SMESNO ALI ISTINITO...
Ponovo restrikcije stuje u Kaliforniji
Pojedinim delovima severne Kalifornije i u nedelju je iskljucivana struja, treci put u manje od nedelju dana.
Restrikcija je pogodila oko 75.000 korisnika u Sakramentu, Rozenvilu, Turloku i Modestu i trajala je oko 20 minuta.
Nezavisni sistemski operator, koji upravlja nad 80 odsto drzavne elektricne mreze, saopstio je ranije da ce biti proglasen treci nivo uzbune, sto je neuobicajeno posto se preko vikenda potrosnja struje uglavnom smanjuje.
Treci nivo uzbune se proglasava kada rezerve struje padnu ispod 1,5 odsto i omogucava operatorima da iskljucuju struju korisnicima u skladu sa potrebama.
Restrikcija struje bilo je u sredu i cetvrtak u severnoj i centralnoj Kaliforniji. Struja je bila iskljucena u hiljadama domova i poslovnih zgrada skoro dva sata. Drzava je u petak i subotu izbegavala da pribegne restrikcijama.
Portparol elektrodistribucije Stefani Mekorkl rekla je da su restrikcije naredjene kako bi se sacuvala energija u mrezi i da se ne zna da li ce biti nastavljene.
"Imali smo male rezerve tokom celog vikenda", rekla je ona.
Restrikcije su izazvane losim stanjem rezervi elektricne energije i remontom u mnogim elektranama. Restrikcije su bile pracene hitnim zahtevima stanovnistvu da stedi struju.
"Stanovnici Kalifornije stvarno treba da budu stedljivi dok budemo pokusavali da prebrodimo ovu krizu jer druge drzave dele svoje megavate sa nama", dodala je Mekorkl.
Elektrodistribucija se nadala da nece biti primorana da pribegne restrikcijama tokom vikenda kada se potrosnja elektricne energije obicno smanjuje za 2.000 megavata.
Ona je, medjutim, bila primorana da ponovo iskljuci struju korisnicima koji placaju jeftiniju tarifu posto su pristali na restrikcije.
EVROPSKA UNIJA I SRJ
Podrska ucvrscenju demokratije i reformama u SRJ
Sefovi diplomatija Evropske unije su danas u Briselu potvrdili spremnost da nastave da pruzaju "znacajnu politicku i finansijsku pomoc" SR Jugoslaviji i njenoj "politici demokratskih i ekonomskih reformi, pomirenja i regionalne saradnje".
Ministri su naglasili da ce to Jugoslaviju "pribliziti EU" kroz proces stabilizacije i asocijacije. Oni su predocili su i da SRJ u tom cilju mora ispuniti uslove za "pridruzenje EU", kao sto delovanje demokratskih nacela, pravne drzave, trzisne privrede, postovanje ljudskih i manjinskih prava, regionalna saradnja i saradnja s Haskim tribunalom, ispunjavanje obaveza iz Dejtonskog sporazuma i rezolucije 1244 UN o Kosovu.
Na sastanku je odluceno da se "kao novi znak te podrske" pocetkom februara u Beograd otputuje "ministarska trojka" EU, u cijem sastavu ce biti predsedavajuci Saveta ministara Unije, sef svedske diplomatije Ana Lind, evropski komesar za medjunarodne odnose Kris Paten i visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Havijer Solana.
Evropski ministri su pozvali vlasti u Beogradu i Podgorici da se kroz otvoren demokratski postupak dodju do obostrano prihvatljivog resenja za odnose Srbije i Crne Gore "u opstem federalnom okviru". Oni su ostro osudili i zahtevali da se smesta obustavi nasilje albanskih naoruzanih grupa na jugu Srbije, "a posebno u Zoni kopnene bezbednosti".
Sefovi diplomatija EU su, u zakljucku analize stanja na zapadnom Balkanu, "pozdravili slobodne i postene uslove pod kojima su odrzani decembarski izbori u Srbiji", istakavsi da "njihov ishod potvrdjuje resenost naroda Srbije da nastavi da ucvrscuje demokratiju u svojoj zemlji, sto je pokrenuto izborom predsednika SRJ u septembru".
Ministri su pozvali "vlasti u Beogradu i Podgorici da se dogovore o otvorenom i demokratskom postupku kojim bi, u opstem federalnom okviru, odlucili o novom ustavnom uredjenju za odnose izmedju sastavnih delova Federacije, prihvatljivom za sve strane".
