Nezavisne Novine

Kanada

Afera podmicivanja pred raspletom

Pelegrini nudio novac, Tori nije umesan

Pol Pelegrini, lobista iz Toronta koji se nalazi na spisku ljudi koji podrzavaju Nuncijatinu kandidaturu za gradonacelnika Toronta, oznacen je kao licnost koja je nudila novac za povlacenje iz trke. Kako se saznaje, on je telefonirao Djina Naldinija, zaduzenog za sakupljanje priloga u Nuncijatinom timu, i rekao mu da Torijev tim nudi 100 hiljada, da bi svega nekoliko sati kasnije ponuda bila 150 hiljada.
Nuncijata je reagovao veoma burno kada su ga obavestili o ponudi.
Pelegrini je dao saopstenje za Canadian Press u kome se istice da se prijavio policiji kao svedok, ali i da veruje da ce se dokazati da nema nikakvih osnova za optuzbe o neregularnostima po osnovu Akta o gradskim izborima.
Dzon Tori je takodje dao izjavu u kojoj naglasava da Pelegrinija zna samo iz vidjenja i da se sa njim nije sreo dva do tri meseca. Tori istice da Pelegrini cak nije ni ukljucen u njegovu kampanju. Isto tako, Tori je siguran da ce policijski izvestaj ubrzo biti gotov i doprineti da se stavi tacka na citavu aferu.

Struja poskupljuje, samo se ne zna koliko

Protekle nedelje ontarijski premijer Dalton MkGvinti dao je rok od trideset dana ministru za energetiku Dvajtu Dankanu da razmotri sve opcije pre nego sto predlozi novu cenu struje. MkGvinti je, uz to, napomenuo da zeli da cena bude takva da pokriva sve troskove.
Strucnjaci kazu da se time nikako nece resiti goruci problemi u elektroenergetskom sistemu.
Tom Adams, izvrsni direktor Energy Probe, upozorava da Ontario moze ponovo zadesiti raspad sistema. Po njegovim recima, prva i najdelotvornija mera bila bi da potrosaci placaju punu cenu elektricne energije. On procenjuje da cena mogla da bude visa bar za oko 15 odsto, ako je suditi po vladinim namerama, ali tvrdi da bi tek mnogo znacajnije povecanje moglo da obezbedi nesmetanu proizvodnju i distribuciju.
Neke procene govore da bi povecanje cene struje do stvarne trzisne cene moglo da iznosi oko 25 odsto, odnosno sest centi za kilovat sat.

Sarolikost PORODICE posledica licnog izbora, ubedjenja ali i tradicije

Nema tipicne kanadske porodice

Medju Kanadjanima sve je popularnije ziveti vanbracno, nego zvanicno reci sudbonosno 'da'. U poslednjih dvadeset godina vise se nego udvostrucio broj osoba koje zive nevencano. Najvise ih ima u Kvebeku, gde je gotovo svaka treca zajednica vanbracna, dok je na nivou citave zemlje otprilike svaka deseta zajednica takva.
Statisticari su, na osnovu podataka prikupljenih u popisu 2001. godine, ustanovili da drugacije razmisljaju oni koji su rodjeni ovde od onih koji su skorije dosli. Svaki drugi rodjeni Kanadjanin ce se radije odluciti za vanbracnu zajednicu, u poredjenju sa svakim trecim novodoslim stanovnikom. Jos manje pobornika vanbracne zajednice ima ukoliko se u porodici ne govori kanadskim sluzbenim jezicima.
Statisticari, stoga, naglasavaju da je poreklo odlucujuci faktor. Tradicija je jos uvek veoma vazna u nekim etnickim grupama i narocito medju vernicima. Kod ovih drugih svega petnaest odsto kaze da bi se moglo odluciti da sa svojim partnerom zive u vanbracnoj vezi.
Primeceno je da su muskarci mnogo spremniji za ovakvu zajednicu, gotovo dvostruko vise nego zene. Istina, kako su stariji, misljenje oba pola se menja. I jedni i drugi drugacijim ocima gledaju na brak, pa se cesce odlucuju za takvu, legalnu vrstu zajednickog zivota.
Bracni ili vanbracni partneri, svejedno, najcesce su vrsnjaci. Statisticari su preracunali da razlika ide uglavnom do tri godine. Ukoliko se i desi da je ona primetnija, onda se u najvecem broju slucajeva radi o mladjoj zeni i starijem muskarcu. Ponovo je razlog za to kulturoloske prirode, buduci da seu pojedinim etnickim grupama novodoseljeni i dalje pridrzavaju jakih tradicija iz rodnog kraja. Strucnjaci kazu da se to ponajpre odnosi na Azijate i ljude poreklom sa Bliskog istoka, gde obicaji nalazu da se muskarci zene mnogo mladjim zenama.
U svega jednom procentu zajednica zena je starija od svog partnera muskarca.
Statisticari potenciraju da, uz svu raznolikost koja postoji na ovim prostorima, vise nema porodice za koju bi se moglo reci da je tipicna kanadska. U velikom broju slucajeva porodice su nekompletne, raste broj homoseksualnih veza, kao i onih u kojima su partneri razlicite boje koze.

