SEF KANADSKE DIPLOMATIJE U POSETI JUGOSLAVIJIKostunica primio ministra inostranih poslova Kanade
Predsednik SRJ Vojislav Kostunica primio je juce u Palati federacije ministra inostranih poslova Kanade Dzona Menlija, navodi se u saopstenju Kabineta Predsednika Republike.Sagovornici su ocenili da su stvoreni uslovi za razvoj bilateralne saradnje u svim oblastima. Sef kanadske diplomatije istakao je podrsku demokratskim procesima u SRJ i izrazio spremnost svoje vlade da pomogne u izgradnji pravnih institucija, ukljucujuci i konsultacije strucnjaka za ustavno pravo u trazenju najboljeg resenja za odnose u jugoslovenskoj federaciji, kaze se u saopstenju.
Naglasivsi da je za buducnost Balkana najvaznije uspostavljanje medjuetnickog poverenja, predsednik Kostunica je istakao znacaj dosledne primene rezolucije 1244 na Kosovu i Metohiji kao i Dejtonskog sporazuma u BiH i ukazao na opasnost njihove slobodne interpretacije.
"Razgovarano je i o znacaju Donatorske konferencije za ublazavanje teskih ekonomskih i socijalnih prilika u SRJ izazvanih pogresnom politikom prethodnog rezima, dugogodisnjim sankcijama i natovskim bombardovanjem nase zemlje", navodi se u saopstenju.
Sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic razgovarao je sa Dzonom Menlijem o odnosima u jugoslovenskoj federaciji i pripremama za odrzavanje Donatorske konferencije za SRJ.
Dvojica ministara razgovarali su takodje i o pristupanju Jugoslavije Otavskoj konvenciji, koja se odnosi na zabranu proizvodnje, koriscenja i prodaje nagaznih mina.
Svilanovic je nakon razgovora rekao da je sa kanadskim ministrom inostranih poslova razgovarao o odnosima Srbije i Crne Gore i podsetio na iskustvo koje je Kanada imala sa provincijom Kvebek, gde je bio raspisan referendum o nezavisnosti.
Sef jugoslovenske diplomatije je izjavio da je bilo reci i o "mogucnostima za ubrzanje nase saradnje kad je u pitanju priprema za Donatorsku konferenciju, s obzirom na vrlo vaznu ulogu Kanade kao zemljeclanice G 8, uz ocekivanje njenog aktivnog ucesca tokom organizacije ove konferencije do kraja juna meseca".
Kanada je posebno zainteresovana za pristupanje SRJ Otavskoj konvenciji rekao je Svilanovic i ukazao da je savezna vlada nedavno donela odluku o tome imajuci u vidu veliki broj nagaznih mina koje su postavljene u BiH, na Kosovu, u Kopnenoj zoni bezbednosti i na granici sa Hrvatskom.
"Kanada i druge zemlje zainteresovane su da na pomognu u unistavanju ovih mina, kako bi ljudi bili bezbedni", rekao je on i podsetio na jucerasnji incident u selu Oraovica na jugu Srbije, kada je u eksploziji nagazne mine jedan decak poginuo, dok je drugi povredjen.
Svilanovic je jos rekao da dve zemlje imaju interes za zakljucivanje sporazuma o socijalnom osiguranju, o zastiti investicija, izbegavanju dvostukog oporezivanja, i izrazio nadu da ce razgovori koji su zapoceli izmedju jugoslovenskog avioprevoznika "JAT" i "Eir Kanade" dovesti do otvaranja aviolinije Beograd-Toronto.
Kanadski ministar je preneo podrsku kanadske vlade demokratskim i reformskim procesima u SRJ, izrazivsi, ujedno, spremnost Kanade da pomogne u tim procesima, kao i spremnost kanadskih kompanija da investiraju u SRJ.
On je naglasio potrebu pristupanja Otavskoj konvenciji, ukazujuci da Kanada poslednjih godina narocitu paznju posvecuje tom pitanju zbog razornog dejstva koje nagazne mine imaju posebno na civilno stanovnistvo.
Srpski premijer Zoran DJindjic razgovarao je Dzonom Menlijem o odnosima dve zemlje, ali i saradnji vlasti u Beogradu sa Haskim tribunalom i ucescu kosovskih Srba na opstim izborima na Kosovu zakazanim za 17. novembar.
Srpski premijer je novinarima nakon razgovora sa kanadskim ministrom inostranih poslova naglasio znacaj Kanade kao clanice Grupe osam (G8), te "ogroman uticaj" koji ta drzava ima na svetsku ekonomiju.
DJindjic je, takodje, istakao podudarnost stavova Vlade Srbije i Kanade o kljucnim pitanjima u regionu, kao sto su stanje na Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i saradnji SRJ sa Haskim tribinalom.
Prema njegovim recima, posebno je razgovarano o velikom broju viskokoobrazovanih jugoslovenskih emigranata u Kanadi, koje ce, kako je rekao, pokusati da ukljuci u reforme u SRJ i Srbiji.
Govoreci o ucescu Srba na kosovskim opstim izborima, DJindjic je ponovio da je povratak prognanih glavni preduslov za njihov izlazak na biralista, posto "Srbi treba da budu na Kosovu da bi glasali".
Kanadski ministar najavio je, nakon jednocasovnog sastanka, nastavak podrske te drzave demokratskim reformama u Srbiji i SR Jugoslaviji, kao i izgradnji institucija u koje ce poverenje imati i gradjani, ali i medjunarodna zajednica.
