HAG-MILOSEVIC
Bivseg predsednika SRJ ceka ultramoderan zatvor
Bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic, ukoliko bude prebacen u Hag, imace pogodnosti ultramodernog zatvora, iz kojeg, do sada, niko nije uspeo da pobegne, prenosi agencija Frans pres.
"U svakom slucaju ovde (u Hagu) ce mu biti bolje nego u zatvoru u Beogradu", izjavila je nedavno, saljivim tonom, glavni tuzilac Haskog tribunala Karla del Ponte.
Milosevic bi, kao i svih 38 zatvorenika u Seveningenu, imao individualnu celiju sa tusem, toaletom, lavaboom i aparatom za kafu. U celiji su i sto, orman za garderobu, police za knjige, televizor, radio i krevet, objasnio je sef obezbedjenja pritvorskih jedinica u Seveningenu Timoti Mek Faden.
On je rekao da su "uslovi u ustanovi takvi da ih ne treba popravljati zbog Milosevica", ponavljajuci reci Karle del Ponte da je "sve spremno" za prijem Milosevica.
Kako i ostali zatvorenici, Milosevic ce moci da koristi sale za vezbanje i biblioteku, mocice da pohadja i kurs jezika ili zanatski kurs, a ukoliko zeli, bice mu omogucena i "duhovna pomoc".
"Nema govora da bi mu bio obezbedjen poseban komfor ili drugaciji status zato sto je bivsi sef drzave", izjavila je portparol Tuzilastva Florans Artman .
U Seveningenu samo bivsa predsednica Republike Srpske Biljana Plavsic ima vecu celiju, posto je jedina zena u zatvoru.
Jedina razlika bi, u slucaju zahteva tuzioca, mogla biti rigorozniji rezim izolacije Milosevica, kako bi se sprecilo uticanje na svedoke.
U blizini Severnog mora, u kvartu Seveningen, pritvorska jedinica Haskog tribunala izgradjena je 1994. godine, a njeno funkcionisanje godisnje kosta devet miliona guldena (4,1 milion evra).
Mek Faden rekao je da su zatvorenici razliciti. "Oni imaju vece teskoce da se naviknu na zatvor. Prezivljavaju vece emotivne poteskoce od obicnih zatvorenika", objasnio je on.
Veliki broj "stanovnika" pritvora Haskog tribunala je u svojoj zemlji bio na visokim funkcijama i vecina njih smatra da su samo vrsili svoju duznost. Daleko su od porodica, jezik je drugaciji, sudski sistem takodje, razlicita je hrana, objasnio je upravnik zatvora.
"Provodimo dosta vremena u kontroli njihovog emotivnog stanja", rekao je Mek Faden.
Putem kamera omogucen je stalni nadzor pritvorenih, a jedino samoubistvo izvrsio je Hrvat Slavko Dokmanovic, koji se obesio u junu 1998. godine.
U pritvorskim jedinicama ima 73 zaposlenih, od cega je oko 50 clanova obezbedjenja, a tu je i psihijatar.
"Ovo nije hotel sa pet zvezdica. Ovo je zatvor. I niko ne moze pobeci", izjavio je Mek Faden.
SAD-SRJ
U sredu odluka o ucescu SAD na Donatorskoj konferenciji
Sjedinjene Americke Drzave smatraju da Jugoslavija nije ispunila sve uslove da SAD ucestvuju na predstojecoj Donatorskoj konferenciji sa SRJ, uprkos donosenju uredbe kojom se omogucava izrucivanje Slobodana Milosevica Haskom trinunalu, saopstili su visoki americki zvanicnici.
Zvanicnici koji su trazili da ostanu anonimni saopstili su da bi ambasador SAD u SRJ Viliam Montgomeri trebalo da se sastane sa srpskim premijerom Zoranom DJindjicem kako bi mu preneo da Beograd treba da pokaze vise dokaza saradnje sa Haskim tribunalom da bi SAD ucestvovale na Donatorskoj konferenciji, zakazanoj za petak u Briselu.
Odluka o ucescu SAD na konferenciji bice doneta u sredu, izjavio je jedan visoki zvanicnik Stejt dipartmenta.
"Mi zelimo da ucestvujemo na Donatorskoj konferenciji, zelimo da pomognemo Jugoslaviji, ali mislim da nismo videli sta bi nam za sada to omogucilo", izjavio je jedan americki zvanicnik.
