Nezavisne Novine

JUGOSLAVIJA

SRJ I DONATORSKA KONFERENCIJA - MIROLjUB Labus:

U Briselu nece biti politickog uslovljavanja

Potpredsednik jugoslovenske vlade Miroljub Labus ocenio je danas da se u SR Jugoslaviju "polako vraca politicka stabilnost" i izrazio uverenje da na predstojecoj donatorskoj konferenciji u Briselu nece biti politickih uslovljavanja.
"Mislim da ce buduci politicki razvoj u SRJ biti mnogo manje dramatican, nego sto se mislilo", rekao je Labus na konferenciji za novinare povodom odlaska jugoslovenske delegacije na donatorsku konferenciju, zakazanu za 29. jun.
Jugoslovensku delagaciju ce predvoditi Miroljub Labus, na celu srpskog dela delegacije bice ministar za ekonomske odnose Srbije sa inostranstvom Goran Pitic, a na celu crnogorskog ministar finansija Miroslav Ivanisevic.
Labus je rekao da odrzave redovne kontakte da svim donatorima, pa i sa americkom administracijom i da je Amerika ostavila otvorenom mogucnost da se pojavi na donatorskoj konferenciji za SRJ.
On je rekao da je donatorska konferencija samo jedan korak i najavio da ce uskoro zajedno sa ministrom finansija Srbije Bozidarom DJelicem posetiti SAD i neke druge drzave.
Labus je precizirao da se programi koje su pripremile Srbija i Crna Gora ne razlikuju od predloga koji je za donatorsku konferenciju pripremila Svetska banka.
Pitic je rekao da na donatorskoj konferenciji od medjunarodne zajednice za ovu godinu ocekuje jednu milijardu dolara. Ako ne bi dosle SAD i Japan, ta suma bi bila za oko 20 odsto umanjena i morali bi da odustanemo od izvodjenja nekih projekata, rekao je Pitic.
Prema pripremljanom predlogu, Vlada Srbije ocenjuje da bi u Srbiji za privredu trebalo pribaviti 800 miliona dolara, za vanprivredu 350 miliona, a za budzetsko podrsku nesto manje od 200 miliona dolara.
Prema recima Pitica, vlada je pripremila i 36 "top prioriteta" vrednih ukupno 650 miliona dolara koji su podeljeni u tri grupe - prvi blok je pokretanje privrede, drugi oporavak infrastrukture u bazicnom javnom sektoru, dok je treci blok socijalni sektor.
Jugoslovenska delegacija ce u Briselu boraviti od 27. do 29. juna. Kako je planirano, tokom ta cetiri dana u okviru Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope bice potpisani Memorandum o razumevanju i slobodnoj trgovini i Program pomoci izbeglicama.

SRJ I HAG

Grubac dostavio sudu zahtev za predaju Milosevica

Jugoslovenski ministar pravde Momcilo Grubac dostavio je Okruznom sudu u Beogradu zahtev Haskog tribunala za predaju Slobodana Milosevica, saopstila je Vlada Srbije.
Vlada je u saopstenju ocenila da je time "konkretna saradnja" sa Tribunalom "pokrenuta u skladu sa uredbom" jugoslovenske vlade.
Na jucerasnjem sastanku kolegijuma Vlade Srbije "konstatovano je da je na osnovu Uredbe Savezne vlade uspostavljen proces saradnje sa Medjunarodnim krivicnim tribunalom u Hagu", pise u saopstenju.

MILOSEVIC - ADVOKATI

Podneta inicijativa za ocenu ustavnosti uredbe o Hagu

Tim advokata koji brani bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica, uputio je juce Saveznom ustavnom sudu (SUS) inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti uredbe o postupku saradnje sa Haskim tribunalom.
Advokat Toma Fila je na konferenciji za novinare kazao da se trazi od SUS-a da pokrene postupak za ocenjivanje ustavnosti uredbe, i da u toku postupka do donosenja odluke SUS "naredi da se obustavi izvrsenje akta i svih radnji koje su preduzete po osnovu uredbe".
On je naglasio da se podzakonskim pravnim aktom kao sto je uredba, ne moze uredjivati procesno pravna materija.
Advokat Zdenko Tomanovic je kazao da je uredba o saradnji sa Haskim tribunalom, "u suprotnosti sa Ustavom SRJ i zakonom o krivicnom postupku".
On je dodao da uredba koju je u subotu usvojila Savezna vlada ne sadrzi preambulu, tako da se, prema njegovim recima, "ne moze utvrditi na osnovu koje ustavne ili zakonske odredbe je uredba doneta". Tomanovic je kazao i da je prekrseno pravilo da uredba stupa na snagu osam dana posle objavljivanja u sluzbenom listu, time sto je stupila na snagu sledeceg dana po objavljivanju.
Milosevicevi advokati su naglasili i da je uredba u suprotnosti sa clanom 17. Ustava SRJ, u kome se navodi da "jugoslovenski drzavljanin ne moze biti izrucen drugoj drzavi".
Toma Fila je kazao i da je stav bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica prema uredbi "isti kao i prema Haskom tribunalu".
Tim advokata je izrazio uverenje da ce SUS "veoma brzo doneti odluku o ustavnosti i zakonitosti uredbe".

SAVEZNA VLADA JUGOSLAVIJE

Tekst Uredbe o saradnji sa Haskim tribunalom

Savezna vlada usvojila je, na sednici u subotu, Uredbu o saradnji sa Haskim tribunalom.
Prenosimo tekst Uredbe u celini.

