Kako to vide drugi...
Arapski mediji o amerikancima u Iraku
Sve zesci napadi na americke vojnike u Iraku prirodan su otpor okupaciji, ocenjuju arapski elektronski mediji, a naslovi u stampi u regionu opisuju americke napade kao "uzasne masakre" i u uvodnicima se uakzuje da Amerikanci doprinose povecanju tenzija u tom delu sveta.
Urednik libanskog lista "Dejli star" Rami Kuri ocenjuje da se ovakvo izvestavanje i komentarisanje dogadjaja u arapskim medijima ne razlikuje od pisanja stampe u SAD.
"Izvestavanja odslikavaju emotivnost i patriotizam, dok su bes, strah i osveta osecanja koja definisu politicke stavove ljudi", navodi Kuri i ukazuje na "neobjektivnost" americkih i arapskih medija.
Broj napada na americke vojnike povecao se poslednjih sedmica, pise stampa i navodi podatak da je od zavrsetka rata u sukobima sa Iracanima gotovo 50 vojnika koalicije izgubilo zivot, a tokom minule semice u sukobima je poginulo oko 100 irackih boraca.
Izvestavajuci o tim dogadjima, egipatski list "Gomhurija" pise da "Amerika cini maskar u Iraku", a jordanski "Ad Dostur" navodi da Iracani ginu kao "mucenici".
Pod naslovom "Irak - zivi sahranjeni", jordanski kolumnista Heiri Mansur pise o otporu koalicionim snagama u Iraku, koje, kako ocenjuje, "ocigledno imaju ulogu kolonizatora, a ne oslobodioca".
Recnik u tekstovima arapskih novina, gotovo je isti recniku koji se koristi za opisivanje konflikta izmedju Izraelaca i Palestinaca - govori se o borcima za oslobodjenje, mucenicima, okupacionim snagama, a pojedini mediji izraelsko-palestinsku krizu dovode u vezu sa Irakom.
"Amerika je pokrenula vojnu operaciju u Iraku i dala izraelskom premijeru Arijelu Saronu 'dozvolu za ubijanje', u Gazi i na Zapadnoj obali", smatra glavni i odgovorni urednik libanskog lista "Al Anvar" Rafik Kuri.
"To su dva nedeljiva rata, prikazana kao dva neizbezna puta ka demokratiji u Bagdadu i miru izmedju Palestinaca i Izraelaca", ocenjuje Kuri.
Kolumnista kuvajtskog lista "Al-Vatan" Fuad al Hasem smatra da postoji "ocigledna povezanost u regionu koji je vec ogorcen zbog Palestinaca i izrazite pristrastnosti SAD prema Izraelcima".
"Ako spojite situaciju u Iraku i izraelsko - palestinsko pitanje dobicete balon prepun eksploziva", ukazuje al Hasem.
"Akcije americkih vojnih snaga protiv irackog naroda stvaraju okvir u kojem obicno izbijaju revolucije", pise Abdel Amir el-Rakabi, iracki novinar koji u Parizu pise za list "Al-Hajat".
Arapski mediji pokusavaju da pokrenu narod da se ponovo ujedini na demonstracijama podrske Iracanima, kao sto su to cinili pre rata.
HAG
Moreno Okampo glavni tuzilac Medjunarodnog krivicnog suda
Argentinski borac za ljudska prava, advokat Luis Moreno Okampo juce je polozio zakletvu kao glavni tuzilac Medjunarodnog krivicnog suda (MKS).
Moreno Okampo polozio je zakletvu na ceremoniji kojoj su prisustvovali brojne diplomate i medjunarodni pravnici.
Predsednik MKS-a, kanadski sudija Filip Kirs otvorio je ceremoniju, isticuci "istorijski karatker" tog imenovanja kao poslednje etape na dugom putu ka uspostavljanju medjunarodne pravde, koji je poceo procesima u Nirnbergu i Tokiju nakon Drugog svetskog rata.
"Medjunarodni krivicni sud prestao je da bude samo inspiracija. Postao je realnost", rekao je Kirs.