On je ocenio da uredba o saradnji sa Haskim tribunalom, koju je jugoslovenska vlada donela u subotu, sama ne predstavlja znacajan korak prema saradnji jugoslovenskih vlasti sa Tribunalom, kakvu traze SAD i druge zapadne zemlje.
Isti americki zvanicnik izjavio je da su SAD i ranije ocenile da ne postoji potreba za donosenjem posebnih zakona ili uredbi da bi se Milosevic poslao u Hag.
donatorska konferencija 29. juna u Briselu
EU ocekuje da SAD ucestvuju na konferenciji
Evropski komesar Kris Paten izjavio je danas u Luksemburgu da se "Evropska unija veoma nada da ce SAD ucestvovati na donatorskoj konferenciji za SR Jugoslaviju" i da su sefovi diplomatija EU na danasnjem zasedanju ocenili da je jugoslovenska vlada ucinila "korak u dobrom pravcu" ka ispunjavanju medjunarodne obaveze o saradnji s Haskim sudom.
Evropska unija ocekuje, dodao je on, da Beograd sto pre uspostavi punu saradnju s ovim Sudom "i uvereni smo da ce to i biti ucinjeno. A sto se to u vecoj mogucoj meri ostvari, to ce biti izdasnija i pomoc donatora".
Paten je novinarima rekao da Evropska unija zeli uspeh donatorske konferencije, 29. juna u Briselu, zato sto ce to doprineti demokratizaciji i stabilizaciji Jugoslavije i podvukao da evropska petnaestorica "imaju puno poverenje u tim na celu s potpredsednikom (savezne vlade Miroljubom) Labusom".
"Mi smo u stalnoj vezi s nasim americkim prijateljima. Ima stvari na kojima insistira americki Kongres, a Evropska unija", podvukao je Paten, "jako insistira na ekonomskim reformama i stabilizaciji SRJ".
Paten je, na zajednickoj konferenciji za stampu sa predsedavajim zasedanja, sefom svedske diplomatije Anom Lind, i visokim predstavnikom EU, Havijerom Solanom, precizirao da ce Evropska unija iz programa pomoci Zapadnom Balkanu-CARDS - izdvojiti sredstva za projekte obnove i oporavka Jugoslavije.
On je napomenuo da je SRJ, kao i sve druge clanice UN, duzna da ispunjava svoje medjunarodne obaveze, ukljucujuci saradnju s Medjunarodnim sudom u Hagu.
Sefovi diplomatija Evropske unije su u zakljucima zasedanja pozdravili uredbu vlade u Beogradu o saradnji s Haskim sudom i potvrdili resenost da se 29. juna u Briselu odrzi donatorska konferencija za SR Jugoslaviju.
Oni su istakli da ce uspeh te konferencije "doprineti jacanju procesa demokratizacije i reformi koji je pokrenulo jugoslovensko rukovodstvo".
"To ce SR Jugoslaviji pribliziti ukljucivanju u Evropsku uniju", navodi se u dokumentu petnaestorice, uz ocenu da je vlada u Beogradu usvajanjem dekreta o saradnji s Haskim sudom "ucinila dobar korak u pravcu pune saradnje s tim Sudom".
Zvanicnici koji su ucestvovali na zasedanju su agenciji Beta rekli da ce Evropska unija zatraziti od SAD i Japana da potvrde ucesce na ovoj konferenciji, ali i da ce jugoslovenskom vladajucem vrhu biti predoceno da bi "dodatni konkretni potezi" do odrzavanja konferenciji "veoma pomogli uspesnosti ovog skupa".
Na pitanje da li to znaci da se insistira na izrucenju bivseg predsednika Slobodana Milosevica, receno je da se "dinamika takvih zbivanja prepusta vlastima u Beogradu", ali da bi "nesto opipljivo bilo uputno uciniti i pre donatorske konferencije".
Evropska unija smatra da je, uz ucesce Vasingtona i zemalja koje "vode racuna o politici SAD", realno ocekivati da se prikupi oko milijardu i 200 miliona dolara sredstava za obnovu i dugorocni privredni oporavak i stabilizaciju demokratskih ustanova i pravne drzave u SR Jugoslaviji.
