Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

SRJ VLADA

Danas sporazum DOS-a i koalicije Zajedno za Jugoslaviju

Celnici crnogorske opozicione koalicije Zajedno za Jugoslaviju i vladajuce srpske koalicije DOS danas ce u Beogradu potpisati ugovor o formiranju nove Savezne vlade, potvrdjeno je agenciji Beta u vrhu koalicije Zajedno za Jugoslaviju.
Novi koalicioni sporazum bice potpisan pre sednice Savezne skupstine koja treba da verifikuje izbor nove jugoslovenske vlade.
Nova savezna vlada imace 10 clanova, od kojih ce po pet biti iz Crne Gore i Srbije. Mandatar za njen sastav je visoki funkcioner Socijalisticke narodne partije (SNP) i savezni ministar finansija u ostavci Dragisa Pesic.
Koaliciju Zajedno za Jugoslaviju, pored SNP-a, cine Narodna stranka (NS) i Srpska narodna stranka (SNS).
Visoki funkcioner SNP-a Vuksan Simonovic rekao je prosle nedelje da je ugovorom koalicije Zajedno za Jugoslaviju i DOS-a predvidjeno da nova platforma o preuredjenju odnosa Crne Gore i Srbije u zajednickoj drzavi bude doneta do kraja avgusta.
Simonovic je rekao da se koalicionim dokumentom "ucvrscuju pozicija i perspektive za opstanak i dalji razvoj zajednicke drzave Crne Gore i Srbije".
On je izrazio zadovoljstvo principima na kojima se zasnivaju odnosi u novoj Saveznoj vladi, naglasavajuci da ce prvi put republike clanice biti zastupljene po principu pariteta.
"To je jos jedan od mehanizama kojima se obezbjedjuje ravnopravnost republika, clanica federacije i vise se nece dogadjati da u Saveznoj vladi bude preglasavanja", rekao je Simonovic.

MAKEDONIJA

Albanski teroristi napadaju punktove policije u Tetovu

U borbama koje se od prosle noci u okolini Tetova vode izmedju pripadnika ilegalne Oslobodilacke nacionalne armije (ONA) i makedonskih snaga bezbednosti, ranjena su cetiri makedonska vojnika, od kojih jedan teze, potvrdio je portparol makedonskog ministarstva odbrane, pukovnik Blagoja Markovski.
Markovski je saopstio da je u napadima albanskih terorista u tetovskom selu Poroj ubijena jedanaestogodisnja Jehona Sajiju, a da je u Tetovu i okolnim selima ranjeno desetak civila.
Makedonska drzavna televizija prethodno je javila da je jedanaestogodisnja devojcica stradala u razmeni vatre u okolini Tetova, ali nije navela njenu nacionalnu pripadnost.
Direktor tetovske bolnice Raim Taci izjavio je juce da je u tom gradu, nakon sto su prepodne izbili do sada najzesci sukobi, hospitalizovano devet civila i pet policajaca.
U saopstenju Markovskog, navodi se da su nakon sinocnjeg izbijanja sukoba oko Tetova, napadi albanskih terorista oko ponoci nastavljeni vatrom iz snajperskog i automatskog oruzja iz pravca sela Varvara, Poroj, Gajre i Sipkovica.
Najzesci napadi usledili su jutros oko 9. 30 sati, a oko 11.20 albanski teroristi su iz tetovskog naselja Drenovac jedan otvorili snajpersku i minobacacku vatru na punkt makedonskih snaga bezbednosti kod tetovskog sprotskog stadiona.
Kako su javili makedonski mediji, albanski ekstremisti su upali u tetovska naselja Drenovac jedan i Drenovac dva i, prethodno oteravsi zitelje makedonske nacionalnosti, zabarikadirali se u njihovim kucama.
Portparol Markovski je dodao da su oko 11.30 usledili i napadi na policijski punkt kod tetovske zicare, kod Kala i kod sela Blace, i da su makedonske snage bezbednosti zestoko odgovorile na taj napad, upotrebivsi pesadijsko naoruzanje, artiljeriju i jednu tenkovsku jedinicu.
Markovski je podvukao da su o tim napadima obavesteni clanovi posmatracke misije Evropske unije u Makedoniji.
Prema recima portparola makedonske vojske, veci broj minobacackih granata koje su ispalili ekstremisti detonirao je u dvoristu tetovske kasarne, kod policijskih punktova i u centralnom gradskom podrucju.
Izvori iz makedonske vojske saopstili su da su pripadnici ONA danas presreli i autobus na redovnoj liniji Tetovo - Vratnica i iz njega u nepoznatom pravcu odveli 22 muskarca.
Vlasti u Skoplju upozorile su danas da ce makedonske snage u borbi protiv tetorista preduzeti sve potrebne mere i upotrebiti svo raspolozivo naoruzanje, ukljucujuci i vazduhoplovstvo.
Agencija Beta iz diplomatskih izvora saznaje da posrednik NATO u Makedoniji, ambasador Piter Fejt, pokusava da ubedi lidere ONA-a i makedonskih snaga bezbednosti da obustave vatru i da se pridrzavaju primirja.
Ministarstvo odbrane potvrdilo je da je danas oko 10 sati, u odvojenom incidentu u blizini sela Grekaj, kod Mavrova, na granici prema Albaniji, ubijen vojnik Mija Dzinovski.
Prema navodima ministarstva, vojnik je poginuo kada je grupa albanskih ekstremista presavsi sa albanske teritorije napala makedonsku pogranicnu patrolu.
Tim povodom, makedonsko ministarstvo odbrane uputilo je Vladi Albanije ostar protest sa upozorenjem da ce Tirana doprineti destabilizaciji regiona, ukoliko ne obezbedi svoju stranu granice sa Makedonijom.