Sefovi diplomatija EU "ponovo isticu svoje ubedjenje da se u svi pregovori o preuredjenju odnosa u federaciji moraju podudarati sa unutrasnjom stabilnoscu SRJ i regionalnom stabilnoscu jugoistocne Evrope.
Savet ministara pozdravlja ispoljenu spremnost predsednika (SRJ Vojislava) Kostunice da odigra konstruktivnu ulogu u tom cilju. Ministarski savet EU podvlaci da je vazno da budu izbegnute bilo kakve jednostrane akcije koje mogu ugroziti taj pregovaracki proces, kao i da se obezbedi demokratski legitimitet njegovog ishoda".
"Evropska unija ostro osudjuje nasilne i ilegalne akcije naoruzanih grupa etnickih Albanaca u juznoj Srbiji, a posebno u Zoni kopnene zastite", navodi se u zakljuccima zasedanja. Ministri EU su zatrazili da "odmah i u potpunosti bude obustavljeno nasilje na tom podrucju. EU pozdravlja privrzenost jugoslovenskih vlasti postovanju odredbi rezolucije 1244 SBUN i Vojno-tehnickog sporazuma".
EU ih ohrabruje da nastave da delaju na miroljubivom resenju, utemeljenom na nacelima punog postovanja ljuskih prava, osnovnih sloboda i ravnopravnosti svih gradjana i nacionalnih zajednica". Savet ministara je ukazao na nuznost "da sve strane sprovode odredbe rezolucije 1244 SBUN", naglasio punu podrsku novom sefu UNMIK-a Hansu Hekerupu i "cestitao Kusneru na zapazenom poslu koji je obavio u teskim okolnostima".
Napominjuci da "Evropska unija ocekuje da bude formirana nova srpska vlada", sefovi diplomatije podvlace i da SRJ treba da, isto kao i ostale zemlje zapadnog Balkana, ispuni uslove za saradnju sa EU kroz proces stabilizacije i asocijacije, koje su prihvatili svi ucesnici susreta lidera EU i zapadnog Balkana, proslog decembra u Zagrebu.
Ti uslovi su, kako se podseca, "postovanje demokratskih nacela, ljudskih prava i vladavina zakona, puna saradnja sa Haskim sudom, zastita manjina, ekonomske trzisne reforme, regionalna saradnja, ispunjavanje obaveza dejtonsko-pariskih sporazuma i rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN (o Kosovu)".
SPOLjNA POLITIKA EVROPSKE UNIJE
Zajednicka strategija EU neefikasna i bez smisla
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana upozorio je da zajednicka spoljna politika Unije pati od nedostatka kredibiliteta, efikasnosti i smisla.
U poverljivom internom izvestaju, koji je podneo Savetu ministara EU na danasnjem zasedanju u Briselu, Solana je naglasio da bi Unija trebalo da prestane da proizvodi "glatke, deklarativne tekstove, dobro skrojene za javnu i diplomatsku upotrebu".
"Zajednicke strategije usvojene do sada (o Rusiji, Ukrajini, Balkanu, Mediteranu) jos nisu doprinele da EU bude snaznija i efikasnija u medjunarodnim poslovima", napisao je Solana u izvestaju.
Ako ti nedostaci ne budu otklonjeni, dodao je on, "mi cemo prosiriti jaz izmedju niske efikasnosti, s jedne, i visokih ocekivanja, s druge strane".
Prema Solaninom misljenju, objavljivanje zajednicke strategije o istrosenim temama, za koje je siroko usaglasena i zasnovana politika vec postojala, bilo je pogresno, zbog cega se postavlja pitanje: koja je svrha?
Ta strategija se pokazala tesko prilagodljiva brzom razvoju dogadjaja, na primer na vrhuncu krize u Ceceniji.
On je preporucio da EU ubuduce zajednicku strategiju gradi samo o "manje ambicioznim i istrosenim temama", buduci da su za unapredjenje njenog diplomatskog ucinka potrebni "istinski i nelakirani dokumenti o unutrasnjoj politici".
Solana je naglasio da se javni dokumenti "narocito ne mogu baviti osetljivim pitanjima kao sto su interesi i ciljevi EU, koji nisu primereni objavljivanju, kao i podrucja neslaganja sa spoljnim partnerima ili teskoce i protivrecnosti u pristupu Unije".
Visoki predstavnik EU primetio je i da zajednicka strategija do sada nije bila koriscena kao osnova za kvalifikovanu vecinu prilikom glasanja o spoljnopolitickim odlukama Unije, sto je predvidjeno sporazumom iz Amsterdama.
