Nezavisne Novine

Kanada

STATISTIKA O KRIMINALU U KANADI

Manje kriminala, vise nasilja

Vec devetu godinu za redom stopa kriminala u Kanadi opada. Statisticari su obradili podatke za proslu godinu i ustanovili da je za jedan procenat manje kriminalnih radnji izvrseno nego godinu dana pre toga. To je direktan rezultat smanjivanja broja napada na vlasnistvo, iako je procenat nasilja i zloupotrebe droga povecan.
Dzulijan Roberts, kriminolog sa Univerziteta u Otavi, kaze da trend ima direktne veze sa privrednim napretkom i socijalnom politikom vise nego sa zakonodavstvom. U jednom intervjuu, on je naglasio da su dobre strane jake privrede zaposljavanje, skolovanje i vise novca za socijalne programe koji smanjuju kriminal.
Posebno, ipak zabrinjava, ne sama cinjenica da je kod mladih kriminal povecan za jedan posto, koliko da u postali nasilniji. Zabelezen je veci broj fizickih i seksualnih delikata, mada su i dalje daleko ispod neslavnog rekorda iz 1993. godine. Nije dato objasnjenje za ovako nasilno ponasanje mladih, ali je primeceno da se zrtve, posebno seksualnih delikata, slobodnije prijavljuju policiji.
Protekle godine, 41 mlada osoba je optuzena za ubistvo. Takva kriminalna dela su u opadanju, pa ih je manje za cetiri u odnosu na prethodnu godinu, a i ispod desetogodisnjeg proseka od 51.
Vozaci su sve pazljiviji. Broj umesanih u saobracajne nezgode je sve manji, tako da je u citavoj zemlji bilo 69.192 takvih vozaca. Roberts je prokomentarisao da je to dobar podatak, jer se tako cuvaju zivoti gradjana.
Njaveci procenat kriminalnih radnji, po provincijama, nacinjen je u Saskacuanu, gde je bilo 12.830 delikata na 100.000 stanovnika. Iza te provincije su Britis Kolambija i Manitoba, zatim slede Alberta, Nova Skosa, Ostrvo princa Edvarda, Nju Brunsvik, Ontario, Kvebek, i sa najmanje krimainala je Njufaundlend, sa 5.711 na 100.000 stanovnika. Kao i prethodnih godina, stopa kriminala u teritorijama je mnogo veca nego u provincijama, pa je u Severozapadnim teritorijama zabelezeno cak 27.389, u Jukonu 23.540, a u Nanavutu 21.190.
Roberts nije mogao da objasni razloge zbog kojih je doslo do takve razlike. On je jedino primetio da se ne moze sve svesti na valjanost vlade, vec je primetio da su razlozi mnogo dublji.

ORGANIZATORI ODLUCILI

Lastman nepozeljan na Karibani

Organizatori Karibane, najveceg kulturnog dogadjaja kanadskih Afrikanaca, koja se iduceg meseca odrzava u Torontu, izjavili su da prisustvo gradonacelnika Mel Lastman nije pozeljno na njihovoj paradi. Njegovi nedavni degradirajuci komentari o Afrikancima su doveli do ovoga.
Gradonacelnik je proteklih godina bio redovan ucesnik manifestacije u centru grada, ali ove godine njegovo prisustvo bi moglo izazvati probleme. Lastman se nekoliko puta izvinjavao za nepromisljenu izjavu, ali predstavnici organizacionog komiteta zastupaju stav da nije dovoljno samo izvinjenje, vec i istinsko pokajanje. Ukoliko ga Lasman ne pokaze, njihova odluka se nece promeniti.
Iako se Karibana uglavnom finansira iz gradskog budzeta, oni su odlucili da stanu na stranu ostalih afro-kanadske grupa i organizacija.
Uzgred, za utorak su planirane demonstracije crnackog stanovnistva ispred Siti Hola. Demonstranti ce traziti Lastmanovu ostavku, jer smatraju da je svojim komentarom dokazao da nije pogodna licnost za polozaj gradonacelnika u gradu kakav je Toronto.