UREDBA
O postupku saradnje sa Medjunarodnim krivicnim tribunalom

I Opste odredbe
Clan 1.
(1) Ovom Uredbom uredjuje se postupak saradnje Savezne Republike Jugoslavije sa Medjunarodnim tribunalom za krivicno gonjenje lica odgovornih za teska krsenja medjunarodnog humanitarnog prava pocinjena na teritoriji bivse Jugoslavije od 1991. godine (u daljem tekstu: Medjunarodni krivicni tribunal) i izvrsenja obaveze koje za Saveznu Republiku Jugoslaviju proizilaze iz rezolucije Saveta bezbednosti br. 827 (1993) i Statuta Medjunarodnog krivicnog tribunala.
Clan 2.
(1) Zahtevi za saradnju ili izvrsenje pojedinih odluka Medjunarodnog krivicnog tribunala dostavljaju se Saveznom ministarstvu pravde.
(2) Nakon sto utvrdi formalnu valjanost zahteva (clan 3.), Savezno ministarstvo pravde ce ga dostaviti nadleznom organu radi postupanja.
(3) Saradnja sa Medjunarodnim krivicnim tribunalom obavlja se na srpskom jeziku ili na jednom od jezika Medjunarodnog krivicnog tribunala uz prevod na srpski jezik.
Clan 3.
(1) Zahtev za saradnju ili izvrsenje odluka Medjunarodnog krivicnog tribunala usvojice se ako je zasnovan na odredbama Statuta i Pravila o postupku i dokazima Medjunarodnog krivicnog suda i ako nije u suprotnosti sa Ustavom Savezne Republike Jugoslavije.
(2) Ako nadlezni organ proceni da bi odredjeni postupak saradnje mogao da ugrozi suverenitet ili interes drzavne bezbednosti o tome ce obavestiti republicku vladu.
(3) Ako republicka vlada oceni da bi ispunjenje zahteva ugrozilo suverenitet ili interes drzavne bezbednosti nalozice ministarstvu nadleznom za poslove pravde da o tome obavesti Medjunarodni krivicni tribunal i ulozi prigovor prema pravilima o postupku i dokazima.
Clan 4.
(1) Mesna nadleznost sudova i drugih drzavnih organa koji postupaju po zahtevu Medjunarodnog krivicnog tribunala za saradnju odredjuju se prema pravilima koja vaze za odredjivanje nadleznosti u krivicnom postupku, odnosno u drugom postupku u kojem se obavlja radnja kojom se ostvaruje saradnja.
Clan 5.
(1) Postupak po zahtevima Medjunarodnog krivicnog tribunala je hitan.
(2) Sudovi, tuzilastva i drugi drzavni organi izvestice Savezno ministarstvo pravde o preduzetim radnjama ili izvrsenju zahteva Medjunarodnog krivicnog tribunala, kao i o smetnjama nastalim u toku postupanja, odmah, a najkasnije u roku od tri dana.
Clan 6.
(1) Na predlog Saveznog ministarstva pravde Savezna vlada moze formirati posebno telo radi obavljanja poslova saradnje sa Medjunarodnim krivicnim tribunalom. U odluci o osnivanju takvog tela blize ce se odrediti njegovi zadaci i ovlascenja u skladu sa Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti i Statutom Medjunarodnog krivicnog tribunala.
(2) Savezna vlade moze imenovati posmatrace SRJ pri Medjunarodnom krivicnom tribunalu.
Clan 7.
(1) Medjunarodni krivicni tribunal moze imati kancelariju na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije.
(2) Pravni status Kancelarije Medjunarodnog krivicnog tribunala uredjuje se posebnim sporazumom.
Clan 8.
(1) Odredbe ove Uredbe primenjuju se na sva lica koja se zateknu na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije bez obzira na to da li su stranci ili domaci drzavljani.
II Ovlascenja Medjunarodnog krivicnog tribunala na preuzimanje istraznih radnji u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Clan 9.
(1) Istrazni organi i tuzilac Medjunarodnog krivicnog tribunala mogu na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije, radi otkrivanja krivicnog dela iz svoje nadleznosti, preduzimati sledece radnje:
1) prikupljanje obavestenja od gradjana; 2) saslusanje osumnjicenih, optuzenih, ostecenih, svedoka i vestaka, ukljucujuci obdukcije i ekshumacije leseva; 3) prukupljanje materijalnih dokaza; 4) razgledanje i prepisivanje isprava, ukljucujuci i one koje sacine ili prikupe jugoslovenski pravosudni i drugi drzavni organi o povredama medjunarodnog humanitarnog prava;
Clan 10.
(1) U vrsenju radnji iz prethodnog clana predstavnici Tribunala ne mogu primenjivati prinudne mere kojima se ogranicavaju prava i slobode gradjana Savezne Republike Jugoslavije i drugih lica na njenoj teritoriji, niti postupati suprotno standardima medjunarodnog prava.
(2) Ako se javi potreba za primenom mera kojima se ogranicavaju prava i slobode gradjana, istrazni organi Medjunarodnog krivicnog tribunala ce se sa zahtevom za njihovu primenu obratiti nadleznom organu Savezne Republike Jugoslavije.
(3) Organi Medjunarodnog krivicnog tribunala u vrsenju radnji iz clana 8. ne mogu postupati suprotno propisima Savezne Republike Jugoslavije, niti na nacin koji bi mogao da steti njenom suverenitetu ili interesu nacionalne bezbednosti.
Clan 11.
(1) O oslobadjanju svedoka duznosti cuvanja drzavne ili vojne tajne i o razgledanju spisa koji se donose na drzavnu ili vojnu tajnu odlucuje republicka vlada.
III Ustupanje krivicnog postupka koji se vodi pred domacim sudom
Clan 12.
(1) Zahtev Medjunarodnog krivicnog tribunala da mu se ustupi krivicno gonjenje lica, protiv koga se pred nadleznim sudom u SRJ vodi krivicni postupak, mora biti obrazlozen, i uz njega dostavljena potvrdjena optuznica.
(2) Resenje o ustupanju krivicnog postupka donosi vece nadleznog okruznog odnosno viseg suda, u sastavu od troje sudija. Vece ce odbiti zahtev za ustupanje krivicnog postupka ako se zahtev ne odnosi na isto lice i isto krivicno delo, ako krivicno delo nije u nadleznosti Medjunarodnog krivicnog tribunala ili ako je okrivljeni za to krivicno delo vec osudjen pravnosnaznom presudom nadleznog suda u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
(3) Izuzetno, krivicni postupak dovrsen pravnosnaznom presudom ustupice se Medjunarodnom krivicnom tribunalu ako se zahtev odnosi na ponavljanje postupka pred Medjunarodnim krivicnim tribunalom prema odredbama clana 10. stav 2. Statuta Medjunarodnog krivicnog tribunala.
