Nezavisne Novine

Kanada

KORUPCIJA U KANADSKOM PARLAMENTU

Smenjen Ministar odbrane Art Iglton zbog poslovnog ugovora sa ljubavnicom

Kanadski premijer Zan Kretjen smenio je (formalno prihvativsi njegovu ostavku) u nedelju ministra odbrane Arta Egltona nakon medijske afere u kojoj je obelodanjeno da je Eglton svojoj nekadasnjoj ljubavnici omogucio unosan poslovni ugovor bez raspisivanja javnog konkursa.
Novi ministar odbrane je Dzon Mekalum, dugogodisnji vodeci ekonomista Rojal banke, najvece kanadske banke i dosadasnji drugi covek u kanadskom ministarstvu finansija.
Art Eglton, visegodisnji ministar-civil sa vojnim portfeljom, omogucio je novembra prosle godine konsultantu Megi Majer (39) da za jedan istrazivacki projekat od svega 14 strana dobije 36.500 dolara iz fonda njegovog ministarskog kabineta.
Odmah po svom razvodu Eglton se sprijateljio sa Majerovom i s njom bio u emotivnoj vezi tokom 1997. i 1998. godine.
Zbog te veze, ona se preselila iz Toronta u Otavu, ali se ubrzo razbolela i gotovo tri godine lecila od nepoznate bolesti za koju tvrdi da je posledica delovanja nezdrave okoline.
Premda nema medicinskog, licno iskustvo presudno je uticalo da se zainteresuje za takozvanu bolesti zivotne sredine i post-traumatske posledice stresa. O drugoj temi Majerova je sacinila kratak anketno-istrazivacki rad iako je ombdusman oruzanih snaga o istom problemu vec radio obimnu analiticku studiju.
Oko 3.000 pripadnika kanadske vojske boluje od stresa i drugih bolesti "zaradjenih" uglavnom tokom mirovnih i borbenih misija u inostranstvu, medju kojima su naglasene i one u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Kanadska javnost i premijer Zan Kretjen nisu prihvatili objasnjenje nekadasnjih emotivnih, a privremenih poslovnih partnera, da je iskljucivo strucnost, a ne i ranija veza Majerove sa Egltonom bila presudna da bas njena firma dobije unosan posao.
Pocetkom godine ministar Eglton zestoko je kritikovan zbog toga sto je poslanike u Parlamentu obmanuo u vezi termina zarobljavanja pripadnika Al Kaide koje su u Avganistanu izvrsili kanadski vojnici, ali mu je ta greska oprostena.
Iskusan politicar Eglton je ranije najduze (11 godina) bio gradonacelnik Toronta, a u tri navrata na ministarskim i slicnim duznostima u razlicitim resorima.
Nedeljna rekonstrukcija kanadske vlade kostala je ministarske fotelje i Dona Budriju ministra za javne radove, koji je takodje smenjen zbog ogresenja o eticka pravila.
Budrija je sa porodicom proveo vikend u luksuznoj vili, vlasnistvu predsednika jedne kompanije, cestog donatora vladajuce Liberalne partije koja je u centru afere sa primesama korupcije posto je za manje od dve godine sa vladom zakljucila 29 poslovnih ugovora vrednih 2,8 miliona dolara.
Od 1993. godine, odnosno sve vreme vladavine Kretjena i liberala, nijedan ministar nije bio prinudjen da napusti polozaj zbog licnih propusta koji se kose sa moralnim nacelima.
"Greske u politickom i javnom zivotu su neminovne, ali ovo je lekcija koja ce nas mnogo cemu nauciti," izjavio je premijer Kretjen posle iznenadne i nenajavljene rekonstrukcije kabineta.
Tu rekonstrukciju Kretjen je izveo dan uoci puta u Rim gde ce u utorak predvoditi kanadsku delegaciju na samitu NATO-Rusija.
Milomir Niketic
Otava

