Prva zvanicna poseta predsednika Hrvatske SCG
Prvu zvanicnu posetu hrvatskog predsednika SCG od raspada bivse Jugoslavije i pocetka rata u Hrvatskoj, obelezila su medjusobna izvinjenja koja su Svetozar Marovic i Stjepan Mesic, u ime svojih zemalja, uputili za sva zla ili stetu koja su gradjani dve zemlje cinili jedni drugima.
Predsednici SCG i Hrvatske naglasili su da krivica za pocinjene zlocine mora biti pojedinacna.
"Zelim da iskoristim ovu posetu da se kao predsednik drzavne zajednice u ime proslosti, koju ne mozemo zaboraviti, niti ispraviti, izvinim za sva zla koja je bilo koji gradjanin Crne Gore i Srbije ucinio bilo kome u Hrvatskoj", rekao je Marovic nakon razgovora s Mesicem u Palati federacije.
On je dodao da zeli da se izvini, jer ne misli da su narodi krivi, a naglasio je da Beograd i Zagreb treba zajednicki da rade na tome da svako ko je pojedinacno kriv odgovara pred zakonom.
Mesic je prihvatio "simbolicno izvinjenje" i dodao da se on izvinjava svima kojima su "gradjani Hrvatske bilo kada naneli bol ili stetu, zloupotrebljavajuci polozaj ili radeci protiv zakona".
Predsednik Hrvatske naglasio je da za "ratne zlocine treba da odgovaraju konkretni pojedinci, sa imenom i prezimenom, a ne kolektiviteti, jer samo onda mozemo osigurati jednu normalnu saradnju drzava i naroda".
Mesic je izrazio nadu da ce danasnji razgovori pomoci vladama dve zemlje, ali i gradjanima da ne trose vise energiju na "pitanjima proslosti, vec na pitanjima buducnosti, kao sto su izazovi prikljucenja u evropske integracije koji podrazumevaju i medjusobno razumevanje i dobrosusedske odnose ali i siru regionalnu saradnju".
I Mesic i Marovic slozili su se da ce ovi razgovori predstavljati podstrek za dalje poboljsanje odnosa dve zemlje.
Dvojica predsednika slozili su se takodje da postoje jos mnoga otvorena pitanja, ali su naglasili da su obe strane svesne da bez njihovog resavanja nece biti ni brzeg razvoja medjusobnih odnosa.
"Slozili smo se da su u svim tim pitanjima jedino evropska resenja dugotrajna resenja i da u njima treba traziti buducnost", rekao je Mesic.
Dvojica predsednika razgovarali su i o sudbini nestalih, povratku izbeglica i njihove imovine, pitanju granice, liberalizaciji viznog rezima i privrednoj saradnji, a kao pozitivne primere unapredjenja bilateralnih odnosa naveli su sporazum o Prevlaci, socijalnom osiguranju i liberalizaciju viznog rezima.
Predsednik SCG kazao je da je posebno bilo reci o nastavku liberalizacije viznog rezima i da se sa Mesicem slozio da bi "bilo dobro i ocekivano da sa hrvatske strane to pitanje nakon sest meseci bude takodje trajno reseno".
Marovic i Mesic zalozili su se i za jacanje privredne saradnje, a posebno za saradnju u nastupu prema trecim trzistima.
Marovic je rekao da je prihvatio poziv Mesica da uskoro poseti Zagreb i izrazio uverenje da ce to biti potvrda zelje za unapredjenje odnosa i zelje da se pokaze da odnosi SCG i Hrvatske mogu da postanu obrazac dobrih regionalnih odnosa.
Mesic je razgovarao i sa predsednikom Skupstine SCG Dragoljubom Micunovicem, navodeci posle tog sastanka da dve zemlje imaju iste ciljeve, a to su udruzena Evropa, odnosno integracija u EU.
"Mi imamo iste ciljeve, nasi su ciljevi udruzena Evropa, to je nasa sudbina, to je i nasa zelja, a da bismo se integrisali u Evropu moramo jedni drugima pomoci da se taj hod prema Evropi ubrza", rekao je Mesic, dok je Micunovic dodao da je u razgovoru konstatovano da "nema nijednog neresivog problema koji se dobrom voljom i dobrom namerom ne bi mogao resiti".