(4) Na sednicu veca iz stava 2. ovog clana pozivaju se nadlezni javni odnosno drzavni tuzilac, okrivljeni i njegov branilac koji mogu ozneti svoje razloge i predloge povodom zahteva Medjunarodnog krivicnog tribunala za ustupanje krivicnog postupka. Sednica veca odrzace se iako pozvane strane nisu prisutne, kao i u slucaju ako je okrivljeni u bekstvu ili je nedostupan usdu.
Clan 13.
(1) Na resenje o ustupanju krivicnog postupka Medjunarodnom krivicnom tribunalu nadlezni javni odnosno drzavni tuzilac, okrivljeni i njegov branilac mogu izjaviti zalbu u roku od osam dana. Zalba zadrzava izvrsenje resenja.
(2) O zalbi iz stava 1. ovog clana odlucuje republicki vrhovni sud u vecu sastavljanom od pet sudija u roku od petnaest dana od prijema spisa.
(3) Vece vrhovnog suda moze odbiti zalbu kao neosnovanu ili je uvaziti i prvostepeno resenje ukinuti ili preinaciti.
(4) Po pravnosnaznosti resenja o ustupanju krivicnog postupka resenje se zajedno sa spisima predmeta dostavlja republickom ministarstvu nadleznom za poslove pravde.
(5) Ako nema smetnji iz clana 3. stav 1. i 2. ovog zakona republicko ministarstvo nadlezno za poslove pravde ce spise predmeta dostaviti Medjunarodnom krivicnom tribunalu.
Clan 14.
(1) Krivicni postupak pred domacim sudom, za koji je dozvoljeno ustupanje Medjunarodnom krivicnom tribunalu, obustavice se.
(2) Ako je dozvoljeno ustupanje Medjunarodnom krivicnom tribunalu, a predmet postupka pred domacim sudom je krivicno delo koje nije u nadleznosti Medjunarodnog krivicnog tribunala, postupak pred domacim sudom ce se prekinuti do okoncanja postupka pred Medjunarodnim krivicnim tribunalom.
(3) Kada je presuda suda u Saveznoj Repubici Jugoslaviji, za krivicno delo za koje je ustupljeno gonjenje postala pravnosnazna, nece se izvrsiti, a ako je izvrsenje u toku, bice prekinuto danom predaje okrivljenog Medjunarodnom krivicnom tribunalu.
Clan 15.
(1) Optuzenom o cijoj krivici odlucuje Medjunarodni krivicni tribunal na moze se za isto krivicno delo suditi u Saveznoj Republici Jugoslaviji.
IV Shodna primena odredaba Zakona o krivicnom postupku
Clan 16.
(1) Postupak predvidjen odredbama glave DzDzDzI Zakona o krivicnom postupku sprovode pravosudni organi u republikama i republicka vlada.
Clan 17.
(1) Odgovarajuce odredbe Zakona o krivicnom postupku iz prethodnog clana shodno ce se primenjivati u postupku saradnje sa Medjunarodnim krivicnim tribunalom na sve optuzene.
(2) U postupku po odredbama iz prethodnog stava ovog clana nadlezni organi ce primenjivati i pravna pravila predvidjena Statutom medjunarodnog krivicnog tribunala.
V Ukazivanje pravne pomoci Medjunarodnom krivicnom tribunalu
Clan 18.
(1) Na zahtev Medjunarodnog krivicnog tribunala nadlezni drzavni organi Savezne Republike Jugoslavije obavice pojedine istrazne radnje, prikupiti potrebne podatke o krivicnom delu i uciniocu i druge cinjenice vazne za krivicni postupak, raspisasti poternicu, preduzeti mere za zastitu svedoka, dostaviti poziv i druga pismena koja licima sa boravistem u Saveznoj Republici Jugoslaviji upucuje Medjunarodni krivicni tribunal i obaviti druge radnje vazne za postupak pred Medjunarodnim krivicnim tribunalom.
(2) Predstavnicima Medjunarodnog krivicnog tribunala omogicice se prisustvo pri obavljanju radnji iz stava 1. ovog clana, kao i da pri tome postavljaju pitanja, daju predloge i obavljaju druge radnje vezane za postupak.
Clan 19.
(1) Na zahtev Medjunarodnog krivicnog tribunala Savezno ministarstvo pravde odobrice tranzit okrivljenog, svedoka i drugih lica preko teritorije Savezne Republike Jugoslavije.
(2) Nadlezni drzavni organi Savezne Republike Jugoslavije preduzece radnje potrebne za bezbedan tranzit lica iz stava 1. ovog clana, ukljucujuci i mere ogranicenja slobode lica ciji se tranzit vrsi.
VI Izvrsenje presuda Medjunarodnog krivicnog suda na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije
Clan 20.
(1) Pravnosnazna presuda Medjunarodnog krivicnog tribunala moze se izvrsiti u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Savezno ministarstvo pravde obavestice Medjunarodni krivicni tribunal o spremnosti Savezne Republike Jugoslavije da prihvati osudjenike na izdrzavanje zatvorske kazne.
(2) Zatvorska kazna izvrsava se prema propisima Savezne Republike Jugoslavije.
(3) Medjunarodnom krivicnom tribunalu omogucice se nadzor nad izvrsenjem kazne.
Clan 21.
(1) Kada se prema propisima Savezne Republike Jugoslavije, steknu uslovi za pomilovanje, ublazavanje kazne ili uslovni otpust, o tome ce se obavestiti Medjunarodni krivicni tribunal radi donosenja odgovarajuce odluke.
VII Ostale odredbe
Clan 22.
(1) Savezno ministarstvo pravde moze od Medjunarodnog krivicnog tribunala zatraziti naknadu troskova nastalih za Saveznu Republiku Jugoslaviju u vezi sa saradnjom sa Medjunarodim krivicnim tribunalom obavljenom na njegov zahtev.
Clan 23.
(1) Sudije, tuzilac i registrator Medjunarodnog krivicnog tribunala uzivaju u Saveznoj Republici Jugoslaviji imuniteet i povlastice predvidjene za diplomatske predstavnike.
(2) Sluzbenici kancelarije i drugi predstavnici Medjunarodnog krivicnog tribunala uzivaju imunitete i povlastice koje se priznaju prema medjunarodnom pravu.
Clan 24.
(1) Na pitanja koja nisu regulisana ovom uredbom (npr: o pozivanju, dovodjenju, obecanju okrivljenog da nece napustiti boraviste, jemstvu, izdavanju poternice, postupku po zalbi na resenje o pritvoru, postupku izvrsenja pritvora i dr.), shodno ce se primenjivati odredbe Zakona o krivicnom postupku.
Clan 25.
(1) Ova uredba stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Sluzbenom listu SRJ".

