Nezavisne Novine

BIVŠA JUGOSLAVIJA

MAKEDONIJA

Kolonu ekstremista iz Aracinova zaustavili civili

Konvoj autobusa, kamiona, civilnih automobila i traktora, kojim se iz Aracinova prema selima kumanovskog regiona izvlace naoruzani Albanci, koji sebe nazivaju Oslobodilacka nacionalna armija (ONA), zaustavili su vecaras makedonski civili kod sela Umin dol.
Zitelji Umin dola u kumanovskoj opstini postavili su na putu od Skoplja prema Kumanovu barikade i zaustavili konvoj ekstremista, koji se krece uz pratnju vojnika Kfora i posmatraca EU i SAD.
Dogovor o izvlacenju ekstremista iz Aracinova, koji je izmedju sukobljenih strana, tokom vikenda u Skoplju izdejstvovao visoki predstavnik EU Havijer Solana, u Makedoniji je naisao na ogorcenje.
Uporedo sa protestom makedonskih civila u selu Umin dol, zbog izvlacenja pripadnika ONE iz Aracinova, ispred Sobranja u centru Skoplja protestuju i policajci koji su rasporedjeni na polozajima oko Aracinova i civili.
Oni traze prijem kod predsednika Makedonije Borisa Trajkovskog, koji je ujedno i vrhovni komandant oruzanih snaga zemlje.
Od predsednika i vlade, okupljeni, kojih je, kako javlja dopisnik Bete iz casa u cas sve vise, traze obajsnjenje "kako je doslo do toga da ekstremisti, umesto da budu unisteni, budu propusteni da se dislociraju na drugo mesto u Makedoniji sa licnim naoruzanjem".
Okupljenima se u medjuvremenu obratio ministar unutrasnjih poslova Ljube Boskovski, koji pokusava da smiri napetost.

EU I MAKEDONIJA

Obnoviti dijalog u Makedoniji...

Sefovi diplomatija Evropske unije su juce u Luksemburgu za stalnog predstavnika EU u Skoplju postavili bivseg francuskog ministra odbrane Fransoa Leotara.
Leotar ce imati kljucnu ulogu u pruzanju "medjunarodnih usluga", preko potrebnim da bi se zaustavilo opasno pogorsavanje krize u Makedoniji i nastavio dijalog "demokratskih makedonskih i albanskih predstavnika" u okviru plana predsednika Borisa Trajkovskog.
Rec je, u sustini, o nekoj vrsti medjunarodnog posredovanja u kojem bi kljucnu ulogu odigrala Evropska unija posredstvom ekipe strucnjaka prvenstveno za ustavna i druga institucionalna pitanja, kako su to evropski ministri u Luksemburgu predocili na sastanku sa sefom makedonske diplomatije Ilinkom Mitrevom.
Predsedavajuci zasedanja, svedska ministarka Ana Lind, je rekla i da ce, pored ostalih, za pitanja ustavne reforme u timu posrednika EU biti francuski pravni strucnjak Rober Badenter, dok ce za pitanja manjina "strucne usluge", pruzati specijalni izaslanik OEBS-a, bivsi sef holandske diplomatije Maks van der Stul.
Prema objasnjenju upucenih EU zvanicnika, makedonska i albanska strana ce biti pozvane da o svim pitanjima ustavnozakonske reforme i promena drzavnog ustrojstva "prihvate evropska nacela i standarde, isto kao i konacna resenja". Neki funkcioneri su to nazvali "koriscenjem iskustava Dejtona".
Evropski ministri su u posebnoj "Izjavi o Makedoniji" podvukli "veliku zabrinutost zbog kriticne situacije u Makedoniji" i naglasili da "svi politicki lideri u BJR Makedoniji imaju veliku odgovornost prema svom narodu i narodima celog regiona, da deluju hitno i odlucno da bi se sprecilo dalje nasilje i opasnost gradjanskog rata".
Oni su zatrazili da se obustava vatre u Aracinovu prosiri na celu zemlju i da se "ostvari dalji napredak u sprovodjenju mera jacanja poverenja i razoruzanju" albanskih ekstremista.
"Nema vojnog resenja za sadasnju krizu", poruka je evropskih ministara koji su naglasili da "politicki dijalog sada mora da se obnovi uz usluge medjunarodne zajednice i donese brze plodove".
Od toga zavisi i buduca saradnja i pomoc koji je EU spremna da pruzi Makedoniji, a to, receno je, oko sto miliona maraka koji bi namenski bili utroseni za sprovodjenje "plana Trajkovski" i obnovu objekata porusenih u sukobu makedonske vojske i policije s albanskim ekstremistima.
Predsedavajuci zasedanja, svedska ministarka Ana Lind, je novinarima izjavila da su evropska petnaestorica "razocarani" zbog "pogorsavanja situacije" i da se s paznjom ocekuje nastavak pregovora u Skoplju, najavljenih za veceras.
Visoki predstavnik EU Havijer Solana, pod cijim rukovodstvom ce delovati Leotar i ostali posrednici EU u Skoplju, je uputio "apel gradjanima Makedonije da moraju biti spremni da zive zajedno" i da ce "tad moci da racunaju na pomoc i zblizavanje sa Evropskom unijom".
Solana je uputio i ocigledne zamerke makedonskim vlastima zbog toga sto "oskudna sredstva zemlje" trose na kupovine naoruzanja, a istovremeno traze finansijsku pomoc Evropske unije.
Izvori sa zasedanja su rekli da bi o tome moglo biti reci i sa sefom ukrajinske diplomatije, sutra u Luksemburgu, imajuci u vidu da je Makedonija najnovije avione i helikoptere nabavila u Ukrajini.
Evropski ministri su vrlo nezadovoljni najnovijom ofanzivom makedonskih snaga na uporiste albanskih ekstremista u Aracinovu. Mada je Solana primetio da se takve akcije, ako se vec preduzimaju, obavljaju u roku od nekoliko sati, a ne traju tri dana.
Makedonska ministarka Ilinka Mitreva je podvukla da Makedonija ocekuje da, uz pomoc medjunarodne zajednice, EU i NATO, pronadje politicko resenje za krizu i time doprinese uspostavljanju stabilnosti i mira u celom regionu.
Sef makedonske diplomatije je, takodje, naznacila da plan makedonskog predsednika Borisa Trajkovskog za resavanje krize i reforme predvidja da u preambuli ustava bude izricito naglaseno "gradjansko obelezje" makedonske drzave, dok bi upotreba albanskog jezika bila potpuno zajamcena na nivou lokalne uprave.
Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Havijer Solana, je ocenio da su "medjunarodne usluge" i olaksice nuzne i da bi, ako to prihvate obe strane, to trebalo da dovede do "brzih i delotvornih" rezultata u resavanju makedonske krize.
Mitreva je naglasila da je Makedoniji itekako potreba hitna finansijska pomoc EU da bi se otklonile posledice nasilja i steta koju je pretrpela privreda.
Komesar za medjunarone odnose Evropske komisije Kris Paten je naglasio da su evropska petnaestorica "razocarani" zbog izostanka ocekivanog sporazuma.
Paten je naglasio da EU zeli da pomogne "mere jacanja poverenja", kad ona budu utanacena, uz prethodni postojan prekid vatre.

