ISTRAZIVANjE PRED IZBORE U SRBIJI
Kostunica i Labus izjednaceni
Predsednik SRJ Vojislav Kostunica i potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus osvojili bi na predsednickim izborima u Srbiji isti procenat glasova, po 22 odsto, pokazalo je istrazivanje agencije "Strateski marketing".
Istrazivanje je sprovedeno terenskom anketom od 14. do 20. jula na uzorku od 1.574 ispitanika u 60 opstina u Srbiji.
Na pitanje za koga bi glasali na predsednickim izborima, po 22 odsto anketiranih izjasnilo se za Kostunicu i Labusa, dok nijedan drugi politicar, prema istrazivanju, ne moze da konkurise toj dvojici u predsednickoj trci. Svaki peti anketirani nije zeleo da se izjasni za koga bi glasao.
Labus je dobio dva odsto glasova vise, a Kostunica ima dva odsto glasova manje nego na prethodnom istrazivanju "Strateskog marketinga" od pre mesec i po dana.
Premijera Srbije Zorana Djindjica kao predsednika Srbije vidi osam odsto gradjana, po pravilu simpatizera njegove Demokratske stranke. Slede lider radikala Vojislav Seselj sa pet odsto, predsednik Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelevic sa cetiri odsto, a predsednici Nove Srbije i Socijalisticke partije Srbije Velimir Ilic i Slobodan Milosevic imaju po tri odsto.
U testu opredeljenosti u eventualnom drugom krugu izbora, Kostunica i Labus statisticki su jednaki sa po 36 odsto uz neznatnu prednost Labusa.
"Medjutim po procentu onih koji ga pozitivno ocenjuju, Labus (49 odsto) je po prvi put znacajno ispred Kostunice (39 odsto).
Nakon promene vlasti 2000. godine, u julu ove godine po prvi put je Demokratska stranka (DS) u "vidljivoj" prednosti nad Demokratskom strankom Srbije. DS ima naklonost 20 odsto biraca u Srbiji i taj rejting nesto je visi nego prethodnih meseci. U poslednjih godinu dana rejting te stranke se krece izmedju 17 i 19 odsto.
Demokratska stranka Srbije, prema istrazivanju, ima manje od 18 odsto naklonosti birackog tela, sto je, kako se navodi, najnizi rejting te stranke od kada je njen lider Kostunica izabran za predsednika SR Jugoslavije.
Gradjani Srbije, pokazuje istrazivanje, vise ne razmisljaju o DOS-u, ali je zbir rejtinga svih stranaka koje su formirale DOS 48 odsto, sto je na nivou minimuma te koalicije.
Od stranaka DOS-a, veoma je malo onih ciji rejting nadilazi statisticku gresku, odnosno uzivaju podrsku od jedan do nesto iznad dva odsto biraca.
Od ostalih stranaka najjaca je Socijalisticka partija Srbije sa sedam odsto podrske, slede radikali sa pet odsto, Stranka srpskog jedinstva sa cetiri i Srpski pokret obnove sa tri odsto ukupne naklonosti punoletnih gradjana Srbije.
Neopredeljeni ili neodlucni je svaki treci anketirani, sto je najvisi nivo od izbora 2000. godine.
Udruzenje G17 plus i dalje uziva visoko poverenje biraca i ako bi se pojavio na izborima, predstavljao bi treci jak blok, koji svoje simpatizere dobija pre svega na racun DS-a, malih stranaka DOS-a i neopredeljenih.
U komentaru istrazivanja ocenjuje se da izbori dolaze u pravo vreme i zbog "opsteg pada optimizma", koji se ogleda u rezultatu, po kojem cak 40 odsto gradjana smatra da im je standard pao od izbora, a samo 12 odsto kaze da im je standard poboljsan.
Nesto vise od jedne cetvrtine gradjana ocekuje rast standarda u bliskoj buducnosti. Dok skoro kompletno biracko telo opozicije misli da je i pravac kojim se krenulo pogresan, glasaci stranaka DOS jos veruju da je izabrani pravac dobar.
Odnos Srbije i Crne Gore jeste tema koja je gradjanima interesantna, ali tek svaki dvadeseti misli da je to samo u korist Srbije, dok je svaki treci misljenja da samo Crna Gora dobija savezom sa Srbijom.
UZROCI KRIZE AMERICKE EKONOMIJE
Direktori se obogatili, firme propale...
Direktori i rukovodioci najvecih americkih propalih firmi silno su se obogatili zgrcuci milijarde dolara od plata i prodaja akcija u vreme berzanskog "buma".
Za samo tri godine oni su u dzep stavili oko 3,3 milijarde dolara pre nego sto su njihove kompanije propale, zbrisavsi stotine milijardi dolara vrednosti akcija kod akcionara i gotovo 100.000 radnih mesta, navodi londonski Fajnensel tajms.
List ukazuje na ozbiljno upozorenje predsednika americke Uprave saveznih rezervi (FED) Alena Grinspena koji je prosle sedmice napao "zaraznu gramzivost" koja je krajem devedesetih dovela do poremecaja u americkom kapitalizmu, u doba kada postizanje dugorocnog uspeha korporacija nije bilo bitno direktorima da steknu veliko licno bogatstvo.
Medju najvecim dobitnicima u toj trci su bivsi rukovodioci kompanija Enron, Global krosing i VorldKom - telekomunikacioni gigant cije je bankrotstvo prosle sedmice najvece u istoriji SAD.
Rukovodioci i direktori tih i drugih propalih kompanija izlozeni su napadu politicara i ogorcenih akcionara zbog toga sto su se licno silno obogatili na racun dugorocnog uspeha svojih kompanija.
Tako je, na primer, za samo tri godine od 1999. Ken Lej iz Enrona nagomilao bogatstvo od 247 miliona dolara, a Gari Vinik iz Global krosinga - u pregledu Fajnensel tajmsa sampion u sticanju bogatstva medju sefovima propalih firmi - dosao do 512 miliona dolara.
Zbog takvih slucajeva pojacani su napori americkog Kongresa da se reformise korporativna Amerika, pre svega radi sprecavanja malverzacija u knjigovodstvu, kao sto je utvrdjeno zakonom koji je americki predsednik Dzordz Bus potpisao u ponedeljak.