SAVEZNA VLADA
E.p.br. 111
POTPREDSEDNIK,
23. juna 2001. godine Miroljub Labus
Beograd

MAKEDONIJA

Policajci iz Aracinova probili obezbedjenje Sobranja

Policajci pod ratnom opremom i civili koji sinoc od 20 casova u centru Skoplja protestuju nezadovoljni odlukom makedonskih vlasti da naoruzanim grupama Albanaca dozvole bezbedno povlacenje iz Aracinova, probili su obezbedjenje i usli u zgradu Sobranja.
Izvestac Bete iz Skoplja javlja da za sada nema nasilja, ali da je u zgradi drzavnog parlamenta velika guzva i da situacija moze da izmakne kontroli.
Vise stotina policajaca pod ratnom opremom i civila okupilo se veceras nesto pre 20 casova ispred Sobranja Makedonije u Skoplju kako bi izrazili revolt zbog odluke drzavne vlasti da dozvoli izvlacenje naoruzanih grupa Albanaca sa naopruzanjem iz Aracinova, sela nadomak makedonske prestonice.
Policajci koji su bili rasporedjeni na polozajima oko Aracinova traze prijem kod predsednika Makedonije Borisa Trajkovskog, koji je ujedno i vrhovni komandant oruzanih snaga zemlje.
Okupljeni traze objasnjenje "kako je doslo do toga da ekstremisti, umesto da budu unisteni, budu propusteni da se dislociraju na drugo mesto u Makedoniji sa licnim naoruzanjem".
Konvoj autobusa, kamiona, civilnih automobila i traktora, kojim se iz Aracinova prema selima kumanovskog regiona izvlace naoruzani Albanci (ONA), zaustavili su sinoc makedonski civili kod sela Umin dol.
Zitelji Umin dola u kumanovskoj opstini postavili su na putu od Skoplja prema Kumanovu barikade i zaustavili konvoj ekstremista, koji se krece uz pratnju vojnika Kfora i posmatraca EU i SAD.

UREDBA-JOVANOVIC

Jovanovic pesimista po pitanju opstanka koalicije DOS i SNP

Sef poslanicke grupe DOS-a u Skupstini Srbije Cedomir Jovanovic izrazio je juce pesimizam u pogledu opstanka koalicije DOS-a i Socijalisticke narodne partije (SNP) na saveznom nivou vlasti.
"Tesko je naci ozbiljnu argumentacija koja bi isla u prilog naseg zajednickog delovanja, ne zbog toga sto DOS na tako nesto nije spreman, vec zato sto SNP bezi od svake vrste odgovornosti koja prati politiku u ovom trenutku", rekao je Jovanovic novinarima u Skupstini Srbije.
On je ocenio da je "vise nego ikada opravdano pitanje opstanka" koalicije DOS-a i SNP-a.
"SNP je bio politicki protivnik DOS-a na septembarskim izborima. Presli smo preko toga i kada je Savezna vlada bila duzna da preuzme odgovornost za obaveze koje su proistekle iz reintegracije SRJ u medjunarodnu zajednicu, SNP se od toga distancirao na konfuzan nacin, produbio problem u nasem drustvu", rekao je Jovanovic.
Povodom Uredbe o saradnji SRJ sa Haskim tribunalom, koju je Savezna vlada donela pre dva dana, on je rekao da je ta odluka doneta "iz potrebe usaglasavanja prava i obaveza koje prate SRJ u ovom trenutku - zbog clanstva u UN i rezolucije Saveta bezbednosti".
"Ovo je logican potez Savezne vlade, koja je tom uredbom na pravi nacin usaglasila nesto sto jeste pravo i obaveza naseg drustva i sam postupak je predmet naseg pravosudja i komunikacije nase zemlje sa Haskim tribunalom", rekao je Jovanovic.
On je rekao da ne zna kada ce jugoslovenski drzavljani, koji su optuzeni pred Haskim tribunalom biti izruceni, ali je naveo da su Uredbom Vlade SRJ predvidjeni precizni rokovi za taj postupak.
"Mislim da smo kroz Uredbu Savezne vlade ispostovali pre svega one cinjenice koje govore o SRJ kao drzavi koja se pojavljuje kao subjekt medjunarodnog prava".
"Nismo zeleli da degradiramo zajednicku drzavu sa Crnom Gorom, ali usled nemogucnosti da kroz usaglasavanje stava sa SNP-om usvojimo zakon u parlamentu, mi smo primenili pravo koje proistice iz ustavnih sloboda i definisali takvu oblast jednom Uredbom", rekao je sef poslanickog kluba DOS u Skupstini Srbije.
Na pitanje sta ce se desiti ako Savezni ustavni sud Uredbu Savezne vlade oceni kao neustavnu, Jovanovic je kazao da veruje u "pravne procene koje su prethodile formalnom usvajanju te odredbe".
"Za nas je vazno da imamo konkretnu saradnju sa medjunarodnom zajednicom u svim aspektima, pa i u delu odgovaranja zahtevima Haskog tribunala. Ovo za nas nije toliko pitanje ekstradicija koliko pitanje spremnosti da se vratimo u svet uz postovanje pravila koja definisu samu medjunarodnu zajednicu", rekao je sef poslanickog kluba DOS-a.
Jovanovic je ponovo izrazio ocekivanje da ce Uredba biti primenjena "na one osobe koje su do ovog trenutka bile optuzene od Haskog tribunala, a da eventualno neke nove optuznice budu optuznice kojima ce se baviti domace pravosudje".