Koordinator Pakta stabilnosti za Jugoistocnu Evropu Bodo Hombah, koji je ministre EU upoznao s pripremama za odrzavanje druge regionalne konferencije Pakta u oktobru, izjavio je agenciji Beta da je "ubedjen da ce predstojeca donatorska konferencija za SRJ biti uspesna. Ja sam vec dobio mnoga obecanja donatora za izdvajanje sredstava i zeleo bih, takodje, da na njoj svakako ucestvuju i SAD i Japan. Zato se nadam i da ce politicari u Beogradu svojim potezima doprineti da se to postigne".
"Imam puno poverenje u politicko vodjstvo u Beogradu, jer su oni", dodao je Hombah, "vodili tesku bitku protiv Milosevica. Sad im je potrebna ne tako velika, ali opipljiva podrska da ubrzano razviju, unaprede zemlju. Medjutim, s druge strane, sasvim je razumljivo ako im medjunarodna zajednica porucuje:ako zeli da budete nas clan, da dobijete neophodni novac, nuzno je i da se pravila postuju obostrano".
"Postoji politicka volja i mnogi donatori su spremni da dodju i izdvoje sredstva za projekte u SR Jugoslaviji", zakljucio je Hombah.
Predsednik Parlamentarne skupStine Saveta Evrope
Izrucenjem Milosevica SRJ bliza Savetu Evrope
Predsednik Parlamentarne skupstine Saveta Evrope lord Rasel Dzonston izjavio je da ce isporucenjem bivseg predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica Haskom tribunalu biti uklonjena glavna prepreka ka punopravnom clanstu SRJ u Savetu Evrope.
"Ne moze biti dugotrajnog mira i stabilnosti bez pravde, a odlukom jugoslovenske vlade, njenog progresivnog i reformski orijentisanog dela, da usvoji uredbu koja omogucava isporuku Milosevica i ostalih optuzenih u Hag, priblizava se kraj jednog od najtragicnijih poglavlja u novijoj istoriji Evrope", kazao je lord Rasel Dzonston na otvaranju petodnevne sednice Parlamentarne skupstine Saveta Evrope u Strazburu.
On je izrazio uverenje da ce vlasti u Beogradu delovati odgovorno i brzo jer je odlazak Milosevica u Hag vazan ne samo za porodice zrtava, milione izbeglica, vec i za ljude u Srbiji, ali da to ipak nije dovoljno za mir i stablinost na Balkanu, navodeci primer pogorsanja situacije u Makedoniji.
"Slanje Milosevica u Hag predstavlja katarzu za ljude u Srbiji i Crnoj Gori koji nisu ucestvovali u zlocinima, ali su ziveli kao nemi svedoci i zrtve tih zlocina", rekao je lord Rasel Dzonston.
On je ocenio da vecina ljudi i u Srbiji zeli da vidi Milosevica u Hagu, ne zbog pretnji ekonomskim sankcijama, vec zbog pronalaska masovnih grobnica u Petrovom Selu i Batajnici sa telima zrtava ubijenih na Kosovu.
"Ljudi u Srbiji s pravom odbijaju kolektivnu odgovornost za ubistvo pocinjeno u njihovo ime i zato zele da pojedinci odgovaraju za svoja dela", izjavio je Dzonston.
On je rekao da je ubedjen u politicku odgovornost Slobodana Milosevica za krvoprolice u protekloj deceniji, ali da ga smatra nevinim na osnovu krivicne odgovornosti, dok njegova odgovornost ne bude utvrdjena na sudu.
"Apsolutno sam ubedjen u nepristrasnost glavnog tuzioca Haskog tribunala Karle del Ponte i znam da ne bi izadala optuznicu bez dovoljno dokaza", rekao je Dzonston.
On je odao priznanje vlastima u Beogardu za odanost principima pravde, postovanja ljudskih prava i demokratije, sto su glavne vrednosti koje promovise Savet Evrope.
Petodnevnom zasedanju Parlamentarne skupstine Saveta Evrope u Strazburu pristustvuje jugoslovenska parlamentarna delegacija.
britanski dnevni listovi
Milosevic na putu prema Hagu
Svi britanski dnevni listovi ocenjuju da je Uredbom o saradnji sa Haskim tribunalom bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic "na putu prema Hagu, bez povratka", ali se ne slazu kada bi on mogao da bude izrucen tribunalu.
"Indipendent on Sandej" prenosi da je potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus porucio stranim novinarima da sledece nedelje ostanu u Beogradu i dodaje da medjunarodne televizijske ekipe "vec kampuju" ispred beogradskog Centralnog zatvora kako bi snimile Milosevicev "polazak u Hag".
