Nezavisne Novine

Kanada

O buducem premijeru Kanade...

Pol Martin nema ozbiljnog konkurenta

Sredinom januara je obavljeno ispitivanje gradjana o tome koga vide na mestu buduceg lidera Liberalne stranke, odnosno premijera.
Preko polovine ispitanih smatra da ce Kretjena naslediti Pol Martin, kao i to da on prakticno nema ozbiljnijeg konkurenta. Posle najave Alana Roka da odustaje od kandidature, predstojeca borba za lidera Liberalne stranke na neki nacin izgubila je na atraktivnosti, buduci da najveci broj anketiranih naglasava Martinovu premoc nad svojim rivalima. Istina, osamnaest odsto nije ubedjeno da ce bivsi ministar finansija postati stranacki lider, a samim tim i premijer. Takodje, jedna petina ispitanih se uzdrzala od procenjivanja.
Na pitanje kako ce se to odraziti na zemlju u celini, nesto preko polovine izrazava optimizam, ali jedna trecina ne deli njihovo misljenje. Oni kazu da ce Martinov izbor biti 'losa stvar' za zemlju. Osamnaest odsto ispitanih je bilo neodlucno.
Anketa EKOS-a je sadrzavala i pitanje kojoj bi stranki, u ovom momentu, gradjani dali svoj glas na federalnim izborima. Sa preko pedeset odsto potencijalnih glasaca, Liberalna stranka ubedljivo uziva najvise simpatija u narodu, dok su ostale stranke daleko iza nje. Progresivni konzervativci bi, sudeci po ovoj anketi, dobili skoro 14 odsto, demokrate su im za petama, a za Alijansu bi se izjasnio svaki deseti glasac. Od ispitanih, jedna cetvrtina nije znala kome bi dala svoj glas.

UPOZORENjE komesara za privatnost

Bezbednost kao izgovor za spijuniranje gradjana

Federalni komesar za privatnost Dzordz Radvanski, u svom godisnjem izvestaju, upozorava da vlada koristi teroristicke napade od 11. septembra 2001. godine kao izgovor za uvodjenje opseznih mera bezbednosti koje prete da ukinu osnovna prava na privatnost.
Tu je posebno izdvojio pet mera - nameru vlade da prikuplja, cuva sest godina i razmenjuje podatke o putnicima u aviosaobracaju, predloge da se policiji dozvoli ulazenje u trag i ostalim osumnjicenima za kriminal, a ne samo teroristima, na osnovu tih podataka, predloge za sira policijska ovlascenja pri kontroli elektronske poste, Interneta i ostale elektronske komunikacije, novopredlozene nacionalne licne karte sa enkriptovanim otiskom prsta ili ocnog skena i odobrenje vlade da se na ulicama u Kelovni, Britanska Kolumbija, sprovodi nadzor kamerama.
On napominje da svaka od ovih mera ugrozava pravo na privatnost na nacin koji se ne moze opravdati zahtevima borbe protiv terorizma, tim pre sto ne doprinosi podizanju stepena javne sigurnosti na visi nivo.
Radvanski smatra da je federalna vlada izgubila 'moralni kompas' u naporima da odgovori pritisku od strane americke vlade i kanadskih agencija za pravnu i bezbednosnu zastitu, koji traze laksi pristup licnim podacima. On dodaje da ne postoje mere obezbedjenja za potpunu zastitu od samoubilackih teroristickih napada, ali da vlada pokusava da nas ubedi da zivimo u potpuno drugacijem svetu u kome, od 11. septembra, ne vaze stara pravila. Stoga, Radvanski se zalaze da se parlamentarci i javnost odupru vladinim nasrtajima na privatnost.
Medjutim, ministar za imigraciju, Denis Koder je odbacio bilo kakve nedoumice oko licnih karata, napominjuci da je to u formi predloga za nacionalnu debatu, kao i da bi se njima smanjila mogucnost za rasno podvajanje na granici, posto bi njome Kanadjani mogli da dokazu svoj identitet. Takodje, ministarka za carinu Elinor Kaplan i ministar za transport Dejvid Kolinet tvrde da je vlada izvrsila adekvatno uskladjivanje kod uvodjenja odredjenih postupaka u okviru obezbedjivanja pojacanih mera bezbednosti.
Slicno misljenje vlada i u redovima Alijanse. Oni smatraju da je prikupljanje informacija o putnicima u aviosaobracaju neophodno u sadasnjem trenutku, kada postoji potreba za zastitom, u gotovo ratnim uslovima. Ono sto Radvanski, pak, zamera je trazenje citavog niza podataka, od recimo vrste hrane koju treba ponuditi putnicima, pa do nacina placanja aviokarata. On kaze da nismo stvarno slobodni ukoliko moramo da, u krajnjoj instanci, budemo svesni da na osnovu nasih postupaka, komunikacije, kontakata, razne vladine sluzbe mogu da izvedu razne, ponekad i pogresne, procene i iskoriste ih da nam se, na ovaj ili onaj nacin, umesaju u zivot.

