RUSKI EKSPERT ZA ETNOPOLITICKE KONFLIKTE - KANDELj:
Zapad stimulisao albanski ekstremizam
Dogadjaji u Makedoniji i na jugu Srbije logicna su posledica balkanske politike Zapada, koji je poslednjih godina otvoreno "stimulisao" albanski ekstremizam, ocenio je Pavel Kandelj, sef sektora za etnopoliticke konflikte u Institutu za Evropu pri Ruskoj akademiji nauka.
Ekstremisti sada, nezadovoljni faktickim odvajanjem Kosova od SR Jugoslavije, vojne operacije prenose na dodirne teritorije Srbije i Makedonije u kojima zivi albansko stanovnistvo. Oni ne kriju svoje ciljeve, njihov zadatak je ocigledan - realizacija odavno iznete ideje stvaranja "velike Albanije", koja bi ukljucivala Albaniju, Kosovo, jug Srbije i zapadnu Makedoniju, kao i niz drugih teritorija Balkana, ocenio je Kandelj.
Prema njegovim recima, ubrzavajuci faktor za zaostravanje situacije posluzio je poraz "radikalnog krila albanskih separatista, na celu sa liderom Demokratske partije Kosova Hasimom Tacijem", na lokalnim izborima na Kosovu, prenosi agencija RIA Novosti.
Kao drugi razlog za aktiviranje ekstremista, Kandelj je naveo rezultate predsednickih izbora u Jugoslaviji i dolazak demokratskih snaga na vlast na celu sa predsednikom SRJ Vojislavom Kostunicom.
Najnepomirljiviji separatisti su se poceli probojavati da ce Zapad, iskoristivsi albanski ekstremizam kao sredstvo borbe protiv bivseg predsednika SRJ Slobodana Milosevica, nakon njegovog odlaska sa politicke scene, izgubiti svako intersovanje za "nezavisnost Kosova".
U takvoj situaciji, ocenio je ruski ekspert, ekstremistima je bilo potrebno da se oglase kao samostalna snaga, sposobna da i bez pomoci Zapada "igra svoju partiju na Balkanu".
Kandelj je ocenio da se sa izvesnom sigurnoscu moze reci da ce jogoslovenske snage bezbednosti moci da zavedu red u juznoj Srbiji, dok makedonske vlada ima manje realnih mogucnosti da se samostalno obracuna sa ekstremistima. Makedoniji je potrebna podrska Kfora, dodao je on.
Zapad za sada nije spreman da donese odluku, a odugovlacenje produbljuje slozenost situacije jer, osetivsi nekaznjenost, ekstremisti ce "jos naglije nametati svoju volju susedima, minirajuci bezbednost ne samo Balkana, vec i citave Evrope".
S tim u vezi veoma je blagovremena i znacajna inicijativa Moskve, koju je objavio ministar inostranih poslova Rusije Igor Ivanov.
On je predlozio balkanskim zemljama da u cilju normalizacije situacije u regionu sporazumom regulisu ocuvanje celovitosti i suvereniteta drzava regiona, kao i neprimenjivanje sile prema svojim susedima.
Takav sporazum mogao bi da spreci sirenje konflikta na Balkanu, ocenio je Kandelj.
EVROPSKA BEZBEDNOST I MAKEDONIJA
Roberston i Solana juce u Skoplju zbog nejasne situacije
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana i generalni sekretar NATO Dzordz Robertson dosli su juce u Skoplje kako bi razjasnili najnoviju "nejasnu situaciju" i zatrazili od makedonskih vlasti da "ne preteruju u primeni sile" u operacijama slamanja albanskih ekstremista.
Oni ce od vlasti u Skoplju, takodje, zatraziti da vojno-bezbednosne mere "upotpune politickim koracima" za resenje krize.
Kako su agenciji Beta rekli izvori Evropske unije i NATO u Briselu, Solana i Robertson zele da se se u susretu sa celnicima makedonske vlasti i albanskim politickim liderima sto potpunije upoznaju sa najnovijom obrtom politicko-bezbednosnih prilika, odnosno da saznaju kakvi su konacni ciljevi vojne ofanzive.
