Nezavisne Novine

Kanada

Istraga povodom Volkertona

Premijer pozvan da svedoci

Kada u petak premijer Ontarija Majk Haris bude davao izjavu povodom slucaja u Volkertonu, to ce biti prvi put od 1945. godine da provincijski premijer bude pod zakletvom ispitivan o politici vlade. To ce ujedno biti i vrhunac dramaticnih dogadjaja vezanih za jednu od najtezih povreda zdravlja gradjana u kanadskoj istoriji.
Veliki broj znacajnih provincijskih licnosti je vec ispitan, otkako je februara pocela zvanicna istraga. Oni su morali da da daju svoje misljenje o tome da li je provincijska politika i procedura uticala na dogadjaje iz maja prosle godine, kada je i doslo do tragedije. Jedino je Sten Kobel, od do sada ispitanih zvanicnika, javno dao izvinjenje i preuzeo svoj deo odgovornosti za ono sto se dogodilo u mestu.
Upuceni smatraju da jedna od kljucnih figura moze biti Ricard Sabas, bivsi glavni zaduzen za zdravstvo u provinciji. Naime, on je svojevremeno trazio da se zakon usavrsi kako bi prevazisle nedoslednosti nastale privatizacijom testiranja pijace vode. Te 1996. godine, njegovi predlozi nisu nailazili na razumevanje. On se povukao sa tog polozaja naredne godine, i dalje upozoravajuci da nedovoljno izdvajanje za opste potrebe u zdravstvu moze imati opasne posledice za citavu provinciju.
Upozorenja su isla i na adresu ministara za prirodnu sredinu, ali ni tu nije bilo znacajnijih efekata. Ukoliko istraga pokaze da ih oni nisu ozbiljno razmatrali i uzimali u obzir, onda mogu biti optuzeni za zanemarivanje zakonske regulative.

Lastman i Olimpijada 2008. godine

Gradonacelnik doneo Torontu negativne poene

Samo tri nedelje su ostale do 13 jula, kada ce se u Moskvi doneti konacna odluka o domacinu Olimpijskih igara 2008. godine. U ovom trenutku se cini da je Torontu, koji je po svim pokazateljima prednjacio, negativne poene doneo Mel Lastman, gradonacelnik.
Mnogi govore da je on jedan od politicara sa najvise gafova, a za ovaj najnoviji kazu da moze kostati Toronto toliko da ne dobije priliku da ugosti najbolje sportiste sveta. Naime, pred polazak u Mombasu, Kenija na sastanak MOK-a, on je izjavio da ne zeli tamo da ide jer se plasi zmija. U nastavku je sebe tamo video u kazanu punom vruce vode, oko koga domoroci igraju.
Vecina novinskih agencija i novina u svetu, a i veb-sajtovi su objavili Lastmanovu izjavu, a u komentarima se napominje da to moze umanjiti sanse grada. Normalno da su francuski listovi prednjace u tome, zbog pristrasnosti i u nastojanjima da uvecaju sanse svog kandidata, Pariza.

Toronto i kriminal

Grad nije bezbedan koliko je bio

Toronto vise nije onako bezbedan grad koliko je bio. Svi vidovi kriminala su u porastu, ako je suditi po podacima koji treba da budu prezentirani Odboru za policijsku sluzbu Toronta.
Prosle godine je bilo 8,2% vise zlocina nego godinu dana ranije. Narocito je porastao broj tinejdzerki koje su pocinile zlocine, cak za 16,7 odsto, a samo nesto malo manji je porast ucesca zena u kriminalu.
Maloletnici takodje sve cesce pocinjavaju kriminalna dela, a i nasilje u kuci zadrzava zabrinjavajuci rastuci trend.
Skole ostaju prilicno sigurna mesta, bar tokom dana. U poslednjih pet godina se smanjuje broj napada na skolsku imovinu, mada je primecen blagi ponovni rast. Ucenici su imali primedbi najvise na prisustvo droge, prostitucije, bandi i vandalizma u i oko skola.
Policija je takodje zabelezila vise slucajeva posedovanja droge, ali postoji mogucnost da je to samo rezultat opseznijih i redovnijih kontrola u skolama. Sto se saobracaja tice, prosle godine je napisano 50.000 kazni za nesavesne vozaca.
Gradjani Toronta se i dalje osecaju sigurno u svom gradu, jer je tek svaki deseti naveo suprotno misljenje prilikom ispitivanja javnog mnjenja, decembra prosle godine.