JUL - Mira Markovic:

Slobodan Milosevic je zdrav i superioran

Predsednica direkcije Jugoslovenske levice (JUL) Mirjana Markovic izjavila je juce da je njen suprug Slobodan Milosevic "u dobrom stanju" kao i da "mu je zdravlje bolje nego u Beogradu".
Na konferenciji za novinare povodom sedmogodisnjice JUL-a, Mirjana Markovic je rekla da je Milosevicevo stanje duha "kao i uvek superiorno".
"Vidim da izgleda lepo. Izgledao je lepo i kada je bio ovde samo je ovde bio lep i bolestan, a sada je lep i manje bolestan", opisala je supruga bivseg jugoslovenskog predsednika svoje utiske iz proslonedeljne posete zatvoru Sheveningen, gde je Milosevic pritvoren.
"Sta smo pricali necu, naravno, da vam kazem i to je neumesno da me pitate", odgovorila je na jedno od pitanja novinara.
Govoreci o odbrani Milosevica, Mirjana Markovic je kazala da je on ostao pri (ranijoj) odluci i da nece imati advokate za sud "vec, da tako kazem, advokate koji ce mu sluziti kao asistenti, saradnici za pripremu svog sopstvenog istupanja (pred Haskim tribunalom)".
Miloseviceva supruga je kazala da "kontaktira sa svim advokatima svakog dana" kao i da je izgradjena strategija za njegovu odbranu. "Ne mogu da kazem" kakva je strategija, dodala je Mirjana Markovic.
Govoreci o zatvorskim uslovima u kojima se nalazi bivsi jugoslovenski predsednik, njegova supruga je rekla da su oni "urbaniji i civilizovaniji nego sto su u Beogradu".
Ona je potvrdila da u prostorijama u kojima boravi Milosevic "svetlo gori 24 sata", dodajuci da zatvorski "period izolacije" u kojem se trenutno on nalazi "nema veze" sa uslovima u kojima se srela sa suprugom.
"Mislim da je to oblik pritiska na njega, ne znam sa kojim ciljem", kazala je Mirjana Markovic, dodajuci da se verovatno radi o opstem i posebnom pritisku koji "nije identifikovala" i, "ukoliko bi imala ideju, ne bi komentarisala".
Mirjana Markovic je istakla da "i drugi imaju period izolacije pa nisu izlozeni takvim restriktivnim merama", dodajuci da Milosevic nije razgovarao sa upravom zatvora o tretmanu kojem je izlozen.
Opisujuci nacin njihove komunikacije tokom posete suprugu, Mirjana Markovic je kazala: "...videli smo se preko stakla i tako je bilo svakog dana. Tako smo razgovarali preko mikrofona, moj je bio pokvaren pa me on nije dobro cuo, njegov je bio u redu pa sam ja cula njega".
Ona je istakla da se sa suprugom nije srela u Hagu "kako je uobicajeno jer tamo imaju (zatvorenici) direktne kontakte sa porodicom, prijateljima, drugovima", dodavsi da se u Tribunalu, "cak ni u periodu izolacije,... u kome oni prate sve sto se dogadja, govori" nisu desavali takvi susreti.
Govoreci o dozvoljenoj trodnevnoj vizi za Holandiju, Mirjana Markovic je kazala da bi prihvatila i da joj je viza bila data jedan dan jer joj je, kako je rekla, "stalo da ga vidi bez obzira na okolnosti u kojima se susret dogadja".
Ona je kazala da ce traziti ponovo vizu kako bi mogla da poseti supruga u zatvoru Haskog tribunala navodeci da ce "otici u okolnostima u kojima joj bude dopusteno", kao i da nece praviti pitanje oko "rigidnog odnosa prema sebi i prema svojoj porodici".
Mirjana Markovic je kazala da njen suprug ne kontaktira sa sinom Markom ali da ona sa njim razgovara svakog dana.
Ona nije zelela da kaze gde se Marko Milosevic nalazi.
Odgovarajuci na pitanje o pojavljivanju mnogih masovnih grobnica u Srbiji, Mirjana Markovic je kazala da je "sve u vezi sa masovnim grobnicama jedna nastrana, morbidna ideja koja se rodila u necijem pomracenom umu i koja je apsolutno usmerena protiv interesa naseg naroda i gradjana nase zemlje".
Ona je dodala da "ne vidi svrhu toga (objavljivanja masovnih grobnica) osim da narod sam sebe optuzi za zlocine koje nije izvrsio i uopste za nasilje za koje ne snosi nikakvu odgovornost".