Menli je, takodje, rekao da kanadska vlada podstice izlazak kosovskih Srba na opste izbore, koji, kako je kazao, predstavljaju korak ka izgradnji funkcionalnih institucija na Kosovu.
"Ohrabren sam institucionalnim reformama u Srbiji i SRJ i poboljsanju uslova zivota ljudi", rekao je Menli.
Menli je pre Beograda posetio Kosovo i BiH, a iz Beograda putuje u Budimpestu na ministarski sastanak NATO i Evropske unije, gde ce jedna od kljucnih tema biti razvoj situacije na Balkanu.
Makedonske snage zauzele glavno uporiste ekstremista
Zestoke borbe izmedju makedonskih snaga bezbednosti i albanskih ekstremista iz tzv. Oslobodilacke nacionalne armije (ONA) vodjene su juce u okolini sela Matejce kod Kumanova, javlja izvestac Bete iz tog mesta.Makedonske snage bezbednosti zauzele su seosku dzamiju, glavno uporiste albanskih ekstremista, kojim, medjutim, i dalje drze svoje polozaje u brdima iznad sela.
Portparol ministarstva odbrane Georgi Trendafilov izjavio je da su makedonske snage zauzele selo, ali Albanci to poricu.
Na Kumanovo su juce oko 16 casova pala cetiri minobacacka projektila. Jedan je pao nedaleko od fabrike koze, jedan u krug kasarne u kojoj su smesteni pripadnici logisticke jedinice belgijskog kontingenta Kfora, a dva u okolinu sela Reizaniovice. Oficir za vezu belgijske jedinice Edi Kustin potvrdio je agenciji Frans pres da je minobacki projektil pao u kasarnu Karpos u Kumanovu.
Portparol makedonske vojske Blagoja Markovski izjavio je da je ONA ispalila minobacacke projektile "ne obaziruci se na civile" i dodao da u danasnjim sukobima nije bilo povredjenih.
"EVROPSKI KRALJ SVERCA CIGARETA" Nacional:
Ponavljene tvrdnje o mafijaskim poslovima Subotica
Zagrebacki nedeljnik "Nacional" u najnovijem broju iznosi detalje o aktivnostima Stanka Subotica Caneta, koji je prema pisanju tog lista, "evropski kralj sverca cigareta" i u tom poslu partner crnogorskog predsednika Mila DJukanovica, ali i sticenik pojedinih bivsih i sadasnjih srpskih i jugoslovenskih zvanicnika.List je u proslom broju objavio da su Subotic, njegova supruga i kcerka diskrecionom odlukom bivseg ministra policije iz redova Hrvatske demokratske zajednice dobili hrvatsko drzavljanstvo.
Subotic je predstavljen kao sef balkanske mafije, covek cije bogatstvo "tezi" vise od 500 miliona dolara, a ciji poslovi, sudeci prema odluci bivsih hrvatskih vlasti da mu dodele drzavljanstvo, sezu i preko granica drzava nastalih po raspadu bivse SFRJ.
Subotic je predstavljen i kao "partner u svercerskim poslovima" crnogorskog predsednika Mila DJukanovica, ali i sticenik pojedinih uticajnih zvanicnika bivsih i sadasnjih vlasti u Srbiji, medju kojima su pomenuti i nekadasnji sef Resora drzavne bezbednosti Jovica Stanisic, bivsi visoki funkcioner SPS Milorad Vucelic, kao i sadasnji premijer Zoran DJindjic.
"Milu DJukanovicu nece biti lako u sledecih sest meseci. Dosad smo pronasli oko 130 miliona maraka na inostranim racunima koji su direktno ili posredno vezani uz njegovo ime. Izvor novca su poslovi vezani za Stanka Subotica, drzavljanina Republike Hrvatske, prijavljenog na adresi u Zagrebu, Palmoticeva ulica 82 ", izjavio je, kako prenosi Nacional, neimenovani "vrlo uticajni" diplomata "jedne od vodecih svetskih sila".
Nedeljnik dodaje i da je u Vasingtonu od jednog "visoko pozicioniranog zvanicnika Stejt departmenta" dobio "slikovit" komentar: "Pustili smo DJukanovica da napravi pet miliona dolara, a on hoce nekoliko stotina. Pa neka on onda finansira budzet Crne Gore, a ne SAD."
"Za razliku od DJindjica i DJukanovica, Subotic ipak vecinu navedenih cinjenica iz 'Nacionala' ne porice nego, naprotiv, pojasnjava", pise list, precizirajuci da je Subotic priznao podatak objavljen u "Nacionalu" da je za 45 miliona dolara u gotovini kupio tri luksuzna aviona "Cesna sitejsen eks", od cega jednu za sebe, a dve za potrebe DJukanoviceve vlade.
Subotic je, medjutim, naveo da ce mu taj "beskamatni kredit", od 30 miliona dolara "vratiti crnogorska drzava", pise "Nacional".
O Suboticevim "vrlo cvrstim vezama s Milom DJukanovicem svedoci i 300 sati telefonskog razgovora koje je jedna strana obavestajna sluzba snimila u zadnje dve godine", pise "Nacional" pozivajuci se na "dobro obavestene izvore", pri cemu su u clanku objavljeni i brojevi mobilnih telefona Subotica, DJukanovica i njegove supruge Lidije, koji su, navodno, bili prisluskivani.