"Sandej Telegraf" citira neimenovanog jugoslovenskog zvanicnika, koji najavljuje skoro upucivanje u Hag "krupne ribe", ali ne i Slobodana Milosevica, prenosi Radio Bi-Bi-Si.
"Sandej Tajms" ocenjuje da ce uhapseni bivsi predsednik biti izrucen pre septembarskih pregovora o reprogramiranju jugoslovenskog duga i najavljuje da ce se desetak osumnjicenih za ratne zlocine u Hagu naci pre Milosevica.
"Obzerver" navodi da su vec izdate instrukcije za Milosevicevo prebacivanje specijalnim avionom NATO, uz jako obezbedenje, do zatvorske jedinice Haskog tribunala - Seveningena.
"Sandej Telegraf" pise da Milosevic i dalje odbija da procita Hasku optuznicu, dok "Sandej tajms" navodi da je njegova supruga Mirjana Markovic prosle nedelje uzaludno apelovala na funkcionere Socijalisticke partije Srbije (SPS) da ustankom sprece Milosevicevo izrucenje.
"Sandej tajms" podseca i da je odbijena ponudjena kaucija od 250.000 maraka za Milosevicevu odbranu sa slobode, te da se bivsi sef jugoslovenske diplomatije i visoki funkcioner SPS-a Zivadin Jovanovic iz Libije vratio bez nade da ce predsednik Moamer Gadafi dati azil Milosevicu.
List pise da je Milosevicevo psihofizicko stanje sve gore i da ga dodatno opterecuju "histericni izlivi supruge prilikom zatvorskih poseta".
Bivsi jugoslovenski predsednik je, dodaje list, od prijateljice koja ga je posetila u zatvoru, zatrazio da mu prokrijumcari otrov, ali su je cuvari, koji su razgovor prisluskivali, upozorili da ce u tom slucaju biti krivicno gonjena.
"Moja sudbina je povezana sa sudbinom naroda i drzave. Proces protiv mene je iskonstruisan. Nadam se da ce istorija dati konacan sud", rekao je navodno Milosevic jednom od svojih advokata, a prenosi "Indipendent on sandej".
beCki dnevnik "Kurir" - Janez Jansa:
Slovenci nisu napadali JNA, vec je blokirali
Bivsi ministar odbrane Slovenije Janez Jansa izjavio je da Slovenci nisu napadali bivsu JNA, vec da su je samo blokirali.
U intervjuu beckom dnevniku "Kurir" povodom pocetka oruzanih sukoba sa JNA u Sloveniji koji su pre deset godina vodili ka nezavisnosti te republike, Jansa je kazao da je "sve brzo proslo", ocenjujuci da je to bilo, pre svega, zato sto u Sloveniji nije postojala srpska manjina.
"Takodje, imali smo prednost sto smo se nalazili u nasoj zemlji. JNA je imala dovoljno vojnika stacioniranih u Sloveniji, ali imala je premalo pilota i ovisila je od nasih resursa - gorivo, struja, namirnice, voda", objasnio je Jansa dodajuci da se vojska nakon dva dana nasla u dilemi sta da radi.
On je ocenio da je Slovenija ubrzo osvojila dovoljno teskog naoruzanja za blokadu puta i snabdevanje vojske na granicama sa Hrvatskom.
"Tada je Beograd postao spreman na pregovore", kazao je Jansa, dodajuci da je sve dobro proteklo zato sto "Slovenci nisu napadali JNA, vec je samo blokirali", zbog cega je bilo malo zrtava na obe strane.
"Mi smo znali da je Beograd planirao vojne akcije protiv nas, ali smo taj rizik uzeli na sebe, jer nismo imali drugu alternativu", naveo je on dodajuci da bi u suprotnom Slovenija bila umesana u masakre koji su sledili, i koji su, kako je naglasio, bili predvidivi.
Jansa je rekao da su masakri mogli da budu spreceni samo da je Evropa bila svesna opasnosti i da je poslala mirovne snage.
Iako je Jansa kritikovao proces transformacije u Sloveniji, ocenio je da je bilans desetogodisnjeg postojanja drzave pozitivan.
"Pre deset godina nismo mogli cak ni da sanjamo da cemo se kao nezavisna republika naci pred vratima EU i NATO, i to bez znacajnije medjunarodne podrske", zakljucio je bivsi ministar odbrane Slovenije.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE
POWERED by
