BEC - STEFANO SANINO, SEF MISIJE OEBS-a U JUGOSLAVIJI
Vlasti SRJ se suocavaju sa nasledjem proslosti
Sef misije Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u SR Jugoslaviji, italijanski ambasador Stefano Sanino izjavio je juce za agenciju Beta da bi nastavak pregovora o mirnom resavanju krize na jugu Srbije bio ohrabrujuci signal za buducnost regiona.
Sanino je juce u Becu Stalnom savetu te medjunarodne organizacije podneo svoj prvi izvestaj od otvaranja kancelarije u Beogradu.
"Stalni Savet je zeleo da zna kako napreduje uspostavljanje misije, odnosno saradnja sa jugoslovenskim vlastima, pocetak aktivnosti i plan za juznu Srbiju", objasnio je ambasador Sanino u intervjuu agenciji Beta.
On je rekao da se "plan za juznu Srbiju sastoji od paketa mera koji ce delovati u cetiri pravca i koje bi bile primenjene u okviru plana jugoslovenskih vlasti za mirno resenje krize".
"Najpre zelimo da pomognemo u stvaranju multietnicke policije na jugu Srbije, ukljucujuci albansku stranu u policijske snage. Zatim planiramo uspostavljanje takozvanog "ombudsmen" prisustva u regionu, sa ciljem pomoci u uspostavljanju medjusobnog poverenja", rekao je Sanino.
"Potom nameravamo da radimo na jacanju lokalnih medija, pri cemu cemo posebnu paznju posvetiti elektronskim sredstvima javnog informisanja. Cetvrti pravac delovanja je administrativne prirode, sa ciljem pomoci javnoj administraciji, pruzajuci programe za mlade i zene", objasnio je on.
Sanino je istakao da OEBS ne planira otvaranje kancelarije na jugu Srbije, i naglasio da se tamosnje aktivnosti mogu pratiti i iz Beograda.
"Vec smo putovali u taj region. I ne vidim potrebu za takvim prisustvom OEBS-a na jugu Srbije. Smatram da je moguce da misije u Beogradu prati tamosnje aktivnosti", rekao je on.
Upitan da li je zadovoljan dosadasnjom primenom rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 italijanski ambasador je odgovorio da "OEBS ima posebnu misiju na Kosovu, koja je zaduzena za to".
"Medjutim, smatram da je ohrabrujuce sto jugoslovenske vlasti podrzavaju proces registracije biraca za izbore na Kosovu i hrabre ljude da glasaju. To je pozitivan element i za primenu Rezolucije 1244", rekao je Sanino.
Sanino je izrazio nadu "da ce akcije u Makeodniji uskoro biti zavrsene" i "da tamosnja situacija nece imati uticaja na stanje na jugu Srbije".
On je istakao da je zaustavljanje krize veoam bitno i izrazio nadu da ce pregovori izmedju Srba i Albanaca biti nastavljeni uz prisustvo medjunarodne zajednice. Sanino je naglasio da nastavak dijaloga moze predstaviti ohrabrujuci znak za buducnost regiona.
Upitan o stanju ljudskih prava u SR Jugoslaviji, italijanski diplomata, koji je i za vreme proslog rezima sluzbovao u Jugoslaviji, ukazao je da je u saveznoj vladi jedan ministar pripadnik jedne manjine i da je to "jasan znak novih vlasti da su privrzene novom pristupu na ovom polju".
"Medjutim, ministarstvo za nacionalne manjine nije isuvise jako i ima premalo sluzbenika-eksperata. Mi se nadamo da cemo moci da tim ljudima pruzimo pomoc, kako kroz strucne ekspertize, tako i saradnju. Prvi kontakt bio je veoma ohrabrujuci i zelimo da nastavimo u tom duhu. Visoki komesar za manjine OEBS-a Maks van der Stul bice ukljucen proces", objasnio je on.