Predsednica direkcije Jugoslovenske levice (JUL) Mirjana Markovic izjavila je juce da je njen suprug Slobodan Milosevic "u dobrom stanju" kao i da "mu je zdravlje bolje nego u Beogradu".
Na konferenciji za novinare povodom sedmogodisnjice JUL-a, Mirjana Markovic je rekla da je Milosevicevo stanje duha "kao i uvek superiorno".
"Vidim da izgleda lepo. Izgledao je lepo i kada je bio ovde samo je ovde bio lep i bolestan, a sada je lep i manje bolestan", opisala je supruga bivseg jugoslovenskog predsednika svoje utiske iz proslonedeljne posete zatvoru Sheveningen, gde je Milosevic pritvoren.
"Sta smo pricali necu, naravno, da vam kazem i to je neumesno da me pitate", odgovorila je na jedno od pitanja novinara.
Govoreci o odbrani Milosevica, Mirjana Markovic je kazala da je on ostao pri (ranijoj) odluci i da nece imati advokate za sud "vec, da tako kazem, advokate koji ce mu sluziti kao asistenti, saradnici za pripremu svog sopstvenog istupanja (pred Haskim tribunalom)".
Miloseviceva supruga je kazala da "kontaktira sa svim advokatima svakog dana" kao i da je izgradjena strategija za njegovu odbranu. "Ne mogu da kazem" kakva je strategija, dodala je Mirjana Markovic.
Govoreci o zatvorskim uslovima u kojima se nalazi bivsi jugoslovenski predsednik, njegova supruga je rekla da su oni "urbaniji i civilizovaniji nego sto su u Beogradu".
Ona je potvrdila da u prostorijama u kojima boravi Milosevic "svetlo gori 24 sata", dodajuci da zatvorski "period izolacije" u kojem se trenutno on nalazi "nema veze" sa uslovima u kojima se srela sa suprugom.
"Mislim da je to oblik pritiska na njega, ne znam sa kojim ciljem", kazala je Mirjana Markovic, dodajuci da se verovatno radi o opstem i posebnom pritisku koji "nije identifikovala" i, "ukoliko bi imala ideju, ne bi komentarisala".
Mirjana Markovic je istakla da "i drugi imaju period izolacije pa nisu izlozeni takvim restriktivnim merama", dodajuci da Milosevic nije razgovarao sa upravom zatvora o tretmanu kojem je izlozen.
Opisujuci nacin njihove komunikacije tokom posete suprugu, Mirjana Markovic je kazala: "...videli smo se preko stakla i tako je bilo svakog dana. Tako smo razgovarali preko mikrofona, moj je bio pokvaren pa me on nije dobro cuo, njegov je bio u redu pa sam ja cula njega".
Ona je istakla da se sa suprugom nije srela u Hagu "kako je uobicajeno jer tamo imaju (zatvorenici) direktne kontakte sa porodicom, prijateljima, drugovima", dodavsi da se u Tribunalu, "cak ni u periodu izolacije,... u kome oni prate sve sto se dogadja, govori" nisu desavali takvi susreti.
Govoreci o dozvoljenoj trodnevnoj vizi za Holandiju, Mirjana Markovic je kazala da bi prihvatila i da joj je viza bila data jedan dan jer joj je, kako je rekla, "stalo da ga vidi bez obzira na okolnosti u kojima se susret dogadja".
Ona je kazala da ce traziti ponovo vizu kako bi mogla da poseti supruga u zatvoru Haskog tribunala navodeci da ce "otici u okolnostima u kojima joj bude dopusteno", kao i da nece praviti pitanje oko "rigidnog odnosa prema sebi i prema svojoj porodici".
Mirjana Markovic je kazala da njen suprug ne kontaktira sa sinom Markom ali da ona sa njim razgovara svakog dana.
Ona nije zelela da kaze gde se Marko Milosevic nalazi.
Odgovarajuci na pitanje o pojavljivanju mnogih masovnih grobnica u Srbiji, Mirjana Markovic je kazala da je "sve u vezi sa masovnim grobnicama jedna nastrana, morbidna ideja koja se rodila u necijem pomracenom umu i koja je apsolutno usmerena protiv interesa naseg naroda i gradjana nase zemlje".
Ona je dodala da "ne vidi svrhu toga (objavljivanja masovnih grobnica) osim da narod sam sebe optuzi za zlocine koje nije izvrsio i uopste za nasilje za koje ne snosi nikakvu odgovornost".