"Nacional" dodaje da o prijateljskim, a ne samo poslovnim vezama DJukanovica i Subotica, "svedoce i mnogobrojni svedoci koji su prisustvovali razularenim zabavama u Suboticevoj kuci na Svetom Stefanu", ili boravili u njegovoj vili u elitnom spanskom letovalistu Marbelja
Ta kuca je Subotica, prema pisanju lista, kostala 11,5 miliona dolara, i u njoj se "u drustvu mladih devojaka, po mogucnosti hrvatskih pevacica provodi, ugodan zivot od jutra do mraka, uz otmena pica i skupe opijate".
Pored "izdasnosti" u "raspodeli plena", Subotic se brinuo i za DJukanovicev "imidz sminkera"i njegovu strast prema skupocenim satovima, navodi se u clanku u kojem se, uz pozivanje na fotografije i televizijske snimke navode marke i vrednost skupocenih DJukanovicevih satova i precizira da je on u poslednje dve godine dobio satove vredne oko 1,5 miliona maraka.
List pise i da crnogorski predsednik u Podgorici zivi u stanu od 400 kvadrata "koji je opremio skupocenim italijanskim namestajem", ciji racun "premasuje 1,5 miliona maraka, a jos vise bode oci faktura od 350.000 maraka za blindirane prozore u stanu koliko je, kako je utvrdila italijanska finansijska policija, platilo Suboticevo preduzece 'Kodeks limitid", registrovano u Lihtenstajnu.
Prema saznanjima "Nacionala", pored tog preduzeca, Subotic i DJukanovic "posluju" i preko dve firme na Kipru, a njihov "glavni mesetar" za bankovne operacije je Nebojsa Katic, koji zivi u Londonu.
"Katic je bivsi sluzbenik Drzavne bezbednosti Srbije, sto navodi na pomisao da je Subotic od sluzbe koja ga je stvorila preuzeo kompletnu mrezu saradnika po svetu. Za to ima zahvaliti svome 'konseljereu' (savetniku) Jovici Stanisicu, nedodirljivom sefu drzavne bezbednosti Srbije u vreme Milosevicevih osvajanja Hrvatske, Bosne i Kosova", pise "Nacional".
"Nacional" dodaje da se, prema iskazu koji je austrijskim i svajcarskim vlastima dao Srecko Kestner, navodno dojucerasnji partner Subotica, od njegovog bogatstva od 1995. do danas sa oko 50 miliona maraka okoristila i DJukanoviceva Demokratska partija socijalista.
Prema istom izvoru, na koji se poziva "Nacional", na Suboticevom se "platnom spisku" nalazi i predsednik crnogorskog parlamenta Svetozar Marovic, koji prima mesecnu "apanazu od 100. 000 maraka" za "nemesanje i prestanak guranja u posao vlastitog pulena Brane Cupica iz Herceg Novog".
List navodi da je Suboticeva kompanija bila najveci kupac cigareta bez taksenih markica proizvodjaca cigareta BAT, i da je tako "dosao na ideju kako se najlakse pretvoriti u uglednog biznismena ako ima sopstvenu tvornicu cigareta".
Prema pisanju lista, u dogovoru sa rukovodiocima BAT, potpisan je ugovor o gradnji najmodernije tvornice cigareta na Balkanu u blizini Kragujevca, pri cemu Subotic i BAT treba da snose polovinu od ukupno 150 miliona maraka potrebnih za njenu izgradnju.
"BATove cigarete proizvedene u zapadnoj Europi bile bi tretirane kao domaci, srpski proizvod, oslobodjen placanja bilo kakvih carina i poreza. Za vreme dvogodisnjeg monopola BATa i Subotica, oni bi ostvarili 150 miliona DEM profita, sto je sasvim dovoljno da do kraja pokriju troskove izgradnje tvornice", navodi "Nacional".
List pise da bi takav monopol pogodio duvansku industriju iz Nisa i Vranja, kao i strane proizvodjace poput Filipa Morisa i Tvornice duhana Rovinj, "kojoj se, navodno, zbog poteskoca oko Tvornice duhana Zadar, BAT zeli osvetiti na taj nacin".
"Nakon objavljivanja clanka u Nacionalu prosle sedmice, DJindjic je, osetivsi opasnost, hitno zamrznuo sve poslove oko nove tvornice", primecuje nedeljnik.
"Nasi izvori u Beogradu potvrdjuju da je DJindjic upravo zbog tog posla iskonstruisao "seksgejt" u slucaju (lidera Socijaldemokratije) Vuka Obradovica, i smenio ga sa mesta potpredsednika vlade upravo zbog toga sto je Obradovic 'nanjusio' Stanka Subotica", dodaje list.
Prema pisanju "Nacionala", "treci premijer" koji je pokusao da se umesa u taj "politickoduvanski lobi" je makedonski premijer Ljubco Georgijevski, koji je ove zime boravio u Beogradu i nakon zvanicnog dela posete bio u drustvu Subotica.
Tu "druzeljubivost", "Nacional" objasnjava zeljom Subotica i BATa da kupe makedonsko preduzece 'Makedonija tabak', duvanskog diva koji je, prema pisanju "Nacionala, "uzdrman" nakon sto je "Georgievski na pritisak SAD smenio potpredsednika uprave Suturkova do pojavljivanja Subotica "neokrunjenog duvanskog kralja Balkana".