Tim zakonom je stvorena nova uprava koja ce nadgledati ceo sektor knjigovodstva i povecane su kazne za rukovodioce kompanija koji su ukljuceni u malverzacije.
Iako nema nikakvog dokaza da je bilo koji od direktora i rukovodilaca prekrsio zakon, zbog suma o kojima je rec sve je vise zahteva da se direktori nateraju da vrate novac do kojeg su dosli u periodu pre nego sto su kompanije propale.
Medju sampionima zarade u bankrotiranim firmama su i dobro poznati ljudi, poput K.B. Candrasehara, preduzimaca koji je osnovao Egzodus komjunikejsns i prodao akcije u vrednosti preko 131 miliona dolara pre nego sto je ta kompanija propala.
Pregled Fajnensel tajmsa, prva sistematska studija zarade rukovodilaca u firmama koje su bankrotirale u poslednjoj ekonomskoj krizi, obuhvata 25 najvecih americkih kompanija koje su propale u poslednjih 18 meseci.
Od 208 rukovodilaca i direktora, ukljucenih u pregled, 52 su zgrnuli preko 10 miliona dolara, 31 vise od 25 miliona, 16 preko 50 miliona, a osam vise od 100 miliona dolara.
Do miliona su dolazili, uz astronomske palte, raznim premijama, dividendama i oprostenim kreditima.
seksualno zlostavljanje vernika
Zrtve tuze katolicku crkvu
Rimokatolicka crkva u Austriji bice uskoro suocena sa tuzbom deset vernika zbog seksualnog zlostavljanja. Osam muskaraca i dve zene, ovlastili su jednog beckog advokata da ih zastupa u tuzbi protiv crkve.
Oni tvrde da su seksualno zlostavljani od strane svestenika rimokatlicke crkve. Neki slucajevi zlostavljanja stari su i po 20 godina. Jedan 30-togodisnji Austrijanac iz Gornje Austrije tvrdi da je kao dete zlostavljan od jednog popa i to 150 do 200 puta.
Na drugoj strani jedan stanovnik Graca, R., koji je bio djak u katolickom internatu, tvrdi da je svestenik, koji mu je predavao, bio poznat po tome sto je decu privodio u svoju sobu. "On mi je rekao da treba da mu se otvorim, kako duhovno, tako i telesno," izjavio je on beckom dnevniku "Kurir."
R. iza sebe ima dva neuspesna braka i zbog depresija bio je u vise navrata stacioniran u psihijatrijskim klinikama.
Mediji navode i slucaj T. iz Donje Austrije, koji je hteo da postane svestenik. Medjutim, tokom skolovanja jedan svestenik mu je naredio da ga masira i to uz reci: "I to moras nauciti".
Zena S. iz Koruske, tvrdi da je jedan nastavnik veronauke bio jako intiman sa njom, u vreme kada je imala 11 godina.
Sve zrtve traze odstetu od austrijske rimokatolicke crkve, ohrabreni ostavkama visokih svestenika u Poljskoj, Irskoj i Nemackoj, kao i sudjenjima u SAD.
Advokat Farid Rifat, poznat po spektakularnim sudskim sporovima, kaze da je glavni razlog za odluku o ulaganju tuzbe "nemoc stanovnistva prema nadmocnoj organizaciji koja ne zeli da slusa."
Iako je crkva pozvana da u toku iduceg meseca postigne vansudski dogovor sa zrtvama koje su podnele tuzbu, radi se o necemu mnogo vecem od novca.
Advokat preti primenom paragrafa austrijskog krivicnog zakona. Prema recima Rifata crkva ubira crkveni porez, a za to je duzna da hriscanski obrazuje vernike. Ako ne ispuni svoje obaveze, odnosno neko od njenih svestenika ucini nesto stetno, onda mora i da snosi posledice.
Podnosioci tuzbe se nadaju da ce i austrijska rimokatolicka crkva, kao sto je to skoro ucinio i Vatikan, priznati da medju svestenicima postoje "crne ovce".
Zoran Mirkovic
Bec
KAKO TO VIDE DRUGI - NEMACKA STAMPA:
"Demokratski rezim" uklanja protivnike
Nemacki mediji danas komentarisu sukobe unutar vladajuce koalicije DOS u Beogradu i ocenjuju da stalno nova neprijateljstva umanjuju nade da ce Srbija moci da napreduje na putu ka pravnoj drzavi i ekonomskom blagostanju.
Berlinski "Tagescajtung" pise da premijer Srbije Zoran Djindjic sada doduse ima "bezbednu vecinu u srpskom parlamentu i da sa sprovodjenjem reformi moze da nastavi bez poslanika Demokratske stranke Srbije (DSS), koji su smetali".
Navodeci da Srbija ne moze da gubi vreme kada je rec o reformama, list pise da "Djindjic ne preza od toga da posegne za metodama koje su se odomacile tokom Miloseviceve vladavine i da pri tome ignorise principe pravne drzave i zaobilazi parlamentarni sistem".
"Nacionalno opredeljeno bratstvo DSS-a mozda nije u skladu sa evropskim idejama, ali gradjani su ih izabrali a oni vise nemaju predstavnika u parlamentu. Kakvu buducnost moze da ima Srbija kad cak i demokratski rezim svoje protivnike uklanja represivnim sredstvima", pita se komentator "Tagescajtunga".
"Velt"pise da za zapadne prilike cudnovato zvuci da postoji mogucnost oduzimanja mandata, jer je tamo ustaljena praksa da poslanici mesto u parlamentu i nakon medjupartijskih nesporazuma mogu da zadrze, obicno kao nezavisni predstavnici.
Pisuci da su najnovija zbivanja proistekla iz borbe za vlast i intriga u Srbiji, berlinski dnevnik pise da se DJindjic "sluzi zakonom koji potice iz vremena bivseg predsednika Milosevica".
Minhenski "Zidojce cajtung" ocenjuje da u "ogorcenoj borbi partija nestaje nada da ce u Srbiji biti uspostavljena pravna drzava i da ce zavladati blagostanje".