"SVEDOK" - MARKO MILOSEVIC:

Nista ilegalno nisam radio

Marko Milosevic, sin bivseg predsednika Srbije i SR Jugoslavije, Slobodana Milosevica, izjavio je da je zemlju napustio zbog bezbednosti svoje porodice, i odbacio bilo kakvu vezu sa ilegalnim poslovima dok je bio u zemlji.
"Jugoslaviju sam napustio u prvom trenutku zbog bezbednosti svoje porodice, a odluku da se i dalje ne vracam, doneo sam kako su se stvari dalje razvijale, kad je postalo jasno da se zakon i instrumenti vlasti zloupotrebljavaju da bi se istrebila nasa porodica", rekao je Marko Milosevic u intervjuu koji u najnovijem broju objavljuje beogradski list "Svedok".
Mladji Milosevic je od oktobarskih promena otisao iz zemlje i nalazi se u inostranstvu. Njegova supruga Milica i sin Marko nalaze se u Jugoslaviji. List "Svedok" ne objavljuje gde je sa Milosevicem pravio intervju.
U intervjuu, Marko Milosevic ostro kritikuje nove vlasti u SRJ, naziva ih "maorinetama", a Haski tribunal, koji tereti njegovog oca za ratne zlocine, okarakterisao je kao "farsu koja treba da opravda sve zlocine nad srpskim narodom u Jugoslaviji i van nje".

Na pitanje sta misli zasto mu se otac nalazi u pritvoru u Hagu, Marko Milosevic je odgovorio da je to zato sto je njegov otac "branio svoj narod previse energicno i predugo za ukus americke vlade i vlade evropskih zemalja i zato sto na slobodi ne mogu da budu i agresori i branioci".
"U Hagu je vrhovni komandant i predsednik Jugoslavije, koji je branio Jugoslaviju i Jugoslovene, ili bi sada trebalo da kazem - Srbe", dodao je Marko Milosevic.
Jedan deo ljudi u rukovodstvu Socijalisticke partije Srbije (SPS), na cijem je celu vec 11 godina Slobodan Milosevic, mladji Milosevic je optuzio za izdaju, ocenjujuci da se oni ponasaju kao Vuk Brankovic pre sest stotina godina.
"Prodali su svog sefa, svoje ideje i svoju cast zarad politickog interesa, koji uzgred nece ni ostvariti, jer oni nece naslediti nista od mog oca. SPS bez njega ne postoji", rekao je sin bivseg srpskog i jugoslovenskog predsednika, koji se od 28. juna nalazi u Haskom zatvoru pod optuzbom za ratne zlocine.
Na pitanje sta misli zasto je SPS izgubio vlast, on je odgovorio: "Pitajte Milutinovuca (predsednika Srbije) i (Dragana) Tomica (bivseg predsednika Skupstine Srbije)".
Marko Milosevic je odbacio bilo kakve veze sa ilegalnim poslovima dok je bio u zemlji, a pogotovo oko sverca cigareta.
"Naravno da se nisam nikome zamerio, pogotovo nikome zbog koga bih morao da odem... O cigaretama i ostalom necu ni da komentarisem, naravno da se nisam bavio 'takvim poslovima'. Uostalom, to je i poznato onima koji su za to nadlezni", rekao je Marko Milosevic.
On je izneo tvrdnju da "nijedan dinar koji je zaradio, nije stekao tako sto je nekome uskracen".
"Zato niko nema razloga da bude ljubomoran na bilo sta sto sam napravio i imao, pogotovo sto sam svaki dinar trosio i ulagao u Jugoslaviju, konkrektno u Pozarevac. Od mojih investicija koje su bile ocigledne, drustvo je moglo da ima samo koristi. A za koga sam ja pravio taj deciji koji je totalno neprofitabilan i predvidjen da odrzava samog sebe", upitao je Milosevic.
On je dodao da je prvi i osnovni novac sakupio od automobilskih takmicenja i odbacio tvrdnje da je slupao dvadesetak automobila.
"Ako sam u zivotu imao koristi od funkcije mog oca to je onda sto su se sponzori lomili ko ce preko mene da se reklamira. Da li je to kriminal, ili nemoralno", upitao je Milosevic.
On je rekao da "sada nema prihode". "A kako da ih i imam kad sam opljackan i kad mi se ne dozvoljava da radim, ne isplacuje steta i osiguranje".
On je odbacio otpzube da je terorisao Pozarevac. "Za Pozarevljane mogu samo da kazem da najzad imaju pravu vlast kakvu su zasluzili i zelim im da ta vlast bude na vlasti bar jos 100 godina. He, he...pa neka disu".
Na pitanje kada misli da bude zajedno sa porodicom (suprugom i sinom), Marko Milosevic je odgovorio: "Uprkos zeljama i nastojanjima marionetske srpske vlade - sto pre".
Na dodatno pitanje da li ce to biti u Jugoslaviji ili u inostranstvu, on je odgovorio da ce to biti tamo gde mu bude bezbednije.
"Kontakti sa majkom i suprugom su mi 'telefonski', a oca zelim da vidim sto pre zivog, zdravog i slobodnog", rekao je Marko Milosevic.