Solana je, kako je receno, od sefova drzava i vlada Evropske unije na upravo zavrsenom samitu u Stokholmu, dobio i "mandat da prati situaciju u regionu, da bude u tesnom kontaktu s liderima i, u dogovoru s Evropskom komisijom, daje preporuke Savetu ministara EU".
U komentarima nekih zapadnoevropskih listova ocenjuje se da su makedonske vlasti vec otisle "mozda i predaleko" u onome sto su shvatile kao "zeleno svetlo" NATO, EU i Vasingtona za oruzano suzbijanje albanskog terorizma i nasilja na svojoj teritoriji.
Diplomatski izvori u Briselu tvrde da se sad medju saveznicima u NATO i EU pojavio i strah da bi dalja ostra vojna ofanziva makedonskih snaga bezbednosti mogla izazvati komesanje i u albanskom, a potom i makedonskom slovenskom zivlju, sto bi moglo da zapreti i gradjanskim ratom.
Jasno je, kako se navodi, da makedonske vlasti odbijaju pregovore sa onim albanskim predstavnicima koje smatraju predstavnicima naoruzanih terorista.
Snaznom ofanzivom protiv albanskih terorista, vlasti u Skoplju zele da steknu pozicije za diktiranje uslova pregovora koji ce, tad jos vise, moci da se vode samo sa legalnim predstavnicima i strankama Albanaca u Makedoniji.
Makedonske vlasti su do sada ostro odbijale i neke "sugestije" Zapada da bi na neki nacin trebalo u pregovore ukljuciti i predstavnike naoruzanih Albanaca.
Cilj ofanzive makedonskih snaga jeste i to da se i uznemirenom makedonskom slovenskom stanovnistvu i onima medju lokalnim Albancima koji bi mogli pasti u iskusenje da svoje nezadovoljstvo iskazu aktivnom podrskom ekstremistima, jasno pokaze da su naoruzani teroristi "ranjivi" i da ih je moguce vojno poraziti.
U Briselu je, s tim u vezi, na vidnu paznju naisla i ocena sefa posmatracke misije EU u Makedoniji, Karla Ungara, koji je, u izjavi italijanskom listu "Korijere dela sera", preneo "iznenadjenje i zbunjenost zbog zestine s kojom su vlasti u Skoplju odgovorile na ekstremisticke pretnje".
Ungaro je upozorio da bi zato "albanski civili mogli biti gurnuti da se prikljuce naoruzanim gerilcima upravo zbog klime represije".
On je, ipak, izrazio uverenje da "jos uvek postoji prostor za nagodbu i na tome se i radi".
Po njegovim recima, albanski ekstremisti "jos uvek mogu biti razoruzani".
"Moze im se oduzeti bilo kakav ideoloski izgovor i time spreciti da privuku 300.000 mladih nezaposlenih Albanaca u tom podrucju. A to bi trebalo uciniti brzo, pre nego sto nasilje izazove drugo nasilje".
"Treba sve ubrzati, dati konkretne znake albanskom stanovnistvu da bi se izolovali gerilci... U Makedoniji su politicari iz svih redova uvek, u casu istine, iskazivali razum", ocenio je Ungaro.
On napominje da je polovina naoruzanih albanskih ekstremista sa Kosova dosla na podrucje Tetova, a da polovinu "verovatno" cine oni koji su im se pridruzili "zbog nezadovoljstva medju lokalnim Albancima".
"Ja ne vidim neku veliku etnicku zategnutost u Makedoniji. Imamo informacije da je tvrdo jezgro gerile doslo spolja", dodao je sef posmatracke misije EU, podvukavsi da je broj naoruzanih albanskih ekstremista "mnogo, mnogo manji" od procena da ih moze biti i do 5.000.