Kanada i SAD

Uvodjenje ogranicenja za Kanadjane glavno politicko pitanje

Ministar inostranih poslova Bil Grejem kaze da je glavno politicko pitanje u odnosima izmedju Kanade i SAD postalo najavljeno uvodjenje ogranicenja prelaska granice za Kanadjane.
On je o tom pitanju raspravljao sa americkim drzavnim sekretarom Kolinom Pauelom, jer kanadska strana smatra da se mogu izroditi veliki problemi oko toga. Granica je od zajednickog interesa, pa i sva pitanja i nedoumice oko nje treba da budu predmet zajednickih napora za njihovo resavanje.
U obracanju novinarima, Grejem je odbacio svaku mogucnost da ce Kanadi biti uvedene restrikcije ukoliko se ne pridruzi koaliciji protiv Iraka. Najpovoljnije resenje kojem se moze nadati kanadska strana su, po svemu sudeci, minimalna ogranicenja sto se tice kanadskih gradjana. Medjutim, da bi se doslo do odgovarajuceg resenja za lendid imigrante bice potrebni ozbiljni pregovori.
U medjuvremenu je americka strana najavila obavezne vize za imigrante koji su dosli iz pojedinih zemalja Komonvelta, od sredine marta. Kanadski zvanicnici nisu zadovoljni tom odlukom, zato sto bi trebalo da se podrazumeva da je bezbednosna provera od strane nadleznih kanadskih sluzbi, adekvatna i za ulazak na americku teritoriju.

Troskovi Ontarijskih politicara

Racuni provereni, sporne - nadoknaditiOntarijski politicari su izvrsili povracaj preko 54 hiljade dolara, na ime nepriznatih troskova po kontroli koju je izvrsio Kolter Osborn, provincijski komesar za integritet.
Osborn je, nakon serije skandala oko troskova, prosle godine ovlascen da izvrsi proveru racuna koje su napravili opozicioni lideri, ministri i njihovo osoblje, od 1995. godine, naovamo. Kroz njegove ruke je proslo gotovo osam hiljada racuna, svih aktuelnih politicara koji su se nalazili na pomenutim polozajima 28. novembra 2002. godine.
Kroz kontrolu nisu morali da prodju racuni koje je napravio bivsi premijer Majk Haris, ili pak, takodje bivsi, ministar Kam Dzekson, koji je i izgubio svoj portfelj zbog rasipnistva. Zatim je na tapet dosao i premijer Ivz, cija je zamerka bila da su smernice nejasne, pa su uvedeni novi propisi.
U Osbornovom izvestaju stoji i da je najveci deo novca vec refundiran, a ni za ostatak nece biti problema. On takodje, daje neke preporuke za ubuduce, pa sugerise da bi trebalo da sva ministrstva jednobrazno zavode, obradjuju i cuvaju racune, po mogucstvu originale. Svaki racun bi trebalo da sadrzi i svrhu zbog koje je napravljen, a uz racun za obrok u restoranu trebalo bi da se naznaci ko je sve bio prisutan.