"Nakon sto se obe strane (u politickom sukobu u Srbiji) medjusobno optuzuju za pokusaje drzavnog udara, situacija je sumorna - bukvalno kao u balkanskoj krcmi u kojoj su ugasili svetlo", ocenjuje dnevnik.
Navodeci da bi Kostunicina kandidatura za predsednika Srbije bila neizvesna, kao i da se DJindjicu moze desiti da prevremeno izgubi vecinu u DOS-u, "Zidojce cajtung" podseca na opasnost situacije koja nastaje iz mesavine "rastuceg socijalnog nezadovoljstva i pada ugleda svih politicara".
KOSOVO I METOHIJA
Situacija u Klokotu mirna, uveden policijski cas
Situacija je mirna u Klokotu kod Kosovske Vitine, gde jeu sredu dignuto u vazduh pet srpskih kuca, a iz sela moze da se izadje posto se pripadnicima medjunarodnih snaga pokazu licna dokumenta, rekao je agenciji Beta mestanin Stanko Solic.
"Sada je situacija mirna, ljudi izlaze da cuvaju stoku", kazao je Stolic i dodao da su pripadnici Kfora pretresali seoske kuce, najpre predstavnika sela Trajana Trajkovica, a potom i ostale.
On je rekao da je samo kod mestanina Lazara Petkovica juce pronadjena jedna puska, da je on zatim uhapsen i odveden u americku bazu Bondstil kod Urosevca.
Nakon incidenta, americki kontingent Kfora odlucio je da ponovo uvede policijski cas od 23 sata uvece do 4 ujutro, a odluceno je i da americki vojnici nastave da nose slemove i pancire.
Napad u Klokotu, u kome su povredjeni jedan Srbin i dva americka vojnika, dogodio se samo dan posto su americke snage Kfora odlucile da zbog "poboljsane bezbednosne situacije" njihovi vojnici prestanu da nose neprobojne prsluke i slemove.
"Jedan americki major" je, prema recima Stanka Stolica, mestanima Klokota kazao da se za napad sumnja na jednog Albanca iz sela Trpeza, te da je on uhapsen.
Ta informacija nije zvanicno potvrdjena, ali je, prema navodima Eparhije rasko-prizrenska Srpske pravoslavne crkve, Kfor predstavnicima Srpskog nacionalnog veca Kosova i Metohije preneo da je nakon napada uhapsen jedan Albanac. On je, prema saopstenju eparhije, u sredu oko 3 sata ujutro iz sistema za osmatranje primecen kako ide prema Trpezi.
Stanko Stolic je ispricao i da su se americki vojnici "cudili sto nije bilo protesta". U Klokotu je od dolaska medjunarodnih snaga na Kosovo bilo vise desetina etnicki motivisanih incidenata, a posle svakog napada na njih, Srbi su u znak protesta blokirali saobracajnice.
"Ovo nije prvi put da se miniraju srpske kuce, od dolaska Kfora minirano je 15 i uvek smo protestovali. Ovog puta nismo, posto su nam americki vojnici ranije govorili da ih mi sprecavamo da kontrolisu druga, albanska sela, jer moraju da se zabavljaju nama. Oni se sad cude sto nismo protestovali, pa pretresaju nase kuce", kazao je Stolic Beti.
"Americki major nam je rekao da skinemo srpsku zastavu sa nase crkve. Kaze da to navodno iritira Albance, dok Albanci na svakoj zgradi drze albanske zastave", dodao je on.
Prema Stolicevim recima, srpska zastava je ostala na pravoslavnoj crkvi.
Klokot su u sredu uvece posetili predstavnici SNV KiM koji su izrazili uverenje da je jucerasnji incident bio "vrlo ozbiljno pripremljen teroristicki napad, izveden uz dobro organizovanu logisticku podrsku jedne sire teroristicke grupe".
"Ovo nije samo napad na srpski narod na Kosovu i Metohiji, vec i ozbiljan napad na Kfor i posebno SAD, ciji vojnici obezbedjuju mir u ovom delu Kosova i Metohije", ocenili su predstavnici SNV.
U selo je odmah po povratku iz Njujorka dosao i sef UNMIK-a Mihael Stajner, koji je nakon razgovora sa jednim od vlasnika porusenih kuca najavio da ce UNMIK osnovati specijalni fond od 50.000 evra za obnovu i druge projekte u Klokotu.
Od dolaska medjunarodnih vojnih snaga na Kosovo 1999. godine u Klokotu je zabalezeno vise desetina ubistava i ranjavanja Srba i drugih oruzanih incidenata.
Pedesetogodisnja Stana Mirkovic iz Klokota poginula je 30. septembra 2001, kada je obradjujuci svoju njivu nagazila na protivpesadijsku minu. Nakon pogibije Stane Mirkovic grupa srpskih mladica je kamenovala vozilo kojim je upravljao jedan Albanac, a Kfor je iz te grupe Srba uhapsio Dejana Trajkovica i Dragana Stankovica, koji su sutradan pusteni na slobodu.
Toma Kojic, zaposlen u lokalnoj banji, ubijen je 5. aprila 2001. u Klokotu, a napadaci su potom pobegli. Nakon ubistva Srbi iz Klokota su blokirali sve prilazne puteve banji.
Pedesetogodisnji Ljubomir Nisic ranjen je kod Klokota 13. februara 2001, kada su lica iz automobila u pokretu na njega otvorila vatru. To je bio jedan od nekoliko etnicki motivisanih incidenata toga dana na istocnom Kosovu.
Kuca porodice Stankovic u Klokotu minirana je 22. novembra 2000. godine, ali zrtava nije bilo. Visespratnica je od siline detonacije srusena do temelja, a steta je pricinjena i na okolnim kucama. Srpski radioamateri su tada javljali da je Srbima iz Klokota cesto telefonom preceno da ce im kuce biti dignute u vazduh.
U noci izmedju 6. i 7. septembra 2000. Kfor je registrovao dve eksplozije bombi u Klokotu koje su ostetile dve kuce i unistile jednu stalu, ali nije bilo povredjenih. Eksplozija je iste noci zabelezena i u jednom albanskom restoranu u selu Pozaranje, desetak kilometara od Klokota, a povredjenih takodje nije bilo.