Solana je predlozio plan u 13 tacaka za radikalnu promenu procesa usvajanja zajednicke spoljnopoliticke strategije EU, insistirajuci da ona mora biti poverljiva, da ima ciljeve cije se postizanje moze potvrditi i da se koncentrise na rezultate.
SAD I ABORTUS
Bus ukinio finansiranje grupa za abortus
Predsednik SAD Dzordz Bus mladji odlucio je da blokira americko finansiranje organizacija za kontrolu radjanja koje nude abortus ili savetuju zene da mu se podvrgnu, saopstila je juce Bela kuca.
"Predsednik ne zeli da podrzava upotrebu novca poreskih obveznika za omogucavanje abortusa", rekao je Busov sekretar za stampu Ari Flajser (Ari Fleiscer).
Busova administracija jos nije donela izvrsnu odluku o tome, a Flajser je odbio da podrobnije govori o tome.
"To je vazno pitanje. Izvrsna naredba je moguca u bilo koje vreme", precizirao je Flajser.
Zvanicnik Bele kuce, koji je zatrazio anonimnost, potvrdio je, medjutim, da je ta odluka vec doneta i da ce Bus uskoro izdati izvrsnu naredbu.
Nagovestaj te odluke, sasvim suprotne od zvanicnog stava tokom mandata Bila Klintona, procureo je iz Bele kuce u isto vreme dok su protivnici abortusa odrzavali svoj godisnji "mars na Vasington".
Tim marsem protivnici abortusa obelezavaju 28. godisnjicu odluke Vrhovnog suda SAD iz cuvenog slucaja "Rou protiv Vejda" (Roe v. Njade) kojom je legalizovan abortus.
Predsednik Bus ce se obratiti ucesnicima marsa pisanom izjavom koju ce procitati republikanski lider pokreta protiv abortusa Kris Smit (Cris Smith).
Odluku koju je Bus usvojio, donosili su u proslosti i republikanski predsednici Ronald Regan (Reagan) i Dzordz Bus stariji, otac sadasnjeg americkog lidera.
Taj stav poznat je kao "Meksiko Siti politika" zato sto ga je Regan prvi put obelodanio na konferenciji o stanovnistvu, 1984. godine u glavnom gradu Meksika.
Klinton, koji je podrzavao pravo na abortus, obnovio je finansiranje grupa koje zagovaraju prekid trudnoce dva dana nakon sto je 1993. godine stupio na duznost predsednika.
GRCKI KOMUNISTI I SRJ
Papariga ce se sastati sa Milosevicem
Generalni sekretar Komunisticke partije Grcke Aleka Papariga namerava da se sastane sa bivsim predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem tokom svoje petodnevne posete SRJ koju pocinje u sredu.
KPG je saopstila da ce se delegacija te opozicione stranke zastupljene u grckom parlamentu, u Beogradu sastati i sa rukovodstvima Socijalisticke partije Srbije, Jugoslovenske levice, Nove Komunisticke partije Jugoslavije i drugih organizacija, izmedju ostalog, radi "razmatranja nacina za aktiviranje Balkanskog anti-NATO centra i razgovora o manifestacijama povodom druge godisnjice rata" NATO protiv SRJ.
Papariga namerava da tokom posete koju zavrsava u nedelju, sagovornicima "prenese bezgranicnu solidarnost grckih komunista sa jugoslovenskim narodom i snagama koje se bore za nacionalnu nezavisnost, za mir i saradnju na Balkanu, bez NATO i nuklearnog oruzja", navodi se u saopstenju.
Delegacija KPG-a ce posetiti "bolnice, izbeglice sa Kosova i grcke studente, kao i oblasti Panceva i Novog Sada pogodjene bombama NATO sa osiromasenim uranijumom".
Papariga i delegacija ce "ucestvovati na skupovima u Beogradu i Novom Sadu i izneti stavove KPG-a u Savetu za spoljnu politiku, kao i jugoslovenskim medijima".
U saopstenju koje su preneli mediji, nije precizirano koji su to skupovi i ciji je to Savet.
KPG je drugim saopstenjem za cetvrtak u Atini najavila miting ciji ce zahtevi biti povlacenje grckih vojnika sa Kosova i studenata iz SRJ, "nemesanje Grcke u napade na druge zemlje", zatvaranje baza sa nukelarnim oruzjem i "odlazak NATO iz Grcke i sa Balkana".
NOVE AFERE NA NEMACKOJ POLITICKOJ SCENI
Joska Fiser suocen sa novim optuzbama
Nemacki ministar inostranih poslova Joska Fiser suocen je sa novim optuzbama da je sedamdesetih godina sa radikalnim levicarskim snagama saradjivao tesnje no sto je to priznao na sudu prosle sedmice.