CRNA GORA - NS

Potvrdjena kandidatura Markovica za ministra pravde

Potpredsednik crnogorske Narodne stranke Savo Markovic predlozen je juce za novog saveznog ministra pravde, potvrdio je portparol te partije Bojan Vuksanovic.
On je na konferenciji za novinare rekao da je Predsednistvo NS jednoglasno donelo odluku o kandidaturi Markovica. Funkcija jugoslovenskog ministra pravde pripada NS, na osnovu dogovora clanica koalicije "Zajedno za Jugoslaviju".
Markovic je rodjen 1955. godine u Kolasinu. Zavrsio je Pravni fakultet u Pristini, na kojem je redovni profesor. Doktorirao je obicajno pravo na Beogradskom univerzitetu.

CRNA GORA- Zivkovic:

Koncentraciona vlada nije potrebna

Politicki lider Liberalnog saveza (LS) Miodrag Zivkovic ocenio je nema potrebe da u Crnoj Gori bude formirana koncentraciona vlada.
Zivkovic je danasnjoj "Pobjedi" izjavio da referendum o drzavno-pravnom statusu Crne Gore moze da pripremi i sadasnja, manjinska vlada Demokratske partije socijalista, uz podrsku liberala.
Ideju o koncentracionoj vladi izneo je prosle nedelje predsednik Socijalisticke narodne partije Predrag Bulatovic, u razgovoru sa crnogorskim premijerom Filipom Vujanovicem.
Zivkovic je rekao da ce kompletnu informaciju u vezi sa mogucim formiranjem koncentracione vlade dobiti sutra, u razgovoru sa Vujanovicem, ali da vec sada moze da kaze da ne postoje uslovi za njeno formiranje.
Zivkovic je rekao da je LS spreman da udje u crnogorsku vladu, ali nije precizirao da li u sadasnju manjinsku ili u, eventualno, koncentracionu.

BEOGRAD - PRES KLUB:

