Nezavisne Novine

SVET

Moze li se spreciti unistavanje planete

Medjunarodna zajednica je nemocna da spreci unistavanje nase planete, 30 godina od kako je uveden Svetski dan zastite zivotne sredine, koji se danas proslavlja u svetu.
"Medjunarodni napori su nedovoljni u poredjenju sa ubrzanim unistavanjem bioloske raznovrsnosti", izjavio je Sebastjen Monkor, direktor francuskog komiteta Svetske unije za prirodu (UICN) koja svake godine objavljuje "crvenu listu" ugrozenih vrsta.
Unija navodi da je ugrozen opstanak svakog cetvrtog sisara, svake osme ptice, svake trece ribe, reptila i vodozemca - sve u svemu, u opasnosti je 5.500 zivotinjskih i 34.000 biljnih vrsta.
Uprkos tome sto je rec o ogromnoj krizi, zastita zivotne sredine gotovo da nije ni pomenuta na samitu osam najbogatijih zemalja sveta (G8), upravo okoncanog u Evijanu, a rat u Iraku je zastitu bioloske raznovrsnosti tokom vise meseci gurnuo na samo dno liste svetskih problema.
Vec ni drugi samit o Zemlji u Johanesburgu, avgusta 2002, nije doneo bitniji napredak, iako je trebalo da podstakne elan sa samita u Riju, odrzanog 10 godina ranije. Medjunarodni dogovori iz Rija, o klimi i bioloskoj raznovrsnosti, napreduju veoma sporo, navodi Monkor.
Iako Zemlji preti porast temperatura za prosecno 1,4 do 5,8 stepeni do kraja 21. veka, smesne su akcije koje preduzimaju zemlje koje su najveci zagadjivaci atmosfere gasovima sa efektom staklene baste.
Ujedinjene nacije su upozorile da bi tokom ove decenije emisije gasova staklene baste mogle da se povecaju za 10 odsto u industrijskim, a za 17 odsto u svim zapadnim zemljama.
SAD, koje su najveci zagadjivac u svetu, odbile su Protokol iz Kjota kojim se predvidja minimalno smanjenje emisija stetnih gasova u razvijenim zemljama od 2008. do 2012. za 5,2 odsto u poredenju sa nivoom iz 1990.
Ni Rusija nije ratifikovala Protokol, koji predstavlja samo prvi korak, jer bi se emisije gasova staklene baste trebalo da smanje za 70 odsto da bi se do 2100. stabilizovala klima na Zemlji.
Evropska unija je mnogo obecala, ali se malo angazuje da ta obecanja ispuni. Jedno od njih je da se do 2010. zaustavi propadanje bioloske raznovrsnosti, doneto u aprilu 2002, a Monkor kaze da se jos ocekuju konkretne mere.
U svetu je jos uvek, na primer, na mrtvoj tacki predlog da se koralni grebeni Nove Kaledonije uvrste u kulturno nasledje UN, projekat nacionalnog parka u Gijani se proucava vec 10 godina, a stanovnistvo u Gijani se polako truje zivom koja se koristi u eksploataciji rudnika zlata.
Monkor navodi i da je 25 odsto francuske teritorije svrstano u vazne ekoloske zone, ali je samo 1,4 odsto zaista zasticeno u rezervatima i nacionalnim parkovima.
Svetski dan zastite zivotne sredine uveden je 1972. u Stokholmu, na prvoj velikoj konferenciji UN o ekologiji.

