Nezavisne Novine

BIVŠA JUGOSLAVIJA

MAKEDONIJA I RASELjENA LICA

30.000 ljudi napustilo krizna podrucja

Preko 21.000 stanovnika Makedonije napustilo je krizna podrucja i potrazilo utociste u drugim krajevima ove republike.
Crvenom krstu Makedonije do nedelje se prijavilo 18.621 raseljeno lice iz podrucja Tetova sa okolinom, Skopske Crne Gore i sela u pogranicnom pojasu.
Najveci broj raseljenih (12.241) privremeno je smesten u Skoplju, u Debru ih ima 968, Gostivaru 811, Kumanovu 771 i Prilepu 757.
Oko 2.500 raseljenih lica prijavilo se i humanitarnoj organizaciji "El Hilal".
U selu Aracinovo i skopskim naseljima Cair, Centi i Saraj ova organizacija registrovala je 750 izbeglica iz kriznih podrucja, u Kumanovu ih ima 800, a u Gostivaru 600.
U Crvenom krstu i El Hilalu navode da imaju dovoljno humanitarne pomoci i da se izbeglicama vec deli pomoc.
U zbrinjavanje raseljenih lica ukljucen je i UNHCR koji je obezbedio duseke, cebad i sredstva za higijenu.
Misija UNCHR u Pristini saopstila je juce da je u poslednja 24 casa iz Makedonije na Kosovo stiglo gotovo 900 Albanaca, koji su, uglavnom, smestaj potrazili kod rodbine i prijatelja.
Predstavnik te misije Astrid van Genderen-Stort izjavila je na konferenciji za novinare u Pristini da je Makedoniju, zbog ratnih sukoba, napustilo oko 30.000 osoba.
Predstavnica misije UNCHR je saopstila da je na Kosovi, preko Albanije, stiglo 4.500 Albanaca iz Makedonije, pretezno zene i deca.
Predstavnici Kfora saopstili su juce da je u Prizren stiglo oko 400 Albanaca izbeglih sa podrucja Tetova, gde je prethodnih dana bilo sukoba naoruzanih Albanaca i makedonskih snaga bezbednosti.
Potparol multinacionalne brigade iz sektora Jug, nemacki potpukovnik Tomas Lobering izjavio je da je u nedelju najmanje 400 Albanaca izbeglo sa podrucja zahvacenih ofanzivom makedonskih snaga u rejonu Tetova.
Te izbeglice su u nedelju stigle u Prizren, precizirao je on, a prenose pristinski elektornski mediji.
On je kazao da su nemacki vojnici iz sastava Kfora juce javili da su primetili na stotine osoba kako kroz sume idu u pravcu Kosova.
Tokom dana se ocekuje dolazak jos nekoliko stotina novih izbeglica, kazao je Lobering.
Sukobi makedonsklih snaga bezbednosti i naoruzanih Albanaca, koji svoju organizaciju nazivaju Oslobodilacka nacionalna armija (ONA), poceli su pre gotovo mesec dana, borbama oko pogranicnog sela Tnusevci, da bi sredinom marta pocele borbe oko Tetova.

MAKEDONIJA

Ubijen makedonski vojnik na karauli

Jedan makedonski vojnik poginuo je na karauli Caska, na granici Makedonije prema Kosovu, kada je pogodjen najverovatnije snajperskim hicem, potvrdili su juce agenciji Beta izvori u MUP-u Makedonije.
Prema tim izvorima, vojnik, cije ime nije saopsteno, poginuo je sinoc na karauli, 30 kilometara udaljena od Skoplja
Policijski izvori takodje navode da je jutros kod sela Vizbegovo, deset kilometara od centra Skoplja, lakse ranjen jedan policajac, kada je otvorena vatra iz streljackog naoruzanja na patrolu u kojoj je bio.