Govoreci o planovima OEBS vezanim za Vojvodinu i Sandzak on je rekao da se planiraju "cesta putovanja po celoj zemlji, a tako i u Vojvodinu i na Sandzak".
"Mislim da postoji interes na nasoj strani da ucinimo sve kako bi sprecili konflikte u tim regionima. U ovom trenutku stavovi manjina u Vojvodini i na Sandzaku su razumni i nadamo se da ce jugoslovenske vlasti imati razuman pristup tom regionu sa ciljem mirne koegzistencije", pojasnio je Sanino.
"Takodje, smo ohrabreni cinjenicom da je u aktivnostima prvih meseci rada saveznog ministra za manjine vidljiva jasna privrzenost resavanju tih pitanja. Smatram da je organizovanje okruglog stola pre nekoliko nedelja u Beogradu bitan znak manjinama. Mislim da je to put kojim zelimo da se nastavi", istakao je italijanski diplomata.
On je ocenio da je cilj predstojecih izbora u Crnoj Gori uspostavljanje stabilne vlade.
"To je bitan korak koji bi mogao pomoci u dijalogu izmedju Beograda i Podgorice. Mi se nadamo da ce dijalog izmedju dve republike biti nastavljen i da ce dve strane naci zadovoljavajuce resenje, koje ce zadovoljiti interese crnogorske strane i njihove teznje za demokratskim institucijama, kao i stvoriti balans izmedju Srbije i Crne Gore. Zeleli bi da pomognemo taj proces i dijalog", objasnio je Sanino.
Na konstataciju da je nakon imenovanja odbio da govori o duzini misije u SRJ italijanski diplomata ukazao je da o tome ne zeli ni sada da govori.
"I dalje odbijam da govorim o duzini misije. Smatram da cemo u SRJ biti prisutni koliko to bude potrebno. Sada je tesko dati prognoze, jer sve ovisi od brzine reforme, prilagodjavanje jugoslovenskih zakona medjunarodnim standardima, itd. Nadam se da ce taj proces biti brz, jer bi to znacilo da ce Jugoslavija brze postati clan evropske porodice. Taj proces je vec poceo", rekao je on dodajuci da zeli da bude "onaj koji je otvorio i zatvorio kancelariju u Beogradu".
Na pitanje da objasni kako OEBS zeli da podstakne demokratske procese u SRJ i pomogne rekonstrukciju institucija Sanino je istakao da je za to napravljen detaljan akcioni program.
On je precizirao da OEBS zeli da se angazuje "u reformi zakonodavstva, pravnog sistem, i drugih pravnih okvira", u "reformi javne administracije" i "jacanju drugih civilnih institucija".Prema njegovim recima, aktivnosti OEBS-a obuhvatice i oblast ljudskih prava, razvoj institucija za manjine, i ombudsmena, borbu protiv organizovanog kriminala, kao i razvoja medijskog i ekonomskog prostora.
Upitan da oceni medijsku scenu u SRJ, Sanino je podsetio da su u Jugolaviji "nezavisni mediji odigrali bitnu ulogu poslednjih godina" i da su "bili glas gradjanskog drustva".
"Sada treba zavesti red u medijskom prostoru i sredstvima javnog informisanja pomoci da postanu jos profesionalniji, i da stanu na sopstvene noge, odnosno da budu konkurentni u trzisnoj privredi. Ljudski resursi, na koje mozemo racunati su veliki i dobri.
Ja sam optimista da cemo na medijskoj sceni videti pozitivan napredak", rekao je Sasnino, dodajuci, medjutim, da ce i mediji morati da se suoce sa trzisnom privredom.
Sanino je rekao da su nove jugoslovenske vlasti privrzene "razvoju nove atmosfere i okvira" i da to daje mogucnost razvoja drustva.