SRBIJA - ISTRAZIVANjE CPA:

Nezadovoljstvo radom vlasti, ali veliko poverenje u DOS

Polovina gradjana Srbije nezadovoljno je ucinkom danasnje vlasti, ali jos imaju strpljenja u "velikoj meri" i imaju poverenje u lidere vladajuce koalicije DOS, rezultat je istrazivanja Centra za proucavanje alternativa (CPA).
Istrazivanje pod nazivom "Politicki profil gradjanskog nezadovoljstva" sprovedeno je pocetkom juna, na uzorku od 1.698 lica u 62 opstine u Srbiji.
Najvece poverenje, kada su u pitanju institucije, gradjani Srbije imaju u jugoslovenskog predsednika (70 odsto ispitanih), a potom u Vojsku Jugoslavije 57 odsto, crkvu - nesto manje od polovine, ali i u policiju 39 odsto.
U Vladu Srbije poverenje ima 35 odsto ispitanih, a za dva procenta manje je poverenje u DOS, kao partije na vlasti.
Najmanje poverenja gradjani Srbije imaju u opozicione partije, svega devet odsto, predsednika Srbije 15 odsto, dok je sudstvu i pravosudju poverenje dalo nesto vise od petine ispitanih.
Na pitanje o buducim odnosima Srbije i Crne Gore, vise od polovine ispitanih gradjana (55 odsto) misli da Srbija i Crna Gora treba da budu jedna drzava, cetvrtina ispitanih redefinisanu drzavu u buducnosti vidi kroz dve samostalne drzave, a svaki peti rekao je da ne zna odgovor na pitanje o buducim odnosima dve federalne jedinice.
Kada su u pitanju opredeljenja o politickim licnostima, vise od polovine ispitanih pozitivno je ocenilo Vojislava Kostunicu, koji je i predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS), potpredsednika Savezne vlade Miroljuba Labusa (44 odsto) i za procenat manje guverenera Narodne banke Jugoslavije (NBJ) Mladjana Dinkica.
Zatim slede sef drzavnog koordinacionog tela za jug Srbije Nebojsa Covic i sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic sa po 35 odsto, dok je premijera Srbije Zorana DJindjica pozitivno ocenilo manje od petine ispitanih, donosno 18 odsto.
Najvise negativnih ocena dobili su bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic (64 odsto), lider radikala Vojislav Seselj (57 odsto) i funkcioner socijalista Branislav Ivkovic 38 procenata.
Isti rezultat dobijen je i kada su politicari rangirani na osnovu "omiljenosti", gde su medju najomiljenijima Kostunica, Dinkic, Labus, Covic i Svilanovic, a najneomiljeniji Milosevic, Seselj, lider SPO-a Vuk Draskovic, a potom i Branislav Ivkovic.
Medju politickim partijama koje su prema ocenama ispitanika "partije sa pozitivnom rezultantom" na prvom mestu je DSS, sa nesto vise od polovine glasova ispitanih, za njom sa ubedljivo nizim ocenama slede Demokratska stranka (DS) 14 odsto, Demokratska alternativa (DA) 11 odsto i Gradjanski savez Srbije (GSS) sa 5 procenta.
Na pitanje sta misle o buducnosti DOS-a, trecina ispitanih nije znala da odgovori, nesto vise od petine (22 odsto) da bi "bilo dobro da ostanu zajedno do redovnih izbora na svim nivoima", procenat manje ispitanih da bi bilo dobro da ostanu zajedno i posle redovnih izbora, a 15 odsto da bi bilo dobro da se razdvoje odmah.
Tek jedna trecina gradjana ima neku predstavu o tome kako bi izgledalo grupisanje stranaka nakon raspada DOS-a, dok samo 6 odsto smatra da se ta koalicija "nikada nece rasturiti".
Ispitanici su nakon eventualnog rastura DOS-a najcesce videli tri koalicije - po 30 odsto ocenilo je da ce podela ici na liniji - DSS i DS, dok 26 odsto ispitanih kao trecu mogucu koaliciju vidi koaliciju na liniji vojvodjanskih stranka.
Kao moguci saveznik DSS -a, nakon eventualnog raspada DOS-a, najcesce se pominju GSS, Demokratski centar (DC), Nova Srbija i Pokret za demokratsku Srbiju (PDS), dok se uz DS sa najvisim procentom pominju DA, Demohriscanska stranka Srbije (DH SS), Nova demokratija (ND), Socijaldemokratska unija (SDU) i vojvodjanske stranke.
Rukovodilac projekta Srecko Mihailovic ocenio je, na osnovu rezultata sprovedenog istrazivanja, da je nezadovoljstvo gradjana Srbije ucinkom danasnje vlasti "izuzetno visoko", jer je svaki drugi ispitani nezadovoljan, a svega 15 odsto ispitanih zadovoljno.
Takodje je naveo da gradjani jos uvek imaju poverenje u vlast "u velikoj meri", ali da se odnos onih koji imaju pozitivno misljenje o buducnosti u znatnoj meri pogorsao u odnosu na poslednje ispitivanje sprovedeno u decembru.
Jedan od clanova istrazivackog tima CPA Mirjana Vasovic izjavila je da su rezultati istrazivanja pokazali i "vracanje nacionalne svesti na normalu", kao i opadanje egalistickih i jacanje liberalnih opredeljenja gradjana" kada je rec o ekonomskoj svesti.