Pred sastanak Kretjena sa provincijskim premijerima

Da li ima mogucnosti za poboljsanje situacije u zdravstvu

Premijer Zan Kretjen ce se danas susresti sa provincijskim premijerima da bi razmotrili mogucnosti za poboljsanje situacije u zdravstvu. Sastanak ce prvo biti bez prisustva birokrata, a sutradan ce prerasti u samit o zdravstvu.
Kako se saznaje, federalna vlada ce ponuditi do 25 milijardi dolara u narednih pet godina, pod uslovom da se prohvati formiranje savetodavnog odbora koji ce nadgledati odredbe sporazuma i pratiti stanje u zdravstvu u zemlji. Odbor bi se sastojao od umnih ljudi, predstavnika federacije, provincija, nezavisnih tela i obicnih gradjana.
Svota za finansiranje ce se povecavati u trecoj, cetvrtoj i petoj godini, ali ce najverovatnije premijeri ostati uskraceni za 5,4 milijardi koje su zahtevali kao momentalnu pomoc u finansiranju zdravstvene zastite. Ostale preporuke iz izvestaja Roja Romanova bice moguce ispostovati, naglasava vladin izvor.
Provincijski premijeri su objavili dokument kojim traze povecanje od 7,1 milijardi u drugoj godini, s tim da se takav trend nastavi svake godine da bi, do 2010. godine, ukupan vladin udeo u finansiranju zdravstva bio 25 odsto. Oni su se, u zajednickom telefonskom razgovoru, saglasili da zauzmu zajednicki stav da je kljucni zahtev provincija novac za osnovne vidove zdravstvene zastite.
Premijer Nju Brunsvika, Bernard Lord je posle tog razgovora izjavio da su premijeri saglasni da se razgovara i o ostalim merama, ali da to ne podrazumeva povecavanje birokratije.
Ontarijski premijer Erni Ivz je naglasio da postoji potreba za nacionalnim standardima za osnovne vidove zdravstvene zastite u citavoj zemlji.
Svi, a posebno gradjani, nadaju se da ce se doci do sporazuma, prihvatljivog za sve. Nedavno ispitivanje javnog mnjenja, koje je uradila agencija Ipsos- Rajd, pokazuje da kanadska javnost zeli da federalna i provincijske vlade dobiju vaznu ulogu u promenama u zdravstvu. Dve trecine ispitanih smatra da je provincijama potrebno dati fleksibilnost u usmeravanju sredstava za one oblasti zdravstvene zastite koju one ocenjuju kao prioritetne, ali gotovo isti procenat se slaze da Otava treba da uspostavi vecu kontrolu kada su u pitanju nacionalni prioriteti. Takodje, anketa je pokazala da ne postoji saglasnost oko toga kome treba poveriti novac za zdravstvo. Dve petine misli da bi Kretjen trebalo da se pozabavi time, ali se vise od polovine gradjana ne slaze sa tim.

Povodom vracanja izbeglica u SAD

Koder brani politiku svog Ministarstva

Ministar za imigraciju Denis Koder je stao u odbranu plitike svog Ministarstva da privremeno vrati u SAD jedan broj gradjana koji traze izbeglicki status u Kanadi. Oni se mogu kasnije ponovo pojaviti, da bi im se zakazalo ispitivanje koje je prvi korak u podnosenju zahteva za za izbeglistvo.
Medjutim, Kanadski savet za izbeglice tvrdi da Kanada ignorise cinjenicu da su mnoge takve osobe upucene u prihvatne centre i da nece dobiti priliku da se pojave i nastave postupak oko ostvarivanja izbeglickog statusa. Oni kazu da je Ministarstvo iznenada promenilo pravila po kojima se potencijalne izbeglice vracaju u Ameriku. Ranije je takva procedura zahtevala uveravanja od strane americkih zvanicnika da ce im biti dozvoljeno da se vrate.
Savet za izbeglice je ovo pitanje pokrenuo povodom vracanja trideset lica u SAD, a nakon toga su americke vlasti smestile devet osoba u prihvatni centar.