On je primetio da postoje teska nasledja proslosti, te da se vlasti suocavaju mnogim problemima kao sto su Kosovo, jug Srbije, odnosi sa Crnom Gorom, saradnja sa Haskim tribunalom, ali i dodao da postoji spremnost na resavanju tih pitanja.
Na pitanje kako vidi buducnost SRJ Sanino je rekao da se nada da ce "vrlo brzo ta zemlja postati clan EU".
NATO, MAKEDONIJA I KOSOVO
Robertson ide u Skoplje u ocekivanju pojacanja za Kosovo
Uz zasad dobijenu polovinu od zatrazenih 900 vojnika, kao pojacanje Kforu na Kosovu, generalni sekretar Dzordz Robertson i clanovi Saveta NATO putuju iduceg utorka u Skoplje i Pristinu s porukom da resenje problema izazvanih nasiljem albanskih ekstremista "moze biti samo politicko i dugorocno".
Ovo je danas saopstio jedan zvanicnik u sedistu NATO u Briselu, koji je dodao da je poruka NATO gradjanima Makedonije i to da se "do bolje buducnosti moze doci samo preko izbora i demokratije".
On je naznacio da su dosad, na trazenje Robertsona, pojacanja Kforu za nadzor jugoslovensko-makedonske granice s kosovske strane poslali jedino Svedska - 190 vojnika, kao i Spanija i Nemacka - po jednu cetu od 150 vojnika.
Francuzi, Britanci i Amerikanci su uputili letilice za izvidjanje i nadzor.
Robertson i ambasadori u Savetu NATO u Skoplje idu i s ocenom da su makedonske vlasti vukle "ispravne poteze" u suzbijanju albanskih ekstremista i politickim potezima za jacanje medjuetnickog dijaloga i poboljsanja polozaja albanske zajednice.
"Bilo je veoma vazno, a to se upravo i dogodilo, da bezbednosne snage BJR Makedonije deluju uzdrzano i prikladno", kako je to objasnio ovaj zvanicnik Atlantskog saveza.
Funkcioner NATO je novinarima rekao da su "naoruzani albanski ekstremisti, iako malobrojni i mada su izazvali velike nevolje, pretrpeli potpuni neuspeh u ociglednoj nameri da u BJR Makedoniji izazovu gradjanski rat".
"Albanskih ekstremista nema vise od nekoliko stotina - nisu dobili podrsku vecine albanskih stanovnika, koji, naprotiv, podrzavaju legitimne albanske parlamentarne stranke" u Makedoniji, podvukao je predstavnik Atlantskog saveza.
"Ljudi u BJR Makedoniji znaju odakle dolazi nasilje, podrska ekstremistima je zato izostala", podvukao je zvanicnik u Briselu, istakavsi i da je NATO "umereni optimista", kad je rec o izgledima da se nasilje u Makedoniji potpuno istisne i prekine.
"Nista se ne moze garantovati", ali, kako je on napomenuo, "Makedonija jeste primer delujuce demokratije" koja je uspela da izbegne ranije ratne strahote i sukobe u susedstvu i koja dobija i zamasnu pomoc za ekonomski napredak.
Na opasku novinara da li bi uopste doslo do pregovora makedonskih vlasti s albanskim predstavnicima "da nije bilo oruzanog nasilja", funkcioner NATO je uzvratio da je to "potpuno pogresno rasudjivanje".
"U BJR Makedoniji se stalno napredovalo u medjuetnickim odnosima, dijalog je jos od ranije postojao i sad bi se moglo jedino reci da je on pojacan... A ekstremisti tzv. Nacionalne oslobodilacke vojske su ti koji su zapali u bezizlaz u svom pokusaju da izazovu gradjanski rat".
Na pitanje gde su se sad s podrucja Tetova povukli naoruzani albanski ekstremisti, NATO predstavnik je rekao da je u pitanju "veliko podrucje, njih je malo, par stotina i oni su se rasprsili". "Neke smo uhapsili u pokusaju da udju na Kosovo. Neki su imali oruzje, a nekad se ne moze znati da li su u pitanju izbeglice ili ne", objasnio je on.