PODGORICA - VELIMIR ILIC:

Bicu predsednik Srbije, ako opstane SRJ

U izjavi koju prenose podgoricki mediji, Ilic je rekao da svi statisticki podaci i ankete pokazuju da ce, ukoliko savezna drzava opstane, biti novi predsednik Srbije.
"Ukoliko se dogodi da ona (SRJ) pukne, predsednik Srbije ce biti Vojislav Kostunica", rekao je Ilic.
On je ocenio da ce bivsi jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic sigurno biti izrucen Haskom tribunalu za ratne zlocine.
"Treba, medjutim, razgraniciti da se Milosevic ne izrucuje Hagu zbog novca, vec zbog zlocina koje je pocinio. Nikada ne bih potpisao da Srbina prodam zbog para", rekao je Ilic.

OTPOROVI DOSIJEI - Lazendic:

I u Otporu bilo pripadnika SDB-a

Aktivista Narodnog pokreta Otpor Stanko Lazendic izjavio je danas da je i u Otporu bilo ljudi koji su radili za SDB.
"Moj dosije potvrdjuje da je i u Otporu bilo ljudi koji su cinkarili i radili za SDB, jer svi podaci o meni obradjivani su putem ljudi koji su bili instruirani kroz Otpor i putem prisluskivanja telefonskih razgovora", rekao je Lazendic novinarima nakon sto je procitao svoj dosije koji je o njemu vodila Sluzba drzavne bezbednosti (SDB).
On je naveo da su imena operativaca SDB-a "belilom, korektorom prebrisana i s jedne i s druge strane papira da se ne moze procitati ko su ti ljudi". "Izvori informacija se ne spominju cak ni u siframa, vec samo kao izvori bliski Otporu", kazao je Lazendic.
On je dodao da se dosije sastoji od 100 kucanih strana izvestaja operativaca i naveo da je iz dosijea vidljivo da je od strane SDB-a intenzivno bio pracen od 1. marta do 27. oktobra prosle godine, "po direktnom nalogu bivseg nacelnika Resora SDB Radeta Markovica".
"Dosije je klasifikovan kao srpski ekstremizam a ja kao covek koji bi nasilnim putem mogao da resava stvari protiv drzave", rekao je Lazendic.
On je dodao da je ocekivao da ce u dosijeu biti vise podataka o tome kako se dolazilo do informacija, sa vise fotografija.
"U dosijeu se navodi da je sve radjeno i uz foto dokumentaciju, sto me navodi na zakljucak da dosije koji sam video nije kompletan", ocenio je Lazendic.
Lazendic, koji je zajedno s Milosem Gagicem prosle godine bio optuzen za saucesnistvo u atentatu na visokog funkcionera Socijalisticke partije Srbije Boska Perosevica i za njima raspisana policijska poternica, rekao je da o tome u dosijeu SDB nema ni reci.
Lazendic i Gagic u vreme ubistva Perosevica 13. maja na Novosadskom sajmu nalazili su se vec mesec dana u Bosni i Hercegovini, u Republici Srpskoj, a Lazendic je kazao da SDB ima podatke i o njihovom kretanju u RS.
"Kompletno je sve pokriveno: ko je s nama kontaktirao, ko je kod nas dolazio, s kim smo se culi i tako dalje", naveo je Lazendic i dodao da Milos Gagic nema dosije u SDB-u.

KOSOVO-MAKEDONIJA

Broj izbeglih iz Makedonije na Kosovudostigao 70.000

Na Kosovo je iz Makedonije, usled najnovije eskalacije oruzanih sukoba tokom minulog vikenda, preslo gotovo 14 hiljada izbeglica, uglavnom zena, dece i staraca, saopstila je danas misija UNHCR-a u Pristini.
Obnavljanjem oruzanih sukoba oko i u samom Aracinovu, selu nadomak Skoplja, proslog cetvrtka, pojacan je talas izbeglih Albanaca prema Kosovu, u kojem ih trenutno iz Makedonije ima oko 70.000.
Misija UNHCR-a navodi da je samo tokom juna na Kosovo iz Makedonije uslo najmanje 49.000 izbeglica. Vecina izbeglica je iz Makedonije na Kosovo usla preko prelaza Blace i Globocica.
UNHCR izrazava zabrinutost zbog "nekorektnog ponasanja makedonske policije prema izbeglicama".
Makedonska policija je na putu prema Kosovu, 10 kilometara unutar svoje teritorije postavila kontrolni punkt gde vrsi proveru lica koja napustaju Makedoniju.
UNHCR na Kosovu je apelovao na vlasti u Skoplju da dopuste svim civilima da iz zona konflikata, predju granicu, rukovodeci se humanitarnim razlozima.