Dve srpske kuce, Trajana Spasica i Stojadina Pavica, unistene su 7. septembra 2000. godine u eksploziji bombe.
U napadu vatrenim oruzjem 12. jula 2000. ranjeni su svestenik Srpske pravoslavne crkve Dragan Kojic i dva bogoslova, u trenutku kada su automobilom napustali Klokot posle liturgije u seoskoj crkvi na Petrovdan.
Sezdesetsedmogodisnja Leptirka Marinkovic je ubijena, a jos trojica kosovskih Srba su ranjena u Klokotu 1. juna 2000. od automatske paljbe. Grupa naoruzanih Albanaca je, prema srpskim izvorima, otvorila vatru na Srbe koji su obradjivali polja nedaleko od pravoslavnog groblja u Klokotu.
Tada je saopsteno da je u nizu incidenata koji su se u Klokotu dogodili od dolaska Kfora na Kosovo ubijeno devet, a ranjeno dvadesetak Srba. Najtezi incident u tom mestu dogodio se 17. avgusta 1999. godine, kada su u minobacackom napadu poginule dve, a povredjeno sest osoba srpske nacionalnosti.
Telo Zivka Stolica (67) iz Klokota pronadjeno je 5. maja 2000. kod Vitine, na istoku Kosova, dok su dva dana kasnije minirane kuce Randjela Pavica i Zarka Spasica.
Nekoliko dana nakon toga situacija u selu je ostala napeta. Srbi su u znak protesta u nekoliko navrata blokirali magistralni put Urosevac-Gnjilane, a tokom poslednje blokade 8. maja u njihovom sukobu sa grupom Albanaca povredjene su dve osobe albanske nacionalnosti.
Crkveno-narodni odbor iz Gnjilana saopstio je 15. oktobra 1999. da je pod pritiskom lokalnih Albanaca od povlacenja jugoslovenskih snaga bezbednosti sa Kosova etnicki ocisceno 13 sela u opstini Vitina.
Od juna do oktobra 1999. u Vitini i okolini je ubijeno i nestalo oko 60 lica srpske nacionalnosti, opljackano je preko 300 srpskih kuca, a mnoge su spaljene, saopstio je tada CNO.
SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA
Dan Svetog Ilije
Danas Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici praznuju dan svetog Ilije, koji je, uz svetog Nikolu, najpostovaniji svetac u Srba.
Svetog Iliju slave curcije, terzije, kozuhari, loncari i grncari, berberi, duvandzije, zlatari, puskari, kantardzije, elektricari i vodenicari. U novije vreme slave ga autolimari i taksisti.
Prorokovao je dvadeset i pet godina. Svetkuje se u danu kada se menja vreme: do podne je leto, od podne jesen, zato se od njegovog dana vise ne kupa u reci.
Ime mu na jevrejskom znaci snaga Gospodnja.
Svetog Iliju ili Gromovnika, narod smatra najsilovitijim medju ognjenim svecima, pa ga svetkuje s ogromnim strahopostovanjem.
Srbi su, prelazeci u hriscanstvo, mnoge osobine starog boga Peruna preneli na svetog Iliju, koji, kao gromovnik Perun, upravlja munjama i gromovima.
Veruje se da bi sveti Ilija sve popalio i pobio samo kada bi znao da je njegov dan, ali mu sestra, Ognjena Marija, ne dopusta da to dozna.
Sveti Ilija se, po predanju, uvek vozi u ognjenim kolima u koja su upregnuta cetiri konja iz cijih nozdrva suklja plamen. Grmljavina nije nista drugo do tutnjava kola svetoga Ilije kojima se svetac vozi po nebu i oblacima.
Tri dana pre i tri po svetom Iliji, u narodu se zovu kresovi i tada zene ne peru kosulje da se ne bi iskrzale. Na svetog Iliju ne ulazi se u vinograde. Veruje se da tih dana ni orlovi vodu ne piju nego piste u vazduhu. Na svetog Iliju se ne radi u polju da usevi ne bi sagoreli od sunca.
Obicaj je da se o svetom Iliji za zrtvu prinosi najstariji petao. Po verovanju, do ovoga dana petao peva domacinu "Pojesces me" a od ovoga dana "Ceprkacu te" jer predvidja smrt domacinu. Svetoga Iliju svetkuju i islamizirani Srbi.
Proslavljena 600. godisnjica manastira Koporin
U manastiru Koporinu, kod Smederevske Palanke juce je u prisustvu vernika i visokih crkvenih velikodostojnika i vernika proslavljena 600. godisnjica zaduzbine srpskog vladara, despota Stefana Lazarevica.
Svetu arhijerejsku liturgiju sluzio je partijarh srpski Pavle, uz sasluzenje mitropolita dabrobosanskog Nikolaja, mitropolita veleskog i povardarskog Jovana, kao i episkopa zvornicko-tuzlanskog Vasilija, kanadskog Georgija, vranjskog Pahomija, branicevskog Ignjatija, zahumsko-hercegovackog Grigorija i backog Irineja.
Proslava je pocela svecanim bdenjem, a u okviru kulturno-umetnickog programa posvecenog jubileju prikazan je i dokumentarni film o istoriji i znacaju manastira.
Manastir Koporin, u kome se od 1989. godine cuvaju mosti ktitora despota Stefana Lazarevica, podignut je 1402. godine posle bitke kod Angore. Po gradnji pripada kasnoj fazi moravske skole, a zivopis je u fresko-tehnici. Najznacajnije freske su portret Svetog Stefana Visokog, za koji se pretpostavlja da je radjen za vreme njegovog zivota i kompozicije "Silazak u Ad", "Sretenje", "Krstenje" i "Judino izdajstvo", koje su slikali majstori zivopisa.
Srpska pravoslavna crkva u danasnjem saopstenju istakla je da je jutrosnja liturgija prva koju je mitropolit Jovan sluzio sa patrijarhom Pavlom "po izlasku iz raskola i pristupanju jednoj, svetoj, sabornoj i apostolskoj Pravoslavnoj crkvi Hristovoj".
Mitropolit velesko-povardarski Jovan pre oko mesec prihvatio je da stupi u duhovno jedinstvo sa srpskom i preko nje sa drugim pravoslanim crkvama, nakon cega ga je Makedonska pravoslavna crkva razresila duznosti i odredila mu jednomesecno pokajanje.