REAGOVANjA NA AMERICKU ODLUKU
Svet osudio odluku SAD da napusti Protokol iz Kjota
SAD su juce prakticno napustile Protokol iz Kjota, dogovoren 1997. da bi se smanjio porast temperature na Zemlji, i time unistile nade Evrope da ce se taj sporazum ipak spasiti.
"Predsednik ne podrzava sporazum iz Kjota, jer on nije u ekonomskom interesu SAD", izjavio je predstavnik Bele kuce Ari Flejser i dodao da se SAD nisu povukle iz tog dogovora, posto on nikada i nije stupio na snagu.
Americki Senat je ranije jednoglasno odbacio Protokol iz Kjota sa obrazlozenjem da ne moze da prihvati nikakav dogovor o globalnom otopljavanju koji ne obavezuje na isti nacin i zemlje u razvoju i razvijeni svet.
Evropska unija, koja je prosle nedelje istakla da je pitanje globalne promene klime integralni deo odnosa EU-SAD, izrazila je zabrinutost zbog stava Busove vlade.
Bivsi americki predsednik Bil Klinton 1998. je potpisao Protokol iz Kjota, ali taj dokument nikada nije stigao u Senat na ratifikaciju.
Protokolom se predvidja smanjenje kolicina gasova ispustenih iz industrijskih pogona, odgovornih za efekat staklene baste na Zemlji, odnosno opsti porast temperature i promenu klime.
Bus se protivi tom dokumentu jer se njime zemlje u razvoju ne obavezuju na smanjenje tih gasova i zato sto veruje da troskovi njegove primene nadmasuju korist koja bi se dobila, rekao je predstavnik Bele kuce i obavestio novinare da je americki predsednik nalozio da vlada razmotri taj problem i pripremi americki odgovor.
Bus je pocetkom marta, pod pritiskom petrolejskih kompanija i kompanija za ugalj, vec rekao da nece od americkih termoelektrana traziti da smanje emisije ugljendioksida, gasa koji po misljenju vecine naucnika predstavlja kljucni faktor u promeni klime na Zemlji.
Svet je odmah reagovao na najnoviju americku odluku o napustanju Protokola iz Kjota.
Evropska unija je saopstila da je "vrlo zabrinuta" zbog te odluke, Japan je zatrazio od Vasingtona da je ponovo razmotri, a Australija je upozorila SAD, najveceg potrosaca prirodnih resursa na svetu, da su odgovorne za smanjenje kolicine gasova "staklene baste".
Evropski komesar za ekologiju Margot Valstrom izjavila je da "veoma zabrinjava, ukoliko je tacno da SAD nameravaju da se povuku iz Protokola", a da je EU spremna da raspravlja o detaljima i problemima, ali ne i da napusti taj dogovor.
Britanski ministar ekologije Majkl Micer je u intervjuu za Bi-Bi-Si rekao da je americka odluka krajnje ozbiljna, jer je globalno otopljavanje najopasniji i strahoviti izazov covecanstvu u narednih 100 godina.
Australijski ministar ekologije Robert Hil ocenio je da Protokol iz Kjota ne moze da funkcionise bez SAD, zemlje koja je odgovorna za 30 odsto ukupnih kolicina gasova staklene baste u svetu.
Protokolom iz Kjota najvece industrijske sile sveta dogovorile su se da do 2012. smanje emisije gasova staklene baste, nastalih pre svega sagorevanjem uglja i nafte, na prosecno 5,2 odsto od nivoa iz 1990. godine.
Naucnici smatraju da ti gasovi, a narocito ugljendioksid, zadrzavaju toplotu u atmosferi i doprinose porastu temperatura na Zemlji, sto izaziva katastrofalnu promenu klime.