Zemlje potpisnice Rimskog sporazuma iz 1998. godine, kojim se utvrdjuje osnivanje MKS-a, jednoglasno su u aprilu izabrale Moreno-Okampa (50), koji se proslavio tuzbama protiv bivsih vojnih diktatora u svojoj zemlji, za prvog tuzioca tog suda. Do sada je 90 zemalja, odnosno nesto manje od polovine clanica UN, potpisalo taj sporazum.
Imenovanje prvog tuzioca MKS-a dolazi u trenutku dok SAD vode sistematsku kampanju za izuzimanje americkih drzavljana iz nadleznosti tog suda. Vasington je do sada sklopio bilateralne sporazume sa 38 zemalja koji predvidjaju neizrucenje americkih drzavljana MKS -u.
Tuzilac ce imati kljucno mesto u MKS-u, posto ce odlucivati o otvaranju istraga, uz uslov da sudije to podrze.
MKS je do sada primio oko 400 tuzbi. Prema Rimskom statutu, Medjunarodni krivicni sud ima jurisdikciju nad ratnim zlocinima, zlocinima protiv covecnosti i genocidu pocinjenim posle 1. jula 2002. godine u zemljama potpisnicama sporazuma. MKS ce delovati jedino kada drzave ne mogu ili nisu voljne da krivcima sude.
Moreno Okampo je vodio seriju javnosti veoma poznatih sudjenja u Argentini, ukljucujuci i izrucenje bivseg nacistickog oficira Eriha Pribkea Italiji 2001. godine i sudjenje cileanskim clanovima tajne policije za ubistvo generala Karlosa Pratsa.
Tokom 80-ih bio je zamenik tuzioca na sudjenjima devetorici visokih vojnih komandanata optuzenih za mucenje i ubistvo tokom "prljavog rata" u Argentini 70-ih i 80-ih.
AMERIKA, IRAK I SVET
Strane diplomate nisu dobrodosle
Strane diplomate nisu dobrodosle u Bagdad, gde ne uzivaju nikakav povlascen polozaj i gde ih, osim u slucaju britanskih predstavnika, americko-britanska koalicija potpuno ignorise.
Iracko ministarstvo spoljnih poslova, koje kontrolise koalicija, jasno je objasnilo situaciju u cirkularnom pismu koje je dostavljeno ambasadama, nazvanim od nedavno "stranim biroima za vezu".
"Clanovi ovih biroa koji udju i ostanu u Iraku, to cine na sopstveni rizik, jer koalicija nije u stanju da im obezbedi privilegije i imunitet koje se obicno odobrava diplomatskim misijama", navodi se u noti.
Svaka od oko 30 ambasada, ako pocne sa radom uprkos nesigurnosti, morace sama da se pobrine za svoju bezbednost. Dvojicu evropskih diplomata, ukljucujuci ambasadora Grcke Nikolasa Garilidisa, napala je na putu izmedju Amana i Bagdada grupa pljackasa.
U pismu irackog Ministarstva spoljnih poslova se navodi da sve ambasade treba da "obezbede spostveno obezbedjenje u koordinaciji sa koalicionim snagama".
Pripadnici obezbedjenja ambasada morace, medjutim, da se povinuju dekretu koji je 24. maja izdao administrator u Iraku Pol Bremer (Paul) i kojim se od 15. juna zabranjuje nosenje lakog naoruzanja van prebivalista, osim ovlascenim osobama.
Vecina zemalja, poput Francuske, Velike Britanije, Nemacke i Italije, dovele su sopstveno obezbedjenje - agente tajnih sluzbi, policajce ili padobrance, naoruzane do zuba. Ambasadu Grcke obezbedjuju iracki cuvari kojima se desilo da im americka patrola oduzme oruzje.
Diplomate su od pocetka rata dobili samo dve note Ministarstva spoljnih poslova - jednu o tome da ce njihove kancelarije biti otvorene dnevno na tri sata i obavestenje o broju osoba u poslanstvima.