Magazin "Fokus" je u danasnjem broju objavio da je Fiser u svom stanu u Frankfurtu skrivao teroristkinju Frakcije crvene armije Margrit Siler. Nedeljnik se poziva na navode iz biografije Silerove.
Fiser se prosle nedelje pojavio kao svedok na procesu bivsem teroristi RAF-a Hansu-Joahimu Klajunu. Klajn, koji je pre tri decenije bio angazovan i istim levicarskim grupama kao i Fiser, optuzen je kao saucesnik u ubistvu i otmici vezanim za napad na ucesnike samita Organizacije izvoznica nafte (OPEC) u Becu 1975. Tom prilikom poginule su tri osobe.
Na sudjenju Klajnu Fiser je prosle srede rekao da nikada nije "pruzao gostoprimstvo" teroristima i "pukim tracevima" nazvao optuzbe da je njegov stan bio steciste pripadnika RAF-a.
Sef diplomatije se takodje izvinio zbog nasilnickih akata koje je u mladosti pocinio kao clan levicarskih politickih pokreta tokom sezdesetih i sedamdesetih godina i naglasio da nikada nije bacao "molotovljeve koktele". Dodao je da je "u bolnom procesu" koji je poceo 1977. "raskrstio sa nasiljem i razvio se u demokratu".
Autor Fiserove biografije, Kristijan Smit danas je za list "Velt" izjavio da jedan od njegovih informanata ne odustaje od izjave date pod zakletvom da je Fiser, kao ucesnik demonstracije militantnih levicara, 1976. trazio upotrebu "molotovljevih koktela" u okrsaju sa policijom.
Bivsi predsednik Socijaldemokratske partije Nemacke (SPD) i bivsi ministar finansija Oskar Lafonten takodje se ukljucio u raspravu o Fiserovoj proslosti. U listu "Bild" je Lafonten, koji je kratko pre intervencije NATO u Jugoslaviji podneo ostavku na sve funkcije, rekao da je Fiser "najpre kao mladic bacao kamenje i tada pravo nije bilo na njegovoj strani".
"Kada je kao ministar inostranih poslova sledio Madlen Olbrajt i u intervenciji NATO dozvolio ne da se bacaju molotovljevi kokteli, nego bombe, takodje na njegovoj strani nije bilo (medjunarodno) pravo" - ocenio je Lafonten.
Istoricar Mihael Volfzon zatrazio je u medijima da Fiser podnese ostavku naglasavajuci da to cini upravo ko jevrejski gradjanin Nemacke.
"Ko danas kao desni ekstremista tuce i zlostavlja strance, domace gradjane i Jevreje i sutra se izvini, prekosutra takodje moze da bude ministar inostranih poslova", ocenio je konzervativni istoricar Volfzon.
Demohriscanska opozicija zatrazila je dalje rasvetljavanje zbivanja iz Fiserove mladosti, ali ne neposredno i njegovu ostavku.
Generalni sekretar SPD Franc Mintefering je napade konzervativaca na Fisera nazvao pokusajem da skrenu paznju da sopstvenih protivpravnih postupaka.
Demohriscani su, kako je na videlo izaslo krajem 1999. dugi niz godina i desetinama miliona maraka ilegalno finansirali svoju stranku krseci poreske zakone i zakone o finansiranju politickih stranaka. Zbog skandala, koji jos nije do kraja rasvetljen i u kojem je znacajnu ulogu igrao bivsi kancelar Kol, ostavku je podneo i nekadasnji sef Hriscansko-demokratske unije Volfgang Sojble.
Deo konzervativaca slicne nesimpatije kao prema Fiseru gaji i prema kancelaru Gerhardu Srederu i ministru unutrasnjih poslova Otu Siliju . Oni su kao mladi advokati i angazovani levicari krajem sedamdesetih i pocetkom osamdesetih na sudovima branili pripadnike RAF-a.
NAJBLIZI SARADNIK RASVETLjAVA UBISTVO
Ko je izdao Ce Gevaru?
Ponovo se postavlja pitanje ko je vojsci Bolivije dao informacije koje su dovele do hapsenja i pogubljenja argentinskog revolucionarnom lidera Ernesta Ce Gevare, pise agencija Frans pres.
Bolivijska vojska je 20. aprila 1967. godine uhapsila i osudila na 30 godina zatvora francuskog filozofa i pisca Rezisa Debrea i argentinskog slikara Cira Bustosa, koji su mogli da daju kljucne informacije o Ceu.