Medjuvladin panel za klimatske promene, koji okuplja oko 2.000 svetskih naucnika, predvideo je ove godine da ce posledice izmena klime na Zemlji biti velike poplave, dugotrajne suse i nestanak nebrojeno mnogo vrsta zivotinja i biljaka. Posledice promene klime se vec osecaju, a medju najugrozenijima su mala ostrva u Pacifiku, kojima preti porast nivoa okeana.
Ekolozi su posebno ogorceni zbog odluke Vasingtona i kazu da je doneta pod uticajem uskih interesa industrije nafte, uglja i gasa, a jedna predstavnica Grinpisa je izjavila da je ta organizacija "zgadjena i uzasnuta zbog stava SAD".
NEUSPELI POKUSAJ EKO-AKTIVISTA
Nuklearni otpad stigao do deponije
Obezbedjen velikom zastitom policije, konvoj kamiona sa nemackim nuklearnim otpadom stigao je konacno juce, posle cetiri dana putovanja iz Francuske, na odrediste - deponiju otpadaka te vrste u Gorlebenu, na severu Nemacke.
Demonstranti nisu uspeli da zaustave konvoj kamiona sa sest kontejnera od po 100 tona, koji je pod zastitom 15.000 policajaca najzad presao poslednjih 20 kilometara puta do deponije.
Borci za zastitu zivotne sredine su u sredu, vezani lancima za sine, zaustavili prevoz tog otpada vozom iz francuske fabrike gde je preradjen i, premda nisu uspeli da sprece da on kamionima stigne do cilja, smatraju da su uspeli da potkopaju proslogodisnji dogovor nemacke vlade i nuklearne industrije o postepenom iskljucenju 19 nemackih nuklearnih reaktora tek do 2025. godine.
Predstavnici ekoloske organizacije Grinpis kazu da nisu uspeli da sakupe dovoljno ljudi da sprece transport kamionima, ali ocenjuju da su postigli veliki uspeh jer je posiljka kasnila jedan dan i morale su da se angazuju jake policijske snage, pa je vladi jasno da takvi transporti otpada nisu politicki prihvatljivi.
Nemacki ministar ekologije Jirgen Tritin, koji je nekada i sam predvodio slicne proteste u Gorlebenu, izjavio je da je situacija teska, ali je otpad morao da bude preuzet od Francuske.
posto je 1998. ukinuta zabrana tog transporta, uvedena zbog bezbednosti, a sada je planirano da se obavlja dva puta godisnje.
GRCKA I MAKEDONIJA
Papandreu veruje da postoje uslovi za skoro okoncanje krize
Ministar inostranih poslova Grcke Jorgos Papandreu stekao je u Skoplju "utisak da ce vojne operacije uskoro biti zavrsene izbacivanjem snaga ekstremista sa teritorije BJR Makedonije i da postoje preduslovi da se kriza uskoro okonca", izjavio je danas u Atini predstavnik grckog Ministarstva inostranih poslova Panajotis Beglitis.
Papandreu je tokom jucerasnje kratke posete Skoplju razgovarao sa drzavnim i rukovodstvom opozicije i sa bivsim predsednikom republike Kirom Gligorovom.
Poseta je "potvrdila veoma dobar nivo bilateralnih odnosa i spremnost Grcke da na svaki nacin i u kontaktu sa svim stranama (u Makedoniji) doprinese resavanju krize", izjavio je Beglitis na konferenciji za novinare.
Predstavnik je posebno izdvojio to sto je Papandreua predsedniku Demokratske partije Albanaca Arbenu Dzaferiju "objasnio da podrska i pomoc Grcke BJR Makedoniji nisu usmerene protiv albanskog stanovnistva i imaju za cilj doprinos razvoju te zemlje".
Beglitis je potvrdio da ce Sporazum o stabilnosti i povezivanju Makedonije sa Evropskom unijom biti potpisan 9. aprila, tokom zasedanja Saveta za opsta pitanja EU u Briselu i demantovao da je EU uslovila potpisivanje prethodnim okoncavanjem oruzanog sukoba i zapocinjanjem pregovora u Makedoniji.