VECERNjE NOVOSTI - ARSOVSKI :

Armija Makedonije jaca od terorista

Bivsi nacelnik Generalstaba makedonske vojske Mitre Arsovski izjavio je danasnjim "Vecernjim Novostima" da je makedonska armija potpuno spremna i sposobna da se obracuna sa teroristima.
On je, ipak, ocenio da je makedonska armija kasnila sa odlukom o akciji i u proceni zbivanja na terenu, ali i raspravama o tome da li su naoruzani Albanci teroristi ili nisu.
"Uprkos greskama nije se zakasnilo, bar kada je u pitanju ocuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Makedonije", ocenio je Arsovski koji je bio prvi nacelnik Armije Makedonije, kada je ona formirana nakon odlaska bivse Jugoslovenske narodne armije.
Prema njegovim recima, u Makedoniji je rec o "agresiji siptarskih terorista, kojom se diriguje iz Pristine, a sve u cilju pravljenja neke velike Albanije, naustrb Srbije, Crne Gore, Makedonije i Grcke".
On je ocenio kao "cist cinizam" tvrdnje albanskih politicara da su se njihovi sunarodnici iz Makedonije pobunili zbog navodne ugrozenosti ljudskih prava.
Arsovski je rekao da se sada pokazuje da je dobro sto Makedonija nije poslusala savet NATO i reorganizovala armiju i sto i dalje ima tri korpusa i 15 brigada.
Predlog NATO da makedonska armija ima 8.000 naoruzanih ljudi, od kojih bi bile aktivne dve brigade pesadije i jedna rezervna, Arsovski je ocenio kao ponudu za protektorat nad Makedonijom, o cemu je upozorio i politicare.

NATO REAKCIJE O MAKEDONIJI - ROBERTSON

Ostro protiv terorista, uz podrsku albanskim strankama

Generalni sekretar NATO Dzordz Robertson dosao je juce u Skoplje sa "podrskom NATO opravdano ostrim merama" makedonske vlade protiv albanskih ekstremista, ali i savetom da se i "politickom ponudom" za udovoljenje "opravdanih zahteva" albanskog stanovnistva odrzi poverenje u albanske partije koje su zastupljene u parlamentu i vladi.
To je juce agenciji Beta rekao portparol NATO Mark Lejti, koji je naznacio da Robertson, na poziv makedonskog predsednika Borisa Trajkovskog, stize u Skoplje da iskaze podrsku NATO vladi Makedonije, kao demokratski izabranoj, visenacionalnoj koaliciji, i da joj "da i nase savete".
Poruka NATO je, dodao je Lejti, da "vlasti BJR Makedonije opravdano preduzimaju ostre mere protiv pobunjenika, ali da je vazno i da se postupa tako da se pobunjenicima ne omoguci da sticu podrsku u stanovnistvu, jer njih zasad matica albanskog zivlja ne podrzava".
"Dakle, treba delovati odlucno, ali prikladno, i, istovremeno, imati spremno politicko resenje. Jer vec postoje legalni stranacki zastupnici albanskog zivlja u vladi. Oni su vec preko izbora dobili znatnu narodnu podrsku i zato se mora pokazati da su albanske partije u stanju da izdejstvuju odredjene rezultate u pogledu nekih zahteva i onog sto tisti albanski zivalj", rekao je portparol NATO.
Po recima Lejtija, "vlada u Skoplju treba da prihvati takvu platformu i radi na njenom sprovodjenju kako bi pokazala da Demokratska partija Albanaca (Arbena Dzaferija) i druge slicne stranke daju rezultate".
"Takvo, politicko resenje bi onemogucilo sve pokusaje ekstremista ONA (Oslobodilacke nacionalne armije) da steknu masovniju podrsku na temelju zestokih mera koje se preduzimaju protiv njih. A istovremeno bi pokazalo da je to beskorisno zato sto se opravdane potrebe albanskog zivlja mogu ostvariti na ustaljeni, demokratski nacin", stav je sa kojim generalni sekretar NATO dolazi na razgovore sa makedonskim celnicima.

IZJAVA MAKEDONSKE VLADE - MILOSEVSKI :