"Ocito je da ce tajne sluzbe i policije vise zemalja sa ovom aferom pranja novca, jednom od najvecih u Europi u zadnjih dvadesetak godina, izaci u javnost, a pljuske ce dobiti i Hrvatska. Naime, u celokupnoj aferi jedina dva ucesnika koji nisu hrvatski drzavljani jesu predsednik Crne Gore Milo DJukanovic i srbijanski premijer Zoran DJindjic", pise "Nacional".
Najveci broj svercovanih cigareta iz Rovinja
Premijer Srbije Zoran DJindjic izjavio je da su odredjeni ljudi iz Hrvatske zbog Tvornice duhana Rovinj "direktno" umesani u optuzbe na njegov racun da se bavi svercom cigareta, kao i da "najveci broj svercovanih cigareta trenutno dolazi iz Rovinja".DJindjic je u intervjuu za najnoviji broj nedeljnika "Svedok" rekao da je to "javna tajna". "Na tome, kao drzava, gubimo od sto do dvesta miliona maraka godisnje", kazao je premijer.
"Ovde se radi samo o parama", rekao je DJindjic. "Kreator tih ideja se nalazi negde u Hrvatskoj i ima veze samo sa biznisom", dodao je on.
Podgoricki "Dan", koji je preneo pisanje zagrebackog "Nacionala" o povezanosti DJindjica, crnogorskog predsednika Mila DJukanovica i trgovca cigaretama Stanka Subotica Caneta, sa mafijom koja se bavi svercom cigareta na Balkanu, iskoriscen je, prema DJindjicevoj oceni, "kao prljavo sredstvo".
"Umesali su i (makedonskog premijera Ljupca) Georgijevskog, pa se tu plete jedna teorija zavere ne bi li narod u to poverovao", rekao je DJindjic. On je dodao da je "naravno" u pitanju "samo igra duvanskog lobija", ali da "opozicija koristi sansu, kao sto bi uradila svaka opozicija". "Ja njima ne zameram, osim sto pocinju da teraju vodu na vodenicu duvanske mafije iz Hrvatske", rekao je on.
DJindjic je jos kazao da "u Srbiji, za razliku od Crne Gore gde sigurno postoje i medjunarodne indicije da se tu godinama radilo o trgovini cigaretama, sa novom vladom u Srbiji to apsolutno nema nikakve veze".
On je dodao da je "dovoljno pogledati" da je novinarka "Nacionala" koja je objavila tekst, Jasna Babic, "prijateljica Momira Bulatovica ciji je kum jedan od vecih trgovaca cigaretama, a ima odredjenih prijatelja i po Srbiji".
"Posto sam ja identifikovan kao inicijator svih akcija suzbijanja kriminala, onda treba kompromitovati licno mene, ne bi li se sama ta ideja kompromitovala, a da bi ispalo da sve sto se radi protiv kriminala zapravo cini u interesu 'mog kriminala'... da se radi o sukobu dve interesne grupe, jedne u vladi, a druge u mafiji", rekao je DJindjic.
On je rekao da je to "smesno" i da je on "vrlo pazljivo izabrao svoje saradnike". "Saradnici oko mene su apsolutno cisti profesionalci samo pogledajte ministre koji se bave finansijama tako da, cak i kad bih hteo da se bavim nekim poslovima, to ne bi bilo moguce, a da ti ljudi ne znaju", rekao je premijer.
DJindjic je ocenio da je list "Panorama" imao "jednokratnu namenu" da prenese pisanje "Nacionala" da bi se "pokrenula tema", jer je "tog trenutka postalo jasno da mi ozbiljno nameravamo da na nekoliko nacina suzbijemo sverc cigareta".
Premijer je rekao da su jedan od nacina za suzbijanje sverca "ozbiljni pregovori da jedan veliki proizvodjac cigareta, bilo ko da je to, pocne da proizvodi u Srbiji". "Time sverc cigareta postaje besmislen", ocenio je on.
Na podsecanje novinara da "Nacional" povezuje gradnju fabrike cigareta u Kragujevcu sa "vezom UbPodgorica", aludirajuci na Stanka Subotica, rodjenog u Ubu, DJindjic je ocenio da je to "isto kao kad bi neko rekao da smo odlucili da kupimo deset kompjutera i da sada neko preko Bila Gejtsa hoce da pere pare".
Djindjic je rekao da, ako "Britisameriken tobako" ili "Filip Moris" naprave fabriku, "tvrditi da je to samo fasada za nekog domaceg coveka koji hoce da preko njih tu udje i da opere pare, to je potpuno besmisleno".
"Svaka od te dve kompanije utrosi na svoju reklamu godisnje vise nego sto je nas nacionalni proizvod. Misliti da ce oni dopustiti da se pod njihovim imenom krije neko, apsolutno je smesno. To moze samo da se poturi relativno neinformisanom javnom mnjenju koje ne zna sta su ta dva proizvodjaca", rekao je DJindjic. On je dodao da ugovor o otvaranju fabrike neke od tih firmi nije sklopljen, vec da su vodjeni pregovori u poslednjih mesec dana. "Pri tome, uopste ih nisam ja vodio. Predsednik komisije koja je vodila razgovore je Zarko Korac", rekao je on.
"To jos nije u fazi u kojoj mi mozemo da kazemo da je zavrseno i da ce posao da krene. Sa druge strane, ako bi se zakljucio taj dogovor, tek za dve godine fabrika moze da bude izgradjena.., a protivnici sada tu nasu nameru zele da kompromituju i oteraju sve strane partnere", rekao je DJindjic.