Hapsenje i pogubljenje legendarnog juznoamerickog revolucionara, u oktobru iste godine, ubrzo je pripisana Bustosu, kojeg francuski istoricar Pjer Kalfon optuzio da je dao podrobni iskaz i da je na svoju inicijativu nacrtao svoje "drugove po oruzju".
U jednom dokumentarnom filmu koji je emitovala svedska televizija, Kalfon je prizao da je imao uvid samo u deo Bustosovog iskaza i da je svoj rad zasnovao samo na svedocenju Debrea.
U egzilu u Svedskoj od 1976. godine, Bustos je demantovao da su crtezi mogli da pomognu bolivijskog vojsci.
Vecina gerilaca, a posebno Ce, vec su bili poznati boliviskoj komandi i americkoj agenciji CIA, uverava on.
Kalfon je, medjutim, tvrdio da je Bustos, kada je bio uhapsen, posedovao svoje prave isprave, kao i fotografije svoje zene i cerki, sto je omogucilo vojski da izvrsi pritisak na njega.
U istom dokumentarcu, komandant odreda koji je uhvatio Ce Gevaru, potvrdio je da je i Debre dobro saradjivao sa bolivijskim vojnicima.
"Nije vazno ko je prvi progovorio. Vojnici dobro znaju da je to bio Debre. Ja sam citao iskaze i bio sam iznenadjen kada sam video da je Debre od pocetka (ispitivanja) potvrdjivao da se Ce nalazi u Boliviji", izjavio je on.
Prema njegovim recima, utoliko vise je samo prisustvo Debrea u Boliviji bilo dovoljan dokaz da se i Ce nalazi u toj zemlji.
"Vec vise od 30 godina zivim sa ovom ljagom. Zelim da kazem istinu pre nego sto umrem", rekao je za Frans Pres Bustos, koji sada ima 68 godina i zivi u Malmeu, na jugu Svedske.
On sada rediguje svoje memoare, kako bi saopstio "svoju" istinu.
Prema njegovim recima, Ce ga je ovlastio da posle Bolivije pripremi revolucionarni centar na severu Argentine, regrutujuci dobrovoljce, "pre svega medju najtezim disidentima argentinske Komunisticke partije".
Postojanje "El pelada" (jedno od brojnih imena rata), prekida se 20. aprila 1967. godine kada je u drustvu mladog francuskog novinara Rezisa Debrea usao u selo Mijipampa na Andima, koje je zaposela bolivijska vojska.
Izvegavsi smrtu kaznu, njih dvojica su osudjeni na po 30 godina zatvora.
"Stotine ljudi u Argentini zavisilo je od mene. Niko nije bio uznemiravan. Od Bolivije do Svedske cutao sam, uprkos klevetama, da ne bih doveo u opasnost moje kontakte i njihove porodice", rekao je Bustos.
Uprkos protivljenju veceg dela bolivijske vojske, 1970. godine Bustos i Debre su prognani u Cile, gde je Narodni front socijaliste Salvatorea Aljendea pobedio na opstim izborima.
Tri godine kasnije, Bustos se vratio u Argentinu, pre nego sto ga je vojna hunta 1976. godine ponovo oterala u egzil, i od tada je nastanjen u Svedskoj.
"Moje cerke ne zele vise da slusaju price iz tog doba", rekao je on.
Bustos je radio kao cistac u jednoj industrijskoj klanici, a zatim je dobrovoljno radio u kulturnim uduzenjima u Malmeu.
On pati od hronicnih migrena i zivi u skromnom stanu, okruzen slikarskim platnima, arhivama i knjigama o Ce Gevari, kubanskoj revoluciji i "bolivijskom porazu".
Za tridesetogodisnjicu Ce Gevarine smrti 1997. godine, americki novinar Dzon Li Anderson obelodanio je Bustosovu ulogu u projektu revolucije koju je stvorio Ce.
Anderson je umesao u spor i ponasanje Rezisa Debrea, zvanog Danton, u hapsenju bivseg ministra u kubanskoj vladi Fidela Kastra.
On je podsetio da je Debreov advokat, koji je kasnije otpusten, Valter Flores, 1968. godine u dnevniku "La Pas" objavio pismo u kome je Debre priznao da se posle hapsenja angazovao da ne obelodani mnogobrojnim novinarima koji su ga posvecivali da je Ce u Boliviji.
"Ne zelim da igram igru 'Nisam ja, on je'. To me ne zanima", rekao je Bustos i dodao da samo zeli da objasni svoju ulogu pored Ce Gevare i vezu koja ih je spajala, "da bi se razumelo".
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam | Disclaimer |
Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE
POWERED by City Design 2001