Vlasti Srbije i SRJ moraju izgraditi strategiju za Kosovo

Predstavnici vlasti SRJ i Srbije moraju izagraditi dugorocnu strategiju za resavanje kosovskog problema, ocenili su danas ucesnici Pres kluba na temu "Nova kosovska formula", odrzanog u beogradskom Medija centru.
Autor projekta "Kosovo pred sudom istorije" Branislav Krstic ocenio je da su na Kosovu suocena legitimna prava etnickih Albanaca i istorijska prava Srbije i da treba raditi na njihovom pomirenju.
"Ni jedna zajednica ne bi trebalo da oseti da je pod vlascu druge", kazao je Krstic.
On je naglasio da "formiranje dugorocne politicke strategije za Kosovo podrazumeva stvaranje dva entiteta, kome mora prethoditi postovanje principa iz rezolucije 1244 i dogovora u Rambujeu".
Krstic je rekao da SRJ "mora vrsiti pritisak na medjunarodnu zajednicu da se izvrsi koncentrovan povratak Srba na jedan broj mesta na Kosovu u kojima bi se oni osecali sigurno".
Formiranje srpskih enklava i zivot u prihvatnim centrima, kako je kazao, "nisu pravo resenje".
Srbima se, naglasio je Krstic, moraju na Kosovu obezbediti uslovi za izbore najavljene za 17. novembar i oni se "ne mogu svesti na akt glasanja".
On je "neophodnim" ocenio i "uspostavljanje rada privremenih institucija, povratak tom rezolucijom dogovorenog broja vojnog osoblja i ocuvanje kulturne bastine Srba" na Kosovu i Metohiji.
"Neosporna je cinjenica da je vlast na Kosovu u rukama UNMIK-a, i treba spreciti dalje gubljenje vremena do prelomnog trenutka koji ce se dogoditi 17. novembra", kazao je Krstic.
On je rekao da su "uslovi nastali posle ulaska Srba u zonu bezbednosti utrli put ka izmeni politickih pozicija u kojima se neprijateljski odnosi sa NATO-om mogu pretvoriti u partnerske i saveznicke".
Krstic je ocenio da bi se "teziste aktivnosti na Kosovu moglo prebaciti na Vladu Srbije" i dodao da je "savezna vlada opterecena uredjenjem odnosa sa Crnom Gorom, iako je Kosmet daleko kriticniji problem".
Savetnik predsednika SRJ Slobodan Samardzic ocenio je da "od svih relevantnih politickih faktora na Kosovu, jedino Albanci imaju sasvim jasnu strategiju i znaju sta hoce".
"Albanski cilj je nezavisnost i cini se da se on svakoga dana sve bolje ostvaruje", kazao je Samardzic.
On je naglasio da su SRJ i medjunarodna zajednica na Kosovu uspostavile "tesnu i svakodnevnu vezu", ali da su u tom odnosu "neophodni kompromisi obe strane".
Samardzic je najavljene kosovske izbore nazvao "neinteresantnim politickim pitanjem" jer bi Srbi "izalaskom na njih bez prethodnog ostvarenja potrebnih uslova legalizovali nepravicno stanje u tim podrucjima".
Srbi bi, kako je kazao, "time dobili status vecne manjine koja nikada ne bi mogla da utice na skupstinske odluke". Samardzic je naglasio da "niko od srpskih politicara nema pravo da poziva kosovske Srbe na izbore".
Savetnik predsednika SRJ je kao "moguce resenje" kosovskog problema naveo "formiranje autonomije u okviru autonomije", koju bi Srbima trebalo da obezbedi UNMIK.
"Cinjenica je da Srbi i Albanci na Kosovu mogu ziveti jedni pored drugih a ne jedni sa drugima", kazao je Samardzic.
On je "osnivanje srpske autonomije" nazvao "medjustepenicom ka njrealizaciji teritorijalnog preuredjenja Kosova" i naglasio da "drzava mora biti svesna cinjenice da njene granice nisu vecno nepromenljive".
Samardzic je kazao da je "uvek moguc rizik da ce za 10 do 20 godina deo Kosova pripasti Albaniji".
Saradnik Instituta za filozofiju i drustvenu teoriju Svetozar Stojanovic izjavio je da je "sramota za medjunarodnu zajednicu sto ne moze da utvrdi osnovne istine o nestalim ljudima na Kosovu".
On je naglasio da je "SRJ propustila dosta mogucnosti da ranije utice na kosovski problem" i da je "nasa buducnost u partnerskim odnosima sa NATO-om".

KOSOVO

SPOT ceka na odluku Beograda

Srpski pokret otpora sa Kosova (SPOT) saopstio je juce da se nece prijaviti za ucesce na opstim izborima na Kosovu, sve dok odluku o ucescu kosovskih Srba ne donese vrh DOS-a, jugoslovenske i srpske vlasti.
Stranka na cijem se celu nalazi predsednik jugoslovenskog komiteta za Kosovo i Metohiju Momcilo Trajkovic demantovala je, istovremeno pisanje pojedinih beogradskih dnevnika, da se ta partija registrovala za izbore.
Portparol OEBS-a Kler Trevena rekla je proteklog vikenda da su se do sada za ucesce na kosovskim opstim izborima zakazanim za 17. novembar prijavile cetiri srpske stranke, ne navodeci, medjutim, o kojime je strankama rec.
Izvori u OEBS-u rekli su agenciji Beta da su se do sada za izbore prijavile Demohriscanska stranka Srbije (DHS), Nova demokratija (ND) i Srpski pokret obnove (SPO). Taj izvor nije mogao da navede ime cetvrte srpske stranke prijavljene za ucesce na izborima.
OEBS je u sklopu priprema za opste izbore uputio dokumentaciju potrebnu za registraciju na adrese devet politickih stranaka u Srbiji koje su pokazale interes za ucesce na izborima, saopstio je ranije OEBS.

