Nezavisne Novine

BIVŠA JUGOSLAVIJA

RS - Reporter:

NATO otvoreno traga za informacijama o Karadzicu

U poslednjih nekoliko dana NATO otvoreno i intenzivnije nego ikad traga za informacijama o mestima na kojima se krije bivsi predsednik Republike Srpske Radovan Karadzic i priprema akciju njegovog hapsenja, pise banjalucki magazin "Reporter".
"Na kopnu i iz vazduha, helikopterima i 'avaksima', procesljava se podrucje istocne Bosne i severne Crne Gore, bez ikakvog sakrivanja prate se clanovi Karadziceve porodice i svi koji su ikada imali bilo kakve veze s njim", tvrdi list u reportazi s terena i navodi da se presrecu i ispituju mestani najudaljenijih sela u opstinama Pale, Kalinovik, Srbinje (Foca), Visegrad, Gacko i Trebinje.
Pozivajuci se na neimenovane izvore na Palama, "Reporter" tvrdi da je NATO "neocekivanog saveznika" u prikupljanju informacija dobio u vlastima u Beogradu i navodi da je pocetkom ovog meseca Drzavna bezbednost Srbije tri dana zaredom na informativne razgovore privodila prvog Karadzicevog pratioca Dragana Bojica.
"Ti 'razgovori' trajali su po citav dan, a DB je zanimalo sve: kako izgleda Karadzic, koliko ga ljudi cuva, koja su mu poslednja skrovista, kojim putevima se krece do njih i ko su mu veze", navodi list.
U tekstu se dodaje da je to privodjenje bilo signal da svi ljudi bliski Karadzicu, ukljucujuci i njegovog sina Sasu koji je ovih dana na Palama, shvate da je Beograd postao "mesto opasnog zivljenja".
"Reporter" ocenjuje da je Karadzic "vrlo ozbiljno shvatio poruku srpskog premijera Zorana DJindjica: kad moze Milosevic, mogu i svi ostali".
"Na Palama se ovih dana mogu videti gotovo svi raniji Karadzicevi pratioci, sto ne znaci da su na godisnjem odmoru ili da im je sef negde u blizini, vec da je Karadzic promenio ljude koji ga obezbedjuju", pise list i dodaje da je bivsi predsednik RS to ucinio i zbog toga sto su svi ljudi iz njegove ranije pratnje "isuvise poznati pripadnicima Sfora".
"Povecan broj NATO-dzipova i danju i nocu kruzi Palama. Bivsim Karadzicevim telohraniteljima prati se svaki korak, prisluskuju telefoni i proverava ko im sve i kada dolazi u kucu ili stan. Jednoga od njih Sfor je usred dana ispitivao puna dva sata na radnom mestu", tvrdi "Reporter".
List citira neimenovanog Karadzicevog dugogodisnjeg prijatelja koji besmislicama naziva tvrdnje nekih medija prema kojima je bivsi lider bosanskih Srba obrijao glavu i krece se obucen u svestenicku mantiju.
"Da li ste nekada videli pravoslavnog svestenika obrijane glave? Bilo bi mnogo logicnije da su napisali da je Radovan pustio i kosu i bradu", istice "Reporterov" sagovornik.
On je naglasio da se "prstima jedne ruke broje ljudi koji u svakom trenutku znaju gde je Karadzic".
"To sada verovatno ne zna ni njegova porodica", istice neimenovani Karadzicev prijatelj i dodaje da bivsi predsednik RS sve kontakte "obavlja putem pisama ili licno, na mestima koje on odredi".
Na osnovu svojih izvora "Reporter" tvrdi da u potrazi za Karadzicem "nikako ne treba zaobici nepristupacno podrucje severne Crne Gore, gde je Karadzic rodjen i gde lokalnu vlast drzi Socijalisticka narodna partija (SNP) koja je i po cenu rusenja jugoslovenske vlade odbila da glasa za Zakon o saradnji sa Hagom".
"Politicka pozicija u kojoj se trenutno nalazi crnogorski predsednik Milo DJukanovic ostavlja dovoljno razloga da se veruje da njegova policija, bez obzira na poslednja saopstenja, ne bi preduzela bilo kakvu akciju usmerenu protiv Karadzica", pise "Reporter".
Prema banjaluckom listu, i uspeh i neuspeh tako rizicne akcije ne bi bitnije promenio negativan stav medjunarodne zajednice prema nastojanjima Crne Gore da postane samostalna drzava, ali bi zato itekako destabilizovao zvanicnu vlast u Podgorici "koja u zadnjih nekoliko dana pokusava da izgladi odnose cak i sa SNP-om".
Opisujuci polozaj vlasti u RS, "Reporter" ocenjuje da ce stavljanje Karadzica i ostalih optuzenih za ratne zlocine van zakona biti "teska odluka koja ce jos teze biti realizovana".
"Premijer RS Mladen Ivanic, svaki put kad se pomene hapsenje optuzenih, istice odgovornost medjunarodne zajednice, sto bi, u slobodnom prevodu politickog jezika, moglo da znaci: uhapsite ih vi, ako mozete i ako hocete!", istice banjalucki list.
"Reporter" ocenjuje da NATO nece cekati na akciju hapsenja Karadzica do septembra, za kada je najavljeno konacno usvajanje Zakona o saradnji RS sa Haskim tribunalom.
"Jeseni i zime u BiH nisu vreme za izvodjenje bilo kakvih akcija, a veliko je pitanje da li ce u prolece iduce godine politicke kockice u Srbiji i RS, ali i unutar NATO biti ovako slozene", zakljucuje banjalucki magazin.