MAKEDONIJA

OEBS podrzao plan makedonske vlade za resenje krize

Stalni savet Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) podrzao je plan Vlade Makedonije za resavanje krize u toj bivsoj jugoslovenskoj republici.
Na neformalnom sastanku, ambasadore 55 zemalja clanica o planu i programu makedonske vlade za prevazilazenje krize obavestio je potpredednik vlade u Skoplju i predsednik koordinacionog tela za resavanje tog pitanja, Ilija Filipovski.
On je u svom izlaganju naglasio da je kriza prouzrokovana od strane "terorista i kriminalaca, koji pokusavaju da destabilizuju Makedoniju, a time i citav region".
Plan makedonske vlade stavlja naglasak na dva aspekta delovanja - politicki i vojni. Politicka dimenzija posebno je usredsredjena na nastavak dijaloga, pri cemu je Filipovski ukazao da razgovori nisu ni prekidani.
"Dijalog se vodi godinama i nije rezultat krize", naglasio je on.
Kada je rec o vojno-bezbednosnoj dimenziji, Filipovski je kazao da je cilj vlade razoruzanje terorista i obezbedjivanje pune licne i opste bezbednosti stanovnika Makedonije, odnosno stvaranje normalnih uslova za zivot.
Potpredsednik makedonske Vlade osvrnuo se i na angazovnje i ucesce medjunarodne zajednice na primeni plana za resavanje krize. U planu makedonske Vlade predvidjeno je da NATO ucestvuje u razoruzanju albanskih ekstremista, dok bi OEBS i Evropska unija trebalo da nadgledaju taj proces. Filipovski je ukazao da bi OEBS trebalo da odigra posebnu ulogu u izgradnji i jacanju mera poverenja.
Predstavnici 55 zemalja clanica posebno su se interesovali za razvoj dogadjaja u Makedoniji, kao i za trenutno stanje pregovora o resavanju krize. Oni su izrazili uverenje da ce kriza u Makedoniji biti resena politickim sredstvima.