Sporazum o saradnji koalicije Pobjeda je Crne Gore i LSCG
Sporazum o saradnji u vrsenju zakonodovane i izvrsne vlasti, koji su potpisali celnici Koalicije "Pobjeda je Crne Gore" i Liberalnog saveza Crne Gore (LSCG), predvidja saradnju te dve strane u periodu od godinu dana.Sporazum sadrzi pet clanova, a danas su ga potpisali predsednik Demokratske partije socijalista (DPS) Milo DJukanovic, predsednik Socijaldemokratske partije (SDP) Zarko Rakcevic, politicki lider LSCG Miodrag Zivkovic i predsednik liberala Miroslav Vickovic.
Svrha saradnje je, kako je precizirano clanom jedan, "obezbedjivanje uslova za slobodan, posten i fer referendum na kojem bi se gradjani Crne Gore izjasnili o mogucnosti obnove drzavnog suvereniteta Crne Gore".
Clanom dva predvidjeno je da se saradnja utvrdjuje na vreme od jedne godine od datuma potpisivanja.
"Uslovi referenduma regulisace se na osnovu posebnog zakona koji bi se odnosio samo na odrzavanje referenduma o drzavnom statusu i koji bi utvrdio jedno ili dva referendumska pitanja, kao i datum njegovog odrzavanja," navodi se u clanu tri.
Istim clanom je predvidjeno da jedno od referdnumskih pitanja mora glasiti: "Da li ste za nezavisnu i medjunarodno priznatu Crnu Goru".
Odluka o referednumu i poseban zakon bi trebalo da budu doneti dva meseca od konstituisanja paralmenta i u tom slucaju on bi morao biti odrzan u roku ne duzem od sest meseci od donosenja tih odluka.
Predvidjeno je i da se odluka i zakon mogu doneti tri meseca od konstituisanja parlamenta, ali u tom slucaju se termin odrzavanja referdnuma precizira na pet meseci.
Clanom cetiri predvidjeno je da LSCG u parlamentu podrzi izbor vlade koalicije 'Pobjeda je Crne Gore' i donosenje zakonskih akata koje ona predlozi a koji su "u funkciji obnove crnogorske drzavnosti'.
Koalicija "Pobjeda je Crne Gore" obavezuje se da ce podrzati izbor portparola LSCG Vesne Perovic za predsednika Skupstine Crne Gore.
Poslednjim clanom sporazuma je previdjeno da ga "svaka strana" moze raskinuti u slucaju da se obaveze iz njega ne postuju.
Vickovic ostro kritikovao DPS
Liberalni savez Crne Gore (LSCG) ostro je kritikovao Demokratsku partiju socijalista (DPS) i grupu crnogorskih intelektualaca koji su ranije protestvovali zbog pregovora liberala sa koalicijom "Zajedno za Jugoslaviju" o formiranju tehnickog saveza.
U izjavi za javnost, predsednik LSCG Miroslav Vickovic ponovio je raniju tvrdnju da DPS ne zeli referendum o drzavnom statusu, vec moratorijum na odluku o drzavnom statusu Crne Gore.
Vickovic je zamerio crnogorskim intelektualcima, posebno akademiku Miodragu Perovicu, sto se nisu oglasili tim povodom, kao ni kada je DPS odbila predizbornu koaliciju sa liberalima.
Predsednik liberala je, takodje, zamerio Perovicu i njegovim kolegama sto se nisu oglasili kada je DPS "tajno pregovarao o Jugoslaviji" sa koalicijom "Zajedno za Jugoslaviju".
On je podsetio da su liberali pregovarali o tehnickoj koaliciji sa koalicijom "Zajedno za Jugoslaviju" i da je svrha tih pregovora bilo odrzavanje referenduma.
Vickovic je kazao da je jasno "svakoj ovci u Crnoj Gori da DJukanoviceva koalicija nije prihvatila ponudu crnogorskih liberala" za postizbornu saradnju "vec je odbila zbog navodne neustavnosti" zahteva liberala da nakon izbora dobiju pet poslanickih mandata.
"Prigovor neustavnosti je lazan prigovor koji se desava u zemlji gde je valjda ustavno sve ono sto vlast radi, pocev od dukljanskih birackih spiskova, pa sve do onoga o cemu pise zagrebacki 'Nacional'", ocenio je Vickovic.
Zagebacki nedeljnik "Nacional" pisao je u poslednja dva broja o umesanosti crnogorske vlasti u sverc cigareta.
Politicki lider LSCG Miodrag Zivkovic potpisao je danas sporazum o saradnji sa koalicijom "Pobjeda je Crne Gore".
Referendum u Crnoj Gori u januaru
Referendum o drzavnopravnom statusu Crne Gore mogao bi biti odrzan u januru iduce godine.
Kako prenose pojedini crnogorski mediji, to je rok koji proistice iz sporazuma izmedju Demokratske partije socijalista (DPS) i Socijaldemokratske partije (SDP) s jedne, i Liberalnog saveza (LS) s druge strane, o njihovoj postizbornoj koaliciji.
Prema ranijim najavama, te stranke bi upravo danas trebalo da potpisu pomenuti sporazum, na osnovu kojeg bi LS dao punu podrsku manjinskoj vladi koju ce formirati DPS i SDP, dok bi liberali dobili cvrste garancije za odrzavanje referenduma.