Sef kanadske diplomatiJE Dzon Menli

Kanada protiv jednostranog izlaska SAD iz ABM

Kanada je protiv svakog jednostranog napustanja sporazuma o antiraketnoj zastiti (ABM) od strane SAD, izjavio je u Moskvi sef kanadske diplomatije Dzon Menli.
Posle razgovora sa ruskim kolegom Igorom Ivanovom, Menli je izjavio da SAD oko sporazma ABM treba da se konsultuju ne samo sa susednim drzavama, vec i sa Rusijom i Kinom i drugim drzavama.
Naveo je da SAD jos nisu iznele jasnu viziju kako zamisljaju svoj nacionalni sistem protivraketne odbrane, kako ce izgledati, kakva ce mu biti struktura, i ko ce njime upravljati. Zato je, po njegovoj oceni, "jos rano govoriti, sta treba raditi u buducnosti".

Ivanov je rekao da Moskva zeli da vidi u Kanadi partnera, a ne posrednika izmedju SAD i Rusije.
Po recima Ivanova, Rusija i Kanada su saglasne da je jedan od aktuelnih medjunarodnih problema razmestanje oruzja u kosmosu i da je neophodno traziti dodatno angazovanje medjunarodne zajednice za resenje tog pitanja.
Menli je naveo da Kanada podrzava akcije, koje su usmerene na to da se ne dopusti dalja trka naoruzanja u kosmosu.
"Neophodno je da se izbegne postojanje svih vidova oruzja u kosmosu", rekao je sef kanadske diplomatije, dodajuci da je za resenje tog problema "potrebna odredjena elasticnost, pa i u okviru konferencije o razoruzanju".

Monteal - kandidat za domacina

Za i protiv sportskih igara homoseksualaca

U senci kandidature Toronta za domacina Olimpijskih igara je kandidatura Montreala za domacina Homoseksualnih igara 2006. godine. Jedan od protivnika, Danijel Kormije, iz Ne komiteta, koji se bori protiv Igara, navodi da ima puno razloga protiv odrzavanja te manifestacije u gradu. Njegova grupa je koalicija organizacija, medju kojima su Hriscanska partija za nasledje i kvebecka Koalicija za kampanju za zivot. Oformili su se u aprilu, nakon najave kandidature Montreala za domacina Igara.
Po njegovim recima, glavni argument koji je dao organizacioni komitet za kandidaturu grada je sto oni, za razliku od protivkandidata Cikaga, Atlante i Los Andjelesa, ne insistiraju da ucesnici podnesu potvrde da nemaju AIDS.
Inace, predvidja se da ta sportska manifestacija privuce oko 24.000 sportista i 200.000 posetilaca.
Gospodin Kormije je, zbog onakvog pristupa organizacionog komiteta, prokomentarisao da je stoka u Kanadi bolje od ljudi zasticena od sirenja bolesti.
Njegov ne komitet je registrovan kod vlade i poceo je da prikuplja donacije za propagiranje razloga protiv odrzavanja manifestacije u gradu. Ono sto jos nisu uspeli da urade je otvaranje racuna u banci. Rojal banka ih je odbila, zato sto ne zele da podrze nikakve aktivnosti koje u sebi sadrze bilo kakav vid diskriminacije.

Genetika i stavovi

Nasledje utice na nas nacin razmisljanja, hteli mi to da priznamo ili ne

Jedno proucavanje kanadskih naucnika otkrilo je da smo od roditelja 'nasledili' misljenje o nekim stvarima koje nas okruzuju. Ustanovljeno je da nas genetski materijal utice na vise razlicitih polja nego sto se pretpostavljalo. Cak je kao vrsta zakljucka sugerisano da kampanje za promene misljenja javnog mnjenja po odredjenim pitanjima mogu biti bez ocekivanog odjeka, bas zbog genetike.
Dzim Olson, autor studije i sef katedre za psihologiju na Univerzitetu Zapadni Ontario u Londonu, sa svojim kolegama je ispitivao uticaj naslednih faktora na stavove po pitanju trideset razlicitih pitanja, uporedjujuci misljenja parova jednojajcanih i dvojajcanih blizanaca istog pola. Obuhvaceno je bilo 336 parova blizanaca iz Ontarija i Britis Kolambije.
Podrazumeva se da su identicni blizanci imali bili sa istim genetskim materijalom, odgojem i iz istog okruzenja. Kod neidenticnih blizanaca, sve je bilo isto sem genetskog materijala.
Uporedjujuci dobijene odgovore, naucnici su zakljucili da nasledni faktor utice na 35% razlika u stavovima, dok okruzenje utice na 65% tih razlika.
Na pet tema genetika ima velikog udela. To su jako usadjena misljenja o citanju knjiga, abortusu, organizovanom sportu, vratolomijama rolera i smrtnoj kazni za ubistvo. Postoje i teme u kojima nema uticaja nasledni faktor. Tu spadaju stavovi o ulogama polova, igrama na srecu, kontroli radjanja i agresivnosti.