi policajac prevezao oko 1.000 leseva sa Kosova

Urednik i vlasnik Timocke Krimi revije Dragan Vitomirovic izjavio je danas lokalnom radiju da je leseve koji su pronadjeni u Petrovom selu kod Kladova vozio policajac u penziji koji je na tom poslu bio radno angazovan.
Pozivajuci se na svoje izvore, Vitomirovic je kazao da je ta osoba sa Kosova prevezla oko hiljadu leseva u periodu od aprila do juna 1999. godine tokom NATO bombardovanja u akciji prikrivanja leseva. Prema njegovim recima, vozac kamiona koji je istrazitelje uputio na lokaciju grobnice, doterao je kod Petrovog sela u aprili 1999. godine kamion sa lesevima koji su zatrpani u vec iskopanu jamu.
Javni tuzilac Okruznog suda u Negotinu Miroslav Srzentic izjavio je juce da ce iskopavanje masovne grobnice u Petrovom selu poceti za dan-dva, jer se ocekuje dolazak eksperata za sudsku medicinu iz Nisa i Beograda".
On je rekao da "nije iskljuceno da sa ekipom eksperata dodju i istrazitelji Haskog tribunala za ratne zlocine". Istrazni organi saopstili su da poseduju informaciju da se u grobnici u Petrovom selu nalazi tridesetak leseva za koje se pretpostavlja da poticu sa Kosova.
Takodje je receno da novopronadjeni lesevi nemaju veze sa lesevima iz hladnjace koja je pronadjena potopljena u Dunavu kod Kladova.
Lokacija ove grobnice cije su dimenzije jos uvek nepoznate, nalazi se nedaleko od centra za obuku Jedinice za specijalne operacije Resora drzavne bezbednosti MUP-a Srbije u nacionalnom parku DJerdap.