Akcija makedonskih snaga bez zrtava

Portparol makedonske vlade Antonio Milosevski izjavio je juce da u akcijama makedonskih snaga bezbednosti kod Tetova nisu stradali civili i da se ta akcija nastavlja po planu i bez pojacanih dejstava.
"Dejstva makedonskih bezbedonosnih snaga u regionu u kome su bili stacionirani ekstremisti idu po planu, bez civilnih zrtava i bez pojacanih dejstava. Za sada uspesno nastavljamo dejstva sa istim intenzitetiom", kazao je on.
Milosevski je najavio i da ce po okoncanju akcije makedonskih snaga, vlasti u Makedoniji angazovati strucnjake za procenu stete.
On nije odgovorio na pitanje sta je cilj sinocnje posete komesara Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane i generalnog sekretara NATO Dzordza Robertsona Skoplju, ali je kazao da ce detalji posete biti poznati nakon njihovog susreta sa makedonskim drzavnim vrhom.
Portparol MUP Makedonije Stevo Pendarovski potvrdio je da je u nedelju, pola sata posle ponoci, u podrucju Vizbegova pucano iz automatskog naoruzanja na patrolu policije. U policijskom kombiju bilo je pet pripadnika makedonskog MUP-a, od kojih su dvojica lakse povredjena.On je kazao i da je policija u nedelju privela jedno lice, u cijem je automobilu pronadjena rucna bomba, u blizini skopskog zatvora Suto Orizari.
Pendarovski je izrazio ocekivanje da ce Haski tribunal, na osnovu informacija makedonskih vlasti, sprovesti istragu o "silovanjima i nehumanim delima" koje su albanski ekstremisti vrsili nad civilima u selima oko Tetova.
Portparol ministarstva odbrane DJordji Trandefilov potvrdio je da je u rejonu Ceska jutros u 5 sati ubijen jedan makedonski vojnik.
On je kazao i da je bitno smanjen intenzitet dejstava makedonskih snaga na podrucju Tetova i da je akcija "potpuno efektna", kao i da su pod kontrolom makedonskih snaga sela Lisac, Gajra, Lastve i Seuce.
Trandefilov je rekao i da su primecene grupe ekstremista koje su se prosle noci kretale prema SR Jugoslaviji, ka mestu Kobilica.
Na pitanje zasto ekstremisti nisu uhapseni, Trandafilov je kazao da mekedonska armija "izbegava frontalni susret sa njima i zrtve" i dodao da "ocekuje da ih UNMIK privede".
On je dodao i da makedonske snage "nemaju ingerencije da ulaze u sela" vec da im je zadatak da "razbiju ekstremiste".

NEMACKA STAMPA - IMER Imeri:

Moguce naoruzavenja Albanaca i prolecna ofanziva

Predsednik Partije demokratskog prosperiteta (PDP) Imer Imeri izjavio je da bi na prolece Albanci u Makedoniji mogli da se naoruzaju i pocnu veliku ofanziva ako vlada u Skoplju bude ignorisala njihove zahteve.
U intervjuu koji danas objavljuje nedeljnik "Spigl", predsednik jedne od stranaka makedonskih Albanaca zapretio je i da ce se Zapad pokajati sto nikada nije nasao vremena da saslusa argumente Albanaca u Makedoniji.
"Bila bi katastrofa i kraj drzave, ako bi NATO priskocio u pomoc Makedoniji. Mi od medjunarodne zajednice ocekujemo da makedonsku vladu prinudi na pregovore. Zapad ce morati skupo da plati za to sto nikada nije nasao veremena za nase argumente", rekao je Imeri.
Predsednik PDP-a nije iskljucio mogucnost da se oruzane akcije presele i u gradove.
Prema njegovim recima, "broj boraca u brdima ubrzano raste" i oni "imaju siroku podrsku stanovnstva".
"Pripadnici naoruzanih albanskih grupa u jednoj ruci imaju pusku, a u drugoj goluba mira. Oni signaliziraju da ce svoje akcije da obustave cim pocnu pregovori. Njihovi ciljevi su identicni sa ciljevima albanskih partija u Makedoniji. Ali ,do sada vlada nije pokazala spremnost na kompromis", rekao je Imeri.
On je, medjutim, iskljuccio mogucnost da se sam pojavi u ulozi pregovaraca u ime naoruzanih Albanaca, ocenivsi da bi "u tom slucaju bio proglasen za drzavnog neprijatelja i organizatora oruzanog ustanka".
Imeri je u intervjuu za "Spigl" ocenio i da je "makedonsko stanonistvo tradicionalno antialbanski orijentisano", a da je "ukljucivanje albanskih partija u vladu trebalo samo da zavara slikom multietnickog drustva".
Predsednik PDP-a je rekao da se njegovi sunarodnici u Makedoniji plase da ce im uskoro biti gore nego Albancima na Kosovu u vreme rezima bivseg jugoslovenskog predsednika Slobodana Milosevica.
"Makedonci ce se svetiti zbog dogadjaja koji su se zbivali proteklih dana. Bice svakako tako, i tu ne treba da zavaraju ni kratkorocne reforme sa kojima ce pokusati da nam zamazu oci", rekao je Imeri.