Upitan ko ce ucestvovati u tim pregovorima, Beglitis je rekao da se "svi slazu da su to dve strane politicki predstavljene u Skupstini koje ce biti pozvane na dijalog".
Uz tvrdnju da se "Grcka ne mesa i ne intervenise" u ocekivani "dijalog svih politickih snaga BJR Makedoniji, sto je njena unutrasnja stvar", Beglitis je dodao da "Ministarstvo inostranih poslova Grcke smatra da bi teme pregovora trebalo da budu odnos slovenske vecine i albanske manjine, uloga lokalne samouprave, prava albanske manjine i rad albanskog univerziteta u Tetovu" za koji je "Papandreu ponudio pomoc", a EU izdvojila pet miliona evra.
Na pitanje da li bi Makedonija radi resavanja krize trebalo da izmeni nacionalnu odrednicu u svom ustavu, Beglitis je odgovorio da je to "unutrasnje pitanje (Makedonije)" i da "niko ne postavlja takve zahteve".
Beglitis je danas izjavio i da nece biti odrzan ranije nagovesteni trilaterlani sastanak sefova diplomatija Grcke, Makedonije i Albanije povodom krize u Makedoniji.
Predstavnik je najavio da ce Papandreu iduce srede i cetvrtka, 5. i 6. aprila, boraviti u radnoj poseti Turskoj radi "daljeg ucvrscivanja i jacanja bilateralnog priblizavanja i saradnje".
U procesu grcko-turskog detanta, zapocetog 1999, do sada je sklopljeno devet sporazuma o saradnji u vecinom ekonomskim sektorima "niske politike", a ratifikovano sedam, rekao je Beglitis.
SAOBRACAJ U GRCKOJ
Proradio novi atinski aerodrom
U Atini je juce otvoren novi aerodrom ciji ce pocetni kapacitet biti 16 miliona, a maksimalni 50 miliona putnika godisnje.
Preticuci grcki drzavni "Olimpik Ervejz", u zoru je prvi poleteo holandski "KLM" za Amsterdam, a juce prvi sleteo "Olimpik" iz Montreala, Kanada.
Samo juce, novi aerodrom je opsluzio 383 leta domacih i stranih, linijskih i carter kompanija, koji prosecno kasne 15-20 minuta.
Uz veliku guzvu u aerodromskoj zgradi zbog kvara dela supermodernog sistema za transport i sortiranje prtljaga koji opsluzuje polovinu od 163 saltera za prijavu putnika, bilo je teskoca sa kompjuterskim sistemom zbog kojih su se sluzbenici hvatali za glavu, prikazale su grcke TV-stanice.
Fudbalska reprezentacija Nemacke koja je preksinoc u Atini pobedila Grcku sa 4:2, juce je dugo cekala u avionu na poletanje, a "Olimpikovi" putnici iz Sidneja su citav sat sedeli u avionu dok su nadjeni autobusi da ih prevezu do aerodromske zgrade.
U zoru je bez teskoca zavrsen glavni deo selidbe, najvece ikada organizovane u Grckoj, opreme 189 aerodromskih sluzbi i vazduhoplovnih kompanija na novi aerodrom 27 kilometara severoistocno od centra Atine, a ostatak ce biti prevezen do polovine aprila.
Uz suze zaposlenih sinoc je posle 63 godine rada zatvoren dosadasnji drzavni atinski priobalni aerodrom "Elinikon" cijih oko 500 sluzbenika nije dobilo posao na novom, privatnom aerodromu.
Novi aerodrom koji zaposljava 22.000 ljudi, jedini je nedrzavni glavni aerodrom u svetu na osnovu koncesije na 30 godina koju ima nemacki konzorcijum na celu sa gradjevinskom kompanijom "Hohtif".