PRETNJA KOMPJUTERSKOM SISTEMU ZEMLJE

I spijuni se naoruzavaju informacionom tehnologijom

Kanadska obavestajna sluzba je objavila da ekstremisti i neprijateljski spijuni razvijaju informacionu tehniku kojom bi mogli da, u sledecih deset godina, onesposobe kanadski sistem zasnovan na kompjuterima. Oni su 'oruzje za masovnu korupciju' stavili na listu mogucih pretnji nacionalnoj bezbednosti.
Takozvani sajber-terorizam moze da privuce, jer svako ko ima kompjuter i modem ima mogucnost da udje i onesposobi takve bitne sluzbe kao sto su bankarstvo, vlada i elektricna mreza, bez da bude otkriven.
U njihovom izvestaju stoji da 'informacione operacije mogu za svoj cilj da imaju nacionalni informacioni sistem, sa bilo koje tacke zemljine kugle, samo uz koriscenje dostupnog hardvera i softvera. Rezultat moze biti znacajna drustvena, politicka i ekonomska steta.
Kako se saznaje iz americkih izvora, Rusija, Kina, Indija i Kuba su vec objavile da se pripremaju za sajberrat, dok rezimi u Iraku, Libiji, Iranu, Siriji i Severnoj Koreji imaju neke potencijale.
Vlada je u februaru najavila formiranje nove federalne agencije za obezbedjivanje infrastrukture od sajber napada i prirodnih katastrofa. Za vodecu licnost je naimenovana Margaret Purdi, koja ima iskustvo u obavestajnoj sluzbi. Takodje su zatrazene promene Krivicnog zakonika, sa uvodjenjem sajber prekrsaja.
Obavestajci kazu da najveci broj napada potice od amatera zeljnih uzbudjenja, bez politickih pozadina, ali se desava da delaju i kriminalci i spijuni.

NAFTA i prirodna sredina

Kanadska industrija vise zagadjuje nego americka

U godisnjem izvestaju NAFTA (North American Free Trade Agreement) za stanje prirodne sredine, stoji da, u proseku, kanadska industrijska postrojenja produkuju za jednu trecinu vise zagadjanja nego americka postrojenja. Strucnjaci kazu da je uzrok u razlici u propisima, jer u Kanadi vaze blaze norme.
Oni su napravili i listu zagadjivaca. Ontario je na cetvrtom mestu, iza Ohaja, Teksasa i Pensilvanije. U provinciji je oslobodjeno skoro devedeset tona stetnih hemikalija, od kojih se njih 49 smatraju za kancerogene. Podaci se odnose samo na velike proizvodjace, a nisu obuhvacene manje firme, vozila, farme i rudnici metala.
Rangiranje je uradjeno na osnovu pokazatelja iz 1998. godine i provincija je, po njima, napravila napredak, jer je na prethodnoj listi bila treca.
Najveci kanadski zagadjivac okoline je elektrana Nantikok na jezeru Iri, kada se uzmu u obzir hemikalije koje ispusta. Iz nje izlazi vise od 5,1 miliona kilograma hlorovodonicne i sumporne kiseline, 'zasluznih' za kisele kise. Dzenin Fereti, izvrsni direktor komisije, istice da je zagadjivanje smanjeno za nekoliko procenata u poslednjih nekoliko godina, ali je i dalje preveliko. Jos ako se uzme u obzir da polovinu toga mi unosimo u svoj organizam, preko vazduha, vode i zemljista, onda brojke deluju zaista zastrasujuce.