Diplomate prakticno nemaju nikakav odnos sa koalicionim snagama, ocenjuje agencija Frans pres.
"Bremera sam video jednom i to sam bio u grupi ljudi", rekao je francuski otpravnik poslova Antoan Sivan.
Predstavnik Grcke, koja predsedava Evropskom unijom, rekao je da administratora za Irak nikada nije video. On je pokusao da organizuje dorucak svojim evropskim kolegama sa Bremerom, ali uzalud.
Azijske diplomate su jos u gorem polozaju.
"Mi ovde nismo diplomate vec obicni gradjani. Imao sam sastanke sa nekoliko irackih zvanicnika, ali ni sa jednim Amerikancem", rekao je filipinski atase Kotovato Arimano.
Palestinci su u najosetljivijem polozaju. Trojica diplomata koje su koalicione snage uhapsile 28. maja, i dalje su u pritvoru.
Zemlje koje su podrzale rat, mnogo su bolje tretirane od drugih.
Koalicija pozdravlja "inicijativu prijateljskih zemalja da upute predstavnike u Irak kako bi ucestvovali u koaliciji ili doprineli njenim naporima za rekonstrukciju institucija i infrastruktura u Iraku", navodi se u noti ministarstva.
Sef britanske kancelarije Kristofer Segar je vise puta posetio bivsu palatu Sadama Huseina u Bagdadu, u kojoj se nalazi sediste okupacione uprave.
Sef italijanske delegacije DJanludoviko di Martino di Montedjordano poceo je prvi sa organizovanjem prijema nakon rata. Povodom 2. juna, italijanskog nacionalnog praznika, okupili su se po prvi put americki i britanski vojni zvanicnici, diplomate, kao i bivsi i sadasnji iracki zvanicnici.
HRVATSKA STAMPA
Ostre osude ponasanja hrvatskih navijaca
Svi hrvatski dnevni listovi danas su ostro osudili "divljacko ponasanje" dela hrvatskih navijaca za vreme i nakon finalne utakmice na Evropskom vaterpolo prvenstvu izmedju reprezentacija Hrvatske i Srbije i Crne Gore u Sloveniji.
U svim tekstovima i izvestajima iz Kranja vise je mesta posveceno nemilim dogadjajima na tribinama i izvan terena, nego samoj utakmici, a prevladava ocena da su "razularene horde mladica, koji sebe neopravdano nazivaju navijacima, po ko zna koji put ocrnili obraz Hrvatske".
"Skupina bezlicnih huligana - koje nekom greskom jos uvek nazivamo navijacima i dozvoljavamo im da se tako predstavljaju - u Kranju je napokon pobedila hrvatski sport i zauzela mesto glavnih 'sportskih' zvijezda", pise "Vjesnik" u ostro intoniranom clanku pod naslovom "Huligani napokon pobedili hrvatski sport".
"Sport i mesto radnje vise uopste nisu bitni, bitno je jedino to da je odredjeni sportski dogadjaj dovoljno atraktivna pozornica za huligansko orgijanje", ocenjuje "Vjesnik".
"Da ce toj pocasti sada biti vrlo tesko stati na kraj svedoci i reagovanje dela, nadajmo se vrlo malog, hrvatske javnosti odmah nakon kranjskog incidenta, prema kojima nista nisu krivi 'nasi divni decki u kockastim majicama', koji ionako nikad ni za sta ne mogu biti krivi, vec televizijski komentator koji ih je nazvao primitivcima" navodi "Vjesnik", upozoravajuci da takvo ponasanje dela javnosti opravdava divljastvo navijaca.
List ocenjuje da je upravo takvo visegodisnje tepanje i opravdavanje svih postupaka "divnih navijaca" dovelo do toga da Hrvatska sada ima "sportase u misjoj rupi, a 'navijace' u glavnim ulogama".