VOJSKA JUGOSLAVIJE - NEBOJSA PAVKOVIC:

General Krstic slusao samo Nebojsu Covica

Nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije (VJ) general-pukovnik Nebojsa Pavkovic optuzio je sefa drzavnog Koordinacionog tima za jug Srbije Nebojsu Covica da je preko doskorasnjeg komandanta Zdruzenih snaga bezbednosti generala Ninoslava Krstica zeleo da "komanduje ostalim sastavima Vojske".
"Tu je prakticno doslo do sukoba interesa, jer smo mi smatrali da je znacajno ugrozen sistem komandovanja. To su na kraju osetili i svi komandanti i reagovali negativno na takvo ponasanje. Smatramo da su Krstic i Covic odradili znacajan zadatak, pre svega, priblizavanje dve vojske, Kfora i VJ, i za to im je odato priznanje", rekao je Pavkovic u intervjuu beogradskom nedeljniku "Svedok".
"Medjutim, kada se radi o komandovanju Zdruzenim snagama bezbednosti, pre svega komandovanju koje je islo ka VJ, mislimo da je Krstic zanemario tu funkciju. Tako da su komandanti svih nivoa na tom prostoru bili prepusteni sami sebi", rekao je nacelnik Generalstaba jugoslovenske armije.
On je kazao da je sa Covicem i Krsticem povodom toga odrzan niz sastanaka, ali da oni nisu prihvatili upozorenja. Prema njegovim recima, Vojska je i pored toga uspela da sve jedinice drzi pod kontrolom do izvrsenja svih zadataka.
Pavkovic je kazao da je general Krstic trebalo da prima naredbe od nacelnika Generalstaba, ali da u praksi nije bilo tako.
"Mi smo na vreme o tome obavestili predsednika (SRJ Vojislava) Kostunicu i upozoravali generala Krstica, koji je primao naredjenja od predsednika Koordinacionog tela, tako da tu pocinju nejasnoce", kazao je nacelnik Generalstaba jugoslovenske vojske.
On je demantovao navode Nebojse Covica da je o desavanjima na jugu Srbije dezinformisao Kostunicu, dodavsi da su strucne sluzbe Generalstaba tacno informisale predsednika SRJ o svim zbivanjima na jugu Srbije.
Povodom zahteva pojedinih celnika DOS-a da bude smenjen sa mesta nacelnika Generalstaba, Pavkovic je kazao da "to neko namerno koristi i zeli da partije i politiku ukljuci u kadrovska resenja u VJ".
Pavkovic je kazao da, po Ustavu SRJ, pravo da ga smeni ima samo predsednik drzave i izrazio misljenje da "niko nema pravo da vrsi bilo kakav pritisak" na Kostunicu.
On je kazao da se pritisci vezani za njegovu smenu diktiraju "iz nekoliko centara", o cemu je na vreme upozoren Vojislav Kostunica. Dodao je da, za sada, izmedju njega i predsednika SRJ nije bilo nesporazuma.
"Ne vidim nijedan razlog sto sada neko insistira na tome da je Pavkovic taj koji unosi razdor u DOS. Ja, naprotiv, sa mnogima uspesno saradjujem i verujem da mnogi nemaju prave informacije sta se zapravo dogadja", rekao je nacelnik Generalstaba.
Pavkovic je jos naveo da ga ne brinu zahtevi za smenu, jer je pred penzijom.

GRUPA 7 I VESTERN UNION

Saradnja za pomocugrozenoj deci u SRJ

Jedan od osnivaca Decje fondacije Grupa 7 Vlade Divac i servis elektronskog transfera novca Vestern Union najavili su danas saradnju u pruzanju pomoci ugrozenoj deci u SRJ.
"Grupa 7 je zahvalna Vestern Unionu na ovom dogovoru koji ce nam omoguciti da pomazemo deci u Jugoslaviji. Ovo je veliki potez Vestern uniona i nase grupe, ostvaren na obostrano zadovoljstvo", rekao je Divac na jucerasnjoj konferenciji za novinare u Medija centru.
Direktor marketinga Vestern Uniona Katarzina Hajder rekla je da ovaj servis, "kao prvi za transfer novca u SRJ od skidanja embarga, ima jedinstvenu priliku da ucestvuje u pomaganju velikom broju dislocirane dece iz SRJ".
"Saradnjom sa Divcem, koji ce ucestvovati u nasoj reklamnoj kampanji, ne samo da dobijamo savrsenog portparola, veliku sportsku zvezdu i humanistu, koji ce nas pribliziti srpskim zajednicama sirom sveta, nego imamo i priliku da ulepsamo zivot jugoslovenskoj deci", rekla je Hajderova.
Kako je navela, saradnja izmedju Grupe 7 i Vestern Uniona pocela je ove godine sklapanjem ugovora ovog servisa sa Divcem. Prema ugovoru ovaj finansijski gigant ce koristiti imidz sirom sveta poznatog sportiste iz SRJ u svojoj reklamnoj kampanji, koji nece primati novac, vec ce za uzvrat Vestern Union finansirati nekoliko inicijativa Grupe 7 u 2001. godini.
"Reklamna kampanja pocinje 1. jula, a spotovi i publikacije na srpskom jeziku bice plasirani na zapadno-evropsko, americko, kanadsko i jugoslovensko trziste", rekla je Hajderova.
Generalni direktor EKI transfersa, koji je agent Vestern Uniona za SRJ, Dragoslav Andric rekao je da je "do sada u SRJ otvorena 61 lokacija za elektronski transfer novca u 44 gradova, kroz mrezu od sest banaka".
"Do kraja godine Vestern Union planira da otvori preko 300 lokacija u SRJ, koje ce gradjanima omoguciti sigurno i brzo slanje i prijem novca iz oko 195 zemalja sa vise od 100.000 lokacija u svetu, gde postoji Vestern Unionova mreza za transfer novca", rekao je Andric.
Kako je rekla menadzer Grupe 7 Jasmina Miljkovic saradnja sa Vestern Unionom "omogucice ljudima dobre volje sirom sveta da lakse obave transfer novca na adresu Grupe, koja ce ga dalje proslediti deci kojoj je potreban".