REAKCIJA NA SAMIT U DJENOVI

Protest ispred italijanskog konzulata

Procenjuje se da se oko 400 demonstranata okupilo ispred italijanskog konzulata u subotu popodne. Oni su izrazavali svoje nezadovoljstvo zbog ubistva Karla DJulijanija, koji je dan ranije nastradao u sukobima sa policijom u DJenovi.
Skup je organizovala Mobilizacija za globalnu pravdu iz Toronta, a bio je najavljen kao njihova reakcija povodom Samita u DJenovi. Sticajem okolnosti na protestu su okupljeni gradjani izrazavali svoje nezadovoljstvo zbog talasa nasilja u italijanskom gradu i tragicnog dogadjaja.
U ime organizatora protestnog skupa, Stiven Ker je naglasi da su u DJenovi protestovali protiv neoliberalizma i privatizacije, za svet u kome su potrebe ljude ispred profita i pohlepe. Demonstranti su nosili transparente i uzvikivali parole. Na srecu, sve je proslo mirno i bez incidenata.
Kretjen se sastao sa Bonom i Geldofom
Za vreme odrzavanja Samita G8 u DJenovi, kanadski premijer Zan Kretjen se susreo sa rok-zvezdama Bonom, iz poznate grupe U2, i Bobom Geldofom, na njihov zahtev. Obojica su poznati borci protiv drustvenih problema i vrse kampanju u ime grupe Smanjimo dugove, koja zeli da najbogatije zemlje sveta brzom akcijom otpisu 200 milijardi dugova najsiromasnijih zemalja sveta.
Tokom polucasovnog prijateljskog razgovora, obojica su pozdravila kanadske napore da nateraju industrijalizovane zemlje da smanje dugove najsiromasnijih. Bono se zahvalio Kretjenu sto je Kanada preuzela lidersku funkciju, dok je Geldof obecao da ce naredni Samit, planiran da se odrzi u Kanadi, biti za pamcenje.
Oni su Kanadu izuzeli od kritika upucenih ostalim ucesnicama samita.

KANADJANI I HUMANOST NA DELU

Formirana organizacijaInzenjeri bez granica

Podstaknuti humanom idejom Lekara bez granica, kanadski inzenjeri su formirali grupu Inzenjera bez granica. Inicijatori su bila dvojica mladih inzenjera, Parker Micel i Dzordz Roter iz Voterloa, koji su sopstvenim sredstvima finansirali prve projekte.
Nedovoljno inspirisani poslom kojim su se bavili, oni su se zapitali da li postoji bolji nacin za koriscenje njihovih sposobnosti, znanja i energije za dobrobit ljudi. Upitali su se da li postoje i drugi ljudi koji isto misle, i veoma brzo su ih pronasli. Od januara naovamo, organizacija je okupila oko hiljadu clanova, uz zahteve za otvaranjem odeljenja i na americkim univerzitetima. Od jeseni planiraju da otvore svoje ispostave na 13 univerziteta sirom Kanade, a kasnije da imaju slican uticaj kao Lekari bez granica.
Organizacijom predsedava Roter u narednih godinu dana, za koje vreme ce Micel svoje usavrsavanje nastaviti na univerzitetu Kembridz u Velikoj Britaniji. Zelja mu je da i tamo otvore svoje predstavnistvo.
Ideja citave organizacije je da upotrebom svih raspolozivih tehnickih pomagala, od pedala do kompjuterske mreze , pomognu u resavanju problema u siromasnim zemljama. Oni smatraju da je tehnologija kljuc za smanjivanje siromastva. Posli su od toga da struja i tehnologija vezana za higijenu ima veliku ulogu u podizanju kvaliteta zivota u Kanadi i SAD-u, pa pokusavaju da ih, kreiranjem odgovarajucih naprava, uvedu i u nerazvijene zemlje, pomazuci tako i lokalnom stanovnistvu i njihovim strucnjacima.
Do sada su napravili projekat za stvaranje energije za osvetljenje preko pedala, gde se za dvadeset minuta okretanja pedala dobije energija dovoljna da sijalica od 60 vati gori cetiri sata. U sest sela u Indiji i Nepalu ce letos biti postavljeno dve stotine tih sijalica.
Drugim projektom je obezbedjeno kreiranje veb-sajta za Pro Poor, organizaciju koja povezuje deset hiljada indijskih neprofitnih grupa za pomoc. Na Filipinima ce postaviti kompjuterski centar preko koga ce se uspostaviti onlajn veza sa ucionicama u zemlji.
Studenti razradjuju sistem za preciscavanje vode, koji koriscenjem suncevih zraka zagreva vodu i ubija bakterije. Sistem je mnogo jeftiniji od sistema za preciscavanje hlorom, kakav se obicno koristi u industrijskim zemljama.
Njihova organizacija je zainteresovala gospodju Sakiko Fukuda-Par, direktorku Komisije za ljudski razvoj UN, po cijoj inicijativi je citava godina imenovana za godinu stvaranja novih tehnologija za razvoj. Ona je pristala da bude clan njihovog odbora i time se, po prvi put pridruzila nekoj grupi za razvoj.