Nezavisne Novine

Kanada

Vodece ontarijske stranke nalaze sve vise zamerki protivnicima

Kampanja se zahuktava

Medjusobni napadi lidera dve vodece stranke u Ontariju nikako ne prestaju vec, naprotiv, postaju sve zesci.
Liberali kritikuju posebno obrazovnu politiku Konzervativne stranke, male gradske budzete, ali ih i optuzuju da su odgovorni sto je preko osam hiljada stanovnika severnog dela provincije ostalo bez posla u poslednjih osam godina. U saopstenju Liberalne stranke cak se postavlja pitanje sta to Erni Ivz ima protiv prosperiteta severa provincije.
Sa druge strane, Ivz u politici federalne vlade vidi nedostatke u programu Liberalne stranke. Jedna od njegovih osnovnih zamerki odnosi se na politiku prema imigrantima. U izvestaju generalnog kontrolora, naime, stoji da je Kanadu moralo da napusti 36 hiljada ljudi koji ne zadovoljavaju kriterijume, ali da niko nije otisao. Ivz obecava da ce njegova stranka forsirati useljavanje strucne radne snage, pre svih lekara i zidara, i da ce olaksati postupak njihovog uklapanja. U isto vreme bice onemoguceno da se usele oni koji imaju veze sa kriminalnim i teroristickim organizacijama i kriminalnu proslost.
Obe stranke takodje veoma brizljivo proracunavaju koliko moze da kosta ispunjavanje predizbornih obecanja protivnicke stranke. Liberali su, tako, izracunali da sve sto se naslo na listama prioriteta konzervativaca iznosi preko deset milijardi, pa smatraju da Ivz obecava ono sto ne moze da ispuni. Ivz, pak, pobijajuci tvrdnje liberala, u jednom trenutku je izjavio da ce za ono sto pokriva platforma konzervativaca biti dovoljno blizu sedam stotina miliona.
MkGvinti veruje da za liberalnu sliku Ontariju potrebno nesto ispod sest milijardi.
Svoje misljenje dali su i ekonomski eksperti, ali ono ne ide u prilog ni jednoj od dve vodece stranke. Oni napominju da privreda provincije, oslabljena nekolikim nedacama koje su je snasle ove godine, nece biti u mogucnosti da podnese ostvarivanje onoga sto se nalazi u predizbornim nacrtima razvoja. Sem toga, strucnjaci navode i da provincija vec belezi deficit, koji se krece izmedju dve i pet milijardi dolara.

Izbori u Ontariju

Hempton poziva sindikate da podrze NDP

Lider NDP-a Hauard Hempton pozvao je najvece ontarijske sindikate da podrze njegovu stranku i odole izazovu da glasaju strateski. Pri strateskom glasanju, naime, trebalo bi da se glasa za opozicionog kandidata, ali onog koji ima najvise sansi da pobedi konkurenta iz vladajuce. Pri tom, nije bitno iz koje opozicione stranke dolazi kandidat.
Hempton je svestan da bi stratesko glasanje dovelo u pitanje podrsku NDP-u u pojedinim izbornim jedinicama. Stoga on potencira da glasaci treba da iskoriste sansu koju dobijaju tek svake cetvrte godine i iskazu svoje misljenje o onome u sta veruju. On time aludira i na pojedine stavove iz programa Liberalne stranke.
Medjutim, Baz Hargrouv, predsedavajuci snaznog sindikata Kanadskih radnika u automobilskoj industriji (CANj), kaze da je mnogo vaznije da dodje do promene vlade od automatske, tradicionalne podrskeNDP-u. Ova stranka dobila je materijalnu pomoc od CANj-a i na listi stranke se nalaze mnoga imena iz sindikata, ali dvojica lidera nisu postigli nikakav dogovor o strategiji.
Hempton tvrdi da da Hargouvov stav nece uticati na stil predizborne kampanje stranke, posto ce on i dalje insistirati na pitanjima koja se ticu radnih ljudi.

Kolter Ozborn

Veliko povecanje plata politicara

Usred predizborne kampanje u Ontariju, na sugestiju premijera Ernija Ivza, Kolter Ozborn, provincijski komesar za etiku, razmatrao je predlog star vec dve godine da se plate politicara povecaju za 25 odsto odmah posle izbora. Ozborn se saglasio sa Ivzom da je neprimereno povecavati plate politicara s obzirom na ekonomsku situaciju u kojoj se provincija nalazi.
On, ipak, sugerise da nema niceg loseg ukoliko se rast veze za indeks povecanja plata u provinciji, sto bi znacilo maksimalnih sedam odsto. Ozborn kaze da ce u narednom periodu saciniti sveobuhvatniji pregled plata predstavnika, uz kompenzacije, otpremnine i penzije.
Premijer Ivz nije zeleo previse da komentarise ovu Ozbornovu odluku, posto mnogo toga zavisi od rezultata predstojecih izbora. Ipak, sudeci po izjavi da troskovi zivota nisu dostigli sedam odsto, cini se da prihvata Ozbornovu sugestiju.
Njegov glavni rival, lider liberala Dalton MkGvinti, naglasava da nema nameru da se saglasi sa bilo kojim povecanjem koje se ne poklapa sa rastom toskova zivota. Sa druge strane Hempton, iz NDP-a, iskoristio je priliku da zameri konzervativcima sto ne vode dovoljno racuna o osnovnim potrebama stanovnistva. On podseca da kada se uzme u obzir da je minimalna satnica zamrznuta vec osam godina na 6,85 dolara, da cak nesto duze nije povecavana invalidnina, da je socijalna pomoc umanjena za gotovo cetvrtinu, onda predstavnici u provincijskom Parlamentu ne bi trebalo da uopste da razmisljaju o svojim platama.

Izbori u Ontariju

Martin veruje u laksu saradnju sa liberalima

Najverovatniji Kretjenov naslednik, Pol Martin prvi je od najznacajnijih politicara koji je izneo svoj stav pred predstojece izbore u Ontariju.
On smatra da bi odnosi na relaciji izmedju Ontarija i federalne vlade bili umnogome olaksani ukoliko bi liberali preuzeli kormilo u provinciji i njihov lider Dalton MkGvinti postao provincijski premijer.
Martin naglasava da je u saradnji sa gradovima potreban novi sporazum, jer su postojeca sredstva nedovoljna za suocavanje sa svim problemima i odgovornostima koji su pred njima. Tim vise je neophodno postici odgovarajuce razumevanje na sva tri nivoa vlasti, pocevsi od gradskog, pa do federalnog, kako bi se omogucilo da se razresi sve ono sto muci gradove.
Ipak, sudeci po izjavi jednog od njegovih najblizih saradnika, Martin ne odbacuje mogucnost zajednickog rada sa ontarijskom vladom, bez obzira ko ce biti na njenom celu, vec jedino veruje da bi sa liberalima komunikacija bila laksa.

Svecanost na aerodromu u Montrealu

Aerodrom nazvan po Pjeru Trudou

Aerodrom Dorval u Montrealu dobio je novo ime. Od 1. januara 2004. godine, on ce se zvati po Pjeru Eliotu Trudou, bivsem kanadskom premijeru.
Srebrnu plocu sa novim imenom, na kojoj stoji posveta 'ponosnom gradjaninu Montreala i velikom Kanadjaninu', otkrili su Trudoovi sinovi Dzastin i Aleksander. Oni su se zahvalili na velikoj pocasti koja je odata njihovom ocu, pre svega za multikulturnu politiku koju je zastupao. Kako je naglasio stariji sin Dzastin, aerodrom je upravo simbolicno mesto koje ukazuje na internacionalni aspekt Kanade i otvorenost i dobroslicu svima koji preko njega dolaze da upoznaju zemlju.
Svecanosti je prisustvovao i ministar saobracaja Dejvid Kolinet, koji je istakao da je Trudo jedan od najpoznatijih ljudi sa ovog prostora.
Svecani ton ovog dogadjaja pomutilo je okupljanje pedesetak demonstranata, koji pokazuju da postoji i drugacije raspolozenje prema Trudoovom legatu provinciji.

I kanadske porodice ispunile zahtev za obestecenje

Trinaest kanadskih porodica ciji su clanovi stradali u teroristickom napadu na Svetski trgovinski centar, pre tacno dve godine, pridruzilo se velikoj grupi od cetiri hiljade Amerikanaca u zahtevu za obestecenje vrednom milion miliona dolara.
Pol Miler, advokat koji zastupa kanadske porodice, kaze da je cilj ovolike novcane nadoknade da se teroristicke organizacije dovedu do bankrotstva, odnosno da im se presece dotok novca. Na listi onih od kojih se zahteva obestecenje nalazi se dve stotine dobrotvornih i drugih organizacija i banaka, za koje se sumnja da su obezbedjivale novac za teroristicku grupu al-Kaida.

Kisa gasi pozare u Britanskoj Kolumbiji

Iscrpljeni vatrogasci oboleli od misteriozne bolesti

Pre neki dan je, napokon, pala dugo ocekivana kisa u Britanskoj Kolumbiji i pocela da pomaze vatrogascima u borbi sa vatrenom stihijom. Medjutim, u Kelovni je nesto preko cetiri hiljade ljudi i dalje van svojih domova, dok su hiljade drugih u stanju pripravnosti da se svakog momenat evakuisu.
Pozar u tom delu provincije besni vec tri nedelje. Kvebek je obecao da posalje svoju vatrogasnu brigadu u pomoc, a u gasenju ucestvuju i brojni vojnici.
U isto vreme, vatrogasci angazovani u juznom delu provincije, u Kranbruku, oboleli su od misteriozne bolesti. Preko stotinu ljudi ima respiratorne probleme, kasalj, upalu grla i ociju, groznicu, proliv i povracanje, a jedan broj bio je prikljucen na infuziju i kiseonik.
Lekari ne mogu sa sigurnoscu da potvrde o cemu se radi. Rezultati ispitivanja bice poznati za nekoliko dana, a pretpostavlja se da je u pitanju virus koji je napao pluca osetljiva nakon dugotrajne izlozenosti dimu. Gotovo jednoglasno su iskljuceni infekcija i trovanje hranom.
Dr Peri Kendal, provincijski zdravstveni zvanicnik, kaze da su vatrogasci izmoreni i izmuceni napornim danonocnim radom, prasinom i visokim temperaturama vazduha.

Dzon Menli o bezbednosti

Da li je Kanada na meti terorista?

Dzon Menli, zamenik premijera, u petak je izjavio da, iako nema naznaka o stvarnoj opasnosti, Kanadjani ne bi trebalo da iskljuce mogucnost od teroristickih napada al-Kaide.
Kako se priblizava 11. septembar i godisnjica teroristickih napada, u Americi se stepen pripravnosti podize, posto se veruje da teroristi ne miruju i da nesto planiraju. Izmedju ostalih mogucih scenarija za potencijalne teroristicke napade, pominje se i otmica aviona koji prelecu iznad SAD-a, ali ne slecu na njihovoj teritoriji. To bi mogli biti letovi iz Kanade ili Meksika, pa je to bio povod za razgovor izmedju Menlija i americkog drzavnog sekretara za unutrasnje poslove Dzona Ridza. Konstatovano je strahovanja postoje sa obe strane granice, mada ne u podjednakoj meri i razmenjene su preporuke za bezbednost.
I ostali nadlezni iz obe zemlje intenzivno kontaktiraju ovih dana po pitanju pojacanih mera bezbednosti. Kanadska policija saradjuje sa FBI-jem, kao i kancelarije kanadskog pravobranioca Vejna Istera i americkog drzavnog tuzioca Dzona Askrofta.

Grejem u Avganistanu

Kanada ne razmatra slanje trupa u Irak

Ministar inostranih poslova Bil Grejem boravio je prosle nedelje u dvodnevnoj poseti Avganistanu, gde je obisao pripadnike kanadskih trupa i susreo se sa vodecim politicarima Karzaijem i Abdulahom i visokim predstavnikom UN Lakdarom Brahimijem.
Takodje, Grejem je prisustvovao otvaranju nove kanadske ambasade u Kabulu. Tom prilikom, on je izjavio da ce kanadski angazman u toj zemlji biti najverovatnije ogranicen na period od godinu dana. Sto se tice Iraka, on je napomenuo da odobrava angazovanje medjunarodnih koalicionih snaga, ali da bi svaka pojedinacna zemlja trebalo da sama donese odluku da li ce slati svoje trupe. Kanada za sada ne razmislja o slanju pripadnika svojih vojnih snaga, izmedju ostalog i zbog toga sto su oni angazovani u Avganistanu, ali i na drugim lokacijama u svetu.
Slicno je nedavno izjavio i portparol premijera Kretjena, Stiven Hog. On je sem toga, dodao i da je Kanada spremna da ponudi svoju strucnu pomoc pri resavanju politickih, ustavnih i pravosudnih pitanja.
I Australija je otkazala dalje slanje svojih trupa u Irak. Oni su na samom pocetku sukoba u toj zemlji pristali na ucesce tokom konflikta, s tim da nece ucestvovati u mirotvornim aktivnostima, cak ni pod zastavom Ujedinjenih nacija.