HRVATSKO PRIHVATILISTE ZA ILEGALNE IMIGRANTE :

Stranci pod kljucem u bivsem motelu

Nekada su u motel Jezevo, na autocesti Zagreb-Beograd, tridesetak kilometara od hrvatskog glavnog grada, svracali putnici.
I danas u tu cudnovatu zgradu, okruzenu visokom zicanom ogradom i dobro cuvanu, i dalje stalno pristizu putnici, samo sto sada ne dolaze svojom voljom, a niti odlaze kada im se prohtije. Jezevo nije zatvor, ali nije niti daleko od toga.
Danas se u nekadasnjem motelu Jezevo, nalazi Prihvatiliste za strance, koje vodi policija i u njega smjesta ilegalne useljenike, one koje gotovo svakoga dana hvata uglavnom na granici prema BiH i Jugoslaviji, ili ih pak pronalazi sakrivene u kombijima i kamionima po hrvatskim cestama, ponekad cak i u brodovima.
Borave tu do trenutka kada ih, na temelju pravomocne sudske presude, Hrvatska deportira natrag u njihove zemlje. A kako vecina tih nezvanih gostiju nema nikakvih putnih isprava niti dokumenata, utvrdjivanje njihovog identiteta i nabava privremenih putnih listova za povratak kuci, u najboljem slucaju traje sedam dana.
Ima slucajeva kada se konzulatima i ambasadama zemalja iz kojih dolaze ovi nesretnici i ne zuri bas previse oko papira, pa njihov boravak u Jezevu zna potrajati i po mjesec-dva. A svaka od ovih osoba dnevno drzavu kosta oko 50 DEM. Od 1997. godine, kada je ova zgrada pretvorena u prihvatiliste za ilegalne emigrante, kroz nju je proslo gotovo 4.000 ljudi iz 55 zemalja.
Prvo mjesto ubjedljivo drze Rumuni i njih je skoro 50 odsto od svih ilegalaca koji prodju kroz sumorna ulazna vrata Jezeva. Slijede Iranci, njih oko 15 odsto, tek je nesto manje Turaka, a onda poveca grupa Kineza (11 odsto) koji se u posljednje dvije ili tri godine sve cesce zaticu na granicama.
U prosjeku, Jezevo godisnje prihvati izmedju 900 i 1.100 ljudi. Jedino se 1999. godine slika nesto izmijenila. "Te su godine u ovaj centar pristigle samo 522 osobe," kaze voditelj prihvatilista Miroslav Cindori. "Te je godine NATO napao Jugoslaviju."
"Bombardiranja su prekinula uobicajene puteve ilegalaca, koji u pravilu avionima stizu u Beograd i Sarajevo, a onda stupaju u kontakt sa 'vezama' koje ih dovode do granice sa Hrvatskom," kaze Cindori.
Svi oni pricaju istu pricu: za ostvarenje toga dugo sanjanoga sna dali su mnogo novca, neki i posljednju paru koju su imali. Oni su izgubili sve, a netko je, najcesce beskrupulozni i dobro organizirani sverceri ljudima, na njihovoj bijedi dobro zaradio.
Na dan kada smo posjetili prihvatiliste u njega je u svoj redoviti posjet stigao i lijecnik iz obliznjeg Doma zdravlja Dugo Selo. "Vecina ilegalnih doseljenika mladji su ljudi, oko 30 godina starosti, i uglavnom u dobrom fizickom i psihickom stanju, izuzmemo li cinjenicu da cesto k nama dodju iscrpljeni, promrzli, dehidrirani i gladni. No, osim prehlada, ponekog gljivicnog oboljenja ili slicnoga, nema vecih zdravstvenih problema," kaze lijecnik Vjekoslav Cvijanovic.
Ponekad psihicko prilagodjavanje na novonastalu situaciju, cinjenica da su uhapseni i da su im poremeceni planovi o boljem zivotu na Zapadu, kod nekih ilegalaca potraje i duze. "Psihicki su napeti, nervozni, lose spavaju," kaze Cvijanovic, i dodaje kako se Kinezi isticu svojom karakteristicnom mirnocom, psihickom stabilnoscu, savrsenom kontrolom ponasanja i prijaznoscu.
"Neki od ovih ljudi i otprije imaju policijske dosjee i u svojim su zemljama bili skloni kriminalnom ponasanju. Zato i ne cudi sto se neki doslovno rukama i nogama bore da ostanu u Hrvatskoj ili odu u neke trece zemlje, jer znaju da ih, vrate li se kuci, ceka zatvor," objasnjava Cindori.
"Prije dvije godine dvojica Rumuna u ovom su prihvatilistu namjerno zabila sebi cavle u celo. Svi smo se uspanicili, a nikome nije bilo jasno kako su uopce dosli do cavala. Stigla je i hitna pomoc i odvela ih u bolnicu, no vratili su se vec za dva ili tri dana," kaze on.
Poslije su rekli kako su to ucinili zato da bi izvrsili pritisak na svoje ambasade kako bi prije dobili papire.
Iako ce objekt, tvrdi Cindori, uskoro biti popravljen (tu i tamo po hodnicima sa zidova pada malter, a citava zgrada vapi za krecenjem) i ovakav je posve prihvatljiv. "Komisije UNHCR-a i nekih medjunarodnih organizacija koje brinu o ilegalnim emigrantima ovo su prihvatiliste proglasile objektom visokog standarda, cak i vise od onih na Zapadu," tvrdi on.
Iako je dnevni ritam prihvatilista slican onom zatvorskom (budjenje u 7, osobna higijena, u 8 sati dorucak, rucak u 12, vecera u 18, a u 22 sata gase se svjetla po sobama) sticenici se slobodno krecu po zgradi i po dvoristu, a na raspolaganju im je i rukometno i kosarkasko igraliste i stol za stolni tenis. Tek da se ubije vrijeme.
Sandra Caric
Zagreb