SAVET MINISTARA BiH

U izgledu samo rotacija na celu Saveta ministara BiH

Predsedavajuci Predstavnickog veca Parlamentarne skupstine BiH Sead Avdic potvrdio je da ce Bozidar Matic, koji je u petak podneo neopozivu ostavku na funkciju predsedavajuceg Saveta ministara BiH, ostaje na toj funkciji i funkciji ministra trezora do izbora novog predsedavajuceg Saveta ministara.
"U toku je postupak rotacije predvidjen Zakonom o Savetu ministara. Po tom zakonu, Matic nije ni mogao ostati predsedavajuci", rekao je Avdic .
On, medjutim, nije mogao da kaze ko ce umesto Matica biti imenovan na funkciju prvog ministra u Savetu ministara.
"To je funkcija koja pripada Socijaldemokratskoj partiji (SDP) ili Stranci za BiH (SBiH), ali unutar Demokratske alijanse za promene (DAP) jos nije dogovoreno ko ce preuzeti tu funkciju", dodao je Avdic, koji je visoki funkcioner SDP.
Suprotno misljenje u odnosu na Avdica ima Mirko Banjac, poslanik Srpske demokratske stranke (SDS) u Predstavnickom vecu Parlamentarne skupstine BiH, koji se zalaze za promenu sastava Saveta ministara.
"Nakon Maticeve ostavke, sadasnji Savet ministara treba da funkcionise samo dok se ne izabere novi", rekao je Banjac agenciji Beta.
On je dodao da ce i SDS ponuditi svoje kadrove kao kandidate za ministarske funkcije.
"Neka u demokratskoj utakmici pobede najbolji", naglasio je Banjac.
Nakon rotacije u Predsednistvu BiH, gde je celnu funkciju zauzeo clan Predsednistva hrvatske nacionalnosti Jozo Krizanovic, predsedavajuci Saveta ministara trebalo bi da bude ministar muslimanske nacionalnosti.
Najozbiljniji kandidati su ministar inostranih poslova i lider SDP Zlatko Lagumdzija i ministar za spoljnu trgovinu i funkcioner SBiH Azra Hadziahmetovic. Ocekuje se da Predsednistvo BiH, nakon danasnjih konsultacija sa predstavnicima parlamentarnih partija, sutra saopsti ime kandidata za predsedavajuceg Saveta ministara.

Hrvatski predsednik Stjepan MesiC:

"Prevlaka nije teritorijalno pitanje"

Hrvatski predsednik Stjepan Mesic izjavio je da poluostrvo Prevlaka nije teritorijalno pitanje, i da sa jugoslovenskom stranom Hrvatska uvek moze razgovarati o raznim drugim pristupima i modalitetima za resavanje tog pitanja.
"Da Prevlaka nije teritorijalno, nego bezbednosno pitanje, slozila su se vodjstva Crne Gore i Hrvatske, a nema nikakvog razloga da se sa tim ne slozi ni vodjstvo sadasnje Jugoslavije", rekao je Mesic komentarisuci eventualni jugoslovenski zahtev za smanjenje tzv. "zute zone" na Prevlaci i fazno resavanje tog pitanja, sto bi, prema nezvanicnim informacijama, vec ove nedelje u Zagrebu mogao predloziti sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic.
Svilanovic je rekao za rijecki "Novi list" da ce se susretu sa hrvatskim ministrom inostranih poslova Toninom Piculom 28.juna u Zagrebu ici na redukciju takozvane "zute zone", kako bi SRJ i Hrvatska "prvenstveno udovoljili svojim obvezama u odnosu na UN".
U emisiji hrvatskog radija "S predsednikom na kavu", Mesic je, komentarisuci pocetak sudjenja "gospickoj grupi" i protestni skup u Rijeci, kazao da institucije sistema moraju funkcionisati i da protesti nisu potrebni.
"Ne moze se izvan suda odlucivati sta ce se odluciti u sudu. Bez obzira sta zeli neki narednik koji je dobio pocasni cin pukovnika", dodao je on, aludirajuci na predsednika Centralnog odbora za obranu digniteta Domovinskog rata Mirka Condica.
Hrvatski predsednik je kritikovao vladu zbog lose situacije u privredi i slabih rezultata u prvih sto dana, odbivsi da precizira kojim ministarstvima nije zadovoljan i spekulacije o rekonstrukciji vlade.
On je kazao da vladajuca koalicija moze proizvesti i najstrucniju vladu, ali uz uslov da njeni clanovi budu odgovorni samo premijeru i programu koji on sprovodi uz saglasnost parlamenta.
Mesic nije iskljucio mogucnost prevremenih izbora ako ne dodje do konsolidacije vladajuce petorke i ako se koncepcijski vlada ne bude opredelila za jedan program.