RS - MIRKO Sarovic:

Karadzic od 1996.nije clan SDS-a

Predsednik Republike Srpske Mirko Sarovic izjavio je da bivsi predsednik RS Radovan Karadzic vise nije clan Srpske demokratske stranke (SDS).
"Po mojim informacijama Radovan Karadzic je izasao iz SDS-a 1996. godine svojom voljom i od tada nije ni na koji nacin prisutan u ovoj stranci", precizirao je Sarovic u intervjuu za magazin "Reporter".
On je, upitan da li ce poslanici SDS-a u parlamentu RS podrzati usvajanje zakona o saradnji s Haskim tribunalom, odgovorio da mu to nije poznato i da on "ne odlucuje u njihovo ime".
"Kao predsednik RS uveren sam da ce svi poslanici Narodne skupstine shvatiti vaznost ovog trenutka i svojom politickom voljom usvojiti zakon, koji je najprihvatljiviji i najkorisniji za RS", naglasio je Sarovic.
Prema njegovim recima, zakonom o saradnji s Tribunalom "ne izglasava se zakon niti o Radovanu Karadzicu, niti o Ratku Mladicu, nego o saradnji s jednom medjunarodnom institucijom koja se zove Tribunal". Sarovic, takodje, smatra da zakon o sardanji sa sudom u Hagu ima manje prakticno, a vise politicko znacenje.
Na pitanje da li ce podrzati zahteve da Ministarstvo unutrasnjih poslova RS hapsi lica osumnjicena za ratne zlocine,on je odgovorio da MUP i postoji da postupa po nalozima i prijavama nadleznih institucija, otkriva i privodi pocionioce krivicnih dela, ukljucujuci i optuzene za ratne zlocine.
"MUP RS duzan je da postupi po Ustavu i zakonima, a ne da dobija politicke naloge od pojedinaca i grupa", naglasio je Sarovic.
Predsednik RS je odbacio sve inicijative koje se odnose na stvaranje jedinstvene vojske i policije na nivou BiH.
Prema njegovim recima, RS prihvata sve regionalne i evroatlanske integracije ukoliko one ne podrazumevaju promenu Dejtona i promenu Ustava.
"Nema zajednicke vojske. Zasto bismo se mi odrekli svoje vojske... Ne pada nam na pamet da se odricemo svoje vojske. To su stvari koje nece proci", istakao je Sarovic.

RS IZBEGLICE - MICO MiCiC:

Prioritet porodicama poginulih

Vlada Republike Srpske (RS) u narednom periodu nastojace da prioritetno resava probleme porodica poginulih boraca RS koji su izbegli iz Federacije BiH, a cija je imovina potpuno unistena u tom entitetu.
Ovo je novinarima saopstio ministar za izbeglice i raseljena lica RS Mico Micic, nakon danasnjeg sastanka najviseg rukovodstva RS sa predstavnicima udruzenja izbeglih i raseljenih lica, porodica poginulih, nestalih boraca i ratnih vojnih invalida RS.
Micic je podsetio da je u RS registrovano vise od 280.000 izbeglica, odnosno 81.000 porodica. On je dodao da od tog broja 39.000 ima srusenu imovinu u Federaciji BiH.
Prema njegovim recima, u RS zivi vise od 1.900 porodica poginulih cija je imovina potpuno unistena u Federaciji BiH.
On je naglasio da je na sastanku, na predlog predsednika RS Mirka Sarovica, postignut dogovor sa gradonacelnikom Srpskog Sarajeva da se gradjevinski paketi koje ova opstina ima uplacene u SRJ, preuzmu i usmere u opstine za resavanje problema pomenute kategorije gradjana.
Micic je najavio da ce naredni sastanak biti zakazan izmedju predstavnika izbeglickih udruzenja i nacelnika opstina, kako bi opstine u odredjenoj meri pomogle resavanje izbeglickih problema putem kolektivne gradnje ili dodelom gradjevinskog zemljista.
On je jos rekao da je na sastanku razmatrana i mogucnost kreditiranja izbeglog stanovnistva, tako sto bi iz Fonda stanovanja koji ce biti formiran otkupom drzavnih stanova, najmanje 50 odsto sredstava islo na finansiranje obnove i izgradnje porusenih objekata izbeglog i raseljenog stanovnistva.
Predsednik Udruzenja izbeglih i raseljenih lica RS "Ostanak" Bosko Bajic izrazio je zadovoljstvo sastankom, isticuci da je udruzenje odustalo od ranije najavljenog protesta za 27.juli ove godine.

HRVATSKA - SLOVENIJA

Mesic i Kucan o bilateralnim pitanjima

Predsednici Hrvatske i Slovenije, Stjepan Mesic i Milan Kucan, razgovarali su u Umagu iza zatvorenih vrata o parafiranom sporazumu dveju zemalja o granicama, nuklearki "Krsko" i o sporazumu o malogranicnom prometu koji je nedavno ratifikovala Slovenija.
Nakon sastanka, koji je odrzan juce posle podne, Mesic je izjavio da su parafirani sporazumi obe vlade pokazatelj dobre volje Hrvatske i Slovenije da se do sada otvorena i opterecujuca pitanja za bilateralne odnose konacno kompromisno rese na obostrano zadovoljstvo.
"Hrvatska ima strateski cilj da ostane granicna zemlja sa Italijom, dok je Sloveniji strateski cilj da dobije pristup otvorenom moru", rekao je Mesic i dodao da nisu u pravu oni iz Hrvatske koji tvrde da je Hrvatska Sloveniji poklonila deo svog mora.
Kucan je rekao da je bilo krajnje vreme da se pocnu resavati ovi problemi oko kojih je deset godina postojala samo verbalna podudarnost. Parafirane sporazume on je ocenio je kao korisne za obe drzave, protok ljudi i roba, stvaranje zajednickog zivota i medjugranicnih standarda poput onih izmedju clanica EU.
"To je dobra ulaznica i Hrvatskoj i Sloveniji za Evropsku uniju, a nakon pridobijanja javnosti valjace uveriti zastupnike u oba parlamenta i politicke stranke", rekao je Kucan.

HRVATSKA

Nacional na kioscima u Srbiji

Hrvatski nedeljnik "Nacional" pojavice se ove nedelje na kioscima i kod kolportera u Srbiji i Crnoj Gori, na osnovu resenja jugoslovenskog MUP-a.
MUP Jugoslavije doneo je resenje kojim se odobrava prodaja "Nacionala" na teritoriji Srbije i Crne Gore u nedeljnom tirazu od pet hiljada primeraka, navodi se u saopstenju direktora "Nacionala" Ive Pukanica.
U resenju MUP-a se navodi da je jugoslovenski distributer duzan da svaki novi broj "Nacionala" najpre dostavi na pregled MUP-u a tek potom moze ici na prodaju.
"Za dobijanje resenja o prodaji hrvatskog nedeljnika bilo je potrebno gotovo dva meseca iako je uobicajeno da se celokupna procedura unutar jugoslovenskog MUP-a zavrsi u roku od nekoliko dana".
Redakcija "Nacionala" izrazila je zadovoljstvo odlukom jugoslovenskih vlasti i ocenila da ce ona "u mnogome doprineti demokratizaciji medijskog i politickog prostora u SRJ".
Prvi broj "Nacionala" pojavice se na kioscima 25. jula dok ce kod kolportera taj nedeljnik moci da se kupi vec 24. jula istoga dana kada i u Zagrebu.