Vlada BiH prihvatila sporazum sa SAD o krivicnom sudu

Savet ministara BiH prihvatio je juce sporazum sa SAD o izuzimanju americkih gradjana iz nadleznosti Medjunarodnog krivicnog suda (IC), saopstila je u Sarajevu ministar finansija i trezora BiH Ljerka Maric.
Maric je izrazila uverenje da ratifikacija tog sporazuma nece izazvati probleme u vezi sa statusom BiH u Evropskoj uniji.
O sporazumu izmedju BiH treba jos da se izjasni i Predsednistvo BiH. Taj sporauzm potpisali su zvanicno 16. maja u Sarajevu ministar pravde BiH Slobodan Kovac i ambasador SAD u BiH Kliford Bond.
Na jucerasnjoj sednici Saveta ministara BiH doneta je i odluka o privremenom prestanku primene Ugovora o slobodnoj trgovini na robu poreklom iz Crne Gore, zbog odbijanja Crne Gore da primeni taj sporazum.
Maric je izjavila da ce prilikom predstojece posete crnogorskog premijera Mila Djukanovica Bosni i Hercegovini biti razgovarano o nacinu resavanja tog problema izmedju BiH i Crne Gore.

HRVATSKA

Gradjani SCG u Hrvatskoj do 90 dana

Ambasador Hrvatske u Beogradu Davor Bozinovic zatrazio je od autobuskih prevoznika Srbije i Hrvatske da povecaju broj prevoznih linija i dodao da ce svi drzavljani Srbije i Crne Gore koji imaju vazece putne isprave, u narednih sest meseci moci da borave u Hrvatskoj u trajanju do 90 dana.
"Ovo je jedno razdoblje gde cemo videti odrzivost teorije da je vizni rezim bio prepreka bolje saradnje izmedju privrednika Hrvatske i Srbije ", rekao je Bozinovic na sastanku hrvatskih i srpskih autobusnih prevoznika u Privrednoj komori Srbije (PKS).
Bozinovic je predlozio da se broj autobuskih linija izmedju Hrvatske i Srbije, kojih trenutno ima 38 sa obe strane, brzo poveca i oslobodi ogranicenja u vidu kontigenata.
"Putnicki promet je upravo ono podrucje koje je do sada bilo nedovoljno iskoristeno, jer su i jedna i druga zemlja na koridoru 10, koji je nekad bio jedan od najfrekventnijih u Evropi", rekao je hrvatski ambasador i dodao da je zadatak i hrvatskih i srpskih prevoznika da pokusaju da vrate nekadasnji nivo putnickog prometa.
Bozinovic je ocenio da tome mora prethoditi izgradnja ili obnova kompletne saobracajne infrastrukture, kako u Hrvatskoj, tako i u Srbiji i Crnoj Gori.
"Tu ocekujemo pomoc medjunarodne zajednice, ali rekao bih da ce to prvenstveno zavisiti od nas samih", dodao je on.

MAKEDONIJA

Eksplodirala bomba u centru Kumanova

Dva lica su lakse povredjena od stakla koje se rasprsnulo priikom eksplozije bombe koja je dogodila jce u dva sata u centru Kumanova.
Kako javlja dopisnik agencije Beta, bomba je bila postavljena u prolazu jedne zgrade, a ostecena su vidljiva na okolnim stambenim zgradama i prodavnicama.
Policija je odmah izasla na lice mesta i izvrsila uvidjaj, ali jos nema informacija koje je podmetnuo bombu i kog tipa je bila eksplozivna naprava.