Kanadjani izdasniji u davanju

U 2002. godini Kanadjani su bili velikodusniji nego ranijih godina, kazu statisticari. Njihov izvestaj pokazuje da je sveukupno u dobrotvorne svrhe protekle godine dato 5,8 milijardi dolara. Pretvoreno u novac, srednja vrednost koju je svako dao je 210 dolara, sto je za oko sest odsto vise nego godinu dana ranije.
Ono sto se takodje vidi iz podataka je i da se broj donatora primetno smanjio, ali su se samim tim njihovi prilozi povecali. Sem u Nju Brunsviku, gde su prilozi smanjeni, u ostalim delovima zemlje oni su povecani.
Nanavut treba istaci kao kraj u kome su prilozi bili najvelikodusniji - tamo je polovina ljudi dobre volje dala prilog od najmanje 400 dolara. U Manitobi ima proporcionalno najvise ljudi misle na one kojima je potrebna pomoc.
U toj provinciji je 29 odsto celokupnog stanovnitva u nekoj prilici odlucilo da iz svog novcanika izdvoji neku sumu novca za one koji nemaju. Odmah za njima su gradjani Ontarija i Saskacuana, pa oni sa Ostrva princa Edvarda.

Zakon o zabrani kloniranja prosao prvu prepreku

Zakon o zabrani kloniranja ljudi, surogatstva zbog profita, trgovine jajnim celijama, spermom i embrionima prosao je svoju prvu prepreku. Clanovi Parlamenta su se vecinom od 149:109 saglasili da on udje u dalju proceduru za usvajanje.
Za zakon nije glasalo sesnaest delegata vladajucih liberala, iako je ovo izjasnjavanje bilo u formi izglasavanja poverenja vladi. Sto se opozicije tice, Alijansa i Blok Kvebekva glasali su protiv, NDP je bio za, dok su torijevci bili podeljeni.
Gospodja Patrisa Berd, koja je bila na celu komisije davne 1993. godine, kada je vladi nalozeno na osnovu izvestaja da hitno preduzme akciju i zabrani nedozvoljene radnje u ovoj oblasti, iako zadovoljna odlukom, nije mogla a da ne prokomentarise da je citav proces trajao predugo.
Ministarka zdravlja Eni MkLilan je izjavila da je pisanje zakona trajalo godinama zato sto su pitanja veoma kontroverzna, a da je sve ono sto se desavalo u ovoj oblasti poslednjih godina na neki nacin pomoglo da se kod ljudi izgradi stav, posebno prema kloniranju.
Sada predstoje dalje uobicajene stepenice. Prvo treba da prodje Senat, gde se u komitetu ocekuju nova razjasnjavanja njegovih odredbi.
Jedan od liberala koji se ne slaze sa predlozenim zakonom je Pol Sabo. Njegova osnovna zamerka je to sto je tekst nedovoljno precizan, tako da se ne moze garantovati da u potpunosti zabranjuje kloniranje ljudi ili stvaranje ljudsko-zivotinjskih hibrida. Sabo naglasava da ce se potruditi da clanovi Senata budu upoznati sa svim nedostacima zakona.
Znajuci da medju senatorima vec ima onih koji sumnjaju u delotvornost ovog zakona, moze se dogoditi da protekne jos mnogo vremena pre nego sto se konacno usvoji zakonska regulativa za kloniranje.