BRITANSKA STAMPA O MAKEDONIJI - TAJMS :
Ofanzivom na Tetovo poceo peti balkanski rat
Gotovo svi britanski dnevnici opsirno izvestavaju o zbivanjima na podrucju Tetova, gde su makedonske vlasti pokrenule ofanzivu protiv albanskih ekstremista.
"Tajms" ocenjuje da je ofanzivom makedonskih snaga bezbednosti poceo peti balkanski rat. Kako prenosi Radio Bi-Bi-Si, poput ostalih britanskih reportera i Tajmsov novinar za makedonske vojnike kaze da su uglavnom prestraseni i zbunjeni, neobuceni i nedorasli svojim albanskim protivnicima, prekaljenim u sukobima na Kosovu.
"Dejli telegraf" izvestava o, kako navodi, zastrasenim Albancima koji, pesice i na konjima, kolima ili traktorima, beze pred makedonskim snagama bezbednosti,
"Gardijan" iz sela Sipkovica javlja o porusenim i zapaljenim kucama. Preostali zitelji tog sela kriju se u podrumima, jer se, pise "Gardijan", ne usudjuju da sidju do Tetova, a nemaju snage da se preko Sar planine zapute ka Kosovu.
"Indipendent" ocenjuje da ce najnovije zestoke akcije makedonske vojske i policije jos vise okrenuti Albance protiv makedonske vlade.
S druge strane, pocetak dugo odlagane ofanzive odusevljeno ce pozdraviti Makedonci, koji su danima demonstrirali u Skoplju, trazeci oruzje. Mnogi posmatraci veruju, dodaje "Indipendent", da bi nasilje lako moglo da preraste u gradjanski rat.
Isti list objavljuje i reportazu iz Zajasa, rodnog sela Alija Ahmetija u cijoj je kuci, kako navodi, zacet san o albanskoj pobuni u Makedoniji. Ahmeti je, pise "Indipendent", politicki lider gerilaca, koji su doveli Balkan na ivicu novog rata. Ahmeti je kao pripadnik OVK ucestvovao u sukobima na Kosovu, a njegov mladji brat svedoci da se jos kao srednjoskolac zarekao da ce razbiti Jugoslaviju. On je 1981. godine u Pristini osudjen na dva meseca zatvora zbog ucesca u studentskim demonstracijama.
Tri godine kasnije emigrirao je u Svajcarsku, gde je, pod ratnim imenom Abaz DJuka bio jedan od osnivaca OVK.
Po okoncanju rata na Kosovu, 1999. godine, vratio se u Makedoniju i sada je jedan od cetvorice kljucnih ljudi u Oslobodilackoj nacionalnoj armiji. Mladji brat Alija Ahmetija rekao je "Indipendentu" da mu je ovaj, poslednji put kad su se culi telefonom, porucio da je s Makedonijom "gotovo".
"Indipendent" objavljuje i uvodnik posvecen situaciji u Makedoniji u kome konstatuje da se u toj zemlji ne vodi samo rat dve armije, nego i rat dve verzije istine.
Po jednoj, demokratska vlada se suocava s pobunom, iniciranom sa Kosova, ciji je cilj stvaranje Velike Albanije. Borci na brdima oko Tetova su stoga teroristi, koje treba unistiti.
Druga strana iste price glasi - slovenska vecina u Makedoniji kontrolise vladu, vojsku i policiju i tlaci albansku manjinu, a teroristi na brdima su u stvari borci za slobodu, koji brane ljudska prava svojih sunarodnika i zasluzuju podrsku medjunarodne zajednice.
Ima istine u obe verzije, ali nijedna nije sasvim istinita, ocenjuje "Indipendent". List kritikuje Evropsku uniju sto je na proteklom samitu u Stokholmu bezrezervno stala na stranu makedonske vlade. Ne moze se, dodaje list, od Evrope i Amerike ocekivati da u svim okolnostima i na svim mestima brane ljudska prava, ali malo vise doslednosti ne bi bilo naodmet. U Makedoniji svakako treba osuditi pobunjenike i podrzati vladu, ali valja iznad svega insistirati na tome da se ljudska prava svakog Makedonca postuju, zakljucuje "Indipendent".