HRVATSKA I SAD

Hrvatska nastoji da odlozi potpisivanje zakona

Hrvatska nastavlja pregovore sa SAD o neizrucivanju americkih gradjana Medjunarodnom kkrivicnom sudu za ratne zlocine, pise Vjesnik i ukazuje na nastojanje da se u tim razgovorima "odgodi" primena americkog zakona.
Pozivajuci se na neimenovane diplomatske izvore, list precizira da Hrvatska u tim pregovorima nastoji da odlozi primenu americkog zakona zbog kojeg joj preti uskracivanje vojne pomoci SAD.
Vjesnik ukazuje da se ne ocekuje da ce Hrvatska uspeti da nagovori Amerikance da je izuzmu iz primene tog zakona.
Najkasnije do 1. jula, hrvatske vlasti moraju da odluce hoce li potpisati bilateralni sporazum sa SAD o neizrucivanju americkih drzavljana Medjunarodnom sudu u Hagu.
Vjesnik navodi da 12. juna u Zagreb dolazi americko "izaslanstvo" s namerom da nagovori hrvatsku stranu da ipak potpise bilateralni sporazum.
Diplomatski izvori potvrdili su Vjesniku da je hrvatska strana u medjuvremenu sastavila poseban dokument koji ce poslati ne samo u Belu kucu i Stejt dipartment, nego i u oba doma americkog Kongresa.
Isti izvori naglasavaju, tvrdi list, da je izuzetno tesko ocekivati da ce SAD napraviti izuzetak i Hrvatsku izostaviti s liste onih za koje smatraju da treba da potpisu sporazum.
Tesko je ocekivati da ce americka vlada prekrsiti sopstveni zakon koji predvidja da budu izuzete samo clanice NATO-a i zemlje koje SAD smatra partnerom i saveznikom.
Hrvatska vlast ce tesko objasniti obavezu saradnje s Haskim tribunalom, s jedne, i s druge strane potpisivanje sporazuma o neizrucivanju americkih gradjana Medjunarodnom sudu, pise Vjesnik.

NOVI NAPAD NA AMERIKANCE U IRAKU

Poginuo jedan vojnik i petoro ranjeno

Jedan americki vojnik je ubijen dok ih je petoro ranjeno kada je na njih ispaljena granata, u gradu Faludzi, nedaleko do Bagdada, saopstila je danas americka Centralna komanda.
"Nepoznata osoba je na grupu americkih vojnika ispalila granatu iz rucnog bacaca. Ranjeni su prebaceni u lokalnu bolnicu", navodi se u saopstenju.
Komandant americkih kopnenih snaga Dejvid Mekirnan najavio je juce dolazak u Irak novih trupa, koje ce, pored ostalog, biti rasporedjene i u Faludzi.
U tom gradu sa vecinskim sunitskim stanovnistvom poslednjih nekoliko nedelja dogodilo se nekoliko napada na pripadnike americke vojske.

NEMACKA

Ratifikovan sporazum o sirenju NATO

Nemacka je juce ratifikovala sporazum o sirenju NATO alijanse, prijemom sedam novih clanica.
Poslanici Bundestaga su glasali za prijem Estonije, Letonije, Litvanije, Slovacke, Slovenije, Bugarske i Rumunije u zapadni vojni savez. Protiv toga su glasale samo dve poslanice reformisanih komunista, Partije demokratskog socijalizma (PDS).
Ratifikovanje odluke o sirenju NATO od strane svih 19 zemalja clanica saveza preduslov je za njeno konacno stupanje na snagu u maju 2004.
U raspravi u Bundestagu koja je prethodila glasanju, ministar inostranih poslova Joska Fiser (Joscka Fiscer) je "istorijskom nuznoscu" nazvao sirenje NATO rekavsi da je rec o "procesu paralelnom sa sirenjem Evropske unije na istok".

RUSIJA - IZRAEL

Iran ce do 2006. imati oruzje za masovno unistenje

Iran ce do 2006. godine posedovati oruzje za masovno unistenje, izjavio je sef izraelske diplomatije Silvan Salom za izdanje ruskog dnevnika "Izvestija".
"Iran ce posedovati oruzje za masovno unistenje krajem 2005. ili pocetkom 2006. godine. To puno brine Izrael, a verujem da bi trebalo da brine i Rusiju", rekao je Salom, ne iznoseci druge detalje o ovom pitanju.
Salom u ponedeljak dolazi u trodnevnu posetu Rusiji.
Rusija pomaze Iranu da sagradi atomsku centralu u Buseru, sto Vasington osudjuje, jer smatra da ce na taj nacin Teheran doci do nuklearnog oruzja.
Salom je takodje ocenio da bi Rusija trebalo da vodi "uravnotezeniju politiku" na Bliskom istoku, kako bi postala punopravni akter u mirovnom procesu u tom regionu.
On je pozvao Moskvu da "izvrsi pritisak na palestinske zvanicnike, kako bi oni poceli da se aktivno suprotstavljaju terorizmu".
Rusija pored SAD, Ujedinjenih nacija i Evropske unije cini "kvartet" za resavanje izraelsko-palestinskog konflikta. "Kvartet" je nedavno napravio "mirovnu mapu" za postizanje mira na Bliskom istoku, koju su prihvatile i izraelska i palestinska strana.