Globalna ekonomija, imigranti i razumna potrosnja

Izbaceni u prvi plan Menlijeva nezvanicna kampanja

Ministar finansija Dzon Menli je govorom u Kalgariju prakticno otpoceo svoju nezvanicnu kampanju za lidersku poziciju u Liberalnoj stranci. On planira da odrzi jos dva govora narednih nedelja, da bi skrenuo paznju javnosti na oblasti koje smatra najvaznijima, a njegova zvanicna kandidatura ce biti objavljena u martu, kada zavrsi posao oko iznosenja federalnog budzeta.
Planirani govori ce potencirati politicke stavove i viziju zemlje po kojoj se on i razlikuje od Pola Martina.
Menli je nasledio Pola Martina na polozaju ministra finansija juna prosle godine. Ovo ce biti njegov prvi budzet, pa i uspesno obavljanje tog odgovornog posla moze doneti preko potrebne pozitivne poene. Stratezi zaduzeni za njegovu kandidaturu veoma brizljivo planiraju svaki Menlijev naredni korak, a u narednim mesecima posebno ce se pozabaviti manjkavostima koje budu primetili kod najozbiljnijeg konkurenta Martina.
U govoru koji je odrzao u Kalgariju pred liberalima iz Alberte, Menli se posebno zalozio za prihvatanje globalne ekonomije, razumnu potrosnju i potrebu da se ucini vise za imigrante. Ovo poslednje je narocito blisko Menliju, koji naglasava da imigranti nikako ne smeju da ostanu po strani na kanadskom putu ka modernoj privredi, zasnovanoj na znanju. On kaze da treba pojacati napore da se znanje i sposobnosti novodoslih stanovnika stave u sluzbu njih samih, njihovih porodica, ali i celokupne privrede.
Sto se tice globalizacije, on je svestan toga da mnogi imaju negativne asocijacije i strahove u vezi sa tim pojmom, koji su mu razumljivi, ali ih on ne deli.
Kanada je, sa onim sto je ostvarila u poslednjih deset godina, najuspesniji dokaz u citavom svetu da slobodna trgovina dovodi do prosperiteta i otvaranja novih radnih mesta.
Menli je istakao i da vlada mora razumno da trosi, bez deficita, kao i da radi na uvodjenju novih poreskih olaksica koje bi, jos uspesnije nego do sada, podsticale otvaranje novih radnih mesta i privredni rast.
Doticuci temu budzeta, on je pomenuo da ce se u njemu naci mesta za dodatnu potrosnju za zdravstvo, decu iz porodica sa niskim primanjima, gradove, zivotnu sredinu i obrazovanje.

Ponovo se obruSila lavina u Britanskoj Kolumbiji

Stradalo sedmoro ucenika privatne skole iz Alberte

Po drugi put za manje od dve nedelje, lavina je odnela ljudske zivote sa skijaskih terena u istocnom delu Britanske Kolumbije. Prva nesreca se dogodila 20. januara, kada je stradalo sedmoro odraslih, a proteklog vikenda njene zrtve je bilo sedmoro ucenika elitne privatne skole. Oni su se nalazili na casu u prirodi u Nacionalnom parku Galcijer, gde u poslednjih dvadeset godina nije bilo nikakvih nesreca.
U pratnji dece nalazila su se dva nastavnika i jedna dobrovoljac. Zna se da su dvojica lokalnih vodica primetila da se lavina spusta, ali uspeli su samo da uzviknu upozorenje pre nego sto je ogromna masa snega prekrila decu.
Spasioci su dosli relativno brzo na mesto nesrece, a svi preziveli su ucestvovali u otkopavanju unesrecenih. Svi su bili adekvatno opremljeni neophodnim rekvizitima predvidjenim za izlete takvog tipa, a sluzba zaduzena za pracenje lavina je oznacila da je nivo opasnosti negde srednjih vrednosti, sto znaci da su lavine moguce, ali da nisu verovatne.
Sluzba zaduzena za parkove namerava da proveri sistem upozoravanja od lavina ali, kako je naglasio Dejvid Skjonsberg, portparol, tu nece biti znacajnijih promena. On je rekao da u planinama uvek postoji odredjena opasnost od lavina, nikada ne mozete biti potpuno sigurni da se nece obrusiti.
Premijer Zan Kretjen uputio je izraze saucesca porodicama, ucenicima i nastavnicima skole, a premijer Alberte Ralf Klajn je rekao da citava provincija zali zbog iznenadnog gubitka mladih zivota.
Premijer Britanske Kolumbije Gordon Kembel obecava da ce provincijska vlada, zajedno sa nadleznim federalnim i profesionalnim sluzbama, izvrsiti sveobuhvatnu proveru sigurnosti.
Direktor skole, smestene oko trideset kilometara jugozapadno od Kalgarija, Toni Makaun rekao je da nece biti prekida nastave za ucenike, zato sto je bolje da budu zajedno, nego ostaviti ih bez profesionalne pomoci i podrske.