IZBORI NA KOSOVU

Registracija raseljenih od 30. jula do 8. septembra

Raseljena lica sa Kosova i Metohije koja ce 17. novembra imati pravo da glasaju na izborima u juznoj srpskoj pokrajini moci ce da se u Srbiji registruju od 30. jula do 8. septembra ove godine.
Kako je agenciji Beta kazala Natasa Mandic u republickom Komesarijatu za izbeglice, planirano je da 35 timova obidje 81 opstinu u Srbiji, u kojima je evidentiran veci broj raseljenih, i da na tim mestima registruju gradjane Kosmeta koji imaju izborno pravo.
U mestima koja ne pripadaju planiranoj 81 opstini, raseljena lica ce moci da se kod lokalnog poverenika za izbeglice raspitaju o nacinu registracije, kazala je Natasa Mandic.
Poverenici komesarijata ce na terenu imati zadatak da informisu raseljene o detaljima registracije, koja ce se, najverovatnije, obavljati u opstinskim zgradama, dodala je ona.
Natasa Mandic je kazala da ce boravak ekipa za izbornu registraciju raseljenih zavisiti od potrebe u svakoj opstini.
Postoje opstine gde ce, zbog velikog broja raseljenih, raditi dva tima, kao sto su Kraljevo, Kragujevac i Nis, kazala je Natasa Mandic, navodeci i da ce u nekim mestima, na primer u Jagodini, Smederevu i nekim beogradskim opstinama, registracione ekipe zbog vecih potreba raditi svakodnevno.
Takodje, jedan tim ce moci da pokrije nekoliko opstina u kojima je manje raseljenih, kazala je Natasa Mandic.
Raseljeni sa Kosova i Metohije ce u Srbiji moci da glasaju na mestima na kojima su i registrovani, kazala je Natasa Mandic, napominjuci da je za sada predvidjena 81 izborna jedinica.
Ona je navela da Komesarijat za izbeglice ocekuje pomoc OEBS-a kako bi organizovao kampanju za informisanje raseljenih o proceduri registracije.
Timove koji ce na terenu sprovoditi registraciju cinice predstavnici Komesarijata za izbeglice Srbije i po jedan medjunarodni predstavnik, kazala je Natasa Mandic.
Za evidenciju raseljenih lica u Srbiji zaduzen je republicki Komesarijat za izbeglice i kancelarija Medjunarodne organizacije za migracije (IOM), specijalizovana za glasanje van Kosova, a koju je za taj posao ovlastio OEBS.

KOSOVO - ISTRAZIVANjE

Polovina gradjana podrzava entitetsku podelu Kosova

Polovina gradjana Srbije podrzava ideju da na Kosovu budu stvorena dva entiteta - albanski i srpski, pokazalo je istrazivanje Centra za politikoloska istrazivanja i javno mnenje Instituta drustvenih nauka (IDN).
Istrazivanje je sprovedeno od 6. do 9. jula u 84 slucajno izabrane mesne zajednice u Srbiji bez Kosova, a na pitanja anketara odgovarala su 1.344 punoletna gradjanina.
Protiv predloga, koji je ranije izneo Nebojsa Covic, da na Kosovu budu uspostavljena dva entiteta, izjasnila se cetvrtina anketiranih, a isti procenat je rekao da ne zna odgovor.
Podrska Covicevoj ideji veca je pocetkom jula nego krajem maja, kada je predlog o kosovskim entitetima podrzavalo 44 odsto gradjana, 26 odsto je bilo protiv, a 30 odsto je reklo da ne zna.
Na pitanja o ratnim zlocinima pocinjenim na Kosovu, gradjani Srbije imaju podeljeno misljenje. Nesto vise od trecine anketiranih (37 odsto) ocenjuje da su u masovnim grobnicama, koje su otkrivene u Srbiji zrtve ratnih zlocina, u tako nesto ne veruje 31 odsto, dok 32 odsto anketiranih ne zna odgovor na pitanje ko je sahranjen u tim grobnicama.
Gotovo polovina anketiranih (45 odsto) veruje da su u sukobima na Kosovu ubijeni samo naoruzani Albanci, u to ne veruje 27 odsto, a gotovo isti broj ispitanika rekao je da ne zna odgovor na to pitanje.
Gradjani Srbije, pokazalo je istrazivanje, podeljeni su i u misljenju da li su zrtve zlocina na Kosovu i Albanski civili, pa je tako po 36 odsto anketiranih reklo da veruje, odnosno da ne veruje u tako nesto.
Na pitanje o mogucnosti da su na Kosovu ubijeni Srbi, koji su odbijali da ubijaju Albance, vise od polovine anketiranih (52 odsto) reklo je da ne veruje u to, 16 odsto je reklo da veruje, a vise od trecine kaze da ne zna.
Prema istrazivanju IDN-a, u poslednja dva meseca porastao je i broj gradjana koji smatraju da je sadasnje resenje autonomije Vojvodine dovoljno dobro. U maju je ta opcija imala podrsku 48 odsto gradjana, a pocetkom jula 56 odsto.
Za prosirenje autonomije, prema istrazivanju, zalaze se 27 odsto anketiranih, sto je za procenat manje nego u maju, ukidanje autonomije ima tek sest odsto pristalica, a Vojvodina-republika cetiri odsto.

