Nezavisne Novine

Kanada

"Kosmicka odela" za rad sa obolelima od SARS-a

Medicinsko osoblje koje radi sa obolelima od SARS-a zahteva da bude u 'kosmickim odelima' sve vreme tokom rada, zato sto, i pored zastite koju trenutno imaju, ipak ima obolelih i medju njima. Pominju se dve medicinske sestre koje su se razbolele krajem maja, nakon sto su pomagale pri intervenciji kod jednog pacijenta obolelog od SARS-a, koji je bio skoro na samrti.
U uputstvima za rad sa obolelima, koje vaze u provinciji, preporucuje se primena zastitne kapuljace za glavu i ramena, a tek se pri rizicnijim intervencijama zahteva nosenje posebnog zastitnog odela za citavo telo. Medjutim, najcesce takve intervencije ne trpe odlaganja, u pitanju su cak i sekunde koje odlucuju o zivotu ili smrti. Osoblje tako nema vremena da se prikladno opremi pa obicno intervenise pod nedovoljnom zastitom.
Barb Val, predsednica Ontarijske asocijacije medicinskih sestara stoga zagovara obavezu da zastitna odela nose svi zaposleni na odeljenjima na kojima se lece oboleli od SARS-a. Takodje, po misljenju clanova Asocijacije, trebalo bi nositi maske N-100, koje u potpunosti prociscavaju vazduh koji se udise, umesto onih sa oznakom 95.
U medjuvremenu je ministar zdravlja Toni Klement saopstio da ce se duplirati nadoknade za rad osoblju koje radi sa obolelima od SARS-a. On naglasava da oni zasluzuju vise novca zato sto rade u uslovima rizicnim po zdravlje.
Medicinske sestre nisu zadovoljne sto ce se duplirati primanja samo osoblja koje radi u cetiri bolnice nedavno odredjene za prijem bolesnika sa atipicnom upalom pluca. Zamera se sto se pri tom ne uzima u obzir da takvi bolesnici stizu i u druge zdravstvene ustanove i sto ovom odlukom nisu retroaktivno obuhvaceni svi koji su do sada radili sa ovakvim pacijentima.
Jedna anketa Ipsos Rajda, uradjena ovih dana, pokazuje da se gradjani slazu sa medicinskim osobljem. Najveci broj ispitanih izjavio je da je potrebno vece razumevanje za njihov rad, a vise od polovine smatra da celokupni sistem zdravstvene zastite nije dovoljno dobro pripremljen za suocavanje sa izazovima kojima je trenutno izlozen.

Epidemija jenjava

Stavljena tacka na ovaj nalet SARS-a

Dr Dzejms Jang, ontarijski komesar za javnu bezbednost, izdao je saopstenje u kome se napominje da drugi nalet SARS-a pocinje da jenjava u provinciji. Njegovo saopstenje zasnovano je na zvanicnim podacima koje su pribavili zdravstveni zvanicnici. Dr Kolin Kuhta, glavni nadlezni za zdravlje rekao je u utorak, na uobicajenom dnevnom iznosenju podataka da je broj aktivnih potencijalno obolelih 64, pored dvanaest osoba kod kojih se sumnja da su oboleli.
U kriticnom stanju nalazi se, po najnovijim podacima, dvadeset lica.
I ministar Klement takodje je potvrdio da postoje sve naznake da ce ubrzo biti stavljena tacka na ovaj najnoviji nalet atipicne upale pluca. Sada se u karantinu nalazi ispod hiljadu osoba, dok je u jednom trenutku gotovo sedmostruko vise moralo da bude izolovano.
Sa svoje strane, Svetska zdravstvena organizacija ne zeli da ulazi u rasprave oko glasina da su pojedini slucajevi obolelih od SARS-a u druge delove sveta dospeli sa ovih prostora, sve dok se takvi navodi ne potvrde. Organizacija je u sredu odbacila mogucnost da ponovo uvede preporuku izbegavanja putovanja u Toronto, stoga sto smatraju da nema potrebe za tako necim. Svetska zdravstvena organizacija jedino moli nadlezne iz zemalja u kojima povezuju potencijalno obolele sa njihovim boravkom u Torontu je da obavezno izvrse analizu na SARS koronavirus, pre nego sto objave bilo koju informaciju u vezi toga.