REPUBLIKA SRPSKA

Vlada odlucna da omoguci povratak izbeglicama

Premijer Republike Srpske Mladen Ivanic izjavio je juce da je njegov kabinet "odlucan" da omoguci povratak izbeglica u RS i ispostuje zakone koji regulisu povratak.
Nakon susreta sa americkim ambasadorom u BiH Tomasom Milerom sa kojim je razgovarao o izbeglickim pitanjima, Ivanic je u Banjaluci saopstio da je Vlada RS spremna da "do kraja obezbedi povratak u RS svih onih koji to zele".
Ivanic je rekao da ce parlament RS, imati priliku da raspravlja o programu povratka i resavanju izbeglickog pitanja u celini.
"Vlada RS je odlucna da jednako primenjuje principe i pravila bez obzira ko je u pitanju", istakao je premijer RS.
Americki ambasador u BiH rekao je da je sa Ivanicem i ministrom za izbeglice i raseljena lica RS Micom Micicem razgovarao o izbeglickoj problematici i pitanju povratka u RS.
Miler je zahvalio Ivanicu na izdavanju dozvole za izgradnju banjalucke dzamije "Ferhadija".
Gradske vlasti Banjaluke, nedavno su izdale urbanisticku saglasnost sa izgradnju dzamije "Ferhadija", koja je pocetkom rata u BiH porusena.

HRVATSKO POSREDOVANjE U MAKEDONIJI

Mesic potvrdio da uskoro putuje u Makedoniju

Hrvatski predsednik Stjepan Mesic potvrdio je juce da ce uskoro otputovati u Makedoniju u, kako je rekao, "misiju dobre volje".
On je neposredno nakon susreta sa albanskim predsednikom Redzepom Mejdanijem, koji je jutros stigao u dvodnevnu sluzbenu posetu Zagrebu, rekao da to nece biti "klasicno posredovanje" u sukobu izmedju albanskih ekstremista i makedonskih snaga.
Prema Mesicevim recima, do tog putovanja, tokom kojeg bi trebalo da uputi poziv na prekid neprijateljstava, dolazi "na podsticaj vise strana".
On je napomenuo da o tome nije posebno razgovarao sa makedonskim predsednikom Borisom Trajkovskim, ali se on, naglasio je hrvatski predsednik, slaze sa idejom da Mesic poseti Makedoniju ukoliko ta poseta ne bi bila "klasicno posredovanje".
Mejdani je, u kracoj izjavi, ocenio da Mesic moze odigrati "pozitivnu ulogu posrednika" jer, kako je rekao, uziva veliko poverenje i na albanskoj i na makedonskoj strani.
Sto se, pak, tice tema razgovora izmedju hrvatskog i albanskog predsednika, Mesic je potvrdio kako se nije posebno razgovaralo o situaciji u Makedoniji, te da je zakljuceno kako izmedju Zagreba i Tirane nema otvorenih pitanja, ali da vise treba uciniti na razvoju i poboljsanju ekonomske suradnje.