Liberalni savez je dobio mesto predsednika crnogorskog parlamenta, nakon sto je saopstio da ce podrzati manjinsku vladu. Na tu funkciju vec je predlozena portparol LS Vesna Perovic.
Kako se saznaje, u sporazumu LS predlaze rok za pripremu referenduma, gde se precizira da do njegovog odrzavanja ne sme proci vise od osam meseci od konstituisanja novog crnogorskog parlamenta.
Novi zakon o referendumu ce, prema raspolozivim informacijama, biti donet ovog leta, kada se ocekuje i donosenje odluke raspisivanju referenduma.
DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE MARSICANIN:
Nakon razgovora sa SNP zakon o Hagu pred vladom SRJ
Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Dragan Marsicanin izjavio je uoci jucerasnjih razgovora o odnosima Srbije i Crne Gore da "opcija za izdvajanje Crne Gore nema vecinu" i da je zato "neophodan nastavak razgovora o preuredjenju savezne drzave".
Marsicanin je na konferenciji za novinare rekao da je prethodno "neophodno da se obave konsultacije i unutar Crne Gore i medju svima koji se zalazu za opciju ocuvanja savezne drzave". Jucerasnji razgovori bili su "upravo to", rekao je on.
Na pitanje da li je tacno da je jugoslovenski predsednik i lider DS Vojislav Kostunica prosle nedelje dva puta odlagao sastanak sa predsednikom Crne Gore Milom DJukanovicem, portparol DS Milorad Jovanovic odgovorio je da nema "takvu informaciju" i da je Kostunica "samo javno uputio poruku da je spreman za razgovor".
Potpredsednik DS Zoran Sami je prokomentarisao razgovore DOSa i Socijalisticke narodne partije o jugoslovenskom Zakonu o saradnji sa Haskim tribunalom i ocenio da je "prirodno da se koalicioni partneri oko nekih vaznih stvari dogovaraju". Sami je podsetio da je saradnja sa tribunalom "obaveza clanica Ujedinjenih nacija" i da ona "ne podrazumeva samo izrucenje ovog i onog lica, vec i istrazne radnje". "Zakon o saradnji se mora doneti da bi se odredila jedna drzavna obaveza", rekao je Sami.
Sami je dodao da je savezni ministar pravde Momcilo Grubac "demantovao" da su razne verzije tog zakona koje su se pojavile u javnosti autenticne i istakao da ni on, kao savezni ministar, jos nije video predlog zakona. "Mislim da ce razgovori dovesti do toga da vrlo brzo predlog zakona bude usvojen na sednici Savezne vlade i da ce ga odmah potom razmatrati Savezna skupstina", rekao je on.
Marsicanin je na pitanje novinara o radu ministra zdravlja Srbije Obrena Joksimovica rekao da je njegov rad "u nadleznosti Vlade Srbije i premijera" i da "DSS nije dobila znake neslaganja i protivljenja onome sto ministar radi".
Marsicanin, koji je potpredsednik Skupstine Srbije, rekao je da ce parlament raspravljati o poverenju nekoliko ministara, ali da "ministar zdravlja nije medju njima". "Sporni su (ministar policije Dusan) Mihajlovic, (potpredsednik Vlade Srbije Vuk) Obradovic i (ministar pravde Vladan) Batic", rekao je Marsicanin i dodao da su zahtevi za njihovo smenjivanje "u proceduri".
Konstitutivna sednica glavnog odbora DSSa koji ima 120 clanova bice odrzana u nedelju, 3. juna i na njoj ce biti izabran izvrsni odbor, savet i predsednistvo stranke. U predsednistvu ce biti Kostunica, svih pet potpredsednika DSS, predsednici saveta i izvrsnog odbora, a na sednici u nedelju bice izabran i "izvestan broj clanova" predsednistva.
Batic dobio poverenje
Ministar pravde i lokalne samouprave u Vladi Srbije Vladan Batic dobio je juce poverenje vecine poslanika Skupstine Srbije.
Za predlog poslanika Srpske radikalne stranke, koji su podrzali i poslanici Socijalisticke partije Srbije, da se izglasa nepoverenje Baticu glasalo je 45 poslanika, 88 je bilo protiv, a 44 poslanika nisu glasala.
Taj predlog radikala, o kojem je rasprava pocela 24. maja, bio je poslednja, 25. tacka dnevnog reda skupstinske sednice koja je pocela 9. aprila.
Po zavrsetku rasprave i glasanja o poslednjoj tacki dnevnog reda, na red su dosla poslanicka pitanja, ali Skupstina nije imala kvorum.
Poslanici SRS, kao i poslanik DOSa Velimir Simonovic predlagali su da se poslanicka pitanja izloze i bez kvoruma, ali je predsednik Skupstine Dragan Marsicanin prekinuo sednicu.
Nastavak je zakazan za danas u 10. sati.
Za sredu, 30. maja, zakazana je skupstinska rasprava o stanju na Kosovu i Metohiji.
Predlozeno da Sretenje bude Dan drzavnosti
U Srbiji ce kao Dan drzavnosti biti ustanovljen 15. februar Sretenje, u spomen na dan kada je 1804. godine u Orascu podignut Prvi srpski ustanak i kada je 1835. godine u Kragujevcu donet prvi srpski Ustav.
Vlada je Skupstini Srbije predlozila zakon o drzavnim i drugim praznicima, kojim se predvidja ukidanje praznovanja 7. jula Dana ustanka i 28. marta Dana drzavnosti.