Micunovic je rekao i da je u razgovoru s Mesicem ocenjeno da su SCG i Hrvatska dve najodgovornije drzave za stabilnost u regionu zapadnog Balkana, saopstila je Skupstina SCG posle njihovog sastanka.
Micunovic i Mesic slozili su se da tu saradnju treba sto pre poboljsati i organizovati razmenu parlamentarnih delegacija, kao i sastanke predsednika skupstinskih odbora dva parlamenta, u skladu sa sve vecim znacajem koji dobija parlamentarna diplomatija.Hrvatski predsednik razgovarao je i sa presdednicom Skupstine Srbije i vrsiocem duznosti predsednika Srbije Natasom Micic, koja je zatrazila od Mesica vece angazovanje Zagreba na resavanju problema osoba izbeglih ili proteranih iz Hrvatske.
"Ono na cemu sam insistirala jesu evropski standardi i njihova primena i pre formalnog ukljucenja u EU", rekla je Natasa Micic nakon sastanka sa Mesicem, i dodala da se to odnosi na oblast ljudskih i imovinskih prava, kao i prava izbeglica.
S Mesicem je razgovarao i premijer Srbije Zoran Zivkovic, koji je ocenio da poseta hrvatskog predsednika oznacava dalji napredak u odnosima dve zemlje.
Zivkovic je rekao da je s Mesicem razgovarao o oblastima u kojima je ostvaren napredak na bilateralnom planu, ali i o spornim pitanjima, ukljucujuci povratak izbeglica u Hrvatsku, pitanje njihove imovine, ali i tuzbu Hrvatske protiv Srbije i Crne Gore pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu.
"Dosli smo do zajednickog saznanja da je to moguce resiti, da to nisu tabu-teme, i da se one mogu resavati tako da to resenje bude na korist svih gradjana Hrvatske i Srbije", rekao je Zivkovic.
Zivkovic je pozvao Mesica na proslavu 200. godisnjice Prvog srpskog ustanka, 15. februara sledece godine u Beogradu. Razgovoru su prisustvovali i ministar finansija Srbije Bozidar DJelic i pomocnik ministra spoljnih poslova Aleksandra Joksimovic.
Predsednik Hrvatske razgovarao je i s predstavnicima hrvatske nacionalne manjine u SCG, predsednikom Skupstine Vojvodine Nenadom Cankom, kao i sa predstavnicima organizacija koje rade na povratku izbeglica.
Mesic je posle tog razgovora obecao da ce se licno angazovati na ubrzanju povratka srpskih izbeglica.
"Hrvatska pre svega zeli, odnosno ima politicku volju, da se nasi gradjani vrate", izjavio je Mesic, ukazujuci na problem nedovoljnog postovanja hrvatskih zakona u toj oblasti, koje je ocenio kao uskladjene sa evropkim standardima.
Mesic je rekao da moraju biti pokrenute inicijative u insitucijama koje ne sprovode zakonsku regulativu, odnosno da je potrebno ojacati kontrolni mehanizam koji ce pomoci povratnicima da ostvare svoja prava - "povratak u sigurnost, povratak njihove imovine i njihove dece u skole".
U ime organizacija za pitanja povratka izbeglica, predsednik Upravnog odbora Srpskog demokratskog foruma u SCG Dusan Ecimovic rekao je da izbeglice pri povratku u Hrvatsku nailaze na najvise problema na lokalnom nivou i da posebnu prepreku predstavljaju rigidna sudska praksa i pravosudje.
Stranke o izvinjenjima Marovica i Mesica
Politicke stranke u Srbiji razlicito su juce ocenile obostrana izvinjenja predsednika Hrvatske Stjepana Mesica i Srbije i Crne Gore Svetozara Marovica "za sva zla ili stetu koja su gradjani jedne i druge zemlje cinili jedni drugima".
Potpredsednik Vlade Srbije i potpredsednik Demokratske stranke (DS) Cedomir Jovanovic izjavio je juce da su izvinjenja u interesu svih gradjana, posebno onih koji su najvise trpeli zbog politike koja je vodjena protekle decenije.