HRVATSKA
Fikret Abdic osudjen na 20 godina zatvora
Sudsko vece Zupanijskog suda u Karlovcu osudilo je juce bivseg lidera cazinskih Muslimana Fikreta Abdica na 20 godina zatvora, po optuznici za ratne zlocine izvrsene izmedju 1993. i 1995. godine u tadasnjoj Autonomnoj Pokrajini Zapadnoj Bosni.
Optuznica ga je teretila da je u suprotnosti sa Ustavom BiH proglasio tzv. Autonomnu Pokrajinu Zapadnu Bosnu (APZB) i kao vrhovni komandant tzv. Narodne obrane Zapadne Bosne naredio, planirao i organizovao otvaranje logora i prihvatnih centara u opstini Velika Kladusa radi zatvaranja gradjana koji su bili protiv stvaranja APZB-a.
U tim se logorima, prema optuznici, prema zatvorenicima necovecno postupalo i oni su bili prisiljavani na sluzbu u paravojsci.
U objasnjenju presude, koja jos nije pravosnazna, predsednica veca Jasminka Jerinic Musnjak navela je da se presuda zasniva na Osnovnom kaznenom zakonu Hrvatske, prema kojem je presuda maksimalna, jer su i dela i po hrvatskom zakonu i po medjunarodnom humanitarnom pravu najteza.
"Vece ovog suda smatra da kazna mora biti takva da jasno pokaze da dela ratnog zlocina, a pogotovo onih koji su na samom vrhu strukture vlasti, mora biti takva da jasno pokaze osudu civilizovanog i demokratskog drustva", kazala je sudija Jerinic Musnjak, dodajuci da se protivnici moraju pobediti "argumentima zakona i na osnovu uredjenog ljudskog ponasanja".
Ona je takodje objasnila da kazna sadrzi, osim kazne optuzenom, i element tzv. generalne prevencije, koja svima mora reci da takvo ponasanje nije dopusteno, da je kaznjivo, pa je zato izrecena i najteza kazna.
Sudsko vece je Abdicevu odgovornost nazvalo direktnom namerom, a sudija Jerinic Musnjak obrazlozila je to recima: "Pod nepodeljenim i iskljucivim vodjstvom optuzenika organizovali su se logori kako bi se u njima nasli ne samo protivnici AP-a, nego i clanovi njihovih porodica... i ni u jednom trenutku tokom ovog sudjenja optuzenik nije izrazio zaljenje zbog stradanja tih ljudi".
Sudsko vece prihvatilo je dokumente i izjave svedoka, po kojima je najmanje troje ljudi umrlo od posledica zlostavljanja u logorima, kroz koje je proslo oko pet hiljada ljudi.
Optuznicu protiv Abdica jos je u avgustu 1996. podiglo Vise javno tuzilastvo u Bihacu, a odlukom Vrhovnog suda Hrvatske proces je pre godinu dana preuzelo hrvatsko pravosudje i Zupanijski sud u Karlovcu, na osnovu Sporazuma vlada BiH i Hrvatske o pravnoj pomoci iz 1996.
Abdic se od 27. juna prosle godine nalazi u pritvoru u Okruznom zatvoru u Karlovcu, a sudjenje mu je pocelo u septembru prosle godine.
Tuzilastvo je ocenilo da je u postupku dokazano da je Abdic znao za protivzakonito ponasanje u logorima, ali nista nije ucinio da se ono spreci.
Abdicevi branioci zahtevali su oslobadjajucu presudu i pustanje iz pritvora, a odbrana je nastojala da dokaze da je APZB proglasila Ustavotvorna skupstina, koju su izabrala legalna tela, i isticala da je postojao uredjen sistem vlasti i odgovornosti i da nema nijednog pisanog dokumenta ili naredjenja kojim je podsticano krsenje medjunarodnog prava.
Izricanje presude ispred zgrade Zupanijskog suda u Karlovcu cekalo je oko 450 pristalica Fikreta Abdica iz Velike Kladuse, a nakon sto su culi presudu, neki su zaplakali, ali vecina ih je skandirala: "Babo, Babo!".
SRPSKA SITUACIJA
Raslojavanje koalicije DOS
Jedan od lidera DOS-a, koji je zeleo da ostane anoniman, izjavio za "Blic" da su predsednici nekih stranaka koji su glasali za izbacivanje Demokratske stranke Srbije (DSS) iz te koalicije "intimno bili protiv tog poteza, jer su svesni da je to pravno nasilje".
"Neki od njih su glasali iz straha od izbora, a izbora se plase jer znaju da posle njih vise nece biti ministri i visoki funkcioneri u vlasti. Ali, kad bude stanipani, oni ce se bez obzira na sve opredeliti za raspisivanje izbora", ocenio je sagovornik "Blica".
Prema njegovim recima, nakon odrzavanja predsednickih izbora, zakazanih za kraj septembra, neminovni su i vanredni parlamentarni izbori.
"Ukoliko na izborima pobedi Miroljub Labus, Zoran DJindic ce se, na talasu Labusove pobede, najverovatnije odluciti na raspisivanje parlamentarnih izbora. Ukoliko se Vojislav Kostunica kandiduje za predsednika Srbije i pobedi, sto je sasvim realno, on ce raspustiti Skupstinu Srbije i raspisati izbore", tvrdi anonimni lider DOS-a.
On je rekao i da medju strankama DOS-a koje se ne slazu sa iskljucenjem DSS-a iz koalicije postoji namera da se udruze i na sledece izbore izadju zajedno.
"Po svemu sudeci, DOS ce se raslojiti na cetiri frakcije. Na jednoj strani bice sam DSS, na drugoj mini DOS, koji ce ciniti stranke okupljene oko Demokratske stranke, ciji lideri bespogovorno podrzavaju DJindjica.
Koalicija DAN bice treca opcija, dok ce cetvrtu struju ciniti ostale stranke sada vladajuce koalicije", procenio je sagovornik "Blica".
