Nezavisne Novine

Kanada

Trideset hiljada zitelja Ontarija moze traziti nadoknadu

Naknada za pogodjene SARS-om

Ontarijska vlada je donela odluku da oko trideset hiljada njenih zitelja ima pravo na trazenje nadoknade za prisilni karantin zbog SARS-a. Oni mogu dobiti do sest hiljada dolara po osnovu umanjene plate za period koji su proveli u izolaciji.
Nadoknadu mogu dobiti i privremeno zaposleni radnici, oni sa skracenim radnim vremenom, kao i oni koji su negovali obolelog clana porodice, ukoliko su odsustvovali sa posla bar pet dana.
Ukoliko je neko vec primio odredjeni iznos od osiguranja zaposlenih, poslodavca ili iz nekog drugog izvora, za toliko ce mu biti umanjena kompenzacija koju ce dobiti od vlade.
Da bi se ostvarilo pravo na pomoc, potrebno je priloziti dokaz od lekara, nadleznih zdravstvenih radnika i poslodavaca, uz izjavu garanta.
Ocekuje se da ce prvi cekovi poceti da stizu u nekoliko sledecih nedelja.
Ministar za opstinska pitanja Dejvid Jang kaze da ovim programom zele da pomognu svim obicnim gradjanima koji su dali svoj doprinos stiteci druge. On procenjuje da ce biti potrebno izmedju deset i dvdeset miliona dolara za program, ali se nada da ce federalna vlada pomoci da u njegovom ostvarivanju.
Vlada je spremna da program produzi, ako se ukaze potreba.
Provincijska vlada je vec ranije takodje najavila kompenzacioni program za medicinske radnike pogodjene epidemijom SARS-a.

Koliko je kostao SAMIT G-8

Obezbedjenje je bilo skupo, ali dobro

Ovih dana objavljeni su podaci o tome koliko je kostalo obezbedjivanje samita G-8 u Kananaskisu. Cifre ni u kom slucaju nisu male, ali ono sto se potencira je cinjenica da nije bilo nikakvih problema.
Tridesetocasovni samit lidera najrazvijenijih zemalja sveta zahtevao je angazovanje brojnih policijskih i vojnih snaga, zaduzenih za nadgledanje ne samo terena u velikom krugu oko Kananaskisa, vec i vazdusnog prostora iznad citave oblasti.
Ovaj drugi deo posla obavili su uspehom pripadnici oruzanih snaga, njih oko pet hiljada, a kanadsku vojsku je to kostalo 46,5 miliona dolara. Najveci, gotovo podjednaki iznosi otisli su na plate vojnika koji su patrolirali po tamosnjem planinskom terenu i za rakete koriscene pri uvezbavanju sistema odbrane. Ostali izdaci su manji, a odnose se na angazovanje avijacije, placanje rezervista, odbranu od hemijeskog, bioloskog i nuklearnog oruzja, hranu i ostalo.
Ako se vojnom racunu pridodaju policijski troskovi, onda je za obezbedjenje dato ukupno 143 miliona dolara.
Ministarstvo inostranih poslova je, sa svoje strane, procenilo da njihovi troskovi za skup iznose skoro pedeset miliona.
Iz federalne vlade do sada nije potvrdjeno koliko je ukupno potroseno.

Slusaj Stokvel

Odluku ce doneti sudija Osborn

Ontarijski premijer Erni Ivz decidirano je izjavio da ce o daljoj sudbini ministra Krisa Stokvela odluciti provincijski komesar za integritet, sudija Kolter Osborn. Ivz napominje da ima potpuno poverenje u Osbornovu procenu, ne odbacujuci mogucnost da ona dovede do toga da ministar Stokvel bude prinudjen da podnese ostavku.
Nije poznato kada ce sudija Osborn zavrsiti izvestaj.
Problem je nastao zbog spornog namirivanja troskova za proslogodisnje Stokvelovo putovanje u nekoliko evropskih gradova. On je tada bio u Londonu, Glazgovu, Rimu i Parizu, a clanovi njegove porodice bili su u njegovoj pratnji. Troskovi za porodicu pokriven je iz donacija izbornoj jedinici, oslobodjenih od poreza.
Deo troskova je otisao na racun Ontario Ponjer Generation, i u sustini se upravo oko tog dela postavlja pitanje da li je tu ministar iskoristio ovlascenja koja idu uz funkciju.

Najava ministra Vanklifa

Brza pomoc ugrozenim zbog "ludih krava"

Federalni ministar za poljoprivredu Lajl Vanklif je, posle dvocasovnog sastanka sa svojim kolegama iz kanadskih provincija, najavio brzo reagovanje vlade u pruzanju pomoci stocarima i mesopreradjivackoj industriji, pogodjenima zbog pojave bolesti 'ludih krava'.
Vanklif, istina, nije precizirao kolika bi pomoc mogla biti, ali je napomenuo da postoji mogucnost da se jedan deo direktno isplati, dok bi drugi bio u vidu kredita. Po njegovim recima, nadlezni ministri ce predlog proslediti na dalju diskusiju.
Nil Janke, predsednik kanadske Asocijacije stocara, smatra da je predlog ministra Vanklifa nesto sto moze resiti nastale probleme, ali da se odluka mora doneti u najskorijoj buducnosti.
Ministarka u vladi Alberte, Sirli MkKlilan naglasava da je poljoprivreda podjednako u nadleznosti provincija i federacije, te da stoga ni jedna strana ne bi trebalo sama da snosi teret.
Na svu srecu, posle otkrivanja prvog slucaja bolesti 'ludih krava', ni kod jedne zivotinje nisu pronadjeni znaci oboljenja, iako je provera izvrsena kod vise od tri hiljade unistenih grla.