Cilj privatnog preduzeca "Atinski medjunarodni aerodrom" (AIA, njnjnj.aia.gr) koje njime upravlja je zarada radi sticanja profita i otplate 2,6 milijardi evra utrosenih za izgradnju, uz svega sedam odsto ucesca drzave.
Kao najveci projekat ikada izveden u Grckoj i jedan od najvecih u Evropi, aerodrom najsavremenije tehnologije je gradjen pet godina i jos nije zavrsen u celini zbog cega ce se avioni do zime servisirati na "Elinikonu".
Novi aerdorom koji nosi ime premijera Grcke s pocetka 20. veka Elefteriosa Venizelosa, zauzima 17 kvadratnih kilometara nekadasnjih vinograda, maslinjaka i povrtnjaka odakle se snabdevala Atina.
Premijer Kostas Simitis je u utorak na svecanom otvaranju pred 2.500 zvanica ocenio da novi aerodrom "jaca geopoliticki polozaj Grcke" pretvarajuci je u "kljucnu cvorisnu saobracajnu tacku juga Evrope i Sredozemlja".
RUSKI SAVET BEZBEDNOSTI
Za sada nema rezultata u obnovi Ceceniji
Predsednik Rusijeocenio je juce da antiteroristicka operacija u Ceceniji i obnova ekonomije te republike moraju biti tesno povezani.
Otvarajuci sednicu saveta za nacionalnu bezbednost, posvecenoj ekonomskoj obnovi Cecenije, Putin je rekao da je cilj ruskih vlasti "miran, stabilan i srecan zivot" u Ceceniji, i da "drugog cilja Rusija nema i ne moze imati".
Primecujuci da se tema obnove ekonomije Cecenije vec dva puta razmatrala u Savetu, i da se mesecno razmatra u specijalnoj komisije vlade, on je ocenio da nema efekta "koji se ocekuje". "Napretka ima, ali malo. Rezultat se za sada ne vidi", ocenio je Putin.
On je naveo primer da je od pocetka rada na obnovi Cecenije, ugasen pozar na 16 naftnih busotina, ali da ih je isto toliko izgorelo. Steta po naftni kompleks Cecenije odgovara sumi koja se federalnim programom trosi za obnovu Cecenije, naveo je Putin.
Zato, po njegovim recima, obnova preduzeca, treba da bude pracena i aktivnostima na njihovom cuvanju. Treba da se obnavlja to sto smo u stanju da sacuvamo, "a ne da dzabe bacamo pare".
Ukazao je i da postoje "birokratski problemi" u saradnji razlicitih ministarstava nadleznih za obnovu republike, i ocenio da je nedopustivo dugo usaglasavanje pitanja izmedju razlicitih resora.
Sef cecenske administracije Ahmed Kadirov, koji je juce razgovarao sa Putinom, izjavio je posle tog susreta, da ocekuje poboljsanje situacije u Ceceniji.
Posle ovog razgovora tvrdo sam ubedjen da Putinova linija beskompromisne borbe sa liderima paravojnih formacija "ostaje nepromenjena".
"Nema reci o bilo kakvim kontaktima sa Aslanom Mashadovim i drugim takvim figurama", rekao je Kadirov, dodajuci da se uverio da Putin poznaje "sve detalje situacije u Ceceniji, i ima jasan plan dejstava".
Kadirov je naveo da je Putina pozvao da razmotri mogucnost predaje svih funkcija za nastavak antiteroristicke operacije pod kontrolu Ministarstva unutrasnjih poslova i specijalnih sluzbi.
"Masovna 'ciscenja' okrecu stanovnistvo protiv federalnih vlasti, zato je u ovoj etapi neophodno traziti i likvidirati lidere paravojnih formacija i gerilaca umrljanih krvlju", rekao je sef cecenske administracije.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2001 Nezavisne NOVINE
POWERED by