Svetska zdravstvena organizacija

Epidemija SARS-a jenjava

Svetska zdravstvena organizacija ocenila je juce da u svetu jenjava epidemija atipicne upale pluca, ukljucujuci i Kinu.
"Mozemo da kazemo da epidemija jenjava. To se moze uociti u svim zemljama, pogotovo u Kini", izjavio je novinarima direktor kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Pekingu Henk Bekedam.
Kineske vlasti ni danas, drugi dan za redom nisu prijavile nijedan novi slucaj zaraze virusom SARS-a. U poslednjih 24 casa od te bolesti su medjutim, umrle dve osobe.
Svetska zdravstvena organizacija namerava da ukine preporuku o izbegavanju putovanja na sever Kine, u provincije Hubei, Kjanksu i grad Tjencin. Ta bi preporuka ipak, i dalje vazila za Peking, grad koji je bio najteze pogodjen epidemijom SARS-a.
"U tim provincijama je u poslednje vreme registrovano vrlo malo novih slucajeva", rekao je predstavnik SZO.
U Kini je do sada ukupno registrovano 5.329 slucajeva SARS-a dok je od posledica te bolesti umrlo 336 ljudi.

SAD PRODAJE IRACKU NAFTU

Prva licitacija za prodaju iracke nafte

Irak je juce, prvi put od pada rezima Sadama Huseina, ponudio svoju naftu na medjunarodnoj licitaciji.
Vracajuci se na svetsko trziste gotovo tri meseca posle americke invazije, iracka organizacija za marketing nafte SOMO ponudila je 10 miliona barela sirove nafte iz tankova u izvoznim terminalima. Nafta ce se utovarati od 17. do 30. juna.
Posto iduce sedmice bude zakljucena otvorena licitacija, do kraja meseca ce uslediti direktni ugovori sa petrolejskim kompanijama, izjavio je sef marketinga Mohamed al-Dziburi i dodao da ce Irak nastojati da prodaje svoju naftu na bazi terminskih ugovora.
SOMO je raspisao licitaciju za ponude koje treba da stignu 10. juna do 16 casova po GMT, za osam miliona barela (1 barel = 159 litara) nafte Kirkuk, uskladistenih u turskoj mediteranskoj luci Cejhan, i dva miliona barela lake vrste Basra u irackoj luci Mina al-Bakr, u Persijskom zalivu.
SOMO ocekuje da ce za tu naftu prvenstveno biti zainteresovani direktni preradjivaci bez posrednika koji su u vreme Sadama Huseina dominirali u programu UN "nafta za hranu", uvedenom u vreme medjunarodnih sankcija prema Iraku. Prema tom programu, Irak je dnevno izvozio vise od dva miliona barela ili oko cetiri odsto ukupne ponude nafte u svetu.
Posle vise odlaganja, iracko ministarstvo za naftu sada nastoji da sto pre dostigne izvoz od jednog miliona barela dnevno, ali ga u tome sprecavaju pljacka i nedovoljna bezbednost na naftonosnim poljima.
SOMO je za ovu prodaju cenu nafte ponovo uveo u dolarima, uprkos velikom padu americke valute prema evru od kako je Sadam Husein krajem 2000. naredio da se iracka nafta naplacuje samo u evrima.