Ocene studenata

Kanadski profesor najomiljeniji na Harvardu

Brajan Litl, supervizor diplomaca na Univerzitetu Karlton i gostujuci profesor personalne psihologije na Harvardu, ocenjen je najvisom ocenom u istoriji ovog americkog univeziteta. Studenti su ga jednoglasno proglasili za osobu koja se najvise angazuje da ih zainteresuje za ono sto predaje, da im pomogne u savladavanju gradiva i svemu ostalom sto se od njih zahteva na studijama.
Nakon sto je savet studenata objavio ocene, predavanja dr Litla slusa skoro pet stotina studenata. On sam kroz salu kaze da puno radi na svojoj spontanosti, a zatim, ozbiljno, dodaje da svoja predavanja veoma brizljivo priprema. Cilj mu je da svoj posao radi sa predanoscu i, kako kaze, daje sve od sebe da to stvarno tako i bude.
Da on u tome uspeva pokazuju i reci jednog od njegovih studenata, koji primecuje da je profesor u stanju da sve ostavi kako bi svakom svom studentu posvetio duznu paznju i sve potrebno vreme.
Na pitanje da uporedi kanadski i americki univerzitet, dr Litl odgovara da je osnovna razlika u novcu koji se izdvaja za te institucije. U Americi su po tom pitanju uslovi neuporedivo bolji, sto se vidi i po odlivu kanadskih profesora.
On sebe ne svrstava u tu kategoriju, buduci da Otava i dalje ostaje njegov dom. Sebe radije shvata kao osobu koja na Harvard prenosi izkustva sa Karltona i obratno.

Izvestaj Komiteta za imigraciju

Nedovoljno se cini za adaptaciju novodoslih na novu sredinu
Komitet za imigraciju Donjeg doma Parlamenta izvestio je da, po njihovim saznanjima, Kanada ne cini dovoljno za adekvatno angazovanje strucno osposobljenih novodoslih stanovnika. Koliko god da se radi na njihovom dolasku u zemlju, nedovoljno napora se pruza da im se pomogne u adaptaciji na novu sredinu.
Komitet smatra da se mnogi razocaraju u ono sa cime se ovde susretnu kada dodju u potrazi za boljim zivotom. Naveli su kontradiktorne situacije u kojima skolovani strucnjaci zavrse kao vozaci taksija, jer ne mogu da dobiju akreditaciju za svoju struku.
Komitet smatra da je to neverovatno rasipanje potencijala, koje je u potpunoj suprotnosti sa opsteprihvacenom politikom vrbovanja strucnih kadrova iz svih krajeva sveta.
Komitet naglasava da trebalo slediti primer Australije, koja je formirala posebnu sluzbu za procenu stranih diploma, ali i izdvojiti vise sredstava za programe pomoci pri adaptaciji. Izneli su podatke da Ministarstvo za imigraciju godisnje prikupi 400 miliona za procesuiranje imigranata, uz naplacivanje takse od 975 dolara po svakom novodoslom, a za programe za njihovu adaptaciju daje svega 300 miliona.

SZO o duzini karantina za SARS

Po svemu sudeci, Svetska zdravstvena organizacija ce preispitati da li je dovoljno da karantin za obolele od SARS-a traje deset dana. Istina je da se samo u malom broju slucajeva bolest ispolji tek posle ovog roka, ali je dr Majk Rajan, koordinator odgovoran za slucajeve opasnosti na globalnom nivou, na konferenciji posvecenoj SARS-u napomenuo da ih nikako ne treba zanemariti, vec naprotiv najozbiljnije povesti racuna i o takvoj mogucnosti. Kako je naglasio, u SZO ce se sumirati podaci dobijeni iz svih zemalja u kojima je bilo najvise obolelih, pa ce odluka biti doneta nakon toga.
Dr Rajan kaze da su se prvi simptomi javljali u proseku posle cetiri ili pet dana.
U Torontu su, od priblizno 360 obolelih, zabelezena svega dva slucaja da je period inkubacije trajao duze od deset dana.
Koordinator SZO rekao je da su desavanja oko SARS-a veoma jasno pokazala da svet mora bolje da se pripremi za borbu protiv pandemija. On je pohvalio nacin na koji su se nadlezne sluzbe u Torontu i Hong Kongu nosile sa bolescu, rekavsi da samo zahvaljujuci njima nije doslo do sirenja bolesti po citavom svetu.
Na konferenciji se culo i da lek ribavirin, u kombinaciji sa steroidima, nije dao ocekivane rezultate, ali da je njegova primena uz inhibitor koji se daje obolelima od AIDS-a, dovela do znacajnih poboljsanja zdravstvenog stanja pacijenata.

Bebe idu kuci

Nadlezni iz sluzbe za zastitu zdravlja u Torontu izvestili su da je ukinut desetodnevni karantin za pet majki i njihove tek rodjene bebe. Dr Donald Lou, sef mikrobiologije u bolnici Maunt Sinaj i clan tima za borbu protiv SARS-a, izrazio je zadovoljstvo sto je sve ispalo mnogo bolje nego sto je izgledalo.
Da podsetimo: pri njihovim porodjajima asistirao je student medicine koji je odmah potom oboleo od SARS-a, pa su radi svake eventualnosti te majke i bebe bile u karantinu. Privremena izolacija istice i za ostalo medicinsko osoblje ove bolnice.
Ontarijsko Ministarstvo za zdravlje objavilo je i da je u provinciji opao broj potencijalnih obolelih od SARS-a, tako da ih sada ima pedeset. Broj umrlih od ove bolesti nije se povecao - ukupno 33 osobe su podlegle.