Dozivotno oduzimanje dozvole posle drugog prekrsaja!

Ontario poostrava kaznjavanje voznje u pijanom stanju

U Ontariju postoji mogucnost da se usvoje najstrozi zakon u zemlji protiv voznje u pijanom stanju - da se vozacu dozivotno oduzme vozacka dozvola i konfiskuje vozilo, ako dva puta bude uhvacen da vozi sa viskom maligana u krvi.
Po sadasnjim propisima, dozvola se uzima nakon cetvrtog prekrsaja.
Konzervativci su ovo najavili u Krunskom govoru, a zatim potvrdili u svojoj partijskoj platformi. Premijer Ivz potencira da se najstrozi kanadski propisi ne smeju shvatati kao pretnja, vec kao mera za zastitu ljudskih zivota.
Ovakve stroze kriterijume zdusno podrzavaju mnogi, ukljucujuci predstavnike opozicije i raznih antialkoholicarskih udruzenja.
Ocekuje se da predlog zakona bude predstavljen pre raspisivanja izbora, ali se ne moze sa sigurnoscu tvrditi da ce on biti usvojen pre raspustanja Parlamenta.

Izvinjenje Alberti

Ontario nece izbegavati junetinu iz Alberte

Ontarijska ministarka poljoprivrede Helen Dzons pre nedelju dana je nagovestila mogucnost da se u provinciji izbegava upotreba juneceg mesa iz Alberte, zbog pojave bolesti 'ludih krava'. Ona je, po svemu sudeci, zelela da na taj nacin ucini da se americka zabrana uvoza junetine ne odnosi na meso iz citave Kanade.
Medjutim, nedugo zatim, premijer Erni Ivz je demantovao tu izjavu, navodeci da se radi o 'nesporazumu'. On je izjavio da je ministarka Dzons to rekla pre sagledavanja svih cinjenica i da nema potrebe da se ona smeni zbog toga. Izvinjenja vladi Alberte i njenom premijeru Klajnu usledila su sa obe adrese. Ministarka Dzons je uputila pismo svojoj koleginici Sirli MekLilan, u kome se kaze da obe provincije treba da saradjuju u naporima da se ukine zabrana izvoza mesa u SAD i ostale zemlje koje su odmah uvele.
Uzgred, iz nadleznog americkog ministarstva se saznaje da nemaju nameru da u skoroj buducnosti ukinu zabranu uvoza junetine iz Kanade.
Racuna se da su gubici u ovoj poljoprivrednoj grani oko 11 miliona dolara dnevno i svakodnevno se uvecavaju.
Komentari predstavnika opozicije su uglavnom kritikovali neodgovorno ponasanje ministarke Dzons koja, po njihovim recima, nije vodila dovoljno racuna o nacionalnom znacaju ovog pitanja.
U Kvebeku naglasavaju da samo jedna obolela zivotinja ne bi trebalo da dovede do prakticno nesagledivih posledica po stocarstvo i industriju prerade mesa u citavoj zemlji, ali oni ne nameravaju da prekinu dalju kupovinu mesa u Alberti. Njihov stav je da ne treba praviti nepotrebne barijere unutar drzave.
Federalni zvanicnici obecavaju da ce narednih dana najverovatnije biti potvrdjeno da je bolest izolovana samo kod jedne zivotinje.

Skolstvo u ontariju

Skolski programi se ne podudaraju sa potrebama ucenika

Godisnji izvestaj o drzavnim osnovnim skolama u Ontariju, koji je uradila neprofitna grupa Ljudi za obrazovanje, sastavljena od roditelja, pokazuje da se posebno u manje nastanjenim delovima provincije skolski programi ne podudaraju sa potrebama ucenika.
Izvestajem je obuhvacena samo jedna petina skola u provinciji, a sagledavane su drzavne, katolicke i francuske skole.
Zakljucak do koga se doslo je da je politika obrazovanja uslovljena politikom finansiranja. Sve skole, naime, dobijaju sredstva i finansije po uceniku, cime bi trebalo da se postigne njihov ravnopravan status, ali praksa to demantuje. Skolski odbori u kojima su skole manje, imaju problema sa nastavnim kadrom a samim tim i sa programima koje ostvaruju. Najcesce, strucno nije pokrivena nastava muzike i fizickog vaspitanja, a kada su u pitanju deca sa posebnim potrebama, nastavnici rade sa vecim brojem djaka, nego sto je to slucaj u velikim skolama.
Izvestaj navodi da se u skoro cetrdeset odsto odeljenja radi sa 26 i vise ucenika.
Preporuka koju daju ljudi za obrazovanje odnosi se na stvaranje takve obrazovne politike u provinciji koja bi garantovala da se svoj deci, bez obzira gde zive i kakav je materijalni status porodica iz kojih poticu, obezbede svi potrebni nastavnici i programi neophodni za uspesno obrazovanje. Sem toga, od provincije se zahteva i obezbedjivanje potrebnih sredstava za ostvarivanje takve obrazovne politike.