Atina
Lov na teroriste
Policijski lov na grcke teroriste iz najdugovecnije domace grupe "17. novembar" je po svemu sudeci pri kraju. Zavrsava se i ekspresna izgradnja maksimalno bezbednih zatvorskih celija za vise od 50 osumnjicenih u atinskom zatvoru "Koridalos," i specijalne sudnice gde bi na jesen mogao da pocne istorijski proces.
Broj uhapsenih je za nedelju dana skocio sa deset na vise od 15 ljudi: sluzbenika i zanatlija, vecinom iz severne Grcke, a do kraja nedelje se ocekuje hapsenje bar jos troje starih clanova teroristicke grupe, od kojih su dve zene, a jedan, kako se tvrdi, iz bogatog atinskog visokog drustva.
Medijima kruze glasine, poluinformacije i dezinformacije, teorije i kombinacije sto se, kako vreme odmice, pokazuje kao deo policijske taktike. Danonocna dominacija borbe protiv terorizma kao prakticno jedine teme u televizijskim dnevnicima, usmerena je, s jedne strane, na zastrasivanje i zbunjivanje jos neuhvacenih pripadnika "17. novembra," a sa druge na saznavanje podataka koji mozda policiji nisu dostupni na drugi nacin.
Time je, pod rukovodstvom strucnjaka londonskog Skotland jarda ciji je doprinos bio odlucujuci za dosadasnji uspeh grcke policije, angazovan najveci izvor informacija, odnosno javno mnjenje.
Izvesno je da oni koji rukovode policijskom akcijom analiziraju stotine clanaka, komentara i nastupa pravih i jos vise samozvanih strucnjaka na radio i televizijskim stanicama, koji svakodnevno zatrpavaju Grcku vec mesec dana.
Iako sve ukazuje da ce za koji dan biti zavrsen prvi talas hapsenje oko 20 ljudi od kojih su svi osim dvojice priznali da su bili teroristi, a mnogi i da su povlacili oroz pri likvidaciji 23 zrtve tokom 27 godina delovanja "17. novembra," pravili i podmetali bombe i ispaljivali protivtenkovske rakete ukradene vojsci, jos je vise zvanicnih najava da tek predstoji posao i da ce otkrica za neke biti uznemirujuca.
Jedno od njih, duboko politicko povezano sa dnevno - politickim potrebama i jesenjim lokalnim izborima, je da sve vise obelodanjenih detalja ukazuje da "17. novembar" nije bio kako se sve do sada tvrdilo levicarska, vec grupa ekstremne desnice ili grupa bez ikakve autenticne idoloske osnove, koja je, po svemu sdeci, vise koristila desnici nego levici koju je njeno postojanje samo po sebi okrivljavalo.
Jer, pokazuje se da je iza anarho - marksisticke terminologije proglasa "17.novembra," u osnovi bilo delovanje protiv mlade grcke demokratije uspostavljene padom pukovnicke hunte 1975. Za to je interesa moglo imati samo ono krilo koje je demokratijom i ukidanjem monarhije izgubilo, ukazuju i zvanicne izjave vlade i novinske analize.
Amnestiranje vecito u Grckoj sumnjive levice i uspeh policije pod socijalistickom vladom u hvatanju terorista, krupan su politicki poen i za stranku premijera Simitisa pred lokalne izbore koje je, po svim ranijim anketama, PASOK trebalo da izgubi sa velikom razlikom od desnicarske Nove demokratije.
Sada, posle prvih uspeha u tek jednomesecnoj policijskoj akciji protiv "17. novembra," prednost konzervativaca u onosu na socijaliste se prepolovila na oko pet odsto, a Simitis je po popularnosti dostigao vodju konzervativne opozicije Karamanlisa.
Treba ocekivati da ce se ta tendencija nastaviti i da ce donedavna slika izvesnog poraza socijalista na lokalnim izborima u oktobru, dobiti optimisticniju boju cak i lake premoci PASOK-a.
Jos uvek nesigurna u to sta ce na kraju sve izaci na svetlo dana u sudnici u zatvoru "Koridalos" i zeleci da po svaku cenu sacuva stav privrzenosti pravnoj drzavi i nemesanju u rad sudstva, vlada slavi policijski uspeh, ali jos ne pokusava da ga politicki eksploatise.
Grcka desnica vecinom cuti, jer ima sve vise osnove za duboku zabrinutost. A Grci odlaze na redovni avgustovski odmor, dodatno smoreni sa mesec dana sistematskog bombardovanja jednom te istom temom. Sledeca faza pocinje na jesen.
Slobodan Markovic
Atina
UJEDINJENE NACIJE - KOFI ANAN:
Napad na Irak nije mudar potez
Generalni sekretar UN Kofi Anan ocenio je da americki napad na Irak ne bio bio mudar potez i ogradio se od politike SAD u odnosu na svrgavanje rezima Sadama Huseina.
"Mislim da je moja pozicija vrlo jasna zato sto sam se o toj temi izjasnjavao u vise navrata. Rekao sam da bi napasti Irak bila akcija koja nije mudra", rekao je Anan u intervjuu za arapski casopis "Al-Hajat".
Upitan o americkoj politici za svrgavanje irackog lidera Sadama Huseina sa vlasti, Anan kazao da to nije politika UN i dodao da Savet bezbednosti nije doneo nijednu odluku u tom smislu.
Generalni sekretar UN je odbacio ideju o odlasku u Bagdad gde bi pokusao da sa irackim zvanicnicima postigne sporazum o povratku inspektora za naoruzanje kako bi se izbegao americki napad.
Anan je kazao da u ovom momentu nema nameru da ode u Irak.
Tokom posete Bagdadu u februaru 1998, Anan je uspeo da postigne sporazum kojim se inspektorima za kontrolu naoruzanja garantuje pristup predsednickom kompleksu, cime je izbegnut napad koji su pripremali Vasington i London.
SAD zahtevaju povratak inspektora koji su se iz Iraka povukli u decembru 1998, uoci pocetka britansko-americke vazdusne kampanje.
U dijalogu sa UN, obnovljenom u martu nakon godinu dana pauze, Bagdad trazi "globalno resenje" koje podrazumeva ukidanje sankcija koje su uvedene 1990.