sastanak Globalne parlamentarne organizacije

Borba protiv korupcije

Kanada ce biti domacin osnivackog sastanka Globalne parlamentarne organizacije za borbu protiv korupcije, saznaje se danas iz izvora u kanadskom parlamentu.
Konferencija ce se odrzati sredinom oktobra u Otavi, na kojoj bi, po pozivima koji ce biti upuceni u sedamdesetak zemalja, trebalo da ucestvuje vise od 200 delegata. Jedan od glavnih ciljeva nove organizacije bice jacanje uloge parlamenata u borbi protiv svih vidova politicke korupcije.
Predvidjeno je da svetska antikorupcijska organizacija ima i svoje regionalne ogranke u ciji bi rad bile ukljucene i nevladine organizacije.
"Otava sitizen", vodeci dnevnik u kanadskoj prestonici, objavljuje da ce kanadska vlada u organizaciju konferencije uloziti najmanje 350.000 dolara, ne racunajuci cenu smestaja ucesnika i druge troskove.
Naglaseno je da odluka odrzavanju konferencije nije u vezi sa tekucim aferama cija je tema korupcija, a kojima su kanadski poslanici zaokupljeni vec tri meseca.
Sumnja se da je Kretjenova vlada nezakonito davala poslove montrealskoj kompaniji "Grupaksion" koja se, s druge strane, "istakla" donacijama vladajucim liberalima. Toj firmi je za jednu studiju iz 1998. iz vladinih izvora isplaceno 550.000 dolara.
Prema rezultatima ankete koju je sprovela firma "Leze marketing", 70 odsto Kanadjana veruje da je federalni i provincijski politicki sistem u njihovoj zemlji veoma podlozan korupciji.
Medjutim, prema najnovijim rezultatima istrazivanja o korupciji u svetu, koje od 1995. redovno vrsi medjunarodna organizacija "Transparensi Internesenel" sa sedistem u Berlinu, Kanada je zadrzala visoko sedmo mesto sa niskim indeksom korumpiranosti, iako je broj drzava u kojima je anketa sprovedena povecan sa 91 u prosloj na 110 u ovoj godini.
Prva tri mesta na "listi postenja" takodje su nepromenjena i njih zauzimaju Finska, Danka i Novi Zeland sa indeksom vecim od 9 na skali od 10 poena.
Na zacelju tabele su zemlje sa indeksom manjim od 2, odnosno drzave u kojima je korupcija najveca: Banglades, Nigerija, Rusija, Pakistan, Uganda, Bolivija i Ekvador.
Izracunavanje indeksa korumpiranosti bazira se uglavnom na anketama o stepenu korupcije u politickom zivotu, ali ne ukljucuje davanja u politickim kampanjama niti mito koje nude i primaju menadzeri ili drugi visoki sluzbenici multinacionalnih i drugih kompanija.
U odvojenoj studiji "Transparensi internesenela", takodje tek objavljenoj, anketirani su se izjasnjavali o podmicivanju koje kompanije vrse da bi prodavale robu ili dobile poslove na stranom trzistu, kao i o mitu koje domace firme daju da bi dobile poslove u inostranstvu.
Medju dvadesetak zemalja najbolje su ocenjene Austrija, Svedska i Svajcarska, a najgore Rusija, Kina i Tajvan.
Pre dve godine Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj OECD, koja okuplja tridesetak najrazvijenijih zemalja, usvojila je Antikorupcijsku konvenciju, ali je njena primena jos uvek parcijalna uprkos cinjenice da vecina clanica OECD ima dobru zakonsku antikorupcijsku regulativu.
Milomir Niketic
Otava