Premijer Ivz nece da se zeni

Premijer Erni Ivz je ovih dana izjavio kako nema nameru da se ozeni svojom partnerkom Izabelom Baset samo zato da bi oraspolozio glasace.
Naime, u samoj stranci postoji misljenje da posebno medju starijim gradjanima, onima koji porodicne vrednosti stavljaju kao prioritet, ima onih koji zameraju Ivzu sto zivi nevencano sa gospodjom Baset, i da to moze biti razlog sto neki mogu svoj glas dati liberalima. Njihov lider Dalton MkGvinti ozenjen je svojom devojkom iz srednjoskolskih dana, dok je Ivz razveden i zivi u vanbracnoj zajednici.
Medjutim, premijer Ivz smatra da je to stvar licnog izbora. "Mislim da odnos imedju bilo koje dvoje ljudi koji su odlucili da zive zajedno zavisi iskljucivo od toga koliko su srecni sto su skupa, a da li ce ili nece preduzeti sledeci korak, trebalo bi da zavisi jedino od njih."
Na isto pitanje, gospodja Baset je malo drugacije odgovorila. Ona je rekla da ne zna zasto se njih dvoje nisu vencali i pored toga sto pet godina zive zajedno. Po njenim recima, odgovor treba potraziti od Ivza, posto to ne zavisi od nje.

Martinovo obecava

Gradovima veci deo federalnih poreza na gorivo

Pol Martin, najozbiljniji kandidat za Kretjenovog naslednika, dao je predizborno obecanje da ce gradovima dati veci deo federalnih poreza na gorivo. Govoreci pred delegatima konferencije Kreativnih gradova, on je naglasio da ovo pitanje treba smatrati resenim i da vise ne treba trositi energiju i vreme u raspravama da li ce se to ostvariti ili nece.
Po Martinovim recima, gradovi ce biti u mogucnosti da na ovaj nacin rese neke od svojih gorucih problema.
Iako detalje oko raspodele tek treba dogovoriti u saradnji sa Federacijom kanadskih gradova, Martin je napomenuo da pre svega treba dobiti garancije od provincija da one nece pokusati da redukuju transfer prema gradovima. Svaka od njih treba da odradi svoj deo posla. Saglasnost je vec postignuta u Britanskoj Kolumbiji, Alberti i Kvebeku, dok se u Ontariju vode rasprave po ovom pitanju.
Najveci prihod od prodaje goriva ostvaruje se upravo u gradovima, a vraca im se svega sest odsto. Ideja je da se dodatna sredstva, po osnovu Martinovog obecanja, upotrebe za popravku puteva i kanalizacione mreze.
Posto gradovi ovo pitanje potezu vec godinama, gradonacelnik Vinipega Glen Marej je ovu najavu okarakterisao kao istorijsku u odnosima izmedju gradova i najvisih organa vlasti u zemlji.

Pojacano obezbedjenje za Pola Martina

Najveci broj ljudi veruje da ce Pol Martin biti naslednik premijera Kretjena. Pored toga sto se to moze shvatiti kao priznanje o omiljenosti i popularnosti, postoji i druga strana medalje.
Po saznanjima policije, ima naznaka da je njegova bezbednost uveliko ugrozena, pa je odluceno da se pojaca nivo njegovog obezbedjenja. Detalji nisu poznati, iz opravdanih razloga, ali je Martinov portparol Brajan Gest rekao da policija odlucuje o tome kakvu i koliku zastitu treba uvesti i u kojim situacijama, u zavisnosti od sopstvene procene.