Tim predlogom predvidjeno je da se u Srbiji praznuju i verski praznici Bozic 7. januara i vaskrsnji praznici pocev od Velikog petka zakljucno sa drugim danom uskrsa.
Zaposleni, prema predlozenom zakonu, imaju pravo da ne rade i u dane drugih verskih praznika i to pravoslavci na prvi dan krsne slave, katolici i pripadnici drugih hriscanskih verskih zajednica na prvi dan Bozica i u dane uskrsnjih praznika, pripadnici islamske zajednice na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama i pripadnici jevrejske zajednice na prvi dan Jom Kipura.
Predlozeno je i da se radno praznuje Sveti Sava, 27. januara kao Dan duhovnosti i Vidovdan, 28. juna kao spomen na Kosovsku bitku.
U obrazlozenju predloga da Sretenje bude Dan drzavnosti Srbije navodi se da je obnova srpske drzave u 19. veku "nesporno najveci dogadjaj za istoriju Srba".
Nastavljen strajk radnika JIK banke
Strajkacki odbor Sindikata JIK banke saopstio je juce da ce strajk radnika biti nastavljen, dezurstvom od 10 do 15 radnika ispred centrale banke u Knez Mihailovoj u vremenu od 9 do 13 sati.
U saopstenju sindikata pise da kabinet predsednika Vlade Srbije pokazuje veliko razumevanje za zahteve radnika, ali da guverner NBJ Mladjan Dinkic ni do danas nije prozvao ni jedno lice odgovorno za stetu nanetu JIK banci.
Potrazivanja banke se ne naplacuju, dok se troskovi povecavaju, a likvidacioni upravnik Zoran Milovanovic je obustavio sve sudske sporove vodjene u korist banke koji vrede nekoliko miliona maraka, navodi se u saopstenju.
Radnici su 24. maja zatrazili da Vlada Srbije podrzi zahtev da se ukine postupak likvidacije uveden u JIK banci i da se hitno preispitaju "mutne radnje i zloupotrebe" bivseg guvernera NBJ Dusana Vlatkovica i viceguvernera Ilije Petrovica, kojima su, prema oceni radnika, nanete ogromne stete JIK banci.
U Presevu i Bujanovacu mirno
Tokom veceri nisu zabelezeni novi incidenti u opstinama Presevo i Bujanovac, saopstio je juce vladin pres centar u Bujanovcu.
U pres centru je saopsteno i da su pripadnici multietnicke policije poceli danas da patroliraju ulicama Preseva i sirim podrucjem opstine Oraovica i da nije bilo nikakvih incidenata.
Kako javlja izvestac ekipe Visokog komesarijata UN za izbeglice (UNHCR) i OEBSa posetile su podrucje Bujanovca i Preseva da bi se uverile da nema nasilja i provokacija.
Albansko stanovnistvo sela Oraovica, koje je ranije cesto bilo popriste sukoba, odbija da komentarise poteze "i srpske policije i albanskih ekstremista".
U tom selu i dalje u toku predaja oruzja iz kuca.
"Albanci nam i dalje predaju veliku kolicinu municije, tromblonskih mina, licnog i automatskog naopruzanja. Prosto je neverovatno sta sve ljudi drze u kucama", rekao je za agenciju Beta pripadnik Zdruzenih snaga bezbednosti(ZSB) koji je zeleo da ostane anoniman.
Tokom poslepodneva u Presevu je vladala napeta atmosfera. Ljudi na ulicama nema, kafici i prodavnice ne rade, a jedino su piljarnice bile otvorene.
"Nemamo snage da se borimo sa onima koji prvo ucine da im verujemo, a onda nas napadaju tenkovima. Covic je uradio mnogo i mi mu verujemo, ali to nije dovoljno. Trebace mnogo da nova vlast iz Beograda pokaze da nije ista kao i Miloseviceva", rekao je vlasnik radnje u Presevu koja prodaje konac i tekstilnu robu.
U tom gradu danas nisu vidjeni oklopni transporteri, a prisustvo pripadnika policije i Vojske Jugoslavije je minimalno.
Stanovnici Preseva savetovali su novinaru Bete da, i pored garancija ZSB, albanske nacionalne zajednice i predstavnika lokalne multietnicke policije, pre mraka napusti ovo podrucje zbog "rovite politicke situacije".
Na izlazu iz Preseva pripadnici policije vrsili su rutinsku kontrolu.
Prve patrole multietnicke policije
Ulicama Bujanovca, Preseva i okolnih sela juce su pocele da patroliraju prve patrole multietnicke policije sastavljene od Srba i Albanaca.
U Domu kulture u Bujanovcu ujedno je poceo drugi petodnevni kurs za Srbe i Albance koji ce ciniti mesovite policijske patrole za krizno podrucje juga Srbije.
Vrlo brzo ocekuje se i raspisivanje konkursa za Albance, Srbe i Rome sa podrucja opstina Bujanovac, Presevo i Medvedja koji ce pohadjati 12nedeljni kurs za pripadnike mesovite policije.
Nastavu drze profesori Policijske akademije iz Beograda, kao i instuktori OEBSa, pod cijim pokroviteljstvom se odvijaju i programi obuke pripadnika mesovite policije na jugu Srbije.
Pripadnici pionirskoinzenjerijskih jednica Zdruzenih snaga bezbednosti danas su nastavili razminiranje terena na podrucju sela Lucane i Veliki Trnovac u opstini Bujanovac, kao i u vise sela na podrucju opstine Presevo.