Poslednja serija razgovora Anana i sefa iracke diplomatije Nadzi Sabrija krajem jula u Becu zavrsena je neuspehom - dogovor o povratku inspektora UN nije postignut.
"Imali smo vise razgovora o razoruzanju ali iracka delegacija nije imala mandat da ide napred. Predlozio sam im da obave konsultcije i u nastavku mi kazu sta njihova vlada zeli da cini", kazao je Anan, dodavsi da "nema ni zelju ni mandat za pripremu terena za vojnu akciju protiv Iraka".
ISTRAZIVANJE U CRNOJ GORI
SPC i DJukanovicuzivaju najvece poverenje gradjana
Srpska pravoslavna crkva (SPC) uziva najvece poverenje gradjana Crne Gore, na drugom mestu je predsednik Republike Milo DJukanovic a na trecem Vojska Jugoslavije, rezultati su ispitivanja javnog mnjenja koje je uradila podgoricka agencija Damar.
Gradjani Crne Gore najmanje poverenja imaju u Saveznu skupstinu i Saveznu vladu, dok je crnogorski parlament na trecem mestu "liste nepoverenja".
Na predsednickim izborima za DJukanovica bi glasalo 34,5 odsto ispitanika, dok bi predsedniku Socijalisticke narodne partije (SNP) Predragu Bulatovicu glas dalo njih 12,8 odsto.
Da su prevremeni parlamentarni izbori odrzani u prvoj polovini jula, najvise gradjana - 27,7 odsto glasalo bi za Demokratsku partiju socijalista (DPS). Za SNP opredelilo bi se 15,9 odsto, za Srpsku narodnu stranku (SNS) 6,2 dok bi Liberalnom savezu (LS) poverenje ukazalo 5,8 odsto gradjana.
Socijaldemokratsku partiju (SDP) zaokruzilo bi 4,3 a Narodnu stranku (NS) 4,2 odsto gradjana.
Prema ovom istrazivanju, 18 odsto gradjana ne bi izaslo na biralista.
U slucaju koalicionog nastupa za savez DPS-SDP glasalo bi 22,9 odsto dok bi koalicija "Za Jugoslaviju" osvojila 15,9 odsto anketiranih.
U rezultatima istrazivanja se navodi da bi obe koalicije ukoliko im se pridruzi LS osvojile manje glasova. Za koaliciju DPS-SDP-LS glasalo bi 11,8 odsto, dok bi za koaliciju projugoslovenskog bloka i liberala glasalo 12,2 odsto aketitanih.
Cak 48,3 odsto ispitanika podrzava evro kao jedino sredstvo placanja, 17 odsto misli da dinar treba da bude jedino sredstvo placanja, dok 23,3 odsto ispitanika smatra da je najbolje resenje uvodjenje dvovalutnog sistema evro-dinar.
Ovim istrazivanjem koje je uradjeno u prvoj polovini jula, pre sklapanja "parlamentarnog saveza" LS i projugoslovenske koalicije, nisu obuhvacene primorske opstine zbog turisticke sezone.
CRNA GORA - Freir Baljan:
Izbori 6. oktobra po starim zakonima
Sef izbornog odeljenja OEBS-ovog Biroa za demokratske institucije i ljudska prava iz Varsave Freir Baljan izjavio je juce da je stav te organizacije "jasan" i da se parlamentarni izbori u Crnoj Gori 6. oktobra mogu odrzati samo po starim zakonima, po kojima su i raspisani.
On je novinarima, po zvarsetku sastanka parlamentarne radne grupe, eksperata Saveta Evrope i OEBS-a u Podgorici, kazao da ne postoje savrsena zakonska resenja i da nema regulative koja se ne moze poboljsati.
Baljan je najavio poboljsanje izbornih i medijskih pravila za izbore podzakonskim aktima putem Republicke izborne komisije.
Parlamenatrna radna grupa, eksperti SE i OEBS-a za izborno i medijsko zakonodavstvo zavrsili su veceras sastanak, koji je uz prekide trajao sedam sati.
Sledeci sastanak parlamentarne radne grupe odrzace se u utorak, a u medjuvremenu bi trebalo da OEBS dostavi pismenu analizu medijskih i izbornih zakona koje je usvojio crnogorski parlament.
SRBIJA I SAD - NATASA MiCiC:
Na jesen donatorska konferencija investitora iz SAD
Predsednica Skupstine Srbije Natasa Micic izjavila je danas, po povratku iz posete SAD, da ce se na jesen u Beogradu odrzati donatorska konferencija americkih investitora.
Miciceva, koja je predvodila delegaciju Skupstine Srbije u osmodnevnoj poseti Vasingtonu, rekla je da je o odrzavanju donatorske konferencije obavestena tokom susreta u americkom ministarstvu trgovine i ocenila da ce to biti jako vazno na ulazak kapitala u zemlju.
Ona je na konferenciji za novinare na beogradskom aerodromu rekla da je ovo bila prva poseta jedne srpske delegacije koja je uspostavila saradnju sa americkim Kongresom.
Delegacija Skupstine Srbije imala je vise od 20 uspesnih i korisnih sastanaka sa predstavncima Kongresa i Stejt departmenta, rekla je Natasa Micic.
"Dobili smo veliku podrsku za nase reforme i oni su impresionirani nasim rezultatima, a narocito smo pricali o dobijanju statusa najpovlascenije nacije, odnosno o normalizaciji trgovinskih odnosa", rekla je Miciceva, izrazivsi nadu da ce odluku o tome Kongres SAD doneti do pocetka sledece godine.
Ona je jos rekla da sa americkim zvanicnicima nije bilo reci o politickim sukobima na relaciji DOS-Demokratska stranka Srbije, jer je ocenjeno da je to unutrasnje pitanje Srbije, ali je istakla da su njeni sagovornici najvise bili zainteresovani za nastavak reformi u zemlji.
Razgovarano je i o odmrzavanju sredstava SRJ u SAD, rekla je predsednica Skupstine Srbije, dodajuci da je to "sada tehnicka stvar" koja ce biti regulisana do kraja godine.
Ona je izrazila zadovoljstvo zbog velike podrske americkih vlasti "za razvoj parlamenta kao centralne demokratske institucije", navodeci da je obecana tehnicka i logisticka pomoc za razvoj parlamentarizma.