STATISTICKI OSVRT NA RUSIJU:
Prva godina od izbora Putina
Tacno pre godinu dana Vladimir Putin pobedio je na trecim predsednickim izborima od konstituisanja Ruske Federacije. Osvojivsi 52,5 odsto glasova, ostavio je daleko iza sebe svog osnovnog protivnika, komunistu Genadija Zjuganova, koji je osvojio 29,4 odsto.
Putinova popularnost u predizbornoj kampanji, koja je zvanicno trajala od pocetka januara do sredine februara, vrtoglavo je rasla. Tome su doprineli dobro osmisljena kampanje, ali i sam Putin. "Trebalo je korigovati samo duzinu njegovih rukava. On je covek dosta racionalan, razuman, potpuno jasan", kaze zamenik sefa izbornog staba Putina Ksenija Ponomareva.
Ne treba zaboraviti ni cinjenicu da je u kampanji startovao za funkcije vrsioca duznosti predsednika drzave. Bivsi predsednik Boris Jeljcin podneo je ostavku 31. decembra, i imenovao Putina, koji je vec skoro pola godine bio na funkciji premijera.
Bez obzira sto realni pokazatelji napretka nisu idealni, njegov rejting i dalje je visok. Poslednja istrazivanja javnog mnjenja pokazuju da bi glasaci glasali ponovo za Putina, i da njemu najvise veruju. Istrazivanje Fonda za javno mnjenje pokazalo je da sada njegov rad odobrava 60-70 odsto gradjana, a spremno je ponovo da glasa za njega 45-46 odsto biraca.
Sociolog Aleksej Levinson iz Sveruskog centra za istrazivanje javnog mnjenja objasnjava da niko iz ruskih politicara nije predlozio alternativnu politiku, i da su mu zato gradjani privrzeni. A sto se tice ekonomskih pokazatelja, gradjani za to okrivljuju vladu.
Pre godinu dana, odmah posle izbora, istrazivanje tog centra pokazalo je da apsolutnu vecinu biraca nije brinula njegova "spijunska proslost", da vise od polovine nije brinula opasnost od ustanovljavanja diktature. Vecinu je brinuo nedostatak jasnog ekonomskog i politickog programa, ali vise od svega brinulo ih je da li je povezan sa "porodicom" Jeljcina i njihovim najblizim saradnicima.
Uoci godisnjice predsednikovanja, pokazalo se da je sada jos manje onih koje brine spijunska proslost predsednika (sa 23 odsto broj se smanjio na 19), a onih koje to uopste ne brine je 76 odsto. Putin je uspeo da umiri i jedan broj ljudi koji koji se boje diktature. Dok je ranije takvih bilo 39 odsto, danas ih je 35 odsto. Smanila se i zabrinutost gradjana za njegovu bliskost sa "porodicom", najvise zbog "obracuna" sa oligarsima kao su Boris Berezovski i Vladimir Gusinski. Dok se ranije o tome brinulo 55 odsto, danas je takvih 46 odsto.
S druge strane, zabrinutost javnosti povecala se na drugom planu - ekonomskom. Dok je pre godinu dana 49 odsto gradjana izjavilo da ih brine "nedostatak ekonomskog programa", danas ih je 59 odsto, iako je kao Putinov, izlozen "program (ministra za ekonomski razvoj) Germana Grefa" . Ta zabrinutost postoji kod nesto vise od polovine Putinovih glasaca, dok je kod glasaca reformskog Saveza desnih snaga, takvih vise od 70 odsto.
Ipak, najvecu zabrinutost janosti izaziva cecenski problem. Cak vise od 70 osto izjavilo je da ih brine sto "Putin jos nije resio cecenski problem, i zavrsio vojna dejstva u Cecceniji".
Sam Putin, u nedavnom intervjuu za nekoliko ruskih dnevnih listova rekao je da za godinu dana "nije ucinjeno sve sto se zelelo", ali da je osnovno uradjeno.