"Vjesnik" zakljucuje tekst recima: "Hrvatska je potonula u Kranju, i to ne u sportskom smislu vec u ponasanju navijaca", navodeci kako je finalna utakmica Evropskog prvenstva odigrana u mucnoj atmosferi, a prenete su i reci hrvatskog reprezentativca Dubravka Simenca, koji je nakon utakmice kratko rekao: "U soku sam, ovo je strasno".
Rijecki "Novi list" u izvestaju o nasilju nakon utakmice pise da su iskljucivo zaslugom hrvatskih navijaca, "tri bivse republike nekadasnje drzave sazivele u jedinstvenom izivljavanju nacionalistickog primitivizma mladih ljudi koji su tek prohodali kada se Jugoslavija raspala".
List ocenjuje da su ti mladi ljudi u medjuvremenu izrasli u "sovinizmu zbog kojeg se neko u Hrvatskoj mora dobro zamisliti".
"Slobodna Dalmacija" divljanje hrvatskih navijaca spominje tek u posebno izdvojenom okviru izvestaja sa utakmice, navodeci da su odmah nakon zavrsetka susreta izbili neredi nakon sto su se "hrvatski navijaci probili sa svih strana tribina kidajuci stolice i gadjajuci cak i hrvatske reprezentativce".
"Energicno je intervenisala jedinica specijalne policije koja je upotrebila sva sredstva da primiri neobuzdane navijace, a kako se mnogi nisu pomirili s ovim porazom, probili su se cak i do novinarskih loza gde je stradao pult Hrvatske televizije za kojim su se nalazili hrvatski komentatori sa utakmice Jura Ozmec i Milivoj Bebic.
Napadnuta je i svecana loza u kojoj su sedeli hrvatski ambasador u Sloveniji Celestin Sardelic, hrvatski ministar odbrane Zeljka Antunovic i ministar za brigu o veteranima i ratnim, vojnim invalidima Ivica Pancic, kao i predsednik Hrvatskog Olimpijskog odbora Zlatko Matesa, navodi na kraju "Slobodna Dalmacija".
HRVATSKA
Nastavljeno sudjenje za ubistvo 19 srpskih civila
Saslusanjem svedoka u Zupanijskom sudu u Osijeku juce je nastavljeno sudjenje Nikoli Ivankovicu i Enesu Viteskicu, optuzenima za ratni zlocin nad civilnim stanovnistvom u mestu Paulin Dvor, 11. decembra 1991. godine.
Optuznica ih tereti da su kao pripadnici 130. brigade Hrvatske vojske (HV), po prethodnom dogovoru, zajedno s nekoliko za sada nepoznatih osoba, u tom mestu, iz osvete zbog pogibije saborca, ubili 19 civila srpske nacionalnosti.
Na jucerasnjoj glavnoj raspravi kao svedok saslusan je bivsi zapovednik osjecke Operativne zone Karl Gorinsek koji je kazao da je o tom dogadjaju obavesten iste veceri i da je na sastanku sa odgovornim vojnim funkcionerima odluceno da se sprovede istraga, koju je trebalo da vode predstavnici vojnih sluzbi bezbednosti i Vojne policije.
On je kazao da je doneta odluka da se ubijeni civili pokopaju na lokalnom groblju, a da je on licno tek naknadno, iz novinskih clanaka saznao da su pokopani u obliznjem vojnom skladistu "Lug".
Gorinsek je izjavio da nije imao nameru da prikrije to kaznjivo delo, kao i da je slucaj ubistva civila u Paulin Dvoru bio jedan od razloga smenjivanja tadasnjeg zapovednika 130. brigade HV-a Nikole Hudjina.
On je konstatovao da je ucinio sve sto je tada bilo u njegovoj nadleznosti, kao i da Vojna policija i vojna sluzba bezbednosti nisu bili direktno podredjeni osjeckoj Operativnoj zoni, da su oni bili pod direktnim zapovednistvom Ministarstva obrane, pa tako on nije mogao direktno uticati na njihove aktivnosti.