BEOGRAD-MEDIJI

Otvoren skup o uredjivackom i etickom kodeksu u medijima

U beogradskom hotelu Interkontinental juce je otvoren trodnevni skup pod nazivom "Uredjivacki i eticki kodeks u elektronskim medijima Srbije".
Otvarajuci skup savezni sekretar za informisanje Slobodan Orlic ukazao je na znacaj primene moralnih kriterijuma u novinarstvu i dodao da se upravo prema njima mediji u Srbiji mogu podeliti na drzavne, navodno nezavisne i nezavisne.
On je ocenio da politicari iz nove vlasti nisu "dovoljno spremni" da pomognu razvoj profesionalnog novinarstva u Srbiji i naveo da su mnogi od njih clanovi upravnih odbora drzavnih medija.
Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matic naveo je da su mediji u Srbiji bili "kljucni u sirenju mrznje" proteklih deset godina, ukazujuci na razliku izmedju govora mrznje i politicke nekorektnosti.
Prema Maticevoj oceni, u srpskim medijima vise nema govora mrznje, ali je zato zastupljena politicka nekorektnost, odnosno to sto se Albanci nazivaju Siptarima, Romi Ciganima i slicno.
On je kazao da su istu vrstu politicke nekorektnosti prema Srbiji iskazivali zapadni mediji prilikom izvestavanja o ratovima na teritoriji bivse SFRJ i politickim zbivanjima u Srbiji.
Savetnik za medije u Savetu Evrope Mario Othajmer ukazao je da je za ustanovljavanje moralnih i uredjivackih principa potrebno da budu razvijena sloboda izrazavanja i sitem odgovornosti medija.
On je opsirno govorio o predlogu zakona o javnom informisanju koji su izradili domaci i strucnjaci iz Saveta Evrope, napominjuci da je lako usvojiti zakon, ali ne i obezbediti njegovu primenu.
Skupu, koji organizuju ANEM i Savet Evrope, prisustvovace predstavnici tridesetak elektronskih medija u Srbiji.

CRNA GORA

Nastavlja se rasprava o novoj vladi

Skupstina Crne Gore danas nastavlja raspravu o programu nove crnogorske vlade i njenom personalnom sastavu, koje je predlozio mandatar Filip Vujanovic.
Poslanicka debata o tome pocela je u prosli utorak i sednica je prekinuta posle dvodnevnog rada.
Mandatar za sastav nove crnogorske vlade Filip Vujanovic najavio je u ekspozeu da ce Vlada Crne Gore odmah ponuditi Vladi Srbije razgovore o novom modelu odnosa Crne Gore i Srbije.
Vujanovic je precizirao da ce to biti model saveza dve nezavisne drzave, koji, kako je rekao, odgovara realnim interesima gradjana i potpunoj nesrazmernosti dve drzave.
On je rekao da Crna Gora i Srbija "sa ponosom i obaveznoscu moraju obnoviti svoju drzavnost u medjunarodnoj zajednici".
Vujanovic je najavio da ce nova vlada prioritetno razgovarati i sa crnogorskom paralmentarnom opozicijom, kako bi se zajednicki ocenilo stanje u kojem se Crna Gora nalazi i definisala formula za prevazilazenje polarizacije na crnogorskoj politickoj sceni.
"Taj dogovor bi omogucio obaranje politickih tenzija i gradjani bi sa olaksanjem mogli da opredeljuju svoju bolju, slobodniju i bogatiju buducnost", rekao je on.
Vujanovic je izrazio uverenje da ce drzavno pitanje biti reseno demokratskom vecinskom voljom gradjana, referendumom, "koji ce biti opredeljenje boljeg izbora, a ne sudbinsko pitanje naseg bitisanja".
Mandatar za sastav nove crnogorske vlade je rekao da je njen strateski ekonomski cilj stvaranje boljih uslova privredjivanja, povecanje zaposlenosti i zivotnog standarda gradjana.
"To podarazumeva pet posebnih ciljeva - kontinuirani ekonomski rast, uz realno povecanje zarada, niska i kontrolisana inflacija, sveobuhvatni program socijalne zastite, radikalno smanjenje sive ekonomije i obaveza redovnog servisiranja javnog sektora", rekao je Vujanovic.
On je ocenio da Crnoj Gori za ostvarivanje tih ciljeva neophodan znacajan inostrani kapital.
"Verujemo u pomoc Crnoj Gori i sa donatorske konferencije", dodao je crnogorski premijer.
Vujanovic je predlozio personalni sastav svog kabineta u kojem su tri potpredsednika i 15 resornih ministara.
Predstavnici opozicione koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" su u raspravi najavili da ce glasati protiv programa i nove vlade Vujanovica.
Poslanici Liberalnog saveza su saopstili da ce podrzati novu vladu samo ako sastavni deo izlaganja Vujanovica bude i njihov koalicioni sporazum kojim su predvidjeni termini za odrzavanje referenduma o drzavnom statusu Crne Gore.
Poslanik Demokratske partije socijalista Miodrag Vukovic je izjavio da ce ta partija dosledno postovati i realizovati i predizborne i postizborne koalicione sporazume.