KOSOVO

Taci odbio susret sa DJindjicem

Predsednik Demokratske partije Kosova Hasim Taci izjavio je da "za sada nece doci" do njegovog susreta sa premijerom Srbije Zoranom DJindjicem, ali da "jednog dana, kada dodje pravi trenutak, treba razgovarati sa Beogradom, uz medjunarodno posredovanje".
Taci je u intervjuu za danasnji broj pristinskog dnevnika na albanskom jeziku "Zeri" rekao da tada "priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije" treba da bude tema razgovora.
DJindjic je izjavio u sredu da Vlada Srbije jos nema zvanican odgovor na poziv da se sastane sa liderima kosovskih Albanaca kako bi poceo proces rasvetljavnja nestalih i kidnapovanih na Kosovu, medju kojima ima oko 1.300 Srba.
Taci je takodje ocenio da Srbi na Kosovu treba da ucestvuju na parlamentarnim izborima u pokrajini, zakzanim za 17. novembar.
"Srbi koji zive (na Kosovu) i koji se osecaju kao gradjani Kosova treba da formiraju svoje politicke mehanizme i da ucestvuju na izborima", rekao je Taci.
On je dodao da kosovski Srbi treba da imaju "svoje predstavnike u parlamentu i u vladi Kosova".

BEOGRAD - SPO:

Za zajednicki bojkot izbora na Kosovu

Srpski pokret obnove (SPO) zauzeo se za "slozni srpski bojkot" izbora na Kosovu i Metohiji, koji su zakazani za 17. novembar.
"U nasem drzavnom i nacionalnom interesu nije da dajemo legitimitet antisrpskoj politici KFOR-a i UNMIK-a, kao ni svakodnevnim progonima i ubistvima Srba od strane vladajuce albanske vecine", navodi se u saopstenju SPO.
Ta stranke je, medjutim ocenila da, ukoliko drzavni organi Srbije i Jugoslavije odluce drukcije, Srbi na kosmetske izbore moraju izaci pod cvrstim garancijama Saveta bezbednosti UN da ce Rezolucija 1244 biti primenjena i da sva prava koja uzivaju Albanci moraju da uzivaju i Srbi.

KOSOVSKI SOCIJALISTI

SPS protiv izlaska Srba na izbore

Kosovski socijalisti ocenili su da je izlazak Srba sa Kosova na predstojece opste izbore zakazane za 17. novembar "besmislen u uslovima u kojima ne postoje elementarni uslovi slobode kretanja i bezbednosti".
"Broj Srba i Crnogoraca je svakim danom sve manji, a o povratku prognanih nista nije ucinjeno. Na sceni je potpuno proterivanje drzave Srbije i njenih organa sa ovih prostora", navodi se u saopstenju pokrajinskog odbora Socijalisticke partije Srbije (SPS).
Socijalisti su time sustinski podrzali ostale relevantne lidere kosovskih Srba, koji su, jos ranije, naglasili da na Kosovu u prethodne dve godine nisu stvoreni ni minimalni bezbednosni uslovi za izlazak srpskog stanovnistva na izbore.
"Smatramo da Srbi moraju imati dovoljno zrelosti i mudrosti i da nece napraviti istorijsku gresku po svoj opstanak na ovim prostorima, a jedini logican potez je da neizlaskom na izbore skrenu paznju medjunarodne zajednice na tragicno stanje i iznude brze, odlucnije i pravednije poteze koji vode resavanju problema", navodi se u saopstenju kosovskih socijalista.