On je tu ubrojao "znacajan korak napred u pravcu jacanja ruske drzavnosti", odnosno jacanja vertikale vlasti, da je ucinjen napredak u konsolidaciji drustva.
Naveo je da je obezbedjen znacajan stepen ekonomskog rasta - 7,8 odsto, znacajno su smanjeni dugovi stanovnistvu, da je u celini konstatovan mali, ali ipak visi nivo zivota i realnih dohodaka stanovnistva. "Tavog tempa rasta nije bilo u poslednjih 15 godina", dodao je Putin.
Govoreci o Ceceniji, rekao je da su "unistene krupne paravojne formacije, koje nisu sposobne da pruze organizovan otpor ruskoj vojci", ali da je ubuduce potrebno jacanje lokalnih organa vlasti, podizanje socijalno-ekonomske sfere.
Putin, odnosno Kremlj, zato su, nesumnjivo preuzeli kontrolu i nad Drzavnom dumom. Zahvaljuci kremljovskoj partiji "Jedinstvo" i nalazenju saveznika, jednom medju levima, a drugi put medju reformatorima, obezbedjeno je da uglavnom prolaze svi projekti - od onih koji se ticu poreskog sistema i liberalizovanja ekonomije, do potvrdjivanja spornog sporazuma START 2 i utvrdjivanja stare sovjetske himne sa izmenjenim tekstom.
U pitanju - ko je Vladimir Putin - neusumnjivo je sadrzano i potpitanje - njegov odnos prema slobodi stampe. Ksenija Ponomareva navodi da "on nije neprijatelj slobode reci".
"Njemu se ponekad cini nerazumnom sama misao da neko ima prava da javno razmatra njegov rad. Ne kazem da on zeli da sve zatvori. On sve razume o demokratiji, i slobodi reci, ali, u sebi ponekad misli - 'Zasto oni kog vraga, sve to sad analiziraju?", kaze Ponomareva.
Zorana Bojic
Moskva
UJEDINjENE NACIJE
Bez kompromisa oko krize na Bliskom istoku
U trci s vremenom pred sutrasnje otvaranje samita arapskih zemalja u Amanu, u Savetu bezbednosti UN sinoc ponovo nije postignut kompromis oko krize na Bliskom istoku.
"Postoji sansa da ce se doneti (nacrt rezolucije) koji sve clanice Saveta mogu da potpisu, ali bih to nazvao minimalnom sansom", ocenio je ambasador Velike Britanije u UN Dzeremi Grinstok nakon maratonskih pregovora koji su okoncani kasno nocas.
Razgovaralo se o ponovnom zahtevu Palestinaca Savetu bezbednosti da posalje nenaoruzane posmatrace UN na Zapadnu obalu i u pojas Gaze, iako Izrael odbija da im dozvoli ulazak na te teritorije. SAD se takodje protive palestinskom zahtevu.
Neizvesno je da li ce i na danasnjem ponovnom sastanku doci do saglasnosti, svega nekoliko sati pred otvaranje samita Arapske lige u glavnom gradu Jordana. Iako Vasington moze da stavi veto na svaku odluku Saveta bezbednosti, trudi se da do toga ne dodje.
Grinstok je rekao da Savet bezbednosti zeli da predstavi "stav Saveta bezbednosti na kome ce se raditi u Amanu, i to je razlog za neprekidan rad (na ovom pitanju)".
Evropski nacrt rezolucije predvidja da generalni sekretar UN Kofi Anan , koji ce se obratiti ucesnicima samita u Amanu, inicira razgovore i sa izraelskom i sa palestinskom stranom, nakon cega bi Savet bezbednosti izrazio spremnost da "hitno reaguje" na osnovu sporazuma, kako bi uspostavio neku vrstu mehanizma za zasitu civila.
Prema recima diplomata, Vasington je stavio prigovor na odredjene tacke tog nacrta, kao sto su termin "mehanizam" za zasitu civila i kritika sirenja jevrejskih naselja u Zapadnoj obali.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE
POWERED by