Na pitanje kada bi mogla da se odrzi sednica republickog parlamenta, Miciceva je rekla da bi ne bi bilo "celishodno i racionalno" da se vanredna sednica saziva tokom letnje pauze da bi "samo bilo konstatovano da je Administrativni odbor doneo takvu odluku", o oduzimanju mandata poslanicima Demokratske stranke Srbije.
Predsednik Zakonodavnog odbora Skupstine Srbije Bojan Pajkic rekao je da su predstavnici Stejt departmenta i Kongresa "izrazili divljenje i veliko priznanje" srpskom parlamentu zbog usvajanja vise od 70 zakona i oko 120 pravnih akata u toku godinu i po dana.
Prema njegovim recima, u Vasingtonu je posebno izrazeno zadovoljstvo i priznanje u oblastima koje se odnose na depolitizaciju policije, pravosudja i informisanja.
Konstatovano je da je "podrska reformama koju daju americka administracija i Kongres bezrezervna i da su odnosi unutar koalicije (DOS) iskljucivo unutrasnje politicko pitanje", a jedini interes Vasingtona jeste da se reformski procesi nastave, rekao je Pajkic.
On je dodao da je delegacija bila eksplicitna da za Srbiju nije prihvatljiva inicijativa dvojice americkih kongresmena za nezavisnost Kosova, navodeci da americka administracija ima "apsolutno razumevanje" za takav stav, odnosno da je Kosovo sastavni deo Srbije.
Pajkic je pozvao americke kongresmene da do kraja godine posete srpski parlament.
U delegaciji Skupstene Srbije koja je posetili SAD, bili su i predsednik Odbora za privatizaciju Dragisa Marinkovic, zamenik predsednika Odbora za ekonomske odnose za inostranstvom Vlatko Sekulovic i clan odbora za gradjevinarstvo i urbanizam Sandor Melant.
BUJANOVAC
Ponavljaju se izbori na 8 spornih mesta
Misija OEBS-a u SRJ podrzava ideju da, u skladu sa srpskim izbornim zakonom, eventualne neregularnosti treba da rese nadlezne institucije, sto su u slucaju lokalnih izbora u Bujanovcu - Opstinska izborna komisija i Opstinski sud.
Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Jugoslaviji saopstila je danas da je registrovala odluku Opstinske izborne komisije u Bujanovcu da prihvati odredjene zalbe predstavnika Koalicije za Bujanovac koje se ticu sprovodjenja izbora u toj opstini.
"Istovremeno, Misija OEBS-a u SRJ podseca da je izbore posmatrala Posmatracka misija... koja je u preliminarnoj oceni zakljucila da su izbori... generalno sprovedeni u skladu sa medjunarodnim obavezima i standardima demokratskih izbora", pise u saopstenju.
Zato OEBS, iako podrzava ponavljanje izbora na mestima gde je njihova regularnost osporena, poziva sve politicke stranke i kandidate na izborima da sacuvaju "pozitivnu atmosferu u kojoj su izbori odrzani, fokusiraju se na demokratski proces glasanja i odupru se individualnim pokusajima da se raspale strasti".
"Misija OEBS-a u SRJ veruje da taj duh moze biti sacuvan i u postizbornom periodu, sto ce dovesti do trenutka kada ce novoizabrani lideri moci da preuzmu svoja mesta bez osporavanja i sto ce im omoguciti da pokazu politicku odgovornost i zrelost, sa ciljem daljeg drustvenog i ekonomskog napretka svih gradjana u tom regionu", pise u saopstenju.
BEOGRAD - DSS
DSS odbija ponudu DJindjica o vracanju mandata
Demokratska stranka Srbije (DSS) saopstila je juce da ne prihvata ponudu premijera Srbije Zorana DJindjica da im se vrate poslanici u Skupstini Srbije, ako "odustanu od blokade vaznih reformi".
"DSS se zahvaljuje na ponudi i ne prihvata je, a mandate ce vratiti sudskim putem i uvecane na prevremenim izborima od kojih DJindjic ne moze da pobegne", navodi stranka predsednika SRJ Vojislava Kostunice.
Ova stranka istice da ponudu DJindjica ne moze da prihvati jer "volja gradjana nije sleper cigareta ili cementara da bi bila predmet trgovine", i dodaje da cak ni legalne poslove "nije uputno sklapati sa onima koji su dokazali sklonost nepostovanja ugovora i kradju mandata".
DSS negira da vrsi blokadu "vaznih reformi", jer prema njihovoj tvrdnji "nikakvih reformi nema, pa ih nije moguce ni blokirati".
"Ukoliko se pod reformama ne podrazumeva bezakonje, partijska drzava, pritisak na pravosudne organe, odustajanje od sprovodjenja Zakona o ekstraprofitu, kradja glasova u Skupstini, crtanje pesackih zebri, dopustanje spijunskih aktivnosti clanova vlade", istice DSS.
DEJAN MIHAJLOV
Uskoro krivicne prijave zbog oduzimanja mandata
Clan Predsednistva Demokratske stranke Srbije (DSS) Dejan Mihajlov rekao je juce da DSS jos uvek nije podnela krivicne prijave protiv ljudi koji su ucestvovali u oduzimanju mandata republickim poslanicima te stranke i najavio da ce se to "sigurno" dogoditi u narednih nekoliko dana.
"Krivicne prijave jos uvek nisu podnete, ali ce se to sigurno dogoditi u narednih nekoliko dana", rekao je Mihajlov .
Mihajlov je kazao da ce prijave biti podnete zbog nelegalnog oduzimanja mandata, zloupotrebe polozaja i prekrajanja izborne volje gradjana.
On je, na proslonedeljnoj konferenciji za novinare DSS-a, rekao da ce krivicne prijave biti podnete protiv clanova Administrativnog odbora Skupstine Srbije, Republicke izborne komisije i Sinise Nikolica koji je podneo zahtev za oduzimanje mandata u ime DOS-a.
DSS je, takodje, najavila da ce istrajati u svojoj borbi i da ce se protiv "nelegalnih odluka krnjeg DOS-a boriti svim demokratskim sredstvima", ukljucujuci i obracanje medjunarodnim institucijama.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