Zastita prirodne sredine

Sem Alberte, sve provincije potpisale dokument

Ministri energetike i zastite prirodne sredine sastali su se nedavno u Carlotaunu da bi prodiskutovali o nacinima za smanjivanje emitovanja gasova koji stvaraju efekat staklene baste. Neki od ministara su se dvoumili da li bi Kanada trebalo da ratifikuje takozvani Kjoto protokol ili da sledi primer SAD-a i da zanemari njegove odredbe.
Najveci protivnik protokola je bila Alberta, provincija u kojoj se stvara najveca kolicina ovog gasa, oko jedne trecine od ukupne kolicine u Kanadi.
Oni smatraju da ce odredbe sporazuma nepovoljno uticati na naftnu industriju u provinciji i insistiraju da zemlja treba sama da stvori svoju strategiju redukcije gasa, umesto prihvatanja medjunarodne.
Ontario je sledeci najveci 'zagadjivac u zemlji', sa neznatno manjom produkcijom gasa od one u Alberti. Prethodni premijer Majk Haris je takodje bio protivnik protokola, a sadasnji stav nije potpuno definisan, posto se misli da nema dovoljno informacija o ceni i efektima.
Kvebek je provincija koja se najvise zalaze za prihvatanje i postovanje kriterijuma odredjenih protokolom. I u Novoj Skosji podrzavaju napore protiv klimatskih promena, ali samo ukoliko se sagledaju posledice po privredu.
Britis Kolumbija zamera federalnoj vladi sto nije dovoljno objasnila znacaj usaglasavanja. Oni se takodje pitaju kakve ce posledice prihvatanje imati po celokupnu privredu provincije. Slicno misljenje vlada i u Nju Brunsviku, gde smatraju da moraju da znaju vise detalja o Kjotu pre nego sto ga usvoje.
Manitoba i Saskacuan zele da sacekaju ishod pregovora o kreditima za eksport ciste energije.
Na potpuno suprotnoj strani su se nalazili predstavnici federalne vlade, cija je ideja da se treba saglasiti sa tim da Kanada i vecina ostalih najrazvijenijih zemalja treba da za sest odsto smanje emitovanje stetnih gasova od kolicine koja je emitovana 1990. godine.
Konacno su sve provincije potpisale zavrsni komenike, sem Alberte. Oni su odbili prihvatanje dokumenta i povukli se sa sastanka. Podrsku su im pruzili Ontario, Saskacuan i Nova Skosa, mada su oni ipak stavili svoju pismenu saglasnost na dokument.
Predstavnici Alberte su glavne zamerke stavili na samo jednu opciju i stoga nameravaju da stvore svoj plan za sprecavanje klimatskih promena, na osnovu usvojenog. Uz to nastavice da dolaze na zakazane konferencije da bi sugerisali uvodjenje svog plana, koji je po njihovom ubedjenju jedini efikasan. Njime se razvija tehnologija za izmenu stetnih gasova, koja ne rezultira odlivom kapitala iz Alberte i Kanade. Oni traze i produzenje roka za usaglasavanje sa odredjenim kvotama, do 2020. godine.
Lorn Tejlor, provincijski ministar za prirodnu sredinu, odbacio je tvrdnje da se Alberta ne bavi problemima klimatskih promena. On je, isto tako insistirao na cinjenici da je ova provincija pomogla prosperitetu citave zemlje i izrazio bojazan da ce se protokol iz Kjota nepovoljno odraziti na privredu.
Federalni ministar za prirodnu sredinu Dejvid Enderson je istakao da ocekuje da vidi detalje plana iz Alberte, a i ostale sugestije, tokom letnjih konsultacija.
On je, takodje, obecao da niko nece izgubiti posao, iako ce se ekonomski rast redukovati za 1,7 odsto. Ni jedan zvanicnik se nije usudio da da procenu koliko bi privredu moglo da kosta uvodjenje ovog dokumenta, ali su se zato cule procene protivnika. Oni kazu da ukupan racun moze da predje dvadeset milijardi dolara.
Koliko su pobornici pokreta za zastitu prirodne sredine pozdravili potpisivanje dokumenta, toliko su, pored Alberte, predstavnici Alijanse i Privredne komore protiv njega.