"Dobro je sto su predsednici dve drzave poslali jednu poruku kao sto je izvinjenje", izjavio je Jovanovic, dodajuci da su te poruke "ohrabrujuce".
Predsednik Demokratskog centra i Skupstine SCG Dragoljub Micnovic ocenio je da je do izvinjenja doslo spontano i istakao da ga prihvata kao "lep i civilizovan gest", koji ne bi trebalo dalje dramatizovati.
"Svaki gest koji dovodi do boljih odnosa izmedju dve drzave je civilizacijski. Njime se stavlja tacka na lose odnose i izrazava zelja da se proslost ostavi na analizu buducnosti", kazao je Micnovic na konferenciji za novinare.
Potpredsednik Socijalisticke partije Srbije Milorad Vucelic ocenio je juce da je predsednik SCG Svetozar Marovic izvinjenjem udovoljio Hvatskom nacionalnom vecu i to je nazvao "smesnim gestom".
"Imponuje mi jedino dostojanstveno drzanje hrvatske delegacije, dok je delegacije SCG imala ulizivacki stav", kazao je Vucelic na konferenciji za novinare.
Narodni pokret Otpor ocenio je da su izvinjenja "neophodan korak u normalizaciji odnosa zemalja na Balkanu i da je potrebno sto pre poceti sa resavanjem problema izbeglih i nestalih".
"Drazavna zajednica bi trebalo da pokaze vecu inicijativu za resavanje konkretnih problema, ne samo sa Hrvatskom, vec i sa Bosnom i Hercegovinom i Kosovom", zakljucio je Otpor.
Izvinjenja Marovica i Mesica lose prihvacena u Hrvatskoj
Stranke u Hrvatskoj s negodovanjem su reagovale na obostrana izvinjenja predsednika Srbije i Crne Gore i Hrvatske, Svetozara Marovica i Stjepana Mesica za sva pocinjena zla u proslom ratu.
Hrvatska Hriscansko-demokratska unija (HKDU) saopstila je da se to izvinjenje, koje je Marovic izrekao tokom posete Mesica Beogradu, u toj stranci smatra zakasnelim i da je to "skoro nista u odnosu na zlocine i genocid koji je ucinjen nad Hrvatima i Hrvatskom".
Neparlamentarna Hrvatska cista stranka prava (HCSP) oba izvinjenja smatra "sramotnim i ponizavajucim za hrvatski narod i njegovo dostojanstvo".
Savez udruzenja dobrovoljaca Hrvatskih oruzanih snaga (SUDHOS) smatra da Mesicevo izvinjenje "nije nista drugo vec jos jedan samar hrvatskim braniteljima, porodicama poginulih i nestalih, svim vrednostima postignutim u Domovinskom ratu".
Dobrovoljce HOS-a ta izjava ne cudi, jer je, po njihovom misljenju, samo nastavak Mesicevih ranijih stavova "da se svi svima trebamo ispricati", smatra SUDHOS.
"Ostro protestujemo i ne prihvatamo da se Mesic u nase ime izvinjava bilo kome", navodi SUDHOS u saopstenju i dodaje da Mesic za takvo izvinjenje nije dobio mandat od hrvatskog naroda.
Za vreme posete Mesica Srbiji i Crnoj Gori Marovic je rekao da se izvinjava "za sva zla koja je bilo koji gradjanin Srbije i Crne Gore ucinio gradjanima Hrvatske".
Mesic je rekao da se "ispricava svima onima kojima su gradjani Hrvatske naneli bol i stetu u bilo koje vreme postupajuci mimo zakona i zloupotrebljavajuci svoj polozaj".
Istraga protiv bivsih jugoslovenskih funkcionera
Ministar pravde Srbije Vladan Batic rekao je juce da ce uskoro biti podignuta optuznica za ubistvo nekadasnjeg predsednika Predsednistva Srbije Ivana Stambolica.
Batic je rekao da ga je o tome obavestio specijalni drzavni tuzilac Jovan Prijic.