Tokom noci i rano jutros nisu zabelezeni incidenti albanskih ekstremista na kriznom podrucju juga Srbije.
Uspesan povratak JU snaga u sektor B
Medjunarodne snage na Kosovu (Kfor) ocenile su juce da je povratak jugoslovenskih snaga bezbednosti u severni i juzni deo sektora B Kopnene zone bezbednosti na jugu Srbije protekao uspesno.
Portparol Kfora, britanski major Roj Braun je rekao da tokom te operacije nije zabelezen nijedan slucaj krsenja Vojnotehnickog sporazuma iz Kumanova ili nepostovanja zahteva koje je postavio komandant Kfora, generala Torstejn Skijaker, iako su predstavnici Albanaca na jugu Srbije tvrdili da je jugoslovenska strana u nekoliko navrata krsila taj sporazum. Braun je potvrdio da ce jugoslovenske snage bezbednosti uci u centralni deo sektora B do kraja ove nedelje.
On je rekao da ce granicni prelazi na administrativnoj granci izmedju Kosova i Srbije, u selima Mucibaba i Dobrosin, biti zatvoreni na dan ulaska jugoslovenskih snaga u preostali deo sektora B.
Visoki komesarijat UN za izbeglice (UNHCR) pozvao je danas izbegla lica sa juga Srbije da iskoriste vreme do zatvaranja tih granicnih prelaza i vrate se svojim domovima.
Portparol misije UNHCR a u Pristini Astrid van Genderen Stort juce je izjavila da je posle povecanja napetosti na jugu Srbije, posebno posle 24. maja kada je ubijen jedan od komandanata ilegalne oslobodilacke vojske Preseva, Bujanovca i Medvedje Ridvan Cazimi, poznat pod imenom komandant Lesi, UNHCR pokusao da uveri albansko stanovnistvo da ne napusta svoje domove.
Ona je ocenila da je strah lokalnog stanovnistva bio razumljiv, ali da njegovo iseljavanje nece poboljsati trenutnu situaciju.
Portparol UNHCRa u Pristini je rekla da je sa juga Srbije na Kosovo preslo vise od 5.600 osoba, ali da su mnogi od njih izrazili zelju da se sto pre vrate svojim domovima.
Medjunarodni komitet Crvenog Krsta tvrdi da je od 16. maja do sada na Kosovo preslo oko 7.200 Albanaca sa juga Srbije.
Duzina prelaznog period zavisi od naroda Kosova
Sef UNMIKa Hans Hekerup smatra da duzina prelaznog prerioda u pokrajini "zavisi od samog naroda na Kosovu".
"Koliko ce trajati prelazni period samouprave na Kosovu ja ne znam, ali to zavisi od samog naroda na Kosovu. Veoma malo zemalja u svetu ima priliku da gradi sopstvene institucije sa toliko dobre volje i podrske medjunarodne zajednice kao sto je to Kosovo", napisao je Hekerup u autorskom tekstu koji objavljuje pristinski dnevnik na albanskom jeziku "Koha ditore".
Hekerup smatra da ce "put prema konacnom statusu (Kosova) biti jasniji ukoliko narod Kosova ne propusti ovu priliku" i da to "vazi za sve".
"Svi treba da izgrade jedno Kosovo u kojem zele da zive zajedno u miru. Ustavni okvir ne predstavlja kraj procesa, vec jedan korak napred", napisao je Hekerup, naglasavajuci da "niko ne drzi kao taoca, buducnost Kosova, naprotiv, mi podizemo temelje koji garantuju bolju mogucu buducnost".
On navodi da "neki albanski lideri (sa Kosova) tvrde da je Ustavni okvir za samoupravu na Kosovu na neki nacin usvojen u Beogradu", ali, naglasava sef UNMIKa, "takva teorija ne stoji, kao sto se vidi i iz brojnih kritika u stampi u Beogradu".
"Nisam sakrio cinjenicu da Beograd, zajedno sa drugim regionalnim akterima, treba upoznati (sa nacrtom tog dokumanta). Takodje je istina da sam pokusao da uzimam u obzir zabrinutost Srba sa Kosova, ukljucujuci mehanizme za zasitu prava manjina, ali Beograd je misljenja da su takvi mehanizmi nedovoljni", pise Hekerup u "Kohi ditore".
On naglasava da je "ipak stavio do znanja da se takvim mehanizmima ne sme ostavljti mogucnost da se sprecava rad Skupstine i Vlade Kosova, i da upravo tu nije postignut dogovorimo sa vladom SR Jugoslavije".
Hekerup naglasava da taj dokument predstavlja siroki spektar gradjanskih i politickih prava, ali, dodaje, da bi svi uzivali ta prava, "potrebno je snazno sprovodjenje zakona i pravde".
"Ja verujem da narod Kosova shvata da za sada ova pitanja, vezana za sigurnost i pravdu, ostaju i dalje u rukama medjunarodne zajednice", naglasava sef UNMIKa.
Hekerup navodi da ce medjunarodna policija ostati i dalje na Kosovu, a da ce se kosovska policija siriti i povecavati, do 6.000 pripadnika, kako bi preuzimala sve vise odgovornosti.
On je kazao kako ce i dalje imenovati sudije i tuzioce, ciji ce se broj, takodje, povecavati, ukljucujuci i medjunarodne sudije.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE
POWERED by