Gorinsek je kazao kako su se u 130. brigadi HV-a, koja je u to vreme bila u formiranju, javljali brojni disciplinski problemi, a na pitanje Ivankovicevog advokata rekao je da o mobilisani pripadnici HV-a nisu bili profesionalni vojnici, pa velik deo njih nije poznavao konvencije ratnoga prava.
Prosecna plata u Federaciji BiH 523, penzije 188 maraka
Prosecna takozvana "potrosacka korpa" za cetvoroclanu porodicu u Federaciji BiH u maju ove godine iznosila je 457,56 konvertibilnih maraka (KM), sto je za 3,3 KM manje u odnosu na april ove godine.
Kako navodi Zavod za statistiku Federacije BiH, prosecna neto plata je u aprilu iznosila 523,35 KM, a penzija 188,39 KM.
Prema istim podacima, u aprilu su 292.843 osobe na podrucju Federacije trazile zaposlenje, a prosecna stopa nezaposlenosti u istom mesecu iznosila je 43,1 posto.
IRAN
Teheran ne pristaje na nenajavljene inspekcije
Teheran i dalje ne pristaje da dozvoli nenajavljene inspekcije svojih nuklearnih instalacija sve dok razvijene zemlje odbijaju da tehnoloski pomognu iranski mirnodopski atomski program, izjavio je sef diplomatije Hamid Reza Asefi.
"Trebalo bi pre svega razjasniti obaveze koje prema nama imaju ostali potpisnici Sporazuma o nesirenju (nuklearne tehnologije). Trebalo bi, takodje, razmotriti na koji nacin medjunarodna zajednica moze da nam pomogne da poboljsamo nuklearna dostignuca koja bi bila koriscena u mirnodopske svrhe. Tek onda mozemo da razgovaramo", rekao je Asefi.
On je izrazio spremnost svoje zemlje da "uvazi zabrinutost" Medjunarodne agencije za atomsku energiju, i ako ona "pokaze dovoljno razumevanja", Teheran je spreman na saradnju sa tom organizacijom.
Kako je najavljeno, Agencija za atomsku energiju sa sedistem u Becu predstavice dugo ocekivani izvestaj o iranskom nuklearnom programu.
Asefi je, takodje, porucio da "trenutno nije moguc nikakav dijalog sa Amerikancima". "SAD moraju pre svega da promene shavatanja i svoj pristup prema Iranu", rekao je Asefi, cija je zemlja trenutno pod udarom zestokih americkih pritisaka.
"Oni (SAD) moraju da shvate da su samo jedna od clanica medjunarodne zajednice i da nisu iznad ostalih", rekao je on i dodao: "Ako uspeju da se otarase takvog shvatanja, moci ce da izadju iz izolacije koja se stalno povecava".
Sef iranske diplomatije je jos rekao da njegova zemlja odbija bilo kakvo "prethodno uslovljavanje" politickih i trgovinskih pregovora sa Evropskom Unijom, koja od Teherana trazi dodatne garancije da je nuklearni program Teherana namenjen iskljucivo za proizvodnju energije
NEMACKA - KOSOVO
Bivsi saradnik UNMIK-a proneverio 3,9 miliona evra
Bivsi saradnik misije Ujedinjenih nacija na Kosovu Dzo Trucler osudjen je u nemackom gradu Bohumu na tri i po godine zatvora, zato sto je kosovsku elektrodistribuciju ostetio za oko 3,9 miliona evra.
Trucler (37) je priznao da je tu sumu prebacio sa racuna Kosovske energetske korporacije (KEK) na racune privatnih lica u Gibraltaru, i da je licno od ovog iznosa uzeo oko 375.000 evra.
On se dobrovoljno predao nemackoj policiji krajem 2002. godine. Osudjeni je na Kosovo doputovao krajem 1999. godine, gde je u pocetku radio kao jedan od savetnika misije Ujedinjenih nacija.
U januaru 2000. godine, Trucler je postavljen na celo saveta za nadgledanje 10 kosovskih energetskih kompanija, medju kojima i KEK.
| Redakcija | Arhiva | Pretplata | Pišite nam |
Copyright © 1996-2003 "NOVINE"