Mumija iz Nijagare stigla u Egipat

Mumija koja je ukradena iz Egipta pre skoro stotinu pedeset godina, ovih dana vracena je tamo odakle potice. Sa sigurnoscu se zna da je to neki predstavnik kraljevske loze, a pretpostavka je da se radi o Ramzesu I.
Ova mumija godinama se nalazila u muzeju na Nijagarinim vodopadima. Pre pet godina nju je kupio Tomas Baret, antropolog-amater, a zatim je zajedno sa jos nekim predmetima, ponudio Kraljevskom ontarijskom muzeju za dva miliona dolara. Oni nisu bili zainteresovani, ali su pomenutu mumiju zato kupili iz muzeja Majkl Karlos, pri Univerzitetu Ejmori u Atlanti.
Sada je, posle duze odiseje, mumija vracena Egiptu, kao gest dobre volje muzeja iz Atlante.
Mumija ce biti izlozena naredne godine u muzeju Luksor.

Pad kanadske privrede u avgustu zbog nestanka struje

Prosle nedelje je objavljeno da je kanadska privreda u avgustu zabelezila pad od 0,7 odsto. Ovaj najveci pad jos od teroristickih napada na SAD izazvan je avgustovskim raspadom elektroenergetskog sistema u Ontariju i posledicama do kojih je doslo zbog visednevnog zastoja u proizvodnji struje i istovremenih preporuka o stednji.
Manja proizvodnja struje uticala je podjednako na proizvodnju, transport i distribuciju roba, trgovinu, ali i nesmetano obavljanje velikog broja poslovnih, licnih i vladinih sluzbi i zadataka.
Proizvodnja struje u avgustu bila je manja za 0,9 odsto, posto ostala postrojenja u zemlji nisu uspela da nadoknade manjak iz Ontarija.
Statisticari naglasavaju da je vecina privrednih grana prijavila od blagog do ozbiljnog smanjenja prozvodnje. Proizvodnja nafte i zemnog gasa opala je znacajno, po podacima statisticara, dok je industrijska proizvodnja bila manja za 0,7 odsto.
Federalne, provincijske i teritorijalne sluzbe zabelezile su za 2,7 odsto manje ostvarenje svojih zadataka, ponovo zbog struje. Ovaj podatak ce biti jasniji ako se zna da se 45 odsto federalnih sluzbi ostvaruje u Ontariju.
Saobracaj je takodje bio slabiji, i to za 3,8 odsto.
Rast je zabelezen u hotelijerstvu, za 1,9 odsto, dok su ubedljivo najpozitivnije poslovali gradjevinari. Zahvaljujuci bumu na trzistu stambenih objekata, oni su ostvarili povecanje obima svojih poslova za 4,7 odsto.
Ekonomisti predvidjaju da ce pokazatelji za septembar biti ponovo pozitivni i da bi se moglo ocekivati da se za citav treci kvartal iskaze porast do 2,5 odsto na godisnjem nivou.
Poredjenja radi, americka privreda je u istom periodu prikazala rast od 7,2 odsto na godisnjem nivou.
Na trzistu novca odmah su se osetili efekti ovih izvestaja. U petak, istog dana kada je izvestaj objavljen, na kraju radnog vremena kanadski dolar vredeo je 75,83 americkih centi, odnosno za 0,16 centi ispod svoje vrednosti prethodnog dana.