Volkerton

Novi slucajevi eserihije koli

Upravo u vreme kada je objavljena preporuka za ocuvanje cistoce vode povodom epidemije u Volkertonu, pre dve godine, primeceni su novi slucajevi oboljevanja od eserihije koli u tom mestu. Petoro dece se razbolelo, kazu zdravstveni zvanicnici, i tvrde da ovoga puta nije uzrok voda. Iz jedinice za zdravu vodu, naprotiv, tvrde da gradjani Volkertona u ovom trenutku piju najcistiju vodu, ne samo u Ontariju, vec u citavoj Kanadi. Za svaki slucaj je su, ipak, uzeti uzorci vode na analizu.
Stanovnici ovog mesta su u soku, jer jos pamte posledice trovanja od pre dve godine, kada je sedmoro ljudi umrlo, a vise od dve hiljade se razbolelo.
Sada se sumnja na nedopecene hamburgere a deca, starosti od osamnaest meseci do cetiri godine, idu u isti servis za cuvanje dece, koji uzgred, radi bez dozvole. Svi petoro su imali krvavi proliv, ali su sada dobro i nalaze se kod svojih kuca. Lekari prate njihovo zdravstveno stanje da se vidi da li ce imati probleme sa bubrezima koji obicno prate infekciju eserihijom koli.
Prvo dete se razbolelo pocetkom maja, a zatim su se sukcesivno i ostala deca zarazila, najverovatnije zbog losih higijenskih uslova. Kod ostale dece iz istog servisa nalazi na bakteriju su negativni.
Gotovo u isto vreme, objavljena je preporuka da provincijska vlada ulozi stotine miliona dolara za ocuvanje cistoce pijace vode, ali i da sacini pravne garancije za to. Denis O'Konor, koji je sacinio konacni izvestaj o tragediji u Volketonu, smatra da ce biti potrebno oko 280 miliona dolara za tu svrhu, odnosno do 19 dolara po svakom domacinstvu, tokom deset narednih godina. U izvestaju se nalaze i stvaranje dva specijalizovana ogranka Ministarstva za ocuvanje prirodne sredine, jedan za zastitu izvora vode, a drugi za nadzor vodovodnog sistema u provinciji.
Povodom ovoga, premijer Ivz je priznao da vlada snosi makar deo krivice za epidemiju u Volkertonu. On je rekao da ce njegova vlada preduzeti mere da se sprovedu preporuke iz O'Konorovog izvestaja. Akcija ce otpoceti posle konsultacija sa opstinama.
Ministar za prirodnu sredinu Kris Stokvel je, za razliku od premijera, pokazao blagi oprez i napomenuo da izvestaj mora pazljivo da se razmotri.

PAPA nije nikada posetio Kinu, Rusiju i SR Jugoslaviju

Papa potvrdio da dolazi i u Kanadu

Papa Jovan Pavle II potvrdio je da ce od 30. jula do 2. avgusta posetiti Meksiko i Gvatemalu, a da ce prethodno, od 23. do 30. jula boraviti u Kanadi, saopstio je glavni organizator putovanja rimokatolickog poglavara Djovani Bokardo .
"Papa je licno potvrdio program ovih poseta, tako da su one od sada zvanicne. Nama organizatorima, niko za sada nije javio da bi ta putovanja mogla biti otkazana", rekao je Bokardo.
Jovan Pavle II zavrsio je u nedelju svoju 96. medjunarodnu turneju a Vatikan je, prvi put, nagovestio da ce papa smanjiti dalja putovanja zbog loseg zdravstvenog stanja.
U nedelju, poslednjeg dana posete Bugarskoj, papin portparol Zoakin Navaro-Vals nagovestio je da bi rimokatolicki poglavar mogao, zbog slabog zdravstvenog stanja, da otkaze posetu Meksiku i Gvatemali, ali da njegov put u Kanadu ostaje "siguran".
Tu izjavu je ubrzo demantovao sam Navaro-Vals, rekavsi da "u programu papinih putovanja nije doslo do izmena".
Jovan Pavle II je, prema statistikama Vatikana, gotovo tri puta presao razdaljinu od Zemlje do Meseca i oko 10 odsto svog zivota proveo van Vatikana.
U 24 godine on je posetio vise od 140 zemalja tokom 96 putovanja. Rimokatolicki poglavar nije nikada posetio Kinu, Rusiju i SR Jugoslaviju.