Ivan Stambolic nestao je 25. avgusta 2000. godine. Tokom policijske akcije "Sablja", pokrenute posle ubistva premijera Srbije Zorana DJindjica 12. marta ove godine, utvrdjeno je da je Stambolic ubijen na Fruskoj Gori.
Kao osumnjiceni u tom slucaju navode se bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic i celnici Resora drzavne bezbednosti.
Ministar pravde je najavio da ce pred Prvim opstinskim sudom u Beogradu od 25. septembra do 5. oktobra, po zamolnici italijanskih vlasti, biti saslusano 12 domacih drzavljana koji mogu da pomognu u rasvetljavanju sudskog procesa u aferi oko prodaje Telekoma Srbije koji se vodi u Italiji.
Batic nije zeleo da navede imena tih svedoka, ali je dodao da su to ljudi koji su neposredno ucestvovali u prodaji Telekoma italijanskom partneru 1997. godine, kao i ljudi iz sadasnje vlasti koji su na odredjenim polozajima u sferi komunikacija i time mogu da pomognu istraziteljima.
Batic je naveo da je u toku istraga o aferama koje su nedavno potresle domacu javnost i u kojima se pominju imena bivsih vladinih sluzbenika Zorana Janjusevica i Nemanje Kolesara, kao i pojedinih funcioknera G17 Plus.
Ministar je jos rekao da ga je republicki tuzilac DJordje Ostojic obavestio da ce odluku o tim predmetima doneti kada mu stignu podaci koje je tuzilastvo zatrazilo iz inostranstva.
On je najavio da ce 16. septembra predvoditi delegaciju Ministarstva pravde u poseti Rimu gde ce razgovarati sa italijanskim zvanicnicima.
Prema njegovim recima, tema razgovora bice afera Telekom, o kojoj ce srpska delegacija razgovarati i sa Komisijom koja je povodom tog slucaja osnovana u italijanskom parlamentu.
Batic je prodaju Telekoma ocenio kao "najvecu finansijsku aferu u 20. veku".
Ministar pravde je najavio da ce u Italiji razgovarati i o pilotu Vojske SCG majoru Emiru Sisicu koji je osudjen na dozivotni zatvor u Italiji.
Sisic je osudjen jer je 1992. godine iznad Hrvatske oborio helikopter posmatraca Evropske zajednice. Tada su poginula cetvorica Italijana i jedan Francuz.
Batic je kazao da ce se posebno interesovati za zdravstveno stanje Sisica, uslove njegovog smestaja, kao i da ce njegovim italijanskim advokatima dostaviti dopunske dokaze koji ce pojacati zalbu branilaca na presudu.
Ministar pravde Srbije je naveo da ce sa predstavnicima italijanskog pravosudja razgovarati i o "aferi ptice", odnosno o ubijanju i svercu velikog broja ptica iz Srbije u Italiju.
Batic je najavio da ce evropski komesar Kris Paten danas obici Palatu pravde jer ce Evropska unija ucestvovati u rekonstrukciji dela te zgrade.
PRISTINA
Holkeri zapoceo seriju razgovora sa kosovskim liderima
Predsednik Kosova Ibrahim Rugova i sef UNMIK-a Hari Holkeri razgovarali su danas u Pristini o eventualnim razgovorima Beograda i Pristine o prakticnim pitanjima.
Rugova je izjavio novinarima da je razgovor bio sadrzajan i da ga je Holkeri upoznao sa posetama i razgovorima koje je imao u vise zemalja Evrope o bezbednosnoj sitauciji na Kosovu i predstojecem dijalogu Beograda i Pristine. Holkeri se nije obratio novinarima.
Holkeri je tokom dana razgovarao i sa premijerom kosovske vlade Bajram Redzepijem, a najavljeni su razgovori i sa predsednikom kosovskog parlamenta Nedzatom Dacijem, predsednikom Demokratske Partije Kosova Hasimom Tacijem, kao i sa liderom Alijanse za buducnosti Kosova Ramusom Haradinajem.
Sef UNMIK-a ce razgovarati i sa sefom srpske parlamentarne grupe u skupstini Kosova Dragisom Krstovicem, a posle tih sastanaka trebalo bi da bude poznato vreme pocetka dijaloga